Kontrola stabilnosti u toku procesa

Kontrola u toku procesa blagovremeno otkriva mesto, operacije i trenutak pojave

nedozvoljenih sistematskih grešaka i omogućava njihovo otklanjanje. Stoga se ovde prvo
povlače kontrolne granice pa onda ubeležava podatak o procesu i odlučuje se o njegovoj
stabilnosti, tj ovde se koristi obrnuti postupak u odnosu na kontrolu posle završnog procesa.
Kontrola u toku procesa uvek sledi posle kontrole završenog procesa, koja joj prethodi kao
njena prva etapa. Kontrola stabilnosti u toku procesa ima prvih sedam faza koje su iste kao i
za kontrolu završenog procesa samo se uvek kontroliše najmanje 25 uzoraka, ostale faze su
sledeće:
Izbor kontrolnih karata i utvrđivanje reprezentativnih vrednosti
Poređenje odnosa reprezentativne vrednosti sa propisanom tolerancijom
Izbor standardnih vrednosti
Izračunavanje centralnih vrednosti i kontrolnih granica i njihovo izvlačenje na kontrolnim
kartama
Ubeležavanje dobijenih podataka o procesu na kartama
Ocena stabilnosti kao i
Preduzimanje odgovarajućih akcija sa ciljem stabilizacije procesa
Izbor kontrolnih karata vrši se, prema standardu SRPS A.A2.022, za jednake uzorke
(n1=n2...ns) prema sledećim slučajevima:
za merenu karakteristiku i male uzorke (n ≤ 10) ... x̿- karta i R̅- karta
za merenu karakteristiku i veće uzorke (n > 10) ... x̿- karta i σ̅ - karta
za karakteristiku broja neispravnih primeraka u uzorku .... m̅- karta
za karakteristiku procenata neispravnih primeraka u uzorku ... p̅ -karta
za karakteristiku broja neispravnosti po jednom primerku ... u̅-karta
za karakteristiku ukupnog broja neispavnih primeraka u uzorku ... ủ – karta
 Vrste Karakt- Vrsta Reprezentativ Standardna Centralna Donja i gornja kontrolna
na vrednost vrednost vrednost granica
Uzorka eristike uzorka

n<10 x̿ x̅ ̕ = x̿ x̅ ̕ DKG (x̅)̕ = x̅ - A (n) σ̕

Ⅰ GKG (x̅)̕ = x̅ ̕ + A (n) σ̕
𝑅̅ 𝑅̅ R̕ (n) = d2 DKG (R̕) = D1 (n) σ̕
𝜎̕ =
𝑑2 (𝑛) 𝑑2 (𝑛) (n) σ̕
GKG (R̕) = D2 (n) σ̕
n>10 x̿ x̅ ̕ = x̿ x̅ ̕ DKG (x̅)̕ = x – A (n) σ̕
Ⅱ GKG (x̅)̕ = x + A (n) σ̕
𝜎̅ 𝜎 σ̅̕ = c (n) σ̕ DKG (σ̅̕ ) = B1 (n) σ̕
𝑐2 (𝑛) 𝜎̕ =
𝑐2 (𝑛)
GKG (̅σ̕) = B2 (n) σ̕
Ⅲ m̅ p̕ = m̅ 𝑝̕̕ 𝑛
DKG (m̕ ) = m̕ -3√𝑚̕̕(1 − )
𝑚̉
𝑚̕̕ = 𝑛
100
𝑚̉
GKG (m̕ ) = m̕ +3√𝑚̕̕(1 − )
𝑛

Ⅳ p̅ p̕ = p̅ p̕ DKG (p̕ ) = p̕ - 3√
𝑝(100−𝑝)
𝑛

𝑝(100−𝑝)
GKG(p̕ ) = p̕ + 3√
𝑛

Ⅴ u̅ u = u̅ u̕ 𝑢̕̕
DKG (u̕) = u̕ - 3√ 𝑛

𝑢̕̕
GKG(u̕) = u̕ + 3√ 𝑛

Ⅵ u u̕ = u 𝑢̕̕ 𝑢̕̕
DKG ( 𝑛 ) = u̕ n – 3 √𝑢̕̕𝑛
𝑛 𝑢̕̕
GKG( 𝑛 ) = u̕ n + 3 √𝑢̕̕𝑛

Kod merene karakteristike potrebno je utvrđivanje dve reprezantativne vrednosti dok je u

ostalim slučajevima dovoljna samo jedna vrednost. U tabeli na slici date su: reprezantativne,
standardne i centralne vrednosti kao i obe kontrolne granice za svih 6 slučajeva sa uzorcima
jednakih veličina. Ako uzorci nemaju jednake veličine reprezentativna vrednost za
standardnu devijaciju iznosi σe.
Poređenje odnosa reprezentativne vrednosti i propisa tolerancije omogućava proveru ove
vrednosti i njene prihvatljivosti obzirom na zahtevani kvalitet. Ako je na primer
reprezentativna vrednost m̅ (prosečan broj neispravnih primeraka po uzorku) unutar
propisanih granica tj. m̅d < m̅ < m̅g nastavlja se kontrola, a ako nije onda je neophodno
regulisanje ili korigovanje tolerancije.
Ako je karakteristika merena, postupa se u zavisnosti od toga da li je raspodela simetrična ili
ne. Reprezentativne vrednosti su zadovoljavajuće ako je ispunjen jedan od sledećih zahteva:
- za simetričnu raspodelu
1. DGT < (x̅ - 3σ̕), GGT > (x̅ ̕ + 3σ̕), kada su za date obe granice tolerancije:
2. DGT < (x̅ ̕ - 3σ̕), kada je zadata samo donja granica tolerancije
3. GGT > (x̅ ̕ + 3σ̕), kada je zadata samo gornja granica tolerancije
- za nesimetričnu raspodelu
1. DGT < (x̅ - 3σ̕), GGT > (x̅ ̕ + 4σ̕), kada su za date obe granice tolerancije:
2. DGT < (x̅ - 3σ̕), kada je zadata samo gornja granica tolerancije
3. GGT > (x̅ ̕ - 4σ̕), kada je zadata samo gornja granica tolerancije
Ako je ova provera odnosa reprezentativne vrednosti i tolerancije uspela uzima se da su
standardne vrednosti jednake reprezentativnim pa se izračunavaju centralne vrednosti i
kontrolne granice prema datim formulama.
Kontrola stabilnosti završenog procesa
U proizvodnom procesu mogu nastati greške čiji karakter može biti:
1. Sistematski (npr. loše regulisanje procesa koji se može otkloniti bez izmene obradnog
sistema)
2. Slučajan (npr. nekvalitetna sirovina ili poluproizvod, koji zahteva izmenu obradnog
sistema).
Stabilan proces nema sistematičnih grešaka, a razlike između pojedinih predmeta obrade su
zanemarljive i slučajne. Kontrola stabilnosti procesa ima sledeće zadatke:
1. Utvrdjivanje uzorka eventualne nestabilnosti procesa, i
2. Otklanjanje nestabilnosti procesa.
Kontrola stabilnosti može da obuhvati:
1. Završni proces obrade, čime se omogućava poboljšanje narednog procesa,
2. Utvrđivanje uzroka eventualne nestabilnosti procesa
3. Otklanjanje nestabilnosti procesa.
Kontrola stabilnosti može da obuhvati:
1. završeni proces obrade, čime se omogućava poboljšanje narednog procesa,
2. proces obrade koji je u toku, čime se blagovremeno otkriva pojava sistematskih
grešaka i vrši akcija za njihovo eliminisanje, što je propisano standardom SRPS
A.A2.020.
Kontrola stabilnosti završenog procesa ima sledeće faze:
1. Izbor karakteristika proizvoda koji će se kontrolisati (npr. usko tolerisane veličine)
2. Izbor karakteristika koje će se kontrolisati u operaciji obrade (npr. kritična veličina pri
obradi)
3. Izbor načina izvođenja obrade (npr. na pojedinim mašinama u prvoj smeni, itd)
4. Izbor karaktera veličine (mera u procesu, ispravnost posle procesa ili broj defekata
posle procesa),
5. Izbor načina uzimanja uzoraka (npr. jednaki ili različiti uzorci)
6. Izbor veličina uzoraka (npr. mali uzorak do 10 primeraka ili veći uzorak sa više od 10
primeraka)
7. Izbor broja uzoraka: 25, 35 ili 100 (tj. svakih 15 minuta, pola sata, itd.)
8. Izbor kontrolnih karata,
9. Kontrola karakteristike sa unošenjem dobijenih podataka u kontrolnu listu karte,
10. Izračunavanje: nizova vrednosti, centralnih vrednosti, centralnih vrednosti i
kontrolnih granica i prikazivanje na kartama
11. Ocena stabilnosti procesa kao i
12. Preduzimanje odgovarajućih akcija sa ciljem stabilizacije procesa.
Izbor kontrolnih koraka vrši se prema standardu SRPS A.A2.021, za jednake uzorke (n1 = n2
= ... = ns) prema sledećim slučajevima:
1) za merenu karakteristiku i male uzorke (n ≤ n0) ... x̅ karta i R-karta
2) za merenu karakteristiku i veće uzorke (n > 10) ... x̅ karta i σ-karta
 3) za karakteristiku broja neispravnih primeraka u uzorku.. m-karta
4) za karakteristiku broja neispravnosti na primercima u uzorku... c-karta
Za nejednake uzorke (n1 ≠ n2 ≠ ...≠ n1) izbor karata vrši se prema sledećim slučajevima:
5) za merenu karakteristiku i male uzorke (n ≤ 10) ... x̅ karta i R(ni)-karta
6) za merenu karakteristiku i male uzorke (n ≥ 10) ... x̅-karta i σ(ni)-karta
7) za karakteristiku procenta neispravnih primeraka u uzorku ... p-karta
8) za karakteristiku procenta neispravnih primeraka u uzorku u-karta
Podaci dobijeni merenjem kao i izračunate vrednosti unose se u grafikon (dijagram) koji ima
sledeće ose:
 apscisa-redni broj uzoraka
 ordinata- veličina iz niza vrednosti (na primer: xi, Ri, σi, mi, ci, pi, ili ui)
Ocena stabilnosti procesa vrši se uočavanjem položaja podataka u odnosu na kontrolne
granice, za izvestan niz uzoraka na svim izabranim kartama. Proces je stabilan ako se izvan
kontrolnih granica, na svim kartama nalazi broj podataka prema sledećim kriterijumima:
 0 podataka za poslednjih 25 uzoraka
 1 podatak za poslednjih 35 uzoraka ili
 2 podataka za poslednjih 100 uzoraka.
Ukoliko proces nije stabilan preduzimaju se sledeće akcije:
1. Utvrdjuju se uzroci nestabilnosti (na primer poremećaj u procesu, promena elemenata
obradnog sistema, itd.)
2. otklanjaju se uzroci
3. vrši se nova kontrola.
Najčešće se primenjuju karte x̅ i R za merenu karakteristiku i male uzorke (n < 5) za 25
uzoraka koje su prikazane u tabeli .
Vrste Karakt- Veličina Nizovi vrednosti Centralna Donja i gornja kontrolna granica
vrednost
Uzorka eristike uzorka
𝑛𝑖 𝑠
ni < 10 1 1 DKG (x̿) = x̿ - A2 (n) · R̅
𝑥̅𝑖 = ∑ 𝑥̅𝑗 𝑥̅̿ = ∑ 𝑥̅𝑖
𝑛𝑖 𝑠
1 1 GKG (x̿) = x̿ + A2 (n) · R̅
𝑠
𝑅̅𝑖 = 𝑥̅𝑚̉𝑎𝑥𝑗 − 𝑥̅𝑚̉𝑖𝑛𝑗
1 DKG (R̅) = D3 (n) · R̅
𝑅̅ = ∑ 𝑅̅𝑖
𝑠
1 GKG (R̅) = D4 (n) · R̅
𝑛𝑖 𝑠
ni > 10 1 1 DKG (x̿) = x̿ - A1 (n) · σ̅
𝑥̅𝑖 = ∑ 𝑥̅𝑗 𝑥̅̿ = ∑ 𝑥̅𝑖
𝑛𝑖 𝑠
1 1 GKG (x̿) = x̿ + A1 (n) · σ̅
𝑠
𝜎𝑖 1 DKG (σ̅) = B3 (n) · σ̅
𝜎 = ∑ 𝜎𝑖
𝑠
∑(𝑥̅𝑗 − 𝑥̅)2 1 GKG (σ̅) = B4 (n) · σ̅
=√
𝑛𝑖
𝑠
ni < 10 mi 1 DKG (m̅) = 𝑚̕
̅ − 3√𝑚̕ (1 −
̅
𝑚̉
)
𝑚̕
̅ = ∑ 𝑚̕𝑖 𝑛
𝑠
1
̅
𝑚̉
GKG (m̅) = 𝑚̕
̅ + 3√𝑚̕ (1 − )
𝑛

𝑠
ni > 10 ci 1 DKG (c̅) = c̅ - 3√𝑐
𝑐 = ∑ 𝑐𝑖
𝑠
1 GKG (c̅) = c̅ + 3√𝑐