SEMINARSKI RAD

1. HIDRAULIKE PUMPE

Hidraulike pumpe pretvaraju mehaniku u hidrauliku energiju struje radne

tenosti (protok i pritisak). U ovom poglavlju analiziraju se:

- parametri radnog procesa hidraulikih pumpi i

- karakteristine konstrukcije.

1.1. Parametri radnog procesa hidraulikih pumpi

Osnovna funkcija hidraulike pumpe je pretvaranje ulazne mehanike energije

u hidrauliku. Hidraulika pumpa je zapreminska pumpa, energiju predaje
zahvaenoj zapremini tenosti. Pumpa ima jednu ili vie zasebnih radnih
komora, konstruisanih tako da periodino mogu menjati veliinu radne
zapremine. Promena zapremine omoguuje usisavanje, razdvajanje (odsecanje)
i potiskivanje radne tenosti. Tenost na izlazu iz hidraulike pumpe ima
odreenu hidrauliku energiju koja se hidraulikom sistemu prenosi,
upravlja i pretvara u mehaniki rad.

Radni proces hidraulike pumpe opisuje se sledeim veliinama:

- protok pumpe Qp,

- specifina radna zapremina pumpe Vp,

- potrebna snaga pumpe Pp,

- ugaona brzina vratila pumpe p i

- stepen iskorienja p.

Specifini protok hidraulike pumpe qp odgovara zapremini radne tenosti

koju zahvati pumpa kad se njeno vratilo zakrene za jedan radijan. Raunski
se odreuje iz specifine radne zapremine pumpe Vp.

1
 SEMINARSKI RAD

Specifina radna zapremina pumpe Vmp je odreena konstrukcijskim

veliinama. Ona je jednaka zapremini tenosti koju zahvate radne komore
pumpe tokom jednog punog obrtaja vratila. Raunski moe se odrediti za
svaku konstrukciju hidraulike pumpe. Hidraulike pumpe se proizvode sa
razliitim veliiama specifine radne zapremine (obino se daje u [cm 3
/o]).

Stvarni protok hidraulike pumpe Qp je manji od teorijskog Qpt jer se deo

zapremine zahvaene tenosti nepovratno izgubi u pumpi i ne uestvuje u
korisnom pretvaranju energije:

1.2. Karakteristine konstrukcije hidraulikih pumpi

Danas je u tehnikoj upotrebi veliki broj razliitih konstrukcija i tipova

hidraulikih pumpi. Hidraulike pumpe imaju:

- mehanizam za potiskivanje i

- mehanizam za razvoenje.

Hidraulike pumpe mogu pored navedenih mehanizama imati mehanizam za

upravljanje radnih parametara pumpe. Mehanizam za potiskivanje tenosti
predaje mehaniku energiju zahvaenoj zapremini radne tenosti (pretvara
mehaniku u hidrauliku energiju). Mehanizam za razvoenje tenosti
omoguuje odvajanje zahvaene zapremine tenosti tako da razdvaja zonu
niskog pritiska (na ulazu) od zone visokog pritiska (na izlazu) hidraulike
pumpe. Mehanizam za upravljanje radnih parametara pumpe omoguuje promenu
radnih parametara pumpe tokom rada (promenu protoka po intenzitetu i po
smeru, promenu pritiska). Kod nekih pumpi je osnovno kretanje mehanizma za
potiskivanje rotaciono (zupaste, krilne, zavojne itd). Kod klipnih pumpi
je osnovno kretanje mehanizma za potiskivanje pravolinijsko.

1.2.1. Zupaste pumpe

2
 SEMINARSKI RAD

Zupasta pumpa sa spoljnim ozubljenjem ematski je prikazana na slici 1.1.

Mehanizam za potiskivanje je spregnuti zupasti par. Radnu komoru ini
prostor izmeu zuba i ravna povrina kojom je taj prostor zatvoren sa
zadnje i prednje strane i deo cilindrine povrine kuita pumpe koji
zatvara taj prostor po obodu zuba.

Sl.1.1. ematski prikaz zupaste pumpe sa

spoljnim ozubljenjem

Karakteristina konstrukcija zupaste pumpe sa spoljnim ozubljenjem u

rastavljenom obliku data je na slici 1.2.

Sl.1.2. Karakteristina konstrukcija zupaste pumpe sa spoljnim ozubljenjem

u rastavljenom obliku: 1 kuite, 2 i 4 eone ploe, 3 spregnuti
zupasti par,5 i 6 zaptiva i 7- poklopac.

Mehanizam za razvoenje realizovan je konstrukcijskim smetajem usisnog i

potisnog kanala pumpe. Razvoenje radne tenosti vri se u toku izlaska

3
 SEMINARSKI RAD

zuba iz zahvata (usisavanje) i momentu ponovnog ulaska zuba u zahvat

(potiskivanje). Usisni kanal nalazi se nasuprot potisnog. Zupasta pumpa
nema mehanizam za upravljanje to znai da se smer potiskivanja, veliina
protoka, radni pritisak ne mogu u toku rada podeavati (pumpa knstantne
radne zapremine). Zupasta pumpa sa spoljnim ozubljenjem radi na sledei
nain. U prostoru izmeu zuba na usisnoj strani usisavanja, zbog izlaska
zuba iz zahvata, stvara se potpritisak i taj se prostor popunjava
hidraulikim uljem. Zbog rotacije spregnutih zupanika, zahvaena tenost u
prostoru meuzublja prenosi se na potisnu stranu pumpe. Na potisnom delu
zupaste pumpe, ulaskom zuba u zahvat, istiskuje se zahvaena tenost u
potisni vod. Iako bi se na prvi pogled moglo zakljuiti da je zupasta
pumpa reverzibilna, postojee zupaste pumpe su konstruktivno izvedene za
jedan smer rotacije ulaznog vratila. Potisna strana zupaste pumpe je
profilisana tako da se omogui efikasno odvoenje tenosti i rastereti
koren meuzublja. Deo tenosti koji ostaje zarobljen izmeu zuba, kada oni
ulaze u zahvat, odvodi se posebnim rasteretnim kanalom. Na usisnoj strani
zupaste pumpe javlja se problem punjenja meuzublja, naroito kod veih
brzina rotacije zupastog para. Usisni kanal pumpe je tako profilisan da su
gubici hidraulike energije minimalni, a zona usisavanja dovoljno velika.
Ova, inae jeftina i robustna konstrukcija hidraulike pumpe, ima relativno
visoke gubitke isticanja kroz konstrukcione zazore. Zupaste pumpe nisu
naroito osetljive na zaprljanu radnu tenost, imaju dobre eksploatacione
karakteristike i zahtevaju minimalno odravanje. Preporuene vrednosti
radnog pritiska kreu se do 200 bar, broj obrtaja je u rasponu 1000 do
2000 min-1. Izrauju se u irokom dijapazonu veliina specifine radne
zapremine. Nivo buke koju stvara zupasta pumpa sa spoljnim ozubljenjem
prelazi 70 dB i posledica je konstrukcije pumpe.

Zupasta pumpe sa unutranjim ozubljenjem ematski je prikazana na slici

1.3. Ona ima otvore u dnu meuzublja zuba koji omoguuju efikasno

4
 SEMINARSKI RAD

pranjenje. Usisavanje, prenos i potiskivanje radne tenosti odvija se na

isti nain kao kod zupaste pumpe sa spoljanjim ozubljenjem.

Sl.1.3. ematski prikaz zupaste pumpe sa

unutranjim ozubljenjem

Zupasta pumpa sa unutranjim ozubljenjem nema mehanizam za upravljanje to

znai da se smer potiskivanja, veliina protoka, i radni pritisak ne mogu u
toku rada podeavati (pumpa konstantne radne zapremine). Pumpa ima
kompaktnu konstrukciju, miran i tih rad. Ipak, zbog sloenije tehnologije
ozubljenja, ova pumpa u odnosu na zupastu pumpu sa spoljanjim ozubljenjem
ima viu cenu.

1.2.2. Zavojne pumpe

ematski prikaz zavojne pumpe dat je na slici 1.4. Osnovu konstrukcije
zavojne pumpe ine tri spregnuta zavojna vretena sa cikloidnim profilom
smetena u jedno kuite, tako da je centralno pogonsko vreteno aksijalno
spregnuto sa dva gonjena vretena. Minimalni zazor izmeu bokova spregnutih
zavojnica omoguava potrebno zaptivanje. Zavojne pumpe odlikuju se mirnim i
tihim radom bez pulzacija pritiska i protoka.

5
 SEMINARSKI RAD

Sl.1.4. ematski prikaz zavojna pumpa

Mehanizam za potiskivanje tenosti kod zavojne pumpe je spregnuti zavojni

par. Radna tenost popunjava prostor izmeu zavojnica. Usisavanje i
potiskivanje tenosti vri se kontinuirano tokom rotacije spregnutih
zavojnica. Smer potiskivanja definisan je smerom rotacije pogonskog
vretena. Spregnuta zavojna vretena zajedno sa kuitem ine radne komore.
Zahvaljujui zavojnom profilu (kod rotacije) prenosi se radna tenost od
usisne ka potisnoj strani pumpe. Pri tome se kontinuirano poveava pritisak
tenosti zatvorene u prostoru izmeu zavojnica. Gonjena vretena vre
zaptivanje (obru se bez prenoenja obrtnog momenta).

Mehanizam za razvoenje radne tenosti (odvajanje usisne i potisne grane)

izveden je geometrijskim razmetanjem usisnog i potisnog kanala. Mehanizam
za upravljanje zavojne pumpe nemaju, to znai da im je radna zapremina
konstantna (pumpa konstantne radne zapremine). Protok pumpe zavisi od broja
obrtaja pogonskog vretena pumpe i veliine specifine zapremine.
Zahvaljujui konstantnoj zapremini radnih komora i jednolinom obliku,
protok zavojne pumpe je kontinualan bez turbulencija i pulzacija. Zavojna
pumpa radi skoro beumno i bez pulzacija pritiska. Zavojna pumpa ima
relativno visoke gubitke kroz zazore pa se ne koristi za visoke radne
pritiske. Optimalna primena se postie kod pritiska od 50 do 100 bar. Grade
se za rad sa razliitim tenostima viskoznosti od 2.5 do 1000 mm2/s.
Zavojne pumpe grade se za irok dijapazon veliina specifinih zapremina
(protoka).

1.2.3. Krilne pumpe

ematski prikaz krilne pumpe dat je na slici 1.5.a. Rotor pumpe sa usaenim
krilcima smeten je ekscentrino u stator pumpe. Radne komore formiraju se
izmeu dva krilca, rotora i statora pumpe i bonih povrina. Zakretanjem
rotora, radna komora se kontinuirano menja od minimalne do maksimalne
veliine i obratno.

6
 SEMINARSKI RAD

Sl.1.5. Krilna pumpa (a) ematski prikaz, (b) - razvodna ploa

Mehanizam za potiskivanje ine krilca zajedno sa rotorom i statorom. Usisna

strana pumpe je odvojena od potisne razvodnom ploom (mehanizam za
razvoenje) koja ima dva otvora u obliku polumeseca koji su spojeni na
usisni i potisni vod pumpe. Karakteristini oblik razvodne ploe prikazan
je ematski na slici 1.5.b Krilna pumpa radi na sledei nain. Obrtanjem
rotora pumpe menja se veliina zapremina radnih komora. Maksimalna vrednost
zapremine radne komore postie se kod zakretanja rotora za pola kruga ().
Daljim zakretanjem rotora, zapremina radne komore se smanjuje. Minimalna
vrednost zapremine radne komore postie se kod dostizanja punog kruga (2
). Usisni kanal (sl.2.5.b) razvodne ploe smeten je tako da omoguuje
popunjavanje radnih komora tenou svo vreme dok se njihova zapremina
poveava (zaokret od 0 do ). Potisni kanal (sl.2.5.b) omoguuje odvoenje
radne tenosti za vreme smanjenja zapremine radne komore (zaokret od do
2). To je razlog da je profil usisnog i potisnog kanala razvodne ploe u
obliku polumeseca (sl.2.5.b ).

1.2.4. Klipno-aksijalne pumpe

Konstrukciono reenje klipno-aksijalnih pumpi temelji se na dva principa
pretvaranja rotacionog kretanja u pravolinijsko (aksijalno kretanje klipova
pumpe):

- klizna ploa i

7
 SEMINARSKI RAD

- zglobna veza (kardanski zglob)

Sl.1.6. ematski prikaz klipno-aksijalne pumpe sa kliznom ploom

Radne komore klipno-aksijalne pumpe ine klip i cilindar (mehanizam za

potiskivanje). Broj cilindra (radnih komora) je 7, 9 ili 11. Mehanizam za
razvoenje je nepokretna razvodna ploa sa dva profilisana kanala u obliku
polumeseca. Klipno-aksijalna pumpa sa kliznom ploom prikazana je ematski
na slici 1.6. Mehanizam za potiskivanje je sklop cilindra i klipa. Pogonsko
vratilo pumpe je kruto vezano na blok cilindara. Pod odreenim uglom u
odnosu na vratilo postavljena je klizna ploa. Klipnjae (klipovi) klipno-
aksijalne pumpe su preko kuglastog zgloba i oslonjene na nepokretnu kliznu
plou. Blok cilindara oslanja se na razvodnu plou. Svaki cilindar pumpe
zavrava se spojnim kanalom preko koga se usisava i potiskuje radna
tenost. Razvodna ploa je vrsto vezana za kuite pumpe, njeni kanali su
hidrauliki spojeni na usisni i potisni vod pumpe. Klipno-aksijalna pumpa
sa kliznom ploom radi na sledei nain. Zakretanjem vratila pumpe zaokree
se blok cilindara zajedno sa klipovima i kliznom ploom. Budui da je
klizna ploa nagnuta, klip (klipnjaa), za svaki obrt vratila pumpe napravi
aksijalni hod napred-nazad. Zakretu od 0 do odgovara hod u jednom a
zakretu od do 2, hod u drugom smeru. Blok cilindara je oslonjen na
razvodnu plou, pa je kroz spojne kanale cilindara omogueno usisavanje
(zakret od 0 do ) i potiskivanje (zakret od do 2) radne tenosti.

Tipina konstrukcija klipno-aksijalne pumpe i hidromotora sa kliznom ploom

prikazna je na slici 1.7. Osnovni sklop je isti, prikazan je na slici
1.7.a. Pumpa konstante radne zapremine, prikazana je na sl. 1.7.b.
Konstrukcija klipnoaksi-jalne pumpe kod koje se ugao nagiba klizne ploe
moe menjati prikazana je na slici 1.7.c. U tom sluaju taj sklop slui kao

8
 SEMINARSKI RAD

mehanizam za upravljanje protokom pumpe, a pumpa je sa promenljivom radnom

zapreminom. Ako je nagib klizne ploe jednak nuli, nema relativnog
(aksijalnog) kretanja klipova u odnosu na blok cilindara. Kako se klizna
ploa moe postaviti i u suprotnu stranu (negativni ugao nagiba), protok
pumpe moe se reverzirati. Promenom ugla nagiba klizne ploe protok klipno-
aksijalne pumpe kontinuirano se menja, prekida i reverzira pri constantnom
broju obrtaja pogonskog vratila pumpe.

Sl.1.7. Tipino konstrukcijsko reenje klipno-aksijalne pumpe (

hidromotora) sa kliznom ploom (a) osnovni sklop, (b) sistem konstantne i
(c) promenljive radne zapremine

Klipno-aksijalne pumpe sa zglobnom vezom pogonske grupe, ematski prikazana

na slici 1.8, imaju klipnjae zglobno vezane za pogonsko vratilo pumpe.
Blok cilindra je smeten u telo zajedno sa razvodnom ploom. Kuglasti
zglobovi klipnjaa ine sa pogonskim vratilom pumpe neku vrstu kardanskog

9
 SEMINARSKI RAD

zgloba. Zahvaljujui tome kruno kretanje vratila pretvara se u aksijalno

kretanje klipova pumpe.

Sl.1.8. ematski prikaz klipno-aksijalne pumpe sa zglobnom vezom pogonske

grupe

Tipine konstrukcije klipno-aksijalne pumpe sa zglobnom vezom pogonske

grupe prikazane su na slici 1.9. Postoje klipno-aksijalne pumpe kod kojih
se ugao nagiba vratila moe menjati (sl.1.9.c). U tom sluaju taj sklop
slui kao mehanizam za upravljanje protokom pumpe, a pumpa je sa

10
 SEMINARSKI RAD

promenljivom radnom zapreminom.

Sl.1.9. Tipino konstrukcijsko reenje klipno aksijalne pumpe( hidromotora)

sa zglobnom vezom (a) osnovni sklop, (b) sistem konstantne i (c)
promenljive radne zapremine

Ako je nagib vratila jednak nuli, nema relativnog (aksijalnog) kretanja

klipova u odnosu na blok cilindara. Kako se nagib vratila moe postaviti i
u suprotnu stranu (negativni ugao nagiba), protok pumpe moe se
reverzirati. Promenom ugla nagiba vratila protok klipno-aksijalne pumpe
kontinuirano se menja, prekida i reverzira pri konstantnom broju obrtaja
pogonskog vratila pumpe. Osnovni problem konstrukcije klipnoaksijalne
pumpe je u mehanizmu za razvoenje radne tenosti. Kvalitet klipno-
aksijalne pumpe znaajno zavisi od konstrukcijskog reenja sistema
razvoenja radne tenosti. Klipno-aksijalne pumpe imaju miran rad, ne
stvaraju veliku buku, pogodne su za upravljanje, omogu-uju relativno
visoke protoke i pritiske i mogu raditi sa visokim brojem obrtaja

1.2.5. Klipno-radijalne pumpe

11
 SEMINARSKI RAD

Klipno radijalne pumpe su robustne konstrukcije, omoguuju dobijanje

najviih pritisaka (preko 500 bar). Pretvaranje rotacionog kretanja
ulaznog vratila pumpe u pravolinijsko kretanje klipova pumpe moe se
izvesti na vie naina. Karakteristini su sistemi sa: - ekscentrinim
bregom na vratilu pumpe (klipno-redne pumpe) i - ekscentrinim
postavljanjem rotora u odnosu na stator pumpe.

Konstrukcijsko reenja klipno-redne pumpe prikazano je na slici 1.10.

Sl.1.10 Tipino konstrukcijsko reenja klipno-redne pumpe

Mehanizam za potiskivanje ine sklop cilindra , klipa i povratne opruge,

radijalno postavljen u odnosu na vratilo pumpe. Pumpa ima vie klipova i
cilindara. Hod klipova je odreen ekscentrinim bregom na pogonskom vratilu
pumpe. Bregovi su fazno pomereni tako da je optereenje pogonskog vratila
ravnomerno rasporeeno. Usisna strana pumpe je odvojena od potisne pomou
jednosmernih hidraulikih ventila koji se nalaze na svakom sklopu cilindra
i klipa. Klipno-radijalna pumpa sa ekscentrinim bregom na vratilu pumpe
radi na sledei nain. Zakretanjem vratila pumpe od 0 do ekscentrini
breg pomie klip pumpe radijalno i on izvodi relativno pravolinijsko
kretanje (koliko to omoguuje postavljena veliina ekscentra) pri tome se
sabija povratna opruga. Jednosmerni hidrauliki ventil je otvoren sve dok
je pritisak ispred ela klipa vei od pritiska tenosti u potisnom vodu
pumpe. Rotacijom u istom smeru za ugao od do 2, klip izvodi
pravolinijsko kretanje u drugom smeru pod delovanjem sabijene opruge smeru.
Dakle, za puni obrt vratila pumpe, svaki klip napravi hod napred-nazad.
Radijalne pumpe ovog tipa se grade sa konstannom radnom zapreminom. Kod
dizel motora koristi se (kao pumpa za ubacivanje goriva u cilindre motora),
specijalna konstrukcija klipno-radijalne-redne-pumpe kod koje se
zakretanjem cilindra pumpe oko ose profilisanog klipa menja veliina

12
 SEMINARSKI RAD

zapremine goriva, na izlazu. Iako je ova pumpa po svim svojim

karakterisikama hidraulika, ona nee biti detaljnije razmatrana jer je po
osnovnoj funkciji deo dizel motora. ematski prikaz konstrukcijskog
reenja klipno-radijalne pumpe sa ekscentrino postavljenim statorom u
odnosu na rotor pumpe na prikazana je slici 1.11.

Sl.1.11. emtski prikaz konstrukcijskog reenja klipno-radijalne pumpe sa

ekscentrino postavljenim statorom u odnosu na rotor

Mehanizam za potiskivanje ine sklop cilindra i klipa, radijalno postavljen

u odnosu na vratilo pumpe. Pumpa ima vie klipova i cilindara (7, 9 i 11).
Hod klipova je odreen ekscentrino postavljenim statorom pumpe. Usisna
strana pumpe je odvojena od potisne pomou razvodne ploe. Klipno-
radijalna pumpa sa ekscentrino postavljenim statorom radi na sledei
nain. Zakretanjem rotora pumpe za ugao od 0 do , klipovi pumpe izvode
relativno pravolinijsko kretanje (koliko im to omoguuje postavljena
veliina ekscentra). Rotacijom u istom smeru za ugao od do 2, klipovi
izvode pravolinijsko kretanje u drugom smeru. Dakle, za puni obrt rotora
pumpe, svaki klip napravi hod napred-nazad. Izlazni otvori svakog sklopa
cilindar-klip lee na nepokretnoj razvodnoj ploi. Razvodna ploa ima dva
otvora profilisana u obliku polumeseca koji su spojeni na usisni i potisni
vod pumpe i omoguuje usisavanje i potiskivanje radne tenosti iz svakog
cilindra pumpe u toku rotacije rotora pumpe za puni krug. Zavisno od
veliine i smera ekscentra statora menja se veliina i smer protoka iz
pumpe. Za upravljanje protoka (ekscentrinosti) ovih pumpi potrebna je

13
 SEMINARSKI RAD

znaajna energija to suava prostor njene primene. Konstrukcijski se ove

pumpe mogu izvesti sa konstantnom i promenljivom radnom zapreminom.

2. HIDRAULIKI MOTORI

Hidrauliki motori pretvaraju hidrauliku energiju u mehaniki rad. U ovom

su poglavlju analizirani parametri radnog procesa i tipine konstrukcije
hidraulikih motora.

2.1. Parametri radnog procesa hidraulikog motora

Osnovna funkcija hidraulikog motora je pretvaranje hidraulike energije u

mehaniki rad. Hidromotori generiu rotaciono kretanje na izlaznom vratilu.
Hidrauliki motor pretvara hidrauliku energiju radne tenosti u mehaniku.
Rad hidromotora opisuju sledee veliine:

- ugaona brzina vratila hidromotora m,

- specifini protok hidromotora qm,

- moment na vratilu hidromotora Mm,

- snaga Pm i

- stepen iskorienja m.

14
 SEMINARSKI RAD

Teorijska ugaona brzina mt vratila hidromotora odreuje se iz teorijskog

protoka u hidrauliki motor i njegovog specifinog protoka.

15
 SEMINARSKI RAD

2.2. Karakteristine konstrukcije hidraulikih motora

Danas je u tehnikoj upotrebi veliki broj razliitih konstrukcija i

tipova hidraulikih motora. Hidrauliki motori imaju:

- mehanizam za potiskivanje i

- mehanizam za razvoenje.

Pored navedenih mehanizama hidrauliki motori mogu imati mehanizam za

upravljanje radnih parametara motora.

Mehanizam za potiskivanje ine radne komore i pokretni mehaniki sklop.

Ovaj mehanizam pretvara dovedenu hidrauliku energiju u mehaniki rad.

Mehanizam za razvoenje tenosti razdvaja zonu niskog pritiska (na ulazu)

od zone visokog pritiska (na izlazu) hidraulikog motora. Mehanizam za
upravljanje radnih parametara hidraulikog motora omoguuje promenu radnih
parametara motora tokom rada (promenu brzine po intenzitetu i po smeru,
promenu momenta na vratilu motora).

U veini sluajeva upravljanje hidraulikih motora se izvodi sistemima

izvan sklopa motora pa se najvei broj hidraulikih motora na tritu
pojavljuje sa konstantnom radnom zapreminom (bez mehanizma za upravljanje).

16
 SEMINARSKI RAD

Hidrauliki motori sa promenljivom radnom zapreminom (imaju mehanizam za

upravljanje) su sloenije konstrukcije, a nali su primenu kod hidraulikih
sistema sa sekundarnom regulacijom energije. Kako je cena ovakvih sistema
za sada visoka primena im je ograniena. Konstrukcija hidromotora je u
osnovi indentina sa konstrukcijom hidraulike pumpe. Zahtevi koji se
postavljaju pred pumpu i hidromotor nisu isti. Od hidraulikog motora se
prvenstveno zahteva da je reverzibilan odnosno da je dvosmeran.

Zupasti motori imaju velike gubitke kod malih brojeva obrtaja i koriste se
samo kao brzorotirajui motori. Oblast primene im je od 500 - 3500 min -1 .
Radni pritisci su ispod 250 bar. Konstruktivno se mogu izvesti samo sa
konstantnom radnom zapreminom. Pri veim brojevima obrtaja i radnim
pritiscima poveava se nivo buke.

Krilni hidromotori imaju male gubitke isticanja na malim brojevima obrtaja

i mogu se primeniti ve od 10 min -1 . Maksimalni radni pritisak kree se
do 250 bar. Konstruktivno se mogu izvesti i sa promenljivom radnom
zapreminom.

Zavojni hidromotori se ne sreu esto u primeni kod klasinih hidraulikih

sistema. Mogu se sresti na nekim sistemima kao senzori (merai) protoka
pogotovo za zaprljane tenosti.

Klipno-aksijalni hidromotori su najvie korieni hidromotori u klasinoj

hidraulici i elektrohidraulikim sistemima upravljanja. Konstruktivno se
izvode sa zglobnom vezom i kliznom ploom, konstantnom ili promenljivom
radnom zapreminom (kao i hidraulike pumpe slici 2.6 i slici 2.8). Klipno-
aksijalni hidrauliki motori sa zglobnom vezom odlikuju se mirnim i tihim
radom. Mogu postii visoke brojeve obrtaja izlaznog vratila (preko 4000 min
-1 ). Grade se za radne pritiske preko 320 bar. Dobre osobine ovog
hidraulikog motora postignute su zahvaljujui uspenoj konstrukciji sklopa
izlaznog vratila, zglobne veze klipnjaa i vratila kao i sferino izvedenoj
razvodnoj ploi. Karakteristina konstrukcija zglobno vezanog vratila i
pogonske grupe klipnoaksijalnog hidromotora prikazana je na slici 2.1.

17
 SEMINARSKI RAD

Sl.2.1. Karakteristina konstrukcija vratila i pogonske grupe

klipnoaksijalnog hidromotora/pumpe

Jedno od niza konstrukcionih reenja klipno-aksijalnih hidraulikih motora

sa zglobnom vezom prikazano je na slici 2.2. Ovaj hidrauliki motor je
dvosmeran i ima konstantnu radnu zapreminu.

Sl.2.3. Konstrukciono reenje klipno-aksijalnog hidraulikog motora sa

zglobnom vezom vratila i pogonske grupe

Klipno-aksijalni hidrauliki motori sa kliznom ploom mogu postii brojeve

obrtaja izlaznog vratila preko 10000 min-1). Karakteristina konstrukcija
ovog tipa hidraulikog motora data je na slici 2.4.

18
 SEMINARSKI RAD

Sl.2.4. Klipno-aksijalni hidrauliki motor sa kliznom ploom

Klipno-radijalni hidromotori razvijeni su prvenstveno za velike obrtne

momente u rasponu radnih obrtaja. Koriste se za pozudani pogon sistema
velikih snaga (vitla, dizalice). Proizvode se uglavnom sa konstantnom
radnom zapreminom, a upravljaju se sistemima izvan motora. Tipine
konstrukcije klipno-radijalnih motora prikazane su na slici 2.5. i 2.6.
Treba uoiti da je zahvaljujui radijalnom smetaju klipova (relativno
velike aktivne povrine) mogue postii potrebne vrednosti obrtnog momenta
na izlaznom vratilu hidromotora.

Sl.2.5. Klipno-radijalni visokomomentni hidromotor

19
 SEMINARSKI RAD

Sl.2.6. Klipno-radijalni sporohodni hidromotor

20