SEKVENCIJALNI I INTEGRALNI PRISTUP

KONSTRUISANJU

Prof. dr Radivoje Mitrovi

1
 FAZE U PROCESU KONSTRUISANJA
Proces konstruisanja se odvija kroz sledee faze, koje slede jedna drugu:
1) Definisanje projektnog zadatka
2) Koncipiranje tehnikog reenja
3) Razrada tehnikog reenja izrada sklopnog crtea, analiza radnih i
kritinih stanja delova, provera radne sposobnosti (delova i sklopova)
4) Kompletiranje tehnike dokumentacije izrada detaljnih crtea

KONSTRUISANJE
Definisanje Koncipiranje Razrada Kompletiranje
projektnog tehnikog tehnikog tehnike
zadatka reenja reenja dokumentacije

2
 Faza
konstruisanja Definisanje Koncipiranje Razrada Kompletiranje
projektnog tehnikog tehnikog tehnike
zadatka reenja reenja dokumentacije
Konstrukcija

Ponovljene
konstrukcije

Prilagoene
konstrukcije

Varijantne
konstrukcije

Nove
konstrukcije

Vie od polovine lansiranih konstrukcija spada u grupu prilagoenih, neto

vie od etvrtine su nove, a ostale su varijantne

3
 NOVI PRISTUPI PROCESU KONSTRUISANJA
Radei na odreenom projektu razvojni timovi preuzimaju poslove
razvoja sloenih mainskih sistema. U procesu razvoja uvode se novi
metodoloki pristupi, gde raunar obavlja rutinske poslove, a
inenjerima ostaje vie vremena za kreativan rad. Ranije su inenjeri
sticali znanja uglavnom iskustvom i pratei proizvodnju i eksploataciju
odreenog proizvoda. Potpuno nova tehnika reenja su bila retkost i
zavisila su od talenta pojedinca i njihove trenutne inspiracije. Porast
ivotnog standarda je stvorio potrebu usavravanja metodologije
razvoja sistema, primenu mehanizacije i automatizacije u poslovima
razvoja.
U daljem tekstu e biti razmotrena dva nova pristupa razvoju
mainskih sistema, a to su:

1. sekvencijalni
2. integralni

4
 SEKVENCIJALNI PRISTUP RAZVOJU PROIZVODA
U MAINSTVU
Ako se razvoj mainskog sistema obavlja prema sekvencijalnom pristupu to
znai da se razvoj obavlja po fazama. Sekvencijalni pristup razvoju se, u
globalu, moe predstaviti kao na slici:

Predlog Konstruisanje Tehnoloka Izrada

potreba razrada proizvoda

Da bi razvoj mainskog sistema bio uspean, potrebno je sprovesti

osnovne aktivnosti:
1. Istraivanje informacija
2. Stvaranje ideja
3. Skiciranje i crtanje
4. Analiza i sinteza
5. Prorauni
6. Ispitivanja i provere
Ove faze se mogu ralaniti na odreene sadraje (u svakoj od ovih
faza), to je prikazano na sledeem slajdu

5
 Ovde se aktivnosti nastavljaju jedna na drugu (kada se jedna zavri, poinje
sledea). Nedostatak ovog postupka je due vreme potrebno za razvoj
proizvoda.
Predlog potreba predstavlja ulaznu fazu a zatim slede dve osnovne globalne
faze razvoja proizvoda (faze konstruisanja i tehnoloke razrade). Izrada
materijalne strukture sistema je zavrna faza procesa razvoja.

Predlog potreba
Identifikacija Ispitivanje trita Selekcija i izbor
potreba predloga

Konstruisanje
Razrada Koncipiranje Postavljanje
konstrukcije zadatka

Tehnoloka razrada
Projektovanje Planiranje nabavki Planiranje
tehnologije proizvodnje

Izrada
Kontrola kvaliteta Upravljanje Lansiranje
proizvodnjom proizvodnje

6
 INTEGRALNI PRISTUP RAZVOJU PROIZVODA U MAINSTVU
Da bi se ubrzao tehnoloki razvoj i skratilo vreme potrebno za izlazak
proizvoda na trite, moralo je doi do promene sekvencijalnog pristupa
razvoja mainskih sistema.
Integralni pristup razvoju mainskih sistema se zasniva na meusobnom
preklapanju pojedinih aktivnosti u toku razvoja i proizvodnje. Rezultat toga je
da se ukupno vreme, potrebno za realizaciju, znatno skrauje. Na slici 1. su
date faze integralnog razvoja mainskih sistema u funkciji vremena potrebnog
za realizaciju.
Integralni pristup razvoju mainskih sistema, u velikoj meri uvaava
meusobni uticaj faza predloga potreba, razvoja i izrade. Veliki broj aktivnosti,
u pojedinim fazama razvoja, se izvode nakon reenja dobijenih u drugim
fazama razvoja i proizvodnje. Ovi procesi su neophodni prilikom izvoenja
pojedinih aktivnosti, da bi se u toku razvoja dobila poboljana reenja nekih
problema razvoja i proizvodnje.
Prilikom odabira korisnih predloga potreba uvaavaju se strateka
opredeljenja menadmenta preduzea, kao i strategije trita, strategije razvoja
i strategije proizvodnje. Globalni integralni pristup razvoju mainskog sistema
prikazan je na slici br. 2.

7
Izbor predloga
Slika 1 faze integralnog
Identifikacija razvoja mainskih sistema u
Istraivanje trita funkciji vremena potrebnog za
realizaciju
Prikupljanje, selekcija i
izbor

Konstruisanje

Postavljanje zadatka

Koncipiranje

Razrada konstrukcije

Razvoj
Projektovanje
tehnologije

Planiranje proizvodnje

Planiranje

Izrada
Lansiranje
Upravljanje
proizvodnjom
Kontrola kvaliteta

Vreme

8
 Strategija
upravljanja R

Izbor predloga E
R
Strategija A
A
trita L
Z
Konstruisanje I
V
Strategija Z
razvoja O
A
Razvoj J
tehnologije C
Strategija I
proizvodnje
J
Izrada
A

Slika 2 Globalni integralni pristup

razvoju mainskog sistema

9
 Integralni razvoj proizvoda (IPD), u svetu je poznat kao simultano ili
konkurentno inenjerstvo (CE).
Primena CE pristupa podrazumeva pojaano angaovanje kadrova u
preduzeu, to znai, korienje informacionih tehnologija i savremenih
baza znanja.

Zastoji
Integralni pristup Vreme

Izbor predloga

Konstruisanje
Vremenska
uteda
Razvoj

Izrada

Slika 3 Vremenska uteda pri integralnom razvoju

mainskog sistema

10
TA SVE OBUHVATA INTEGRALNI PRISTUP KONSTRUISANJU?

11
 Poreenjem sekvencijalnog i integralnog pristupa razvoju mainskih
sistema, dolazimo do zakljuka o njihovim prednostima i manama.

Sekvencijalni pristup se bazira na klasinim pretpostavkama nauke o

konstruisanju. NJegova prednost je jednostavnost organizacione strukture,
jer se razvoj odvija korak po korak.
Nedostatak sekvencijalnog pristupa je da treba uloiti vie vremena za
njegovu realizaciju.

Kod integralnog pristupa razvoju mainskih sistema, postoji preklapanje

pojedinih faza i aktivnosti. Rezultat toga se ogleda u tome da se vreme
potrebno za realizaciju mainskog sistema znatno skrauje. To je danas od
izuzetne vanosti treba izbaciti proizvod na trite pre konkurencije.

Primena savremenih alata u procesu planiranja, konstruisanja i

proizvodnje je osnovna odlika integralnog razvoja mainskih sistema.
Najvie panje se posveuje procesu planiranja i konstruisanja. Nedostaci se
tada lake otklanjaju, pa su trokovi mnogo manji nego oni koji se uoe i
ispravljaju u toku proizvodnje.

12
 POREENJE INTEGRALNOG I KONVENCIONALNOG PRISTUPA
KONSTRUISANJU

Cena

p
r istu
i p
Trokovi aln
eksploatacije io n
c
en
nv
Prodaja Ko
r i stup
ip
gr aln Ukupni
In te trokovi
Porast Trokovi
trokova nastajanja Smanjenje
proizvoda trokova
Skracenje vremena

Vreme
Zavretak Zavretak Eksploatacija
razvoja proizvodnje

13
 najee korieni IPD alati su:

Naziv IPD alata

QFD (Quality Function Deployment)
Upravljanje zahtevima korisnika
DFMA (Design for Manufacturing and Assembly)
Konstruisanje za izradu i montau
DFRM (Design for Reliability and Maintainbility)
Konstruisanje za pouzdanost i odravanje
DFC (Design for Cost)
Konstruisanje za smanjenje trokova
FMEA (Failure Mode and Effects Analysis)
Analiza naina i efekta nedostatka
RP (Rapid Prototyping)
Brza izrada prototipa

14
 QFD Planiranje kvaliteta preko tzv. kue kvaliteta usmereno ka prenosu potreba
korisnika kupca, za potrebe konstruisanja. Mogu se kreirati proizvodi za kupce i porediti
sopstveni sa proizvodima konkurenata.
DFMA Niz programa, tehnika i metoda za poboljanje izrade delova ili pojednostavljenje
montae. Jo u fazi konstruisanja razmatraju se pogodnosti izrade i montae delova i
konstrukcije. Redukuju se trokovi i vreme izlaska na trite.
DFRM Analiza funkcionisanja mainskih delova i sklopova, kao i celog mainskog
sistema, da bi se jo u procesu razvoja utemeljilo pouzdano funkcionisanje i postigla
maksimalna pogodnost odravanja u predvienoj eksploataciji.
DFC Analiza svih koraka razvoja, iji je smisao da se vidi njihov uticaj na trokove tako
da se ostvari funkcionalnost delova, sklopova i konstrukcija sa najmanjim moguim
trokovima.
FMEA Procedura za otkrivanje moguih nedostataka i procesa razvoja. Analiziraju se
efekti i posledice, odreuje se kritinost funkcionisanja i predlau korekcije u cilju
eliminisanja ili smanjenja nepovoljnih uticaja nedostataka.
RP Efikasna izrada prototipa za nekoliko asova, a ne za vie sedmica kao to je sluaj
kod klasinog naina izrade prototipa.
QFD se koristi za planiranje i donoenje odluka u procesu razvoja proizvoda.

DFMA, DFRM i DFC su analitiki alati koji se koriste uglavnom u fazi

konstruisanja. U ovu grupu alata spada i procedura FMEA. RP se
koristi kod sloenih konstrukcija i za velike serije.

15
 Pored nabrojanih IPD, u procesu integralnog razvoja mainskih sistema veliku
pomo pruaju CA alati:

- CAD / COMUTER AIDED DESIGN / - konstruisanje pomou raunara

- CAE / COMUTER AIDED ENGINEERING / - inenjering pomou raunara

- CAPP / COMUTER AIDED PROCESS PLANING / - planiranje pomou raunara

- CAM / COMUTER AIDED MANUFACTURING / - izrada pomou raunara

Kod integralnog pristupa razvoju mainskih sistema, ciklus razvoja i izrade

proizvoda je znatno skraen zbog preklapanja faza razvoja, a proces razvoja se
odvija bez zastoja. Koriste se efekti primene raspoloivog znanja i kadrovski
potencijali preduzea, kao i savremeni IPD i CA alati.
Cilj integralnog konstruisanja, kao dela integralnog pristupa razvoju mainskih
sistema , je ostvarenje optimalnog konstrukcionog reenja. To reenje mora da
uvaava veliki broj zahteva, uslova i ogranienja funkcionalnosti, tehnologije,
korienja i trita.

16
FUNKCIONALNOST TRINOST

KONSTRUKCIJA

TEHNOLOGINOST UPOTREBLJIVOST

Slika 4 Osnovne karakteristike koje treba da

zadovolji konstrukcija nekog mainskog sistema

17
FUNKCIONALNOST TRINOST UPOTREBLJIVOST

struktura cena kotanja vek trajanja

snaga kvalitet proizvoda vrstoa
nosivost rok isporuke potronja energije
masa mogunost servisiranja pouzdanost u radu
dimenzije komfor otpornost na temperature
oblik prilagoenost normama otpornost na habanje
gabariti forma i boja vibropostojanost
materijal izgled koroziona postojanost
energija pogodnost opravki
privlanost
pogodnost upravljanja
brzina promet pri prodaji bezbednost rada
tolerancije dobit od prodaje pogodnost opsluivanja
sigurnost udobnost rada

TEHNOLOGINOST

ekonominost izrade iskorienje materijala

primena standarda stepen racionalizacije
pogodnost montae pogodnost transporta
pogodnost oblika pogodnost uvanja
kvalitet povrine ekonominost izrade
tip proizvodnje trokovi rada
produktivnost tehnoloka cena
stepen unifikacije trokovi materijala i energije
nomenklatura materijala trokovi alata i opreme

18
 Da bi integralno konstruisanje bilo uspeno, mora da uvaava
strategiju razvoja i strategiju marketinga i proizvodnje u preduzeu.
Samo na ovaj nain se postie glavni cilj svakog preduzea ostvarenje
dobiti/profita.

Konstruisanje i razrada tehnologije su rezultat razvoja, a ujedno i

podloga za proizvodnju mainskih sistema. Cilj integralnog
konstruisanja mainskih sistema je optimalno konstrukciono reenje
koje se bazira na zahtevima funkcije, tehnologije, trita i
eksploatacije/korienja.

Integralno konstruisanje objedinjuje sve procese koji su neophodni za

ostvarenje optimalnog konstrukcionog reenja nekog mainskog
sistema.

Za razliku od klasinog, kod integralnog konstruisanja dolazi do

preklapanja pojedinih faza i aktivnosti. Zbog toga se ukupno vreme,
potrebno za realizaciju neke konstrukcije, znatno skrauje i nema
zastoja u radu. Integralno konstruisanje se bazira na upotrebi raunara.

19
 SISTEMATSKO TRAENJE REENJA PRI KONSTRUISANJU

BEZ OBZIRA NA PRIMENJEN PRISTUP

KONSTRUISANJU, MOGUE JE
USPOSTAVITI JASNU ANALOGIJU IZMEU
AKTUELNIH TEHNIKIH SISTEMA I
PRINCIPA BIOLOKE EVOLUCIJE

20
 Postupci kod primene principa evolucije

Primena principa evolucije tehnikih sistema

poinje sa uvodjenjem razmatranja sistema preko
tehnoloske S-krive.
Zbog toga ce uvodi apstraktni cilj kod daljeg
razvoja razmatranog sistema.
Ovaj cilj odnosno misaoni podsticaj ini osnovu
za dalje traenje reenja preko sistematskih,
intuitivnih ili asocijativnih tehnika za traenje
reenja.

21
 Postupci kod primene principa evolucije

Osnovni postupci:

Sistem u fazi I
Razvoj tehnikog sistema bie reen preko
osnovnih istraivanja i otkria novog fizikog
efekta. Najpre se razvijaju osnove za funkcionisanje
kompletnog sistema.
 Postupci kod primene principa evolucije

Sistem u fazi II

Paraleno sa uvodjenjem sistema na triste, vri se i

dalji razvoj tehnologije u smislu optimizacije
sistema, sto dovodi do kvalitetnog proizvoda.
 Postupci kod primene principa evolucije

Sistem u fazi III

Sistem je dostigao visoki nivo; dalja njegova

tehnika poboljanja su teka i povezana sa visokim
trokovima. Znatno poboljanje kvaliteta sistema
mogue je samo kroz uvodjenje sasvim nove
tehnologije (tehnoloki skok).
Postupci kod primene principa evolucije
 Postupci kod primene principa evolucije

Po predstavljanju tehnikog sistema u njegovoj

evolucionoj krivi razmatraju se tri parametra:
nivo (visina) pronalazaka,
broj pronalazaka godinje,
profitabilnost sistema.
Pomou njih je mogue da se stanje razvoja sistema
pouzdano ustanovi i u nekoj od tri faze evolucione
krive postavi.
Bitno je da se medjusobno postave i pozicioniraju na
S-krivi kao i diskusija koja iz toga proizilazi.
 Postupci kod primene principa evolucije
Nivo pronalaska
Osnovni pronalasci novog tehnikog sistema, dovode
najee do visokog nivoa pronalaska; Druga visoka
taka dobija se kroz pronalaske, koji pomau sistemu
kod prelaza.
Kao posledica dalje opada visina pronalaska koja se
odnosi na ovaj sistem.
Pogled na patentnu literaturu na temu Airbag jasno
pokazuje pad visine pronalska u toku razvoja sistema.
Za vreme osnovnog patenta iz 1951 godine centralni
princip funkcionsanja koji je za zatitu prijavljen,
obuhvatao je aktuelni patentni opis zakljuno sa
poboljanjima u detalje.
 Postupci kod primene principa evolucije
Broj pronalazaka
Broj prijavljenih pronalazaka razvija se obrnuto
proporcionalno nivou pronalazaka. Manje osnovnih
pronalazaka reava razvoj novog sistema tako to se kroz
mnoge pronalaske na niem nivou tei tehnikoj perfekciji.
Ovaj razvoj takoe se moe dokumentovati na primeru
Airbags-a. Ideja vazduhom napunjenog jastuka kao
sigurnosnog sistema za automobile pojavila se tek 1951
godine kao patent.
Do kraja 80-tih godina prijavljeno je manji broj patenata iz
te oblasti, uprkos tome sto je u tom periodu Airbag razvijen
do serijske proizvodnje.
Tek poetkom devedesetih godina kada je sistem ee bio
serijska oprema vozila, naglo raste broj prijavljenih
patenata iz te oblasti.
 Postupci kod primene principa evolucije

Profitabilnost
Razvoj broja prijavljenih patenata stoji u uskoj vezi sa
profitabilnou sistema.
Ekonomski bilans tehnikih sistema je negativan ukoliko
se njihov radni vek zavrava u fazi II.
Profitabilni su oni sistemi koji se nalaze u fazi III. Naravno
ako se obuhvate veliki broj preduzea koji takve sisteme
razvijaju, onda to objanjava visok broj prijavljenih
patenata.
Broj instaliranih Airbag-jedinica raste od nule u 1981
godini do 80 miliona u 1999. godini. Predvia se da e
njihov broj 2010. godine biti 280 miliona jedinica godinje.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Ispunjenje funkcije
Potrebni preduslovi da funkcija tehnikog sistema
bezuslovno bude ispunjena je da kriva razvoja sistema
pree od faze II u fazu III.
Optimizacija
Mogunosti za dalji razvoj tehnikog sistema odreene
su razvojem sistema u fazama II i III.
Prelaz
Mogunosti tehnolokog skoka a samim tim i prelaza u
novu fazu razvoja pokazuju se u fazi III.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

1. Kompletnost delova sistema

Potrebni uslov za radnu sposobnost tehnikog
sistema je da glavni delovi sistema imaju minimalnu
funkcionalnu sposobnost na istom nivou. (Altuler).
Najee jedan osnovni pronalazak samostalno ne
moe pouzdano da obezbedi funkciju novog sistema.
Potrebni su dalji usmereni koraci razvoja da bi se sistem
funkcionalno oblikovao. U ovoj situaciji za dalji razvoj
sistema treba reiti sledea pitanja:

Gde kod razmatranog sistema postoje jo funkcionalni

nedostaci?
Kako je mogue ukloniti ove funkcionalne nedostatke?
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer Airbag:
Patent od 1951. godine opisuje prinzip
funkcionisanja Airbag-a koji je i danas vaei.
Pokazalo se ipak u toku daljeg razvoja, da na
osnovu u patentu datog tehnikog reenja za
vazduni jastuk, gasgenerator i okida nisu
mogli da omogue funkcionalnu sposobnost
sistema.
Posledica toga je da se za svaki parcijalni
sistem moralo razraditi funkcionalno sposobno
reenje.
Pravila evolucije tehnikih sistema
Kompletnost delova sistema Airbag
 Pravila evolucije tehnikih sistema
2. Energeska prohodnost (spremnost) sistema
Potrebni uslov radne sposobnosti tehnikog sistema
je energetski tok kroz sve delove sistema. (Altuler).
Pored funkcionalne sposobnosti parcijalnih sistema,
mora takoe za funkcionisanje kompletnog sistema da
bude obezbeen prenos energije izmeu pojedinih delova
sistema.
Primer Airbag:
Pokazalo se da naduvavanje vazdune vree
komprimovanim vazduhom, kako je bilo predvieno
patentom iz 1951, ne ide dovoljno brzo.
Nedovoljni protok energije i materijala izmeu
gasgeneratora i vazdune vree, mogao je biti reen tek
kada je primenjen pirotehniki gasgenerator.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Punjenje vazdune Sistem ne ispunjava

vree komprimovanim funkciju zbog sporog
vazduhom punjenja

Punjenje vazdune vree

Sistem sigurno ispunjava pomou pirotehnikog
funkciju brzim punjenjem gasgeneratora
Airbag-a

Obezbeenje energetske
prohodnosti u sistemu
Airbag
 Pravila evolucije tehnikih sistema

3. Podeavanje ritmike delova sistema

Potrebni uslov radne sposobnosti sistema je
podeenost ritmike (na pr. frekvencije oscilovanja ili
periodinosti) delova sistema. (Altuler).
Dovoljno tano vremensko ili funkcionalno podeavanje
parcijalnih funkcija sistema igra u mnogim sluajevima
odluujui znaaj za globalnu funkciju sistema.
Ako ova saglasnost kod sistema nije obezbeena, mora
se pokuati sa primenom principa podeavanja
(upravljanje ili regulisanje).
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer Airbag:
U patentu od 1951 predvieno je da aktiviranje Airbag-a izvodi
sam voza ili preko prekidaa udarne poluge.
Oba reenja nisu osigurala pouzdano aktiviranje Airbag-a kod
sudara (saobraajnih nezgoda).
Tek elektromehaniki senzor sudara omoguio je izradu
efikasnog sigurnosnog sistema.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Runo aktiviranje Airbag-a Funkcija sistema nije

Aktiviranje Airbag-a preko osigurana zbog neade-
prekidaa na udarnoj polugi kvatnog upravljanja

Funkcija sistema je
Aktiviranje Airbag-a preko
osigurana kroz elektromehanikog senzora udara
pouzdano aktiviranje

Podeavanje vremenski usaglaenog

delovanja u sistemu Airbag
 Pravila evolucije tehnikih sistema

4. Uveanje stepena idealnosti sistema

Razvoj sistema odvija se u smeru uveanja njegove
idealnosti. (Altuler).
Idelanost je relativno apstraktni pojam, koji kod razliitih
tehnikih sistema dobija razliiti znaaj. Idealni sistem je
nepostojei sistem.
Pri tome se misli, da zadata funkcija sa minimalnim
utrokom resursa bude ispunjena.
U primeni mora vrlo esto individualno biti definisano, ta
se u konkretnom sluaju pod idealnou razume.
Upravo diskusija o tome (ta se u konkretnom sluaju
pod idealnim sistemom razume) moe da dovede do
mnogobrojnih poboljanja ili do novih tehnikih reenja.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer Airbag:
Kao idelani Airbag moe se definisati Airbag koji u svim
moguim sluajevima nezgoda nudi dovoljnu zatitu
putnika.
To je i pravac u kome tee razvoj automobila.
Primenom razliitih Airbag-a treba uvek to bolju zatitu u
kritinim situacijama omoguiti.
 Pravila evolucije tehnikih sistema
Uveanje idealnosti sistema Airbag

Pojedinani Airbag
vozaa

eoni Airbag
Temeni
Airbag
Obimna zatita putnika sa vie
razliitih Airbag-a Boni Airbag
 Pravila evolucije tehnikih sistema

5. Neravnomernost razvoja delova sistema

Razvoj delova sistema odvija se neravnomerno: ukoliko
je sistem komplikovaniji vea je neravnomernost razvoja
njegovih delova (Altuler).
S obzirom na njihove parcijalne sisteme, tehniki sistemi
razvijaju se neravnomerno.
To znai da u svakom razmatranom sistemu postoji
aktuelno tehniko usko grlo.
Za dalji razvoj postojeih sistema moraju takva uska grla
da se identifikuju i prevaziu.
Kada se to uspe, onda drugi parcijalni sistem preuzima
ulogu uskog grla, pa se na njemu koncentriu aktivnosti
vezane za razvoj sistema.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer zatita putnika

Razvoj sistema zatite putnika u putnikim vozilima pokazuje vrlo
jasno nehomogenost tehnikog razvoja.
Sigurnosni pojasevi ine osnovu za sigurnost putnika u vozilima.
Po njihovom uvoenju razvojne aktivnosti koncentriu se na sigurno
oblikovanje karoserije.
Pri tome se pokazalo da zatita putnikog prostora kod sudara sa
velikom brzinom samo kroz odgovarajue vrsto oblikovanje zone
sudara.
Kai kao sistem za privrivanje nije dovoljan kod delovanja takvih
ubrzanja na putnike, tako da se i Airbag koristi kao dodatni sistem
zatite.
Kod ugradnje ovih sistema, ponovo se postavlja pitanje usavravanja
i dogradnje karoserije.
 Pravila evolucije tehnikih sistema
Zavisnost izmeu razliitih sigurnosnih sistema
kod vozila

Sigurnosni
kai

Zategnuti
kai
Zatita
putnika
Karoserija

Airbag
 Pravila evolucije tehnikih sistema

6. Prelaz sa makro na mikro ravan

Razvoj radnih organa sistema izvodi se najpre na makro
ravan a na kraju na mikro ravan. (Altuler).
Kod mnogih sistema moe da se uoi, da proces tehnike
optimizacije najpre makroskopski oblik obuhvata
(geometrijski oblik, raspodela masa, itd.).
Ako je u ovom pogledu postignut maksimum, dalji razvoj
koncentrie se na mikroskopsku promenu strukture u
cilju poboljanja funkcije.
Pri tome mikroskopske promene mogu da budu na primer
povrina ili struktura materijala.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer senzor sudara

Senzor sudara u upravljakom delu Airbag-a razvijao se
od jednostavnog elektromehanikog inercijalnog
prekidaa do jako minijaturnog senzora ubrzanja,
pomou koga je mogue dobiti tani kvantitativni odziv
prema jaini sudara.
Smanjenje dimenzija (minijaturizacija) ima za posledicu
ne samo znaajno smanjenje cene, ve i poboljanje
funkcije kompletnog sistema Airbag.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Elektromehaniki
senzor sudara

Mikromehaniki senzor
ubrzanja u hibridnoj
tehnologiji

Porast minijaturizacije kod

senzora sudara Airbag
sistema Mikromehaniki senzor
ubrzanja u silicijumskoj
tehnologiji
 Pravila evolucije tehnikih sistema
7. Prelaz na vii sistem
Po iscrpljivanju njegovih razvojnih mogunosti sistem
biva prihvaen kao deo vieg sistema. (Altuler)
Ako se razmatrani sistem nalazi u fazi III na evolucionoj
krivi razvoja, mora prema mogunosti da se trai
tehnoloki skok.
Vaan podsticaj za takav tehnoloki skok dobija se esto
kroz sistematsko proirenje granica sistema.
Zbog toga ne treba sistem biti izolovan, ve u vezi sa
svojom okolinom.
Na osnovu ovakve sveobuhvatne analize moe da se
izvede formulacija cilja, to moe da dovede do sasvim
novih reenja.
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer Airbag
Klasini Airbag slui za zatitu putnika u vozilu.
Proirenje granice sistema moe da se izvede kroz
sledee pitanje:
Moe li se razviti takav Airbag da kompletan unutranji
prostor vozila ukljuujui i putnike titi od posledica
sudara?
Jo radikalnije pitanje glasi:
Moe li Airbag od sudara da titi kompletno vozilo? ili
Moe li sistem generalno da umanji sudar?
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Proirenje granica sistema kod Airbag sistema

Zatita putnika kod

deformacije vozila

Zatita kompletnog vozila

(ukljuujui i putnike) od
posledica sudara
 Pravila evolucije tehnikih sistema

8. Prelaz na promenljivo delovanje materijal-okolina

Razvoj tehnikih sistema tee u pravcu uveanja udela i
uloge naizmeninog delovanja materijal-okolina.
(Altuler)
Tehnoloki skok dobija se esto zamenom klasinih
mehanikih interakcija principima delovanja, baziranih
na daljinskom delovanju.
Zbog toga treba kod traenja sasvim novih principa
delovanja uvek postaviti pitanje, kako aktuelni zadatak
moe da se rei bezkontaktno (strujno polje,
elektromagnetno polje, itd.).
 Pravila evolucije tehnikih sistema

Primer Airbag

Da li je kod upravljanja Airbag-om svrsishodno,

primeniti senzore koji upozoravaju na sudar tek kod
pojave mehanikog oteenja?
Nije li bolje da oni reaguju bezkontaktno, pre nego to
doe do mehanikog dodira?
Dobija li se na ovaj nain vea sigurnost?
Ili moe li sudar preko odgovarajuih mera potpuno biti
izbegnut?
KRAJ

57