Plan i program predmeta

• Dosada smo radili:

– Određivanje tačne merene veličine (greške merenja)
– Ocena
O raspodele
d l vrednosti
d ti merene veličine
liči
Inženjerske metode
• Radićemo iz kontrole tehnološkog procesa:
– Praćenje i kontrola proizvodnog procesa
Kontrola tehnološkog procesa – Ocena stabilnosti proizvodnog procesa i
– Ocena
O tačnosti
t č ti proizvodnog
i d procesa

dr Predrag Janković

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 1/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 2/26

Odgovornost za kvalitet Odgovornost za kvalitet

• Industrija je, tokom svog razvojnog puta, • Tehnička kontrola kvaliteta je sastavni deo
uglavnom prošla kroz tri faze: tehnologije proizvodnje, pri čemu najveću ulogu
ima čovek (a ne mašine
mašine, materijal
materijal, organizacija)
organizacija).
– kroz zanatski način proizvodnje • Ekonomsko opravdanje
– kroz manufakturu i • Očekivanja kupca u pogledu kvaliteta
– kroz industrijski način proizvodnje u savremenom
smislu.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 3 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 4

1
 Kontrola kvaliteta Organizacija tehničke kontrole
• U zavisnosti od položaja u tehnološkom procesu • U okviru delatnosti organizacije potpune kontrole
može biti: kvaliteta privredne organizacije spada:
– prijemna
ij –kkontrola
t l prii ulazu,
l kkoja
j obezbeđuje
b b đ j kkvalitet
lit t svega št
što
– međufazna ulazi u organizaciju, a u vezi je sa proizvodnjom
– završna – tekuća kontrola u toku proizvodnog procesa
• U zavisnosti od obima kontrolisanih delova – kontrola gotovih proizvoda
može biti: – praćenje proizvoda na tržištu
– potpuna
t (kontroliše
(k t liš se svihih 100% d
delova)
l )
– statistička na bazi uzorka

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 5/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 6

Kontrola ulaza materijala Kontrola opreme i alata

• Ulazna kontrola obavlja funkciju ocenjivanja • Ovoj službi treba posvetiti posebnu pažnju u
kvaliteta. onim fabrikama gde proizvodi i njihova
• Ima zadatak da zaštiti proizvodnju od gubitaka tehnologija izrade iziskuju korišćenje složenih
koji bi mogli da nastanu usled lošeg kvaliteta alata, mašina i ostalih specifičnih uređaja.
ulaznih sirovina ili poluproizvoda. • Plansko održavanje mašina
• Pored toga, ima još i zadatak da isporučiocima • Kontrola reznog, steznog i montažnog alata
ukazuje na njihove nedostatka da bi se u
b d ći iisporukama
budućim k otklonili.
tkl ili
• Definiše uslove prijema.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 7 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 8

2
 Međufazna kontrola Završna kontrola delova
• Uvođenje međufazne kontrole, u slučajevima • Kod proizvodnje gde ne postoji stalan kontinuitet
komplikovanog proizvodnog procesa, ima potrebno je između proizvodnje delova i
zadatak da spreči pojavu većih gubitaka (dalja montaže predvideti magacin gotovih delova
delova.
obrada na neispravnim delovima) nastalih usled • Kod velikoserijske ili masovne proizvodnje
grešaka u pojedinim fazama izrade delova. primenjuju se razni sistemi prijema delova
• Opasnost koja se javlja je "nagomilavanje" pomoću uzimanja uzorka.
delova u kontroli i pojava troškova unutrašnjeg • Ovo odeljenje treba shvatiti kao poslednji "filter"
transporta
transporta. k lit t pre nego št
kvaliteta što delovi
d l i odu
d u montažu,
t ž
odnosno na sklapanje u celinu.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 9 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Merenje i kontrola 10

Statistička kontrola kvaliteta Statistička kontrola kvaliteta

• U doba manufakture kontrola se vršila na svim • Prednosti:
gotovim komadima. – veća pouzdanost u odnosu na kontrolu 100% delova
• U uslovima masovne proizvodnje ili kada se – preventivni
ti i karakter
k kt - mogućnost
ć t predviđanja
d iđ j b broja
j
prilikom kontrole uništava proizvod to nije defektnih delova i mogućnost praćenja proizvodnje u
cilju pravoremenog delovanja
moguće.
• Dug period prihvatanja u industriji zbog
• Iako je teorijski osmišljena 30-tih godina XX
potrebnog matematičkog znanja, što je danas
veka, primenjena je tek za vreme II Svetskog
prevaziđeno korišćenjem razrađenog postupka.
rata,
t kada
k d je
j masovna proizvodnja
i d j zahtevala:
ht l
– visok nivo kvaliteta i
– minimalnu upotrebu radne snage

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 11/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 12/26

3
 Metode statističke kontr. procesa Statistička analiza tehn. procesa
• Sa stanovišta statističke kontrole jedan • Pri statističkoj analizi tehnološkog procesa
tehnološki proces može se tretirati na dva potrebno je da se prethodne ustanove, odnosno
sasvim različita načina
načina. definišu sledeći elementi:

– Statističkim metode kontrole stabilnosti i tačnosti – karakteristika kvaliteta koja se kontroliše

protekle proizvodnje, tj. proizvodnje po isteku – način biranja uzorka
određenog perioda. – veličina uzorka
– statističkih metoda kontrole stabilnosti i tačnosti – vreme, mesto t i učestalost
č t l t uzimanja
i j uzorakak
tekuće proizvodnje.
– kontrolna lista i
– kontrolne karte

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 13/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 14/26

Statistička analiza tehn. procesa Statistička analiza tehn. procesa

• Karakteristika - veličina koja se meri i kontroliše
• Primerci jednog uzorka se ne izvlače na
slučajan već na sistematski način, kako bi se
formirao uzorak od primeraka koji su obrađeni
pod što je moguće više istim uslovima i
režimima. To znači da se primerci uzorka treba
da su obrađeni jedan za drugim, na istoj mašini i
od istog radnika.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 15/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 16/26

4
 Korišćenje i prikaz rezultata
Statistička analiza tehn. procesa
merenja
• Analiza stabilnosti procesa biće znatno
jednostavnija ako uzorci sadrže isti broj
• Statistička kontrola kvaliteta veoma široko
primeraka Bolje je uzimati veći broj manjih
primeraka.
uzoraka. koristi pregledano i slikovito prikazivanje
• Vreme uzimanja uzoraka definiše se
dobijenih rezultata pomoću tabela i
vremenskom šemom koja sadrži vremensi dijagrama i to u vidu:
raspored uzimanja uzorka. Radi objektivnog
formiranja uzorka radniku ne sme biti poznat – kontrolne
k t l liliste
t i
vremenski raspored uzimanja uzorka, jer je čest
– kontrolnih karata
slučaj da radnici pažljivije rade u trenutku biranja
uzorka.
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 17/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 18/26

Kontrolna lista Kontrolna lista

• Kontrolna lista, koja ima oblik formulara, Redni Srednja Standardna
Redni broj primerka Raspon
predstavlja čest i jednostavan način praćenja i broj
uzorka
vrednost
x
devijacija

1 2 3 4 5 R
kontrole određene karakteristike kvaliteta putem 1 3.5 4.1 2.9 6.2 4.1 4.16 3.3 1.244

uzoraka. Sadrži: naziv proizvoda, naziv 2 3.8 3.2 2 4.2 3.5 3.34 2.2 0.835
3 3.2 2.9 3.8 2.6 3.5 3.2 1.2 0.474
operacije, jedinicu merenja, ime radnika, ime 4 4.8 4.2 4.2 5.4 5.1 4.74 1.2 0.537
kontrolora, datim i vreme uzimanja uzorka, broj 5 5.9 2.9 3.2 3.5 2.9 3.68 3 1.266

uzoraka, kao i statističke karakteristike uzorka 6 3.2 2.8 4 2.6 3 3.12 1.4 0.540
7 3.7 4.4 4 2.1 3 3.44 2.3 0.907
(aritmetička sredina, raspon i td.). 8 31
3.1 2 35
3.5 31
3.1 41
4.1 3 16
3.16 21
2.1 0 767
0.767

• Najčešće uneti podaci u kontrolnom listu služe 9 3.3 4.6 2.6 3.8 3.6 3.58 2 0.729
10 2.9 2.5 3.3 2.3 3.9 2.98 1.7 0.642
za dalje statističke analize karakteristika x R 
kvaliteta i konstrukciju kontrolnih karata. 3.54 2.04 0.794

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 19/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 20/26

5
 Kontrolne karte
• Kontrolne karte su specijalne dijagramske
forme (grafikoni) u koje se unose podaci o
karakteristikama kvaliteta svakog ispitanog
primerka ili tačnosti tehnološkog procesa.
Karakteristike kvaliteta (xi) izražavaju kvalitet
pojedinih primeraka, dok se statističkim
karakteristikama uzorka ili, kako se još nazivaju,
statističkim merama (aritmetička sredina,
raspon, standardna devijacija i sl) opisije
zajednički kvalitet svih primeraka u jednom
uzorku, tj. uzorka kao celine.
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode
x - karte
• Radi kontrole kvlaiteta uzima se iz tehnološkog
procesa, radnog mesta ili operacije u određenim
vremenskim razmacima po jedan primerak koji
se po redu uzimanja numeriše. Izmerene
karakteristike kvaliteta xi svakog numerisanog
primerka unose se u x-kartu
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode
Kontrolne karte
• Prema tome dali se unose izmerene veličine
karakteristike kvaliteta pojedinih primeraka u
uzorku ili statističke mere
uzorku, mere, karte se dela na:
– kontrolne karte za karakteristiku kvaliteta primerka
(x - karte) i
– kontrolne karte za statističke mere uzorka
(na primer x - karte i R - karte).
21/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 22/26
x - karte
• I pored očigledne jednostavnosti pri konstrukciji i
primeni x - karata, ove karte daju dosta grubu
predstavu o tačnosti konkretnog procesa
procesa, pa
prema tome i relativno malu mogućnost u
pogledu efikasnog i pravoremenog delovanja i
upravljanja procesom. Ovaj nedostatak ispravlja
se upotrebom kontrolnih karata za statističke
mere, koje u sadašnje vreme predstavljaju jedan
od redovnih instrumenata statističke kontrole
kvaliteta.
23/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 24/26
6
 x - karte
• Na apscisnu osu se nanose brojevi uzorka po
redu kako su uzimani, a na ordinatnu osu -
vrednost aritmetičke sredine odgovarajućeg
uzorka.
x - karte
• Karta sadrži i kontrolne granice koje ne
predstavljaju dozvoljena odstupanja
karakterisitke kvaliteta nego statističke mere
uzorka.
• Ako u tehnološkom procesu deluje samo skup
slučajnih faktora, tada statističke mere uzoraka
formiraju određen model rasporeda koji će uvek
biti sadržan u okviru prirodnih kontrolnih granica
procesa. Takav proces je stabilan jer se odvija u
okviru svojih prirodnih tolerancijskih granica.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 25/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 26/26

Kontrola stabilnosti procesa Kontrola stabilnosti procesa

• Centralna linija i kontrolne granice se
izračunavaju i ucrtavaju tek po definitivnoj obradi
snimljenih podataka i unetih vrednosti
posmatrane statističke mere u kontrolnu kartu.
Centralne linije ili linija centralnih tendencija se
• Na položaj kontrolnih granica utiče broj
primeraka u uzorku i veličina centralne
vrednosti U tablici su date jednačine kontrolnih
vrednosti.
granica za izračunavanje njihovog položaja.
Donja kontrolna Gornja kontrolna

Statistička

Centralna
vrednost
Tip kontrolne granica granica
izračunavaju iz jednačina:

mera
karte
(DKG) (GKG)
1 k 1 k 1 k
x   x i , R   R i ,    i
x x DKG x  x  A 2 R GKG x  x  A 2 R
x R - karta
k i1 k i1 k i1 R R DKG R  D 3 R GKG R  D 4 R
Za veličinu uzorka jednaku n = 5, faktora za izračunavanje vrednosti centralne linije
• gde je k - broj uzoraka i kontrolne granice za proteklu proizvodnju iznose:
A2 = 0,577; D3 = 0 i D4 = 2,115

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 27/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 28/26

7
 Uloga kontrolnih granica Ekstremna vrijacija
• Suština statističke kontrole kvaliteta je da li su • Ako vrednosti na X ili R dijagramu padaju iznad
varijacije nastale samo pod uticajem slučajnih ili ispod donje kontrolne granice, onda
uzroka ili pod uticajem posebnih uzroka
uzroka. ekstremna varijacija ukazuje na postojanje
• Kontrolne granice su te koje razdvajavu slučajne posebnog uzroka.
od posebnih uzroka.
• Posebni uzroci se mogu otkriti na sledeći način:
– ekstremna varijacija
– pomeranje
– tendencije.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 29/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 30/26

Pomeranje Tendencije
• Ako niz uzastopnih vrednosti na dijagramu leži • Ako se niz uzastopnih merenja kreće
iznad ili ispod srednje linije, tada se može reći ravnomerno bilo naviše ili naniže, onda to
da je nastalo pomeranje usled posebnih uslova
uslova. ukazuje na postojanje tendencije
tendencije.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 31/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 32/26

8
Provera stabilnosti procesa - primer
1. Snimanje karakteristika pojedinih
primeraka u uzorcima i unošenje u
kontrolnu listu
2. Izračunavanje statističkih mera i upis u
kontrolnu listu
3. Unošenje izračunatih statističkih mera u
kontrolne karte
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 33/26
Kontrola sposobnosti procesa
• Nakon kontrole stabilnsti procesa pristupa se
kontroli njegove stabilnosti i tačnosti i to u onim
slučajevima kada su za karakteristike kvaliteta
propisane tolerancije. Suština kontrole tačnosti
sastoji se u upoređivanju (po veličini i položaju)
propisanog tolernacnijskog polja i područja
prirodne disperizije (prirodne granice
tolerancije).
x 
• Posle određivanja parametara rasporeda i
određuju se statističke tolerancije ili prirodne
granice procesa.
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 35/26
Provera stabilnosti procesa - primer
4. Izračunavanje položaja središnjih linija i
kontrolnih granica i njihovo ucrtavanje u
kontrolne karte
5. Analiza i ocena stabilnosti proteklog
proizvodnog procesa na osnovu
kontrolnih karata
– 7 uzastopnih tačaka sa iste strane središnje
linije,
– 25 uzastopnih tačaka u granicama itd.
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 34/26
Kontrola sposobnosti procesa
• Sposobnost nekog metoda obrade izražava se
koeficijentom sposobnosti, koji se definiše
odnosom:
Tp 6
1   1
T T
• gde je: T - propisana tolerancija, Tp - prirodna
tolerancija i σ0 - standardna devijacija skupa
• Koeficijentom μ1 se izražava sposobnost
procesa da prihvati propisanu toleranciju, ili da
se izvrši promena proizvodnog procesa.
Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 36/26
9
 Kontrola sposobnosti procesa Sposoban proces
• Koeficijentom μ1 izražava se veličina (širina) • U prvom slučaju (μ1 > 1) proces
prirodne tolerancije u odnosu na propisanu je nije sposoban, a samim tim i
tolernaciju.
tolernaciju netačan jer se vrednosti
netačan,
posmatrane dimenzije jednog
broja primeraka nalaze izvan
propisanih tolerancijskih granica.
• U takvom slučaju propisana
tačnost može se postići
promenom procesa ili
povećanjem granica tolerancije.

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 37/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 38/26

Proces koji nije sposoban Uslovno sposoban proces

• U slučaju (μ1 = 1) se prirodne i • I u slučaju (μ1 < 1) proces je
propisane granice tolerancije sposoban, jer su prirodne granice
poklapaju (T = Tp = 6σ).
6σ) To je rasipanja kontrolisane
granična tačnost obrade u kojoj je karakteristike kvaliteta uže od
teorijski procentualni broj netačno propisanih, ali nije i tačan.
obrađenih predmeta jednak 0,27%, Potreban je i dopunski uslova, tj.
te se statistički može prihvatiti da je da se centralna linija aritmetičke
proces sposoban da ostvari sredine budu dovoljno bliska
zahtevane tolerancije. sredini tolerancijskog polja, tj. da:
 2   2d

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 39/26 Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 40/26

10
 Provera tačnosti procesa
 2   2d

2 
x  xs xs 
1
2

x g  xd 
T

1 
 2d 
2

Mašinski fakultet u Nišu - predmet: Inženjerske metode 41/26

11