IDENTIFIKACIJA I MAPIRANJE PROCESA-

JEDAN POGLED IZ PRAKSE

IDENTIFICATION AND PROCESS MAPPING –
CASE STUDY

Slaviša Moljević 1)

Rezime: u radu je dat pristup u identifikaciji i mapiranju procesa primenjen u

preduzeću UTL Višegrad, kao i neki rezultati do kojih se došlo pri istraživanju
pojedinih procesa u istom preduzeću.
Ključne reči: mapa procesa, identifikacija
Abstract: In this paper is presented approach in identification and process
mapping applied in company UTL Visegrad, as well as some results of research of
specific processes in the same company.
Key words: process map, identification

1. UVOD
U QMS-u identifikacija procesa je neophodna iz dva razloga: prvi leži u
činjenici da se identifikuju one aktivnosti koje su važne za ispunjenje ciljeva kvaliteta, a
drugi razlog je neophodnost dokumentovanja QMS-a. To praktično znači da treba
prikazati kako se upravlja u organizaciji tim procesima i ko je odgovoran za njihovu
realizaciju.
Procesni pristup je jedan od osnovnih principa sistema menadžmenta
kvalitetom. U standardu JUS ISO 9001:2001 proces se definiše kao skup medjusobno
povezanih ili medjusobno delujućih aktivnosti koji ulazne elemente pretvara u izlazne
elemente. Zavisno od nivoa i »ugla posmatranja« u organizaciji se procesi mogu
komponovati na različite načine. Sigurno da top menadžeri prepoznaju i insistiraju na
makroprocesorima (krosfunkcijskim), menadžeri na srednjem nivou su zainteresovani
za funkcijske procese, a operativni menadžment na potprocese i eventualno operacije.Sa

1) Slaviša Moljević, dipl. maš.inž., UTL Višegrad, Republika Srpska

druge strane evidentna je različitost ciljeva i domena dekompozicije, što uslovljava
velike razlike u pristupu dekompoziciji procesa (slika 1).
Kada se posmatraju procesi u organizaciji kao celini, mora se poći od
strategijskih ciljeva i identifikovati ključni/osnovni makroprocesi (krosfunkcijski) za
koje je zadužen top menadžment. Drugi nivo dekompozicije su funkcijski procesi sa
identifikovanim taktičkim ciljevima za koje je zadužen menadžment srednjeg nivoa.
Treći nivo dekompozicije se odnosi na potfunkcije i operacije, za koje je odgovoran
operativni menadžment.
Pored ovog pristupa, kod nekih autora se koristi funkcionalni pristup, gde se
pojedine poslovne funkcije (na primer nabavka) identifikuju sa procesom (u ovom
slučaju sa procesom nabavke), a zatim se procedurama vrši povezivanje ovakvih
procesa radi dobijanja krosfunkcijskih procesa (na primer projektovanje proizvoda, koje
obuhvata proces marketinga, razvoja proizvoda, izrade i ispitivanja prototipa itd.).

Slika 1 – Izvori razlika u dekompoziciji procesa

Postupak identifikacije i uspostavljanja relacija izmedju dekomponovanja
procesa naziva se mapiranje procesa. Iz prethodnog se može zaključiti da je to početna i
vrlo »osetljiva aktivnost« od koje u mnogome zavisi uspeh dizajniranja procesa. To je
razlog zbog čega je autor, koristeći teorijske postavke dekompozicije i analize procesa,
ukazao na novi pristup mapiranju procesa kombinujući primenu SSA metode za
krosfunkcijske i funkcijske procese i HIPO metodu za potfunkcijske procese i operacije.
Mapa procesa nastaje kao rezultat mapiranja procesa. To je grafički prikaz
procesa sa prikazanim redosledom zadataka koristeći različite verzije sistema za opis
procesa (na primer DTP-dijagram toka, AS2, IDEF i dr). Pri tome se pod mapiranjem
podrazumeva aktivnost kreiranja detaljnog dijagrama toka odvijanja procesa sa
prikazivanjem ulaza, zadataka i aktivnosti u odgovarajućem redosledu. Mapa procesa,
kao rezultat mapiranja procesa, predstavlja model procesa, koji je jedan od fundamenata
QMS-a.
Glavne funkcije procesa su:
1. krajnje tačke: ulazi, izlazi, kupci i uslovi za odvijanje procesa.

B-93
2. transformacije: fizičke, lokacijske i transakcione.
3. povratna sprega: potrebe i očekiranja kupca, specifični ciljevi kupca, glas kupca,
specifični ciljevi procesa i glas procesa.
4. ponovljivost pri istom ulazu.

2. IDENTIFIKOVANJE PROCESA

Nivoi procesa su: Ključni procesi, Makroprocesi, Procesi, Podprocesi i

Aktivnosti.
U ovoj fazi potrebno je najpre identifikovati ključne i makroprocese. Ključni
procesi zavise od delatnosti organizacije.
U postupku identifikacije procesa utvrđuje se i postojeće stanje procesa
(snimanje procesa).
Za svaki do identifikovanih procesa definišu se i procesi koji im predhode, ulaze
u proces, podprocesi i aktivnosti koje ih čine, ciljevi, resursi koji su neophodni za
ostvarenje ciljeva, način merenja ostvarenja tih ciljeva, izlazi iz procesa i procesi koji
im slede.
Mapiranje procesa predstavlja postupak identifikacije i uspostavljanja relacija
između dekomponovanja procesa. Prikaz procesa sa prikazanim redosledom odvijanja
procesa grafički se prikazuje mapom procesa.
Pregled ključnih poslovnih procesa i procesa UTL, kao i njihove interakcije
(medjusobne veze) dat je u tabeli 1.
Tabela 1 – Pregled i interakcije ključnih procesa, i makroprocesa
Ključni poslovini proces (K) 1 – Razvoj 2 – Proces 3 – Proces
novih realizacije realizacije
Proces (P) proizvoda CVL KVL
1 – Marketing + + +
2 – Planiranje realizacije proizvoda + + +
3 – Projektovanje i razvoj proizvoda + + +
4 – Nabavka (proizvoda i usluga) + + +
5 – Proizvodnja cilindrično valjčastih ležajeva
+ + /
(CVL)
6 – Proizvodnja konično valjčastih ležajeva
+ / +
(KVL)
7 – Menadžment ljudskim resursima + + +
8 – Obezbedjenje i unapredjenje kvaliteta + + +
9 – Menadžment finansijskim resursima + + +
10 – Održavanje + + +
11 – Transport / + +
12 – Organizaciona i informaciona podrška
+ + +
QMS-u

B-94
 Na slici 2 prikazan je redosled odvijanja makroprocesa za proizvodno
preduzeće. Ulaz u jedan proces predstavlja izlaz iz drugog procesa. Npr. veza između
procesa Planiranje realizacije i Nabavke je Plan Nabavke.

7. Menadžment
ljudskim resursima

8. Obezebđenje i
unapređenje
1 kvaliteta

9. Menadžment
1. Marketing finansijskim
resursima
3.
Projektovanje i 5. Proizvodnja
razvoj proizvoda A
2.Planiranje
realizacije
proizvoda 1
4. Nabavka 6. Proizvodnja
proizvoda B

10.
Održavanje

11. Transport

12. Organizacija
i informatika

Slika 2 - Mapa (mreža) procesa

Polazeći od analize ključnih poslovnih procesa i procesa UTL-a dekompozicije

izabranih identifikovanih procesa na slici 3 je prikazan proces P13: Projektovanje i
razvoj proizvoda. Pri tome su ulazi i izlazi iz procesa definisani na istoj slici.

B-95
 Odluka o Troškovi
P12Projektovanje P9
P10 P4
organizovanju projektovanja
Menadžment projekta proizvoda usluge Menadžment Ponuda
IZZZ finansijskim Nabavka roba
direktor resursima
Zahtev za ponudu,
ugovor

resursi
resursi

finansijski
Raspoloživi
Plan kadrova,

Nedostajući

Izveštavanje
Specifikacija
plan osposobljavanja, P8
P9 raspoloživi ljudski resursi P11
Menadžment reursa za nabavku Obezbeđenje i
ljudskim unapređenje
resursima kvaliteta
Zahtevi za kadrovima,
zahtevi za osposobljavanje

P1 P3.1 P3.2 P3.3 Zahtevi kvaliteta

Zahtevi kupaca Ugovor, sažeta informacija o usluzi Ulazni zahtevi, Idejni projekat,
Koncipiranje plan projekta Izrada odluke Projektovanje Izveštavanje o kvalitetu
Marketing proizvodu usluge idejnog usluge
Povratne informacije proizvoda projekta proizvoda
usluge
Ideja za razvojproizvoda

B-96
Glavni projekat,
rezultati ispitivanja
Rezultati prototipa nove usluge
preispitivanja

Zadaci za
marketing
P3.7 P3.6 P3.5 P3.4
Uvođenje Verifikacija i Preispitivanje
projekta validacija projekta Probni rad
Odluka o početku rada usluge Pozitivna ocena projekta
Rezultati Rezultati
Podaci za preispitivanja ispitivanja
P10 računovodstvo projekta probnog rada
Menadžment
inansijskim Novi zahtevi
resursima

projekta

Rezultati
validacije
verifikacije i

Korektivne mere
P3.8 P12
Novi zahtevi
Izmena Informacije o uvođenju
Novi zahtevi projekta projekta nove usluge
Izmene projekta

Izmene projekta

Slika 3 – Dekompozicija makroprocesa P13: Projektovanje i razvoj proizvoda

ZAKLJUČAK

Pojavom serije standarda ISO 9000 kvalitet se definitivno učvršćuje kao svetski
fenomen, a pred svako preduzeće koje želi da se uključi u svetske tokove razmene roba i
usluga postavljen je nezaobilazan zahtev da ima uspostavljen sistem menadžmenta
kvalitetom (QMS) temeljen na standardima ISO 9000:2000 (JUS ISO 9000: 2001).
Proizvodna preduzeća, suočena sa ovom činjenicom, neminovno se moraju opredeliti za
primenu QMS-a, ukoliko ne žele da zadrže status lokalnog proizvođača.
Modeliranjem i izvršavanjem modela postojećeg stanja, na bazi dekompozicije i
analize procesa, stvaraju se uslovi za procesni pristup. Modeliranjem nove mreže
procesa stvaraju se mogućnosti za poboljšanje procesa. Jedan od najbitnijih-početnih
koraka u uvođenju QMS-a je identifikacija i mapiranje procesa. Praktičan pristup,
iskustva iz prakse, predstavljaju nepresušan izvor znanja i napretka u oblasti kvaliteta.

LITERATURA

[1] Gatiss F. G., “Total Quality Management A Total Quality Approach”, Cassell,
London 1996.
[2] Juran M. J., Godfrei A. B.,, (Editors):“Juran’s Quality Handbook” (fifth edition):
Mc – Graw – Hill, New York, 2000.
[3] Bank J., “The Essence of Total Quality Management”
[4] Dokumentacija UTL a.d. Višegrad
[5] Arsovski S., “Menadžment ekonomikom kvaliteta” Kragujevac 2002 g.
[6] Internet sajtovi iz oblasti kvaliteta

B-97