TRANSPORT FLUIDA

• Da bi se ostvario transport fluida potrebna je ENERGIJA

• Energija za transport fluida se obezbedjuje pomoću PUMPI (tecnosti) ili VENTILATORA (gasovi)

• Podela pumpi: 1) pumpe sa radnim fluidom (pulzometar)

2) potisne pumpe (klipna, peristaltička)
3) centrifugalne pumpe - uredjaji pomoću kojih se transportuju tečnosti
tako što konvertuju mehaničku energiju motora u
energiju pritiska fluida

• Na izbor tipa pumpe utiču:

- Visina energije koja treba da se postigne

- količina fluida koju treba transportovati – kapacitet (m3/s, kg/s)
- Viskozitet, gustina , korozivnost fluida
- temperatura, i najzad
- da li se radi o čistim tečnostima ili suspenzijama.
Centrifugalna pumpa - konstrukcija osovina
izlaz tečnosti
(potis)

rotor
ulaz tečnosti
elektromotor (usis)
lopatice

kućište
glava pumpe

• Centrifugalna pumpa se sastoji od - elektromotora

- osovine
- lopatica
- kućišta
Karakteristični oblici lopatica

Princip rada : Elektromotor pokreće osovinu i lopatice koje rotiraju unutar kućišta. Fluid
koji ulazi aksijalno (u pravcu osovine) biva zahvaćen lopaticama koje mu predaju kinetičku
energiju (povećava mu se brzina) i fluid se takođe rotaciono kreće. Pošto se rotaciono kreće
na fluid deluje centrifugalna sila u smeru od centra. Kada sklizne sa lopatica, fluid biva
prihvaćen u proširenje kućišta gde mu opada brzina zbog povećanja prečnika ali raste
pritisak (energija pritiska) na osnovu kog se on transportuje. Dakle električna energija se
pretvara u mehaničku energiju fluida tj. u energiju pritiska.

Napomena: Pumpa pre početka rada mora biti napunjena tečnošću!

 Karakteristika pumpe
Pumpa je uredjaj pomoću kog se fluidu saopstava odredjena kolicina energije.
Koliko energije odredjena pumpa moze da saopsti fluidu zavisi od :
- konstrukcije (oblika i veličine lopatica)
- protoka fluida
- broja obrtaja osovine motora
1) Energija pumpe (E)
Energija koju pumpa predaje fluidu (energija pumpe, E) je njena najvažnija
karakteristka i moze se eksperimentalno izmeriti kao razlika pritisaka na potisu i usisu.

po
us

pus w 2
p po w2po
  zus  E  f p  f m 
us
  z po
g 2 g g 2 g
wus  w po uz predpostavku da je d us  d po
zus  z po zanemarljiva je razlika visina

p po  pus fp  0 zanemarljiva je dužina cevi na kojoj se ispoljava

E podužno trenje
g fm   mesni otpor pumpe je uračunat u koeficijent korisnog dejstva
 Ovako izmerena energije pumpe za različite protoke pri konstantnom broju obrtaja lopatica (n)
predstavlja se grafički ili tabelarno i dobija se od proizvođača kao prateća dokumentacija.
E, m
V↑ E↓

n2> n1

n1

V, m3/s

2) Snaga pumpe (N)

Pošto pumpu pokreće elektromotor, važno je i pitanje kolika je snaga potrebna za
rad pumpe. U tom smislu definišemo: a) realna snaga (N ) N  UI (W )
R R

b) teorijska (NT) NT  E V g (W )
NR, W

V, m3/s
 3) Koeficijent korisnog dejstva - efikasnost (η)
Koeficijent korisnog dejstva definiše gubitke energije fluida u samoj pumpi.
Pri tome postoje:
- gubici usled curenja fluida – zapreminski koeficijent - ηv
- gubici usled trenja u fluidu – hidraulički koeficijent - ηh
- gubici usled trenja metalnih elemenata pumpe – mehanički koeficijent - ηm

  v h m

energija koju je fluid primio NT E V g
  
utrosena elektricna energija NR UI
η, -

0  1 za centrifugalne pumpe η=0,6-0,8

V, m3/s

Zavisnosti energija – protok, snaga –protok i koef.korisnog dejstva – protok pri konstantnom
broju obrtaja rotora, predstavljaju KARAKTERISTIKU PUMPE i daje ih proizvodjač tabelarno ili
grafički.