UNIVERZITET U NIU

Mainski fakultet u Niu

M erenje ifizike veliine

Katedra za proizvodno-inf. tehnologije i

menadment

Predmet: Merenje i kontrola

Merenje i fizike veliine

Predava:
dr Predrag Jankovi, vanr. prof.

M erenje ifizike veliine

esto se pod merenjima podrazumevaju razliite vrste
ocenjivanja (na primer, ocenjivanje znanja studenata).
Psiholozi pod merenjem podrazumevaju ocenjivanje
ljudskih
lj d kih umnih
ih sposobnosti,
b
ti ekonomisti
k
i ti ocenu
produktivnosti, trokova proizvodnje itd.
Ocenjivanju se podvrgavaju nefizike, ali i fizike
veliine. Tako, na primer, odreivanje rastojanja "od
oka" nije nita drugo nego ocenjivanje, bez obzira to se
u rezultatu pojavljuje "vrednost
vrednost fizike veliine.
veliine

U upoznavanju materijalnog sveta oko nas veliki

znaaj imaju kvantitativne ocene,
ocene koje omoguavaju:
otkrivanje zakonitosti u prirodi, merenje fizike veliine
i odreivanje kvaliteta proizvoda u ovoj ili onoj ljudskoj
delatnosti.
Merenja, koja se proteu na sve oblasti ljudske
delatnosti, sama po sebi predstavljaju vano sredstvo
za dobijanje najobjektivnije merne informacije,
informacije to ne
moe da se kae za razliite vrste ocenjivanja.

M erenje ifizike veliine

Stav, da ovek u svom mozgu moe da zadri predstavu
o veliini jedince, jeste pravilan, ali je ova veliina
nepouzdana i podlona promenama, u zavisnosti od
psihofizikog stanja oveka. Dakle, nema garancija da e
se dobijeni rezultati nalaziti u odreenim granicama
greke, to praktino znai, da ova procedura, koja ne
prua mogunost ustanovljavanja jednoznane veze
izmeu fizikih veliina i njihovih brojanih izraza, ne
treba svrstati u merenja. To je ocenjivanje.

M erenje ifizike veliine

Merenje

se karakterie objektivnou, jer se ostvaruje

pomou, za ovu svrhu specijalno predvienih, tehnikih
sredstava - sredstava za merenje.
merenje
Metrologija se bavi merenjima fizikih veliina. Ova
merenja zauzimaju poseban poloaj meu razliitim
vrstama kvantitativnog ocenjivanja, a karakterie ih
uspostavljanje jednoznane veze izmeu merenih fizikih
veliina i njihovog brojanog izraavanja.

M erenje ifizike veliine

Merenja se razvijaju, postaju sve sloenija, ali se njihova
sutina, koja se ogleda u kvantitativnom izraavanju
eksperimentalno dobijene veliine pri njenom uporeivanju
sa istorodnom veliinom,
veliinom usvojenom za jedinicu
jedinicu, nije
promenila i moe se izraziti poznatom optom jednainom
merenja:
Q = nQ gde su:
Q - fiika veliina koja se meri,
[Q] - jedinica fizike veliine i n - broj jedinica
L. Euler: "Nemogue je odrediti ili izmeriti neku veliinu
dragaije, nego uporeivanjem sa poznatom veliinom iste
vrste i ukazivanjem na odnos u kome se prva nalazi u
odnosu na drugu".

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

U sadanje vreme postoji potreba za merenjem vie od 2000

fizikih veliina i parametara. Meutim, postojee metode i
sredstva za merenje omoguavaju merenje samo oko 800
veliina. Dakle, potrebno je osvajanje novih oblika i vrsta
merenja.
Analiza tendencija razvoja nauke, tehnike i tehnologije
omoguava stvaranje predstave o potrebi poveanja tanosti
merenja.

Treba napomenuti, da je nivo tanosti, kome treba teiti,

odreen kriterijumom svrsishodnosti. Poznato je da
poveanje tanosti za dva puta poskupljuje merenje za
j j tanosti merenja
j ispod
p norme
nekoliko p
puta. Ali,, i smanjenje
dovodi do karta u proizvodnji. Vano je da se ima u vidu i
znaajnost rezultata merenja. U nekim sluajevima rezultati
merenja imaju malo ili lokalno znaenje, dok u drugim imaju
izuzetno vanu ulogu: od tanosti rezultata merenja moe da
zavisi nauno otkrie ili ivoti ljudi (na primer, pri merenju
koncentracije metana u rudarskim oknima. Dakle, znaajnost
rezultata merenja odreuje sveukupnost zahteva, koji se
moraju ostvariti za kvalitetno merenje.

M erenje ifizike veliine

Na odreenoj etapi svog razvoja, merenja su dovela do
nastajanja metrologije. Nastala kao opisna nauka,
metrologija (od grkih rei "metron" - mera, "logos" - uenje)
se dugo, ako tako moe da se kae, nalazila u mladalakom
uzrastu. Razvoj nauke i tehnike, uslovio je i potrebu za
stvaranjem novih sredstava za merenje i za poveanjem
tanosti merenja. Pred metrologiju su se postavljali novi
zadaci.

M etrologija nauka o m erenju

Ogroman napredak tehnike i tehnikih nauka zahtevao je i
odgovarajui razvoj metoda merenja i instrumenata koje se
koriste za merenje.
merenje
Mnoge oblasti nauke razvile su se tek kada je ostvarena
odgovarajua mogunost merenja.

M etrologija nauka o m erenju

Nauka o merenju ili metrologija je specijalizovani deo
pojedinih prirodnih i tehnikih nauka koje se bavi metodama
merenja fizikih veliina, razvojem i izradom mernih ureaja,
uvanjem i reprodukcijom mernih jedinica i svih ostalih
aktivnosti koje omoguavaju usavravanjem mernih
postupaka.
Znaaj merenja kao praktine tehnike delatnosti od
prvenstvene je vanosti kako u svakodnevnom ivotu, tako i
u svim podrujima privrede i nauke. Kuda god krenemo
susreemo se sa merenjem.

Podela m etrologije
Zakonska metrologija se bavi zakonskim regulisanjem
podruja merenja ukljuujui izradu pravnih propisa.
Zakonskom metrologijom obezbeuje se jasna garancija
tanosti, preciznosti i pouzdanosti izvedenih merenja, kroz
razradu odgovarajuih meunarodnih i nacionalnih tehnikih i
pravnih pravila i propisa.

Svaka stvar je poznata u tom stepenu u kom moe da se

izmeri
izmeri
William Thomson (Lord Kelvin)

M erenje ifizike veliine

Svi zadaci, koji se reavaju u okviru metrologije, usmereni su
na obezbeivanje jedinstva merenja pri tanosti, koja je
propisana (dravom, tj. standardom, ili preduzeem, tj.
internim standardom).
standardom) U tom cilju se razrauju i utvruju za
sve drave zajednike jedinice fizikih veliima, u saglasnosti
sa kojima se graduiu sredstva za merenje, izrauju dravni
etaloni za reprodukovanje jedinica konkretnih fizikih veliina
i vri prenoenje vrednosti tih veliina na sredstva za
merenje.
Dobijanje jedinstva veliina jedinica predstavlja najvaniji
zadatak metroloke slube.

M erenje ifizike veliine

Da bi se shvatio znaaj jedinstva merenja, navee se primer
iz svakodnevnog ivota. Pretpostavimo da smo prestali da
potujemo vremenske signale. Svako je poeo da ivi po
j j j
svom satu. Odmah se p
pojavljuje
mnotvo p
problema,,
povezanih sa poetkom radnog dana, polascima vozova,
autobusa i drugih transportnih sredstava, radnim vremenom
prodavnica itd.

Baltimor 1904.

Let 134, 1983.

M erenje ifizike veliine

Prenoenje veliine jedinice na
sredstva za merenie sa dravnog
etalona ili polaznog uzorka (ako
nema etalona)
t l
) vri
i se prema
shemi, koju propisuje drava.
Radna sredstva za merenje
podvrgavaju
se
proveri
u
saglasnosti sa shemom provere i
pravilima, datim u normativnotehnikoj dokumentaciji.
dokumentaciji

M erenje ifizike veliine

U osnovna svojstva stanja merenja spadaju:
tanost rezultata merenja, koja je odreena grekama sredstava i
metoda merenja;
konvergencija, koja odraava bliskost rezultata ponovljenih
merenja, ostvarenih u istim uslovima;
reproduktivnost, koja odraava bliskost rezultata merenja,
ostvarenih na razliitim mestima;
brzina dobijanja rezultata - ovo svojstvo merenja zavisi od
racionalnosti sastavljanja metodologije merenja i nivoa
automatizacije merenja i obrade dobijenih podataka;
jedinstvo merenja.
Kvalitet merenja zavisi i od sredstava za merenje, ergonomskih
pokazatelja, ekolokih pokazatelja, bezbednosti osoblja koje
sprovodi merenja.

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

Metrologija, kao i svaka druga nauka, operie injenicama.

Osnovni pojmovi u okviru metrologije su:
fizike veliine,
veliine
jedinice fizikih veliina,
sredstva za merenje,
merenja,
metode i metodologije merenja,
rezultati merenja,
j ,
greke merenja i greke sredstava za merenje i metoda merenja.
Ovi osnovni pojmovi su u obliku sheme logiki povezanih
elemenata prikazani na slici na narednom slajdu

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

Realne veliine - to su veliine, koje ulaze u fizike

ili hemijske reakcije (fizike veliine). U realne mogu
da se svrstaju i nefizike veliine (veliine, koje se
koriste
k i t u sociologiji,
i l iji ekonomiji,
k
iji psihologiji
ih l iji i drugim
d i
oblastima).
U idealne spadaju matematike veliine. Ove
veliine se principijelno razlikuju od realnih po tome,
to nisu podlone promenama usled spoljanjih
dejstava i to za njihovo merenje nije potrebno
nikakvo tehniko sredstvo. Dakle, vrednosti idealnih
veliina nisu optereene grekama.

Analiza veliina, kojima operiu matematika, fizika i druge nauke,

ali i takozvanih nefizikih veliina, pokazuje da se veliine mogu
podeliti na dve vrste: veliine materijalnog sveta (realne veliine) i
veliine idealnih modela realnosti (idealne veliine).
veliine)

M erenje ifizike veliine

U poslednje vreme, u okviru zakonske metrologije,
fizika veliina (krae - veliina) se odreuje kao
svojstvo materijalnog objekta (procesa, pojave
itd.), koje je u kvalitativnom pogledu zajedniko za
mnotvo objekata. ali je u kvantitativnom pogledu
zasebno za svaki od objekata.
Metrologija se bavi merenjima fizikih veliina.
Fizika veliina se moe smatrati merljivom,
j
, samo
ako je izdvojena od drugih, ako je izabrana
jedinica za merenje i ako je ta jedinica sadrana u
sredstvu za merenje.

M erenje ifizike veliine

U realnoj stvarnosti mere se ne fizike veliine
uopte, ve fizike veliine, koje se javljaju na
konkretnim predmetima i u konkretnim pojavama
i procesima, tj. veliine ogranienih dimenzija
(mera). Strogo govorei, meri se "dimenzija
(mera) fizike veliine".
Dimenzija (mera) fizike veliine (krae dimenzija (mera) veliine) - kvantitativno
odreenje
od
ee je fizike
e veliine,
e e, s
svojstvene
ojs e e konkretnom
o e o
predmetu, sistemu, pojavi ili procesu.

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

Dakle, za izraavanje jednog pojma "vrednost

fizike veliine, primenjuju se dva termina:
j ((mera)"
) i "vrednost fizike veliine". U
"dimenzija
tom cilju, treba davati potpuni termin "vrednost
dimenzije duine (ili ugla)" ili "vrednost dimenzije", a
skraeni oblik "dimenzija" treba dozvoljavati samo u
sluajevima, kada to ne izaziva nedoumicu.

Vrednost fizike veliine, dobija se kao rezultat merenja ili

sraunavanja te veliine. Na pr., pri merenju temperature u
trojnoj taki vode dobijen je rezultat, koji je jednak 273.16 K to je i vrednost temperature (vrednost veliine).
veliine) Zbog
jednostavnosti, izostavlja. se re "vrednost" i kae se:
temperatura je jednaka 273,16 K. Broj 273.16 jeste brojana
vrednost veliine.
Vrednost jedne te iste fizike veliine menja se zavisno od
izabrane jedinice, premda je mera ostala jedna te ista. Tako,
merenje graduisanim u
merenje pomeranja sredstvima za merenje,
metrima, centimetrima i milimetrima, daje razliite vrednosti
veliine (na primer, 1.1 m, 110 cm, 1100 mm), koja
karakterie jedno te isto pomeranje.

M erenje ifizike veliine

Stvarna vrednost fizike veliine (krae - stvarna
vrednost veliine ili stvarna vrednost) moze se definisati
kao vrednost fizike veliine, koja na idealan nain
odraava u kvantitativnom odnosu meru neke fizike
veliine.
Ova vrednost se definie kao vrednost fizike veliine,
naena eksperimentalnim putem i veoma bliske stvarnoj
vrednosti, pa pri postavljanju mernog zadatka ova
vrednost moe da zameni stvarnu vrednost.

Istorijskirazvojm ernog sistem a

Od davnina se za brojano ocenjivanje (rastojanja
izmeu naselja, povrine zemljita, duine koplja) ovek
koristio razliitim jedinicama - primitivnim na poetku i
sve sloenijim u kasnijim etapama razvoja oveanstva.

M erenje ifizike veliine

Za stvarnu vrednost pri viestrukim merenjima
usvaja se srednja aritmetika vrednost iz niza
izmerenih vrednosti veliine, dok se pri jednostrukim
merenjima usvaja vrednost veliine, koja je dobijena
merenjem pomou tanijeg tehnikog sredstva.

M erenje rastojanja -duinske m ere

Nekada dan hoda ili jutro, danas metar ili

hektar
Razlika izmeu metra kod krojaa i kod
mainca

M erenje rastojanja -duinske m ere

M erenje rastojanja -duinske m ere

Egipatski kraljevski KUBIT predstavlja prvi

poznati zvanino usvojen etalon duine.
Njegova duina bila je jednaka duini
podlaktice plus irina dlana vladajueg
faraona. Bio je izgraen od crnog granita
da "izdri sva vremena".
K bit u obliku
Kubit
blik tapa,
t
napravljen
lj od
d drveta
d t
ili obinog kamena predstavljao je merilo
koje su koristili pri zidanju.

M erenje rastojanja -duinske m ere

Engleski kralj Henri I uveo je jard, koji je

predstavljao udaljenost od nosa do vrha
prstiju njegove ispruene leve ruke.

M erenje rastojanja -duinske m ere

Kralj Edvard II izabrao je iz sredine klasa

jema tri zrna, postavio ih u niz i tako
dobio in (col).
Francuska revolucija pokazala je da
kraljevi nisu dovoljno trajni da bi bili
pouzdana osnova za jedinicu mere.
1790. odlueno je da se odredi jedinica
koja bi se upotrebljavala u celom svetu i
morala je biti paljivo odreena.

M erenje rastojanja -duinske m ere

Zadatak je poveren francuskoj akademiji.

Poetni su zahtevi bili da osnovne jedinice
budu izvedene iz prirodnih pramera, da
se iz njih na jednostavan nain izvode
druge jedinice, te da za svaku veliinu
postoji samo jedna jedinica, a da se od
nje izvode vee i manje jedinice
decimalnim putem.

M erenje vrem enaskog razm aka

Nekada delovi dana, pa sati i minuti. Danas
sekunde i delovi sekunde.

M erenje rastojanja -duinske m ere

Komisija u kojoj su bili poznati fiziari

Lagran i Laplas, izabrala je za osnovu
jedinice za duinu desetomilioniti deo
etvrtine meridijana koji prolazi kroz Pariz.
Nazvan je metar (gr. metron - mera).
Istovremeno uvedena je i
decimalna podela.

K ako radiG PS

Globalni sistem pozicioniranja (Global

Positioning System - GPS) je trenutno
jedini potpuno funkcionalan globalni
satelitski navigacioni sistem

Hiljaditi deo sekunde za merenje u sportu

(formula 1 i plivanje). Za jedan hiljaditi deo
sekunde komarac podigne ili spusti krilo.
1
10.000.000.000

<

<

300 godina

K ako radiG PS

Sastoji se od (barem) 24 satelita (21

aktivan i 3 koja slue za rezervu),
rasporeenih u orbiti Zemlje, koji alju
radio signal na povrinu Zemlje.

K ako radiG PS

GPS prijemnik je ureaj koji proraunava

svoju
j poziciju
p
j na osnovu merenja
j
udaljenosti od tri ili vie GPS satelita.
Dok prijemnik prima taj signal, u stanju je
da odredi vreme koje protekne od
emitovanja radio signala do prijema na
svojoj
j j poziciji.
p
j Udaljenost
j
prijemnika
p j
od
satelita se proraunava na osnovu tog
vremena, budui da radio signal putuje
poznatom brzinom.

K ako radiG PS

Sateliti su u tzv. "visokoj orbiti" na oko

20.000 km iznad Zemlje.
Sateliti putuju brzinom od 11.000 km/h,
to znai da obiu Zemlju svakih 12 sati.
Napajaju se solarnom energijom, a imaju i
rezevne baterije.
Na svakom satelitu nalaze se po etiri
atomska asovnika.

K ako radiG PS

Poto su poznate pozicije tri satelita i

udaljenost prijemnika od svakog od njih,
moe se odrediti pozicija prijemnika.
prijemnika
Trilateracija se bazira na injenici da se tri
sfere seku u najvie dve take.

10

K ako radiG PS

Udaljenost od satelita jednaka je brzini

emitovanog signala pomnoenoj s
vremenom koje treba da signal doe do
prijamnika
brzina x vreme putovanja = udaljenost
Da bi se ostvario tipian nivo greke
pozicije od 5-10 metara potrebna je
preciznost satova od 20 do 30
nanosekundi.

Istorijskirazvojm ernog sistem a

Kasnije u istoriji razvijeni su razliiti naini da se neto
meri. Merile su se one veliine koje su bile potrebne pri
razmeni dobara i rada. To su duina, povrina, vreme,
broj komada itd.
Duina se merila: prstima, pedljima, laktovima,
koracima, zapremina se merila akom, korpom, itd.
Teina se merila poreenjem sa poznatim predmetima,
plodovima, semenkama itd.

Istorijskirazvojm ernog sistem a

U prvim dravnim zajednicama zakonima su propisivali
upotrebu odreenih mera, tj. tela koja su bila
personifikacija neke fizike veliine, debljine,teine i sl.
Bili su izloeni na istaknutim mestima, npr u hramovima.
Nepotivanje propisa kanjavalo se vrlo strogo.
esto je od ispravnosti mera i postupaka merenja zavisio
i dravni poredak, pouzdanost trgovinske razmene,
plaanje poreza, raspodela zemlje, ratnog plena.
Prema razvoju merenja u velikoj meri cenio se i stepen
kulture i civilizacije tog podruja.

M erenje ifizike veliine

U periodu od XIV do XVI veka dolo je do zamenjivanja
subjektivnih jedinica objektivnim.
Tako su, na primer, u Engleskoj u XIV veku ozakonjene
sledee
l d jedinice:
j di i
inch (palac - jednak duini 3 uzduno postavljena jemena
zrna),
foot (stopa) - jednaka irini 64 jemenih zrna postavljenih bok
u bok i druge jedinice.
Zatim su se p
pojavile
izvedene jjedinice,, tj.
j
j jjedinice koje
j se
nalaze u uzajamnoj vezi - mile (milja), yard (jard), foot i inch
(1 milja = 1760 jardi, 1 jard = 3 stope, 1 stopa = 12 palaca).

11

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

S razvojem trgovine, kao i s premetanjem

stanovnitva nastala je u svetu u 17. i 18. veka
prava zbrka mernih jedinica.
p
j
Svaka struka i svaka
dravica, ponekad i svaki grad, imali su svoje merne
jedinice, koje su se menjale s promenom kraljeva i
kneeva.
Neke od tih jedinica bile su isto antropoloke, neke
su se uzimale iz prirode, a poneke potpuno sluajno
odabirale.

Jedinica mase dijamanata, bisera i dragulja, koja se

i danas upotrebljava, karat, nastala je
uporeivanjem
p
j
sa zrnom ploda
p
rogaa
g
(ne
( meati sa
udelom zlata u leguri).
Posebno su zanimljive jedinice povrine zemljita:
jutro, durum, lanac, itd.

M erenje ifizike veliine

Zbog toga to su se sopstvene mere primenjivale na samo
u razliitim dravama, ve i u okviru pokrajina u istoj
p jjc
dravi,, u p
periodu od XVII - XVIII veka u Evropi
vladao haos u oblasti mera i jedinica. Na primer, za
merenje duine koristilo se oko 50 razliitih milja i oko
100 razliitih.stopa, dok se za merenje mase koristilo vie
od 120 razliitih funti mase.
ak i danas postoje dve milje: obina i morska milja.
Obina milja (statute mile) = 1609.35 m
Morska milja (nautical mile) = 1853.18 m
vor = morska milja na sat

M erenje ifizike veliine

Francuska Narodna skuptina je 8, maja 1790. godine
usvojila metriki sistem mera, koji se sastojao od jedinica
p
duine ppovrine,, zapremine
i mase.
Ovaj sistem, zasnovan na jedinici duine - metru, dobio je
naziv metriki.
Metar je dobijen merenjem duine pariskog meridijana
(merenje je vreno trigonometrijskom metodom i to od
Barselone do Denkerka) i predstavlja etrdesetomilioniti
d meridijana,
deo
idij
k ji prolazi
koji
l i kroz
k
P i
Pariz.
Kao jedinica mase usvojen je kilogram - masa iste vode
u zapremini od 1 dm3 pri temperaturi 4C.

12

M erenje ifizike veliine

Kao jedinice povrine i zapremine, usvojene su 1 m2 i 1 m3.
Istovremeno, uvedena je decimalna podela veih i manjih
jedinica i usvojeni su prefiksi:
mili (1*10-3),
centi (santi) (1*10-2),
deci (1*10-1),
deka (1*101),
hekto ((1*102) i
kilo (1*103).

M erenje ifizike veliine

Ubrzo se, uprkos rascepkanosti i ratovima u Evropi,
uvidela prednost tzv. francuskih mernih jedinica.
Naunici su se zalagali da je potrebno uvesti jedinstven
merni sistem u Evropi, i da je za to najprikladnije uzeti
francuske jedinice.
Na potsticaj Francuske, 1870. godine sazvana je
meunarodna konferencija da razmotri taj problem, a
1875. god. predstavnici osamnaest zemalja potpisali su
tzv Konvenciju o metru
tzv.
metru. U njoj su najvanije dve
injenice: usvojena jedinica duine - metar i mase kilogram, te osnovan Meunarodni biro za mere i tegove.

M erenje ifizike veliine

U drugoj polovini XIX veka, posle potpisivanja Metrike
konvencije (20. maja 1875. g.) metriki sistem je dobio
meunarodno priznanje.
Ovo je imalo veliki znaaj za razvoj nauke i tehnike.
Metrika konvencija je stvorila uslove za unifikaciju
jedinica, na bazi metrikog sistema mera. U cilju uvanja
meunarodnih etalona metrikih jedinica, vreno je njihovo
ispitivanje i uporeivanje sa nacionalnim etalonima, kao i
odreivanje fizikih konstanti.
Prvu metriku konvenciju, potpisalo je 17 zemalja (meu
njima, Francuska, Rusija, Nemaka, Italija, SAD), a kasnije
su se prikljuile mnoge druge zemlje.

M erenje ifizike veliine

1899. godine izraene su nove pramere meunarodnog
metra i meunarodnog kilograma, na osnovi francuskih
arhivskih pramera
pramera.

13

M erenje ifizike veliine

Postojei sistem jedinica, dok nije dobio dananji oblik,
proao je kroz faze razvoja.
P potpisivanju
Po
t i i j Metrike
M t ik konvencije,
k
ij razraeni
i su sistemi
it i
jedinica za razliite oblasti merenja - CGS, MTS, MKS,
MKGCS, pa je opet dolo do problema unifikacije
jedinica, koji se posebno poveao posle II Svetskog rata.
Do usvajanja dananjeg SI sistema jedinica koristile su se
razliite jjedinice za razliite veliine.

M erenje ifizike veliine

1954. godine, X Generalna konferencija o merama i
teinama usvojila je sistem osnovnih jedinica:
metar - jedinica duine;
kilogram - jedinica mase;
sekunda - jedinica vremena;
amper - jedinica jaine struje;
kelvin - jjedinica termodinamike temperature
p
i
kandela (svea) - jedinica jaine svetlosti.

M erenje ifizike veliine

XI Generalna konferencija o merama i
teinama
je
1960.
godine
usvojila
jjedinica
((Systeme
y
meunarodni
sistem
International d'Units, skraeno SI).
U meunarodni sistem jedinica ulo je 7
osnovnih jedinica, 2 dopunske jedinice, 27
izvedenih jedinica i 12 prefiksa za obrazovanje
veih i manjih jedinica.

Duina

metar

Metar je duina puta svetlosti u vakuumu za 1/299792458

sekundu.

Masa

kilogram

kg

Kilogram je jedinica mase, koja je jednaka masi

internacionalnog etalon-kilograma (cilindar od legure platinairidijum) koji se uva u Sevru kraj Pariza.

Vreme

sekunda

Sekunda je vreme od 9.192.631.770 trajanja perioda prelaza

elektrona izmeu dva hiper nivoa izotopa cezijuma 133 (133Cs)
pri odgovarajuem zraenju.

Temperatura

kelvin

Kelvin je jedinica termodinamike temperature i to je 273.16

deo termodinamike temperature trojne take vode.

14

Intenzitet struje

amper

Intenzitet svetlosti

Amper je intenzitet konstatne elektrine struje, koja protie kroz

dva paralelna, pravolinijska, beskonana provodnika u
vakuumu,
vakuumu koji se nalaze na meusobnom rastojanju od jednog
metra i koji imaju zanemarljivo mali kruni popreni presek.
Ova struja na duini od jednog metra provodnika proizvodi silu
od 210-7 N.

Koliina materije

mol

candela

cd

Kandela je intenzitet svetlosti u odreenom pravcu izvora

zraenja, koji izazava monohromatsko zraenje frekfencije
5401012 Hz (herca) i ija snaga zraenja u tom pravcu iznosi
1/683 W po steradijanu.

mol

Mol je koliina materije nekog sistema koji se sastoji od

pojedinanih estica,
estica koja je jednaka koliini materije atoma u
0.012 kg izotopa ugljenika C12.

M erenje ifizike veliine

U sadanje vreme, svaka jedinica se ocenjuje prema njenom odnosu
sa SI. Zbog toga, uporedo sa pojmom "jedinica", u memoj praksi se
dozvoljava i korienje pojmova "sistem jedinica", "sistemska
jjedinica",, "nesistemska jjedinica",, "osnovna jjedinica" i "koherentna
jedinica".
Jedinica fizike veliine (krae - jedinica veliine ili jedinica) fizika veliina fiksirane mere, koja je uslovno usvojena da bi se sa
njom uporeivale istorodne veliine, i kojoj se dodeljuje brojana
vrednost, jednaka 1.
Na primer: 1 m - jedinica duine, 1 Pa - jedinica pritiska.
Sistem jedinica fizikih veliina (krae - sistem jedinica veliina ili
sistem jedinica) - celokupnost osnovnih i izvedenih jedinica
fizikih veliina, koja je obrazovana u saglasnosti sa usvojenim
principima.

M erenje ifizike veliine

Sistemska jedinica fizike veliine (krae sistemska jedinica veliine ili sistemska jedinica) jedinica fizike veliine, koja ulazi u usvojeni sistem
jedinica.
Na primer, 1 m, 1 s, 1 m/s, 1 N itd. predstavljaju
sistemske jedinice, koje ulaze u SI.

15

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

Nesistemska jedinica fizike veliine (krae - nesistemska jedinica

veliine ili nesistemska jedinica) - jedinica fizike veliine, koja ne
ulazi ni u jedan od usvojenih sistema jedinica. Prema odnosu ovih i
SI jedinica, nesistemske jedinice se dele u tri grupe:
dozvoljene paralelno sa jedinicama SI - 18 nesistemskih jedinica 10
fizikih veliina (tona - jedinica mase, litar - jedinica zapremine i
dr.); ovde spadaju i jedinice, ija se primena dozvoljava u
specijalnim oblastima (na primer, svetlosna godina u astronomiji,
hektar u poljoprivredi);
trenutno dozvoljene (morska milja, karat, oC i dr.) i
izbaene iz upotrebe - 40 nesistemskih jedinica 30 fizikih veliina
(milimetar ivinog stuba, konjska snaga).

Osnovna jedinica (sistema jedinica) - jedinica fizike

veliine, koja je arbitrano izabrana pri postavljanju
sistema
i t
j di i
jedinica.
O
Osnovne
j di i
jedinice
SI jesu:
j
metar,
t
kilogram, sekunda, amper, kelvin, mol i kandela.
Dopunska jedinica (sistema jedinica) - jedinica
fizike veliine SI, koja ulazi u grupu dopunskih
jedinica. U dopunske jedinice SI spadaju: radijan jedinica ugla u ravni i steradijan - jedinica
prostornog ugla.

M erenje ifizike veliine

M erenje ifizike veliine

Izvedena jedinica (sistema jedinica) - jedinica proizvoljne

fizike veliine, formirana u saglasnosti sa jednainom, koja
povezuje
p
j tu jjedinicu sa osnovnim jjedinicama ili sa osnovnim i
postojeim izvedenim i dopunskim jedinicama. Na primer,
jedinica linearne brzine, jedinica ugaonog ubrzanja.

Sve ostale jedinice mogu se izvesti iz osnovnih

jedinica SI-sistema.
Pi
Primer:
sila = masa ubrzanje (1 N = 1 kgm/s2)
rad = sila put (1 J = 1 N m =m2 kg/s2

16

M erenje ifizike veliine

Uveana jedinica fizike veliine (krae - uveana jedinica veliine
ili uveana jedinica) - jedinica fizike veliine, za ceo broj puta
vea od sistemske ili nesistemske jedinice. Na primer, jedinica
frekfence
f kf
1 MHz
MH (megaherc)
(
h ) = 106 Hz
H predstavlja
d t lj umnoak
k herca,
h
jedinica duine 1 km = 103 m - umnoak metra

M erenje ifizike veliine

Panja: zbog mogunosti zamene
m = mili uvek ispred odgovarajue
jedinice,
m = metar uvek iza ostalih jedinica.

Umanjena jedinica fizike veliine (krae - umanjena jedinica

veliine ili umanjena jedinica) - jedinica fizike veliine, koja je za
ceo broj puta manja od sistemske ili nesistemske jedinice. Na
primer,
i
j di i duine
jedinica
d i 1 m (mikrometar)
( ik
) = 10-66 m i jedinica
j di i
elektrinog kapaciteta (kapacitivnosti) 1 pF (pikofarad) = 10-12 F
predstavljaju umanjene veliine metra i farada, respektivno.

M erenje ifizike veliine

Koherentna jedinica fizike veliine (krae koherentna jedinica veliine ili koherentna jedinica)
- izvedena jedinica fizike veliine, koja je sa
g jjedinicama sistema ppovezana jjednainom,, u
drugim
kojoj je usvojeni brojani koeficijent jednak 1.
Na primer, jedinica brzine se formira pomou
jednaine, koje definie brzinu pravolinijskog i
ravnomernog kretanja take: v= s/t, gde je v brzina, a s - duina puta, preenog za vreme t. Ako
se umesto s i t smene njihove jedinice SI, bie: [v]
= [s/[t] = l m/l s = 1 m/s.
Dakle, koherentna izvedena jedinica brzine u SI
jeste metar u sekundi.

M erenje ifizike veliine

Osnovne prednosti SI jesu:
univerzalnost - obuhvatanje svih oblasti nauke i tehnike;
unifikacija jedinica za sve oblasti i vrste merenja
(mehanikih,
(mehanikih termikih,
termikih elektrinih,
elektrinih magnetskih,
magnetskih akustinih,
akustinih
svetlosnih itd.).
Na primer, umesto niza jedinica za rad i energiju, koje su se
ranije upotrebljavale (kgsm, erg, cal, KSh, Ws, J i druge),
u SI je predviena jedna sistemska jedinica J (dul ili daul)
kao jedinica rada, energije, koliine toplote; umesto nekoliko
jedinica pritiska (at, atm, kgs/cm2, mm ivinog stuba, mm
vodenog stuba, bar, din/cm2, N/m2, Torr i dr.) uvedena je
j d
jedna
j di i
jedinica
- paskal
k l (Pa),
(P ) kao
k
univerzalna
i
l
sistemska
it
k
jedinica pritiska, mehanikog napona i modula elastinosti;
koherentnost jedinica - sve izvedene jedinice SI dobijaju se
iz jednaina veza izmeu veliina, kod kojih je koeficijent
jednak 1;

17

M erenje ifizike veliine

Osnovne prednosti SI jesu:
mogunost reprodukcije jedinica s visokom tanocu u
saglasnosti sa njihovim odreivanjima;
jednostavniji zapis jednaina i formula u fizivi, hemiji i
drugim naukama, kao i u tehnikim proraunima, a zbog
toga ro nema koeficijenata pretvaranja;
smanjenje broja dozvoljenih jedinica
jedan jedini sistem formiranja uveanih i umanjenih
jedinica a za jedinice,
jedinica,
jedinice koje imaju svoj naziv i
laki proces uenja.

1873.

Skuptina Kneevine Srbije je 1. decembra donela prvi Zakon o merama.

Tim zakonom je uveden decimalni metarski sistem mera zasnovan na
francuskim arhivskim pramerama metra i kilograma i ozakonjena sluba
pri Ministarstvu finansija Kneevine Srbije koja je imala zadatak da se
stara o kontroli mera i poreenju pramera kojima se vri kontrola mera.

1879.

Kneevina Srbija je 30. oktobra primljena u lanstvo Metarske

konvencije.

1883
1883.

Osniva se Odeljenje
j j mera p
pri Ministarastvu narodne privrede
p
Kraljevine
j
Srbije.

M erenje ifizike veliine

IZ ISTORIJE ZAKONSKE
METROLOGIJE JUGOSLAVIJE,
SAVEZNOG ZAVODA ZA MERE I
DRAGOCENE METALE (SZMDM) I
DIREKCIJE ZA MERE I DRAGOCENE
MATERIJALE

1889.
1914-1915.

1919.

Na Prvoj generalnoj konferenciji za tegove i mere (CGPM) Kneevina

Srbija preuzima svoje prve pramere prvog reda: Metar kopija N 30
Me unarodnog metra i Kilogram-kopiija N 11 Me unarodnog kilograma.
Etaloni u izbeglitvu sa narodom ...
Uredbom o organizaciji Ministarstva trgovine i industrije Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca, osniva se Odsek za mere i merila pri Odelejenju za
unutranju trgovinu i trgovinsku nastavu. "Odsek ima svoja nadletva:
kontrole mera u Beogradu i Skoplju, a po potrebi Ministar moe i nove
kontrole ustanoviti u pokrajinskim centrima".

18

1955.

Jugoslavija je drava osniva meunarodne konvencije o ustanovljenju

Meunarodne organizacije za zakonsku metrologiju, 12. oktobra u Parizu

1961.

Donet je prvi Zakon o mernim jedinicama i merilima u FNRJ.

Ozakonjene su merne jedinice Meunarodnog sisetema jedinica (SI) koji
je upravo donet na 11. CGPM (1960). Uvedena je obaveza kontrole mera
u javnom saobraaju.

1967.

Zakonom o organizaciji i delokrugu saveznih organa uprave i saveznih

organizacija, dotadanja Uprava za mere i dragocene metale razvrstava se
kao samostalna savezna organizacija pod nazivom Savezni zavod za
mere i dragocene metale (SZMDM).

2005.

(S)ZMDM je 25. maja postao lan Evrometa (EUROMET). Doneen je

Zakon o metrologiji.

2006.

Uspostavljanje nove zakonske regulative i metrolokih institucija u

novostvorenoj dravi Srbiji! U Republici Srbiji Zavod za mere i
dragocene metale od 5. juna 2006. godine nastavlja da radi kao Zavod za
mere i dragocene metale.

2009.

Direkcija za mere i dragocene metale je 15. maja 2007. godine preuzela

poslove Zavoda za mere i dragocene metale.

2010.

Usvojen je novi Zakon o metrologiji.

19