4.

VREMENSKI PROMENLJIVE ELEKTRIČNE STRUJE

vić
(NAIZMENIČNE STRUJE)
4.1. UVOD

no
Vremenski promenlјive struje su struje koje u toku vremena menjaju ili jačinu, ili smer, ili i jedno
i drugo. Nastaju dejstvom promenlјive elektromotorne sile (ems).

a
arj
Naizmenične struje stalno menjaju intenzitet, apovremeno i smer.
Ako se naizmenična struja posle nekog vremena T ponavlјa, to jest ako je 𝑖(𝑡) = 𝑖(𝑡 + 𝑛𝑇) gde je

M
n ma koji ceo broj, onda je takva naizmenična struja periodična.
Odgovarajuća elektromotorna sila i napon su:

Đ.
𝑒(𝑡) = 𝑒(𝑡 + 𝑛𝑇),

3.
𝑢(𝑡) = 𝑢(𝑡 + 𝑛𝑇)

02
Naizmenične veličine se mogu menjati po bilo kom zakonu, međutim, u elektrotehnici najveću
primenu imaju veličine koje se menjaju po sinusnom (sl. 4.1.b) i kosinusnom zakonu. To su
takozvane prostoperiodične naizmenične struje.
,2
ta
rip
sk
na
let
mp

a) aperiodična b) prostoperiodična c) složenoperiodična

naizmenična struja naizmenična struja naizmenična struja
ko

Slika 4.1. Tipovi naizmeničnih veličina

Sinusoidna elektromotorna sila, na osnovu Faradejevog zakona elektromagnetne indukcije,
ne

generiše se u kalemu koji rotira u homogenom magnetnom polјu (objašnjeno u sledećem naslovu
4.2).
S,
NZ
2-
OE

1
 4.2. PRINCIP RADA ALTERNATORA

vić
Principijelna šema generatora jednofazne naizmenične struje (alternatora) prikazana je na slici
4.2.

no
Gusto namotani pravougaoni kalem od N navojaka, čije su stranice dimenzija a i b, postavlјen je
u homogeno magnetno polјe indukcije B tako da je osa kalema 0-0 upravna na pravac polјa.

a
Krajevi kalema vezani su za klizne prstenove P1 i P2 koji su koncentrično postavlјeni na osovinu

arj
kalema i rotiraju zajedno sa njom, ali su izolovani jedan od drugog i od osovine. Klizni kontakti,
koji naležu na prstenove, povezuju obrtni kalem sa spolјašnjim delom električnog kola.

M
Đ.
3.
02
,2
ta
Slika 4.2. Principijelna šema generatora jednofazne naizmenične struje
rip

Kada se kalem obrće oko svoje ose konstantnom ugaonom brzinom ω, u njemu se indukuje ems,
koja se može izračunati pomoću opšteg izraza:
sk

𝑑𝜙
𝑒=−
na

𝑑𝑡
U trenutku kada normala 𝑛⃗ na ravan kalema čini ugao α sa pravcem magnetnog polјa, kao na slici
let

4.2, magnetni fluks u jednom pravougaonom navojku jednak je:

mp

𝜙 = 𝐵 ⋅ 𝑆 ⋅ cos𝛼
gde je S = a ∙ b površina jednog navojka. Referentni smer obilaženja po konturi određen je
ko

pravilom desne zavojnice u odnosu na usvojenu normalu. Brzina promene fluksa jednaka je:
𝑑𝜙 𝑑𝛼
ne

= −𝐵𝑆 ⋅ sin𝛼 = −𝐵𝑆 ⋅ sin𝛼 ⋅ 𝜔

𝑑𝑡 𝑑𝑡
gde je ω ugaona brzina obrtanja kalema. Ako se pretpostavi da je ω = const. ⇒ α = ωt ⇒
S,

indukovana ems u jednom navojku jednaka je:

NZ

𝑑𝜙
𝑒1 = − 𝑑𝑡 = 𝜔 ⋅ 𝐵𝑆 ⋅ sin𝜔𝑡.

Pošto kalem ima N navojaka koji su vezani na red, ukupna indukovana ems je:
2-

𝑒 = 𝑁 ⋅ 𝑒1 = 𝜔 ⋅ 𝑁 ⋅ 𝐵𝑆 ⋅ sin𝜔𝑡 = 𝐸𝑚 ⋅ sin𝜔𝑡
𝑒 = 𝐸𝑚 ⋅ sin𝜔𝑡
OE

odnosno, indukovana ems je prostoperiodična, sinusna funkcija vremena.

2
 U prethodnom izrazu, veličina Em = ωNBS predstavlјa amplitudu ems. Prema tome, trenutna
vrednost ems može se napisati u obliku:

vić
𝑒 = 𝐸𝑚 ⋅ sin𝜔𝑡.

no
Zavisnost indukovane ems od vremena t prikazana je dijagramom na sledećoj slici.

a
e

arj
M
Em
t

Đ.
T

3.
Slika 4.3. Prostoperiodična indukovana ems u namotajima generatora

02
2𝜋
𝑇= , [s] (sekunda), perioda prostoperiodične ems.
𝜔

𝜔 = 2𝜋𝑓, gde je 𝑓 =
1 1
,2
[ = Hz] (Herc) – frekvencija (učestanost).
𝑇 𝑠
ta
Ako posmatramo pojavu od trenutka kada normala na pravougaoni kalem zaklapa ugao  sa
rip

⃗ , fluks bi bio definisan relacijom

vektorom magnetne indukcije 𝐵
sk

𝜙(𝑡) = Φ𝑚 cos(𝜔𝑡 + 𝛽),

a odgovarajuća trenutna vrednost indukovane ems
na

𝑒(𝑡) = E𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝛽),

let

što znači da je u početnom trenutku (t = 0)

mp

𝐸0 = E𝑚 sin 𝛽,
Zato se ugao  naziva početna faza indukovane elektromotorne sile.
ko

Na isti način se pišu i opšti izrazi za trenutne vrednosti naizmeničnog napona i struje kroz kalem:
ne

napon: 𝑢(𝑡) = 𝑈𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜃), θ (teta) je početna faza napona,

struja: 𝑖(𝑡) = 𝐼𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜓),  (psi) je početna faza struje
S,

Za ove su izraze kažemo da su u Тrigonometrijskom obliku (vremenskom domenu).

NZ

Razlika početnih faza napona i struje se obeležava grčkim slovom  (fi)

𝜑 =𝜃−𝜓
2-

Na slici 4.4. su prikazana četiri slučaja početnih faza dve naizmenične veličine (u ovom slučaju su
OE

to naponi u1 i u2).

3
 vić
a no
arj
a) u1 i u2 su u fazi b) u1 i u2 su u
opoziciji

M
Đ.
3.
c) u1 prednjači naponu d) u2 prednjači naponu

02
u2 u1

,2
ta
rip
sk
na
let

e) početna faza napona u1 je 1 (pozitivan), a naponu u2 je 2

(negativan)
mp

𝑢1 (𝑡) = 𝑈𝑚1 sin(𝜔𝑡 + 𝜃1 )

𝑢2 (𝑡) = 𝑈𝑚2 sin(𝜔𝑡 − 𝜃2 )
ko
ne

Slika 4.4. Položaji dva naizmenična napona u odnosu na referentni početni trenutak posmatranja
S,
NZ
2-
OE

4
 4.2.1. Efektivna i srednja vrednost naizmenične struje

vić
Naizmenična struja menja smer i veličinu, te je teško praktično izmeriti njenu vrednost u ma kojem
trenutku. Međutim, njeno dejstvo može se uporediti sa dejstvom jednosmerne struje. Najprostije
je uporediti njihovo toplotno dejstvo. Naime, naizmenična struja proizvodi određenu količinu

no
toplote za određeno vreme, za isto vreme istu količinu toplote proizvodi i određena jednosmerna
struja, u istom otporniku. Zato se uvodi efektivna vrednost naizmenične struje i to kao veličina

a
arj
one jednosmerne struje koja u određenom vremenskom intervalu razvije istu količinu toplote kao
i posmatrana naizmenična struja u istom otporniku.

M
Efektivna vrednost sinusne naizmenične struje je:
𝐼𝑚

Đ.
𝐼= = 0.707 ⋅ 𝐼𝑚
√2

3.
Na sličan način uvode se efektivne vrednosti elektromotorne sile E i napona U:

02
𝐸𝑚 𝑈𝑚
𝐸= = 0.707 ⋅ 𝐸𝑚 𝑈= = 0.707 ⋅ 𝑈𝑚
√2 √2

,2
Osim efektivne vrednosti, definiše se i srednja vrednost naizmenične struje. Srednja vrednost
sinusne struje za jedan određeni vremenski period može se definisati kao ona vrednost
ta
jednosmerne struje, pri kojoj kroz presek provodnika, u definisanom vremenskom intervalu,
protekne ista količina elektriciteta kao i pri odgovarajućoj naizmeničnoj struji, čija je to srednja
rip

vrednost.
sk

2
𝐼𝑆𝑅 = ⋅ 𝐼 ≅ 0.637 ⋅ 𝐼𝑚
𝜋 𝑚
na

Dobijena vrednost nešto je manja od efektivne vrednosti, odnosno:

let

𝐼𝑆𝑅 ≅ 0.9 ⋅ 𝐼.

Efektivna i srednja vrednosti naizmenične struje prikazane su na slici 4.5.

mp
ko
ne
S,
NZ
2-

Slika 4.5. Efektivna i srednja vrednost naizmenične struje

OE

5
 4.3. OPISIVANJE PROSTOPERIODIČNIH VELIČINA

vić
Trigonometrijsko
Već smo videli da se prostoperiodične veličine u vremenskom domenu opisuju trigonometrijskim

no
funkcijama, sinusnom ili kosinosnom:

a
𝑢(𝑡) = 𝑈𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜃)

arj
𝑖(𝑡) = 𝐼𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜓)

M
Čak i sa dobrim poznavanjem trigonometrijskih transformacija račun sa veličinama u ovom obliku
bi bio vrlo zametan i ne primenjuje se.

Đ.
Pomoću obrtnih vektora - fazorsko

3.
Pretpostavimo da se u ravni, oko koordinatnog početka, jednolikom ugaonom brzinom  obrće

02
usmerena duž OA prikazana na slici 4.6. U trenutku t = 0 ta duž zaklapa sa x-osom ugao .
Projekcija duži OA na y-osu u toku vremena se menja po sinusnom zakonu

,2
̅̅̅̅̅𝑠𝑖𝑛(𝜔𝑡 + 𝜃)
𝑦(𝑡) = OA∙
ta
Dakle, prostoperiodična funkcija proizvoljne početne faze može se dobiti kao projekcija obrtne
duži čija je dužina srazmerna amplitudi funkcije i koja se oko koordinatnog početka obrće
rip

ugaonom brzinom jednakom ugaonoj učestanosti funkcije.

Ako znamo učestanost neke prostoperiodične veličine, za potpuno njeno razumevanje potrebna su
sk

još samo dva podatka: njena amplituda i njena početna faza. Prema tome, slika 4.6. nam daje sve
potrebne informacije o prostoperiodičnoj funkciji y(t).
na
let


A
mp

A sin()
sin(t+)

ko

0
ne
S,

Slika 4.6. Predstavljanje prostoperiodičnih veličina pomoću obrtnih vektora

NZ

Trenutne vrednosti svih napona i struja u nekoj mreži možemo dobiti ako ih predstavimo pomoću
obrtnih vektora kao na sl.4.6, i projektujemo te vektore na y-osu. Međutim, kako se svi ti vektori
obrću istom ugaonom brzinom (iste su im frekvencije), međusobni položaj obrtnih vektora u toku
2-

vremena se ne menja. Zato ih sve možemo zaustaviti, npr. u trenutku t = 0, a njihov položaj će i
dalje sadržati sve potrebne podatke (sl. 4.7).
OE

6
 vić
𝑈
𝑈 = 𝑈∠𝜃

no
𝐼 = 𝐼∠𝜓
𝐼


a


arj
f.o. - fazna osa

M
Slika 4.7. Fazorski dijagram koji prikazuje austavljene vektore - fazore

Đ.
Sabiranje i oduzimanje sa ovakvim “zaustavljenim” obrtnim vektorima – fazorima radi se kao i
sa vektorima u ravni. Obično se u fazorskom dijagramu crtaju fazori srazmerni efektivnim
vrednostima, a ne amplitudama napona i struja (sl. 4.7).

3.
Rešavanje električnih mreža pomoću ovog postupka ranije se više koristilo, međutim mnogo

02
efikasnija metoda za rešavanje električnih mreža sa prostoperiodičnim strujama je kada se naponi
i struje predstavljaju pomoću kompleksnih veličina.
,2
ta
Kompleksno
rip

Kompleksno opisivanje prostoperiodičnih veličina svodi se na prikaz fazora kompleksnim

brojevima. Svaki fazor u koordinatnom sistemu predstavlјa se dvema svojim koordinatama,
sk

realnom i imaginarnom, slika 4.8.

jIm (Imaginarna osa)

na

𝐴
let

jAy
A
mp


− Ax Re
(Realna osa)
ko

−jAy
𝐴∗
ne
S,
NZ

Slika 4.8. Predstavljanje fazora u kompleksnoj ravni

Sa fazorskog dijagrama na sl. 4.8. se dobija sledeće:
2-
OE

7
 𝐴 = 𝐴𝑥 + 𝑗𝐴𝑦 − 𝑨𝒍𝒈𝒆𝒃𝒂𝒓𝒔𝒌𝒊 𝒐𝒃𝒍𝒊𝒌 𝑘𝑜𝑚𝑝𝑙𝑒𝑘𝑠𝑛𝑜𝑔 𝑏𝑟𝑜𝑗𝑎
𝐴𝑥 = 𝑅𝑒(𝐴) − 𝒓𝒆𝒂𝒍𝒏𝒊 𝒅𝒆𝒐 𝑘𝑜𝑚𝑝𝑙𝑒𝑘𝑠𝑛𝑜𝑔 𝑏𝑟𝑜𝑗𝑎,

vić
𝐴𝑦 = 𝐼𝑚(𝐴) − 𝒊𝒎𝒂𝒈𝒊𝒏𝒂𝒓𝒏𝒊 𝒅𝒆𝒐 𝑘𝑜𝑚𝑝𝑙𝑒𝑘𝑠𝑛𝑜𝑔 𝑏𝑟𝑜𝑗𝑎,
𝐴 = 𝐴cos𝛼 + 𝑗𝐴sin𝛼 = 𝐴(cos 𝛼 + 𝑗 sin 𝛼)

no
𝑃𝑟𝑖𝑚𝑒𝑛𝑜𝑚 𝑶𝒋𝒍𝒆𝒓𝒐𝒗𝒐𝒈 𝑜𝑏𝑟𝑎𝑠𝑐𝑎 (𝑒 𝑗𝛼 = 𝑐𝑜𝑠𝛼 + 𝑗𝑠𝑖𝑛𝛼) 𝑑𝑜𝑏𝑖𝑗𝑎 𝑠𝑒

a
𝐴 = 𝐴𝑒 𝑗𝛼 − 𝑬𝒌𝒔𝒑𝒐𝒏𝒆𝒏𝒄𝒊𝒋𝒂𝒍𝒏𝒊 𝑜𝑏𝑙𝑖𝑘 𝑘𝑜𝑚𝑝𝑙𝑒𝑘𝑠𝑛𝑜𝑔 𝑏𝑟𝑜𝑗𝑎

arj
𝐴∗ = 𝐴𝑥 − 𝑗𝐴𝑦 − 𝑲𝒐𝒏𝒋𝒖𝒈𝒐𝒗𝒂𝒏𝒂 𝒗𝒓𝒆𝒅𝒏𝒐𝒔𝒕 𝑘𝑜𝑚𝑝𝑙𝑒𝑘𝑠𝑛𝑖 𝑏𝑟𝑜𝑗𝑎 𝐴

M
𝑈 𝑒𝑘𝑠𝑝𝑜𝑛𝑒𝑛𝑐𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑜𝑚 𝑜𝑏𝑙𝑖𝑘𝑢 𝑏𝑖ć𝑒 𝐴∗ = 𝐴𝑒 −𝑗𝛼
𝐴 ∙ 𝐴∗ = (𝐴𝑥 + 𝑗𝐴𝑦 ) ∙ (𝐴𝑥 − 𝑗𝐴𝑦 ) = 𝐴2𝑥 + 𝐴2𝑦 (𝑟𝑒𝑎𝑙𝑎𝑛 𝑏𝑟𝑜𝑗)

Đ.
Moduo i argument kompleksnog broja sa sl. 4.8. se računaju kao:

3.
𝐴 = √𝐴2𝑥 + 𝐴2𝑦

02
𝐴𝑦 𝐼𝐼𝑚
𝛼 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔
𝐴𝑥
,2
= 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔
𝐼𝑅𝑒
ta
Primenjujući to na električne veličine, struju i napon, imamo vezu između odgovarajućih trenutnih
rip

vrednosti i kompleksnih predstavnika:

𝑖(𝑡) = 𝐼𝑚 ⋅ sin(𝜔𝑡 + 𝜓) = √2 ⋅ 𝐼 ⋅ sin(𝜔𝑡 + 𝜓) – trenutna vrednost struje

sk

𝑢(𝑡) = 𝑈𝑚 ⋅ sin(𝜔𝑡 + 𝜃) = √2 ⋅ 𝑈 ⋅ sin(𝜔𝑡 + 𝜃) – trenutna vrednost napona

na

Odgovarajući kompleksni predstavnici (eksponencijalni i algebarski) struje i napona su:

let

𝐼 = 𝐼 ⋅ 𝑒 𝑗𝜓 = 𝐼cosψ + 𝑗𝐼sinψ = 𝐼𝑅𝑒 + 𝑗𝐼𝐼𝑚

mp

𝑈 = 𝑈 ⋅ 𝑒 𝑗𝜃 = 𝑈cos𝜃 + 𝑗𝑈sin𝜃 = 𝑈𝑅𝑒 + 𝑗𝑈𝐼𝑚

ko
ne
S,
NZ
2-
OE

8
 vić
ZADACI
π
1. Za trenutnu vrednost struje: 𝑖(𝑡) = 100√2cos (314𝑡 + 4) A, izvesti odgovarajuće

no
kompleksne izraze u eksponencijalnom i algebarskom obliku.

a
arj
Rešenje: upoređivanjem date vrednost struje sa opštim izrazom za prostoperiodičnu struju dobijaju
se maksimalna vrednost struje i početna faza struje:

M
π
𝑖(𝑡) = 𝐼𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜓) ∧ 𝑖(𝑡) = 100√2sin (314𝑡 + ) ⇒
4

Đ.
π
𝐼𝑚 = 100√2 A ∧ 𝜓 =
4

3.
Ako se gornja jednačina podeli sa √2, dobija se efektivna vrednost struje

02
π
𝐼 = 100 A ∧ 𝜓 =
4

𝜋
𝐼 = 100 ⋅ 𝑒 𝑗 4 A
,2
Ako se dobijene vrednosti uvrste u eksponencijalni izraz: 𝐼 = 𝐼𝑒 𝑗𝜓 , dobija se:
ta
rip

Pošto je: 𝐼 = 𝐼 ⋅ 𝑒 𝑗𝜓 = 𝐼cos𝜓 + 𝑗𝐼sin𝜓 = 𝑅𝑒{𝐼} + 𝑗𝐼𝑚{𝐼}, dobija se algebarski kompleksni izraz
za struju:
sk

𝜋 𝜋 √2 √2
𝐼 = 100cos + 𝑗100sin = 100 + 𝑗100 ⇒
4 4 2 2
na

𝐼 = (70,7 + 𝑗70,7)A
let

2. Kompleksni algebarski izraz za struju jedne grane kola prostoperiodične struje iznosi 𝐼 =
mp

30(−1 − 𝑗√3)𝑚𝐴, dok je kružna učestanost struje  = 2000s-1. Odrediti intenzitet struje
eksponencijalnom izrazu i u vremenskom domenu (i(t)=?).
ko

Rešenje: Prvo se dati algebarski izraz pretovri u eksponencijalni kompleksni izraz, a zatim, iz
ne

eksponencijalnog u izraz u vremenskom domenu. Pošto eksponencijalni izraz ima oblik 𝐼 = 𝐼 ∙

𝑒 𝑗𝜓 , znači da je potrebno da izračunamo efektivnu vrednost struje I i fazni pomeraj ψ.
S,
NZ

𝐼 = 30(−1 − 𝑗√3) = −30 − ј30√3.

2
𝐼 = 𝐼𝑒𝑓𝑓 = √𝑅𝑒(𝐼)2 + 𝐼𝑚(𝐼)2 = √(−30)2 + (−30√3) = √900 + 900 ∙ 3) = 60 𝑚A
2-

𝐼𝑚(𝐼) −30√3 𝜋
= 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔√3 = = 60°
OE

𝜓 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔
𝑅𝑒(𝐼) −30 3

9
 Znači, eksponencijalni izraz za struju je
𝜋

vić
𝐼 = 𝐼 ∙ 𝑒 𝑗𝜓 = 60 ∙ 𝑒 𝑗 3 𝑚A
Opšti oblik prostoperiodične struje u vremenskom domenu je

no
𝐼 = 𝐼𝑚 ∙ 𝑠𝑖𝑛(𝜔𝑡 + 𝜓)
Potrebno je još izračunati maksimalnu vrednost struje Im.

a
arj
𝐼𝑚 = √2 ∙ 𝐼 = 60√2 𝑚A
Tada struja u vremenskom domenu dobija izraz:

M
𝜋
𝐼 = 60√2 ∙ 𝑠𝑖𝑛 (2000𝑡 + ) 𝑚A.
3

Đ.
3. Neka su kompleksne veličine 𝐴 = (2 + 𝑗5) i 𝐵 = (2 − 𝑗2)

3.
a) Nacrtati fazore u kompleksnoj ravni i geometrijskim putem odrediti njihov zbir i razliku, zatim

02
to isto odrediti algebarskim postupkom.
b) Odrediti proizvod i količnik ove dve kompleksne veličine.
,2
c) Odrediti eksponencijalne oblike ovih kompleksnih veličina a zatim njihov proizvod i količnik.
ta
𝜋
4. Iz trigonometrijskog izraza za struju 𝑖(𝑡) = 32√6sin (314𝑡 − 6 ) A odrediti maksimalnu i
rip

efektivnu vrednost struje, kružnu učestanost i frekvenciju, kao i početnu fazu. Nacrtati fazor struje
sk

u kompleksnoj ravni.
na
let
mp
ko
ne
S,
NZ
2-
OE

10
 4.4. ELEMENTI KOLA NAIZMENIČNE STRUJE
U kolu naizmenične struje postoje tri osnovna elementa: vrste otpora:

vić
1. Otpornik - termogene otpornosti R (  ). U njemu se električni rad pretvara u toplotu
nepovratno.

no
2. Kalem – U njemu se električni rad pretvara u magnetnu energiju i obratno. Proces je
𝑑𝑖
reverzibilan. Karakteristika im je induktivnost L. (𝑒𝐿 = −𝐿 𝑑𝑡)

a
3. Kondenzator – U njemu se električni rad pretvara u elektrostatičku energiju i obratno.

arj
𝑞
Proces je reverzibilan. Karakteristika im je kapacitivnost C. (𝑒𝑐 = − 𝐶)

M
Đ.
kapacitivne reaktanse X C (  )

induktivne reaktanse X L (  ).

3.
4.4.1. Kolo naizmenične struje sa otpornikom

02
Na slici 4.9. a) je prikazan otpornik u kolu naizmenične struje. Trenutna vrednost napona
generatora je 𝑢(𝑡) = 𝑈𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜃)

i R
u(t)
,2
ta
rip

uR = Ri
+
sk

t
+ ~ =
i(t)
a) u
na

b)
jIm
let

𝑈
mp

𝐼
=
ko

c) Re
ne

Slika 4.9. Otpornik u kolu naizmenične struje

S,

Prema drugom Kirhofovom zakonu za ovo kolo važi jednačina u – uR = 0, odnosno,

NZ

𝑅 ∙ 𝑖 = 𝑈𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜃), deljenjem obe strane jednčine sa R dobija se:

𝑈𝑚
𝑖=
sin(𝜔𝑡 + 𝜃)
𝑅
2-

Upoređujući gornji izraz sa izrazom za struju u vremenskom domenu 𝑖(𝑡) = 𝐼𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜓)

dobija se:
OE

𝑈𝑚
𝐼𝑚 = i da je 𝜓 = 𝜃, struja je u fazi sa naponom, sl. 4.9. 𝑏)
𝑅

11
 𝑈
Za efektivne vrednosti takođe važi 𝐼 = 𝑅

vić
Napon i struju u eksponencijalnom obliku pišemo kao 𝑈 = 𝑈𝑗𝜃 i 𝐼 = 𝐼 𝑗𝜓 , (𝜓 = 𝜃) što je
prikazano fazorima na sl.4.9. c).

no
4.4.2. Kolo naizmenične struje sa kalemom

a
arj
Na slici 4.10. a) je prikazan kalem induktivnosti L u kolu naizmenične struje. Trenutna vrednost
napona generatora je 𝑢(𝑡) = 𝑈𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜃)

M
L Prema drugom Kirhofovom zakonu jednačina
i
za ovo kolo biće u + uL = 0. Ako u ovu jednačinu zamenimo

Đ.
izraz za indukovani napon u kalemu
uL 𝑑𝑖
+ 𝑢𝐿 = −𝐿

3.
𝑑𝑡
i posle sređivanja dobiće se da je trenutna vrednost struje u
~

02
+ kolu
a) u 𝑈𝑚 𝜋 𝑈𝑚
𝑖(𝑡) = sin(𝜔𝑡 + 𝜃 − ) ⇒ 𝐼𝑚 =

,2
𝜔𝐿 2 𝑋𝐿

odakle sledi da je XL = L [] – Reaktansa kalema (reaktivna otpornost kalema), a početna faza
𝜋 𝜋
struje je 𝜓 = 𝜃 − 2 ⇒ 𝑆𝑡𝑟𝑢𝑗𝑎 𝑘𝑎𝑠𝑛𝑖 𝑧𝑎 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑜𝑚 𝑧𝑎 2 što je prikazano na slikama b) i c).
ta
rip

u(t) jIm
i(t)
sk

𝑈
na

 
  Re
let
mp

c) 𝐼
b)
ko

Slika 4.10. Kolo naizmenične struje sa kalemom

𝜋
ne

Napon i struju u eksponencijalnom obliku pišemo kao 𝑈 = 𝑈𝑗𝜃 i 𝐼 = 𝐼 𝑗𝜓 , (𝜓 = 𝜃 − 2 ) što je

prikazano fazorima na sl.4.10. c).
S,

𝑈 𝑗(𝜃−𝜋) 𝑈 𝑗𝜃 −𝑗𝜋 𝑈 ∙ 𝑒 𝑗𝜃 𝑈
𝐼= 𝑒 2 = 𝑒 ∙𝑒 2 = 𝜋 = ⟹ 𝑍𝐿 = 𝑗𝑋𝐿 − 𝑖𝑚𝑝𝑒𝑑𝑎𝑛𝑠𝑎 𝑘𝑎𝑙𝑒𝑚𝑎[Ω]
𝑋𝐿 𝑋𝐿 𝑋𝐿 ∙ 𝑒 𝑗 2 𝑗𝑋𝐿
NZ

Napon na impedansi kalema se računa kao UL = ZLI

2-
OE

12
 4.4.3. Kolo naizmenične struje sa kondenzatorom

vić
Na slici 4.11. a) je prikazan kondenzator kapacitivnosti C u kolu naizmenične struje. Neka je
trenutna vrednost napona generatora je 𝑢(𝑡) = 𝑈𝑚 sin(𝜔𝑡 + 𝜃)

a no
i C Prema drugom Kirhofovom zakonu jednačina

arj
za ovo kolo biće u + uC = 0. Ako u ovu jednačinu zamenimo
izraz za indukovani napon u kalemu
uC

M
+ 𝑞 𝑖𝑑𝑡
𝑢𝐶 = − =−
𝐶 𝐶
~ i posle sređivanja dobiće se da je trenutna vrednost struje u

Đ.
+
a) u kolu
𝑈𝑚 𝜋 𝑈𝑚
𝑖(𝑡) = 1 sin(𝜔𝑡 + 𝜃 + 2 ) ⇒ 𝐼𝑚 = 𝑋𝐶

3.
𝜔𝐶

1
odakle sledi da je 𝑋𝑐 = 𝜔𝐶 [] – Reaktansa kondenzator (kapacitivna reaktansa), a početna faza

02
𝜋 𝜋
struje je 𝜓 = 𝜃 + 2 ⇒ 𝑆𝑡𝑟𝑢𝑗𝑎 𝑝𝑟𝑒𝑑𝑛𝑗𝑎č𝑖 𝑧𝑎 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑜𝑚 𝑧𝑎 2
što je prikazano na slikama b) i c).

i(t) u(t)
,2 jIm
ta
𝐼 𝑈

rip


 
sk

 Re
na

c)
let

b)

Slika 4.11. Kolo naizmenične struje sa kondenzatorom

mp

𝜋
Napon i struju u eksponencijalnom obliku pišemo kao 𝑈 = 𝑈𝑗𝜃 i 𝐼 = 𝐼 𝑗𝜓 , (𝜓 = 𝜃 + 2 ) što je
prikazano fazorima na sl.4.10. c).
ko

𝑈 𝑗(𝜃+𝜋) 𝑈 𝑗𝜃 𝑗𝜋 𝑈 ∙ 𝑒 𝑗𝜃 𝑈
𝐼= 𝑒 2 = 𝑒 ∙𝑒 2 = 𝜋 = ⟹ 𝑍𝐶 = −𝑗𝑋𝐶 − 𝑖𝑚𝑝𝑒𝑑𝑎𝑛𝑠𝑎 𝑘𝑜𝑛𝑑𝑒𝑛𝑧𝑎𝑡𝑜𝑟𝑎[Ω]
ne

𝑋𝐶 𝑋𝐶 𝑋𝐶 ∙ 𝑒 −𝑗 2 −𝑗𝑋𝐶
Napon na impedansi kalema se računa kao UC = ZCI
S,
NZ
2-
OE

13
 ZADACI – Rešavanje kola naizmenične struje

vić
1. Отпорник отпорности R=10Ω, намотај индуктивности L=0.04H и кондензатор
капацитивности C=200μF везани су на ред и прикључени на простопериодични генератор

no
кружне фреквенције   500 s 1 . Ако је познат експоненцијални израз струје у колу

a

j
I  10  e 4 A. , одредити:

arj
а) комплексну импедансу ове редне везе,

M
б) комплексни напоне на на елементима кола и укупни напон на који је прикључено
дато коло,

Đ.
в) фазорски дијаграм напона и струје у колу.

3.
I
R L C

02
  


UR UL
,2 UC
ta
U
rip

Решење:
sk

π
π π
а) Комплексни израз за струју је 𝐼 = 10 ⋅ 𝑒 𝑗4 = 10 (cos 4 + 𝑗sin 4) = (7,07 + 𝑗7,07) A.
na

Импедансе елемената у колу редом су:

let

𝑍𝑅 = 𝑅 = 10𝛺
mp

Z𝐿 = 𝑗𝜔𝐿 = 𝑗500 ⋅ 0.04 = 𝑗20𝛺

1 1 1
ko

Z𝐶 = = −𝑗 = −𝑗 = −𝑗10Ω
𝑗𝜔𝐶 𝜔𝐶 500 ⋅ 200 ⋅ 10−6
ne

Тада укупна импеданса у колу износи:

1
= 10 + 𝑗(20 − 10) = (10 + 𝑗10) Ω
S,

Z = Z𝑅 + Z𝐿 + Z𝐶 = 𝑅 + 𝑗𝜔𝐿 +
𝑗𝜔𝐶
NZ

Z = (10 + 𝑗10) Ω
У експоненцијалном облику импеданса има облик:
2-
OE

14
 2 2
модуо импедансе је 𝑍 = √𝑅𝑒(𝑍) + 𝐼𝑚(𝑍) = √102 + 102 = 10√2𝛺 = 14.14𝛺

vić
Im(𝑍) 10 𝜋
а аргумент 𝜑 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔1 = ⇒

no
Re(𝑍) 10 4

a
arj
𝜋
𝑍 = 10√2 ⋅ 𝑒 𝑗 4 Ω.

M
  0  претежно је индуктивног карактера.

Đ.
б) Падови напона на појединим елементима у колу су:

3.
02
𝑈𝑅 = Z𝑅 ⋅ 𝐼 = 10 ⋅ (7.07 + 𝑗7.07) = (70.7 + 𝑗70.7)V

,2
𝑈𝐿 = Z𝐿 ⋅ 𝐼 = 𝑗20 ⋅ (7.07 + 𝑗7.07) = 𝑗141,4 + 𝑗 2 141,4 = (−141,4 + 𝑗141,4)V

𝑈𝐶 = Z𝐶 ⋅ 𝐼 = −𝑗10 ⋅ (7.07 + 𝑗7.07) = −𝑗70.7 − 𝑗 2 70.7 = (70.7 − 𝑗70.7)V.

ta
rip

Укупан напон у колу у комплексном облику износи:

sk

𝑈 = 𝑈𝑅 + 𝑈𝐿 + 𝑈𝐶 = 𝑗141,4V.
na

в) фазорски дијаграм напона и струје цртамо на основу претходних израза

let
mp
ko
ne
S,
NZ
2-
OE

15
 +jIm

vić
j141,4 V
UL U

a no
arj
j70,7 V UR

M
Đ.
3.
-Re -141,4 V 70,7 V +Re

02
,2
-j70,7 V
UC
ta
rip
sk

-jIm
na
let
mp
ko
ne
S,
NZ
2-
OE

16
 3. На редну везу паралелне везе кондензатора C=10μF и отпорника R=100Ω, и калема

vić
индуктивности L=0,1H као на слици, прикључен је извор простопериодичног напона u
=141cos103t V. Одредити:
а) Укупну импедансу и фактор снаге овог кола,

no
б) Све струје и напоне у колу у комплексном облику,
в) Нацртати фазорски дијаграм напона и струја.

a
arj
C

M
L
R

Đ.


3.
U
Решење:

02
,2
а) Из вредности за простопериодични напон могу се добити следећи подаци:
ta
𝑢 = 𝑈𝑚 ⋅ cos(𝜔𝑡 + 𝜃) = 141 ⋅ cos103 𝑡 ⇒
rip

𝑈𝑚 = 141V ∧ 𝜔 = 103 𝑠 −1 ∧ 𝜃 = 0° ⇒
sk

𝑈𝑚
𝑈= = 100V ∧ 𝜔 = 103 𝑠 −1 ∧ 𝜃 = 0°
na

√2
let

Затим се израчунају импедансе свих елемената у колу:

mp

𝑍𝑅 = 𝑅 = 100Ω
ko

Z𝐿 = 𝑗𝜔𝐿 = 𝑗103 ⋅ 0.1 = 𝑗100Ω

ne

1 1 1
Z𝐶 = = −𝑗 = −𝑗 3 = −𝑗100Ω.
S,

𝑗𝜔𝐶 𝜔𝐶 10 ⋅ 10 ⋅ 10−6
NZ

Сада се израчуна укупна импеданса датог кола:

2-
OE

17
 vić
 UR  UL
IC

no
I I
C L

a
arj
IR R


M
U
Z𝐶 ⋅ Z𝑅 −𝑗100 ⋅ 100
Z𝑢𝑘 = Z𝐿 + = 𝑗100 + =

Đ.
Z𝐶 + Z𝑅 −𝑗100 + 100

−𝑗10000 −𝑗100 1 + 𝑗

3.
= 𝑗100 + = 𝑗100 + ⋅ =
100 − 𝑗100 1−𝑗 1+𝑗

02
−𝑗100 − 𝑗 2 100 100 − 𝑗100
= 𝑗100 + 2
= 𝑗100 + =

,2
1−𝑗 1+1

= 𝑗100 + 50 − 𝑗50 = 50 + 𝑗(100 − 50) = (50 + 𝑗50)Ω

ta
𝑍𝑢𝑘 = (50 + 𝑗50)Ω,
rip
sk

Укупна импеданса кола у експоненцијалном облику се добија тако што претходно одредимо
модуо и аргумент импедансе:
na
let

𝑍𝑢𝑘 = √Re(𝑍𝑢𝑘 ) + Im(𝑍𝑢𝑘 ) = √502 + 502 = 50√2Ω

mp

Im(𝑍𝑢𝑘 ) 50 𝜋
𝜑 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 ( ) = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔1 =
ko

Re(𝑍𝑢𝑘 ) 50 4
ne

𝜋
𝑍𝑢𝑘 = 𝑍𝑢𝑘 ⋅ 𝑒 𝑗𝜑 = 50√2𝑒 𝑗 4 Ω.
S,
NZ

Укупна струја у колу износи:

2-

𝑈𝑢𝑘 100 −𝑗
𝜋
𝐼𝑢𝑘 = = = √2 ⋅ 𝑒 4A ⇒
𝑍𝑢𝑘 50√2 ⋅ 𝑒 𝑗𝜋4
OE

18
 
= 1A и   
√2
𝐼= .
√2 4

vić
Напони и струје у појединачни гранама кола износе:

no
𝜋 𝜋 𝜋
𝑈𝐿 = 𝑍𝐿 𝐼 = 𝑗100√2 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 = 𝑗100√2 (cos (− ) + 𝑗sin (− )) =
4 4

a
arj
√2 √2
= 𝑗100√2 ( − 𝑗 ) = 𝑗100 − 𝑗 2 100 = (100 + 𝑗100) = 100(1 + 𝑗)V.
2 2

M
Јасно је да су напони UC и UR једнаки. По другом Кирхофовом закону, укупан напон је:

Đ.
𝑈 = 𝑈𝐶 + 𝑈𝐿 = 𝑈𝑅 + 𝑈𝐿 Одавде се добија:

3.
𝑈𝐶 = 𝑈𝑅 = 𝑈 − 𝑈𝐿 = 100 − (100 + 𝑗100) =

02
= 100 − 100 − 𝑗100 = −𝑗100V ⇒

𝑈𝐶 = 𝑈𝑅 = −𝑗100V.,2
ta
rip

На крају, помоћу израчунатих напона UC, односно UR, израчунавају се струје у

гранама са кондензатором и отпорником:
sk

𝑈𝐶 −𝑗100
𝐼𝐶 = = = 1A
𝑍𝐶 −𝑗100
na

𝑈𝑅 −𝑗100
𝐼𝑅 = = = −𝑗A.
let

𝑍𝑅 100
mp

б) Угао између напона и струје је φ и износи:

ko

𝜋 𝜋
𝜑 =𝜃−𝜑 =0− =− ⇒
4 4
ne

𝜋
𝜑=− = −45°.
4
S,
NZ
2-
OE

19
 в) Сада знамо све податке и можемо нацртати фазорски дијаграм напона и струја у колу,
приказан на следећој слици.

vić
𝑈𝐿

ano
arj
IC
 𝑈 f. o.
I

M
IR

Đ.
𝑈𝐶 = 𝑈𝑅

3.
02
4. Електрично коло, приказано шемом на слици, прикључено је на простопериодични напон
ефективне вредности U. Дати су подаци: U = 40V, R1 = R2 = 4Ω, XL = XC = 4Ω.
Одредити:
а) струје у свим гранама кола,
б) снаге свих елемената у колу и
,2
ta
в) нацртати потпуни фазорски дијаграм напона и струја и напон UAB.
rip

I I2
sk

I1 L C
na

U UA
A B B
let

R1 R2
Решење:
mp

а) 𝐼 = 𝐼1 + 𝐼2
ko

Струје појединих грана у колу су:

ne

𝑈 𝑈 40 10 1 − 𝑗 10(1 − 𝑗)
𝐼1 = = = = ⋅ = = (5 − 𝑗5)A
Z𝑅1 + Z𝐿 𝑅1 + 𝑗𝑋𝐿 4 + 𝑗4 1 + 𝑗 1 − 𝑗 1+1
S,

𝑈 𝑈 40 10 1 + 𝑗 10(1 + 𝑗)
NZ

𝐼2 = = = = ⋅ = = (5 + 𝑗5)A.
Z𝑅2 + Z𝐶 𝑅2 − 𝑗𝑋𝐶 4 − 𝑗4 1 − 𝑗 1 + 𝑗 1+1

Тада укупна струја I износи

2-

𝐼 = 𝐼1 + 𝐼2 = 5 − 𝑗5 + 5 + 𝑗5 = 10A
OE

𝐼 = 10A.

20
 б) Снаге елемената у првој и другој грани су исте и износе:

vić
𝑆1 = 𝑈 ⋅ 𝐼1∗ = 40 ⋅ (5 − 𝑗5)∗ = 40 ⋅ (5 + 𝑗5) = (200 + 𝑗200)VA

no
𝑆2 = 𝑈 ⋅ 𝐼2∗ = 40 ⋅ (5 + 𝑗5)∗ = 40 ⋅ (5 − 𝑗5) = (200 − 𝑗200)VA

a
arj
𝑆1 = (200 + 𝑗200)VA ⇒ 𝑃1 = 200W ∧ 𝑄1 = 200VAr

𝑆2 = (200 − 𝑗200)VA ⇒ 𝑃1 = 200W ∧ 𝑄1 = −200VAr.

M
в) На слици приказан је фазорски дијаграм напона и струја у колу.

Đ.
UR2
I2 UC

3.
I U

02
UL
UAB
I1
UR1 ,2
ta
- UR2
rip
sk

5. На паралелну везу отпорника R, кондензатора C и калема L прикључен је струјни

генератор простопериодичне струје ig = 2sinωt. Познато је: R = XL = 2∙XC = 10Ω.
na

а) Израчунати напон на струјном генератору,

let

б) Нацртати троугао снага.

mp

ig R C L
ko

Решење:
ne

а) Прво треба израчунати еквивалентну импедансу паралелне RLC везе:

S,

𝑍𝑅 = 𝑅 = 10Ω
NZ

1
𝑍𝐶 = −𝑗 = −𝑗𝑋𝐶 = −𝑗5Ω
𝜔𝐶
2-

𝑍𝐿 = 𝑗𝜔𝐿 = 𝑗𝑋𝐿 = 𝑗10Ω

OE

21
 𝑍 = 𝑍R ‖𝑍C ‖𝑍L ⇒

vić
1 1 1 1 1 1 1
= + + = + +
𝑍 𝑍𝑅 𝑍𝐶 𝑍𝐿 10 −𝑗5 𝑗10

no
1 1 1 𝑗 1 𝑗 1 𝑗 𝑗
= − ⋅ + ⋅ = + −

a
𝑍 10 𝑗5 𝑗 𝑗10 𝑗 10 5 10

arj
1 1 + 2𝑗 − 𝑗 1 + 𝑗 10
= = ⇒𝑍=

M
𝑍 10 10 1+𝑗

Đ.
10 1 − 𝑗 10(1 − 𝑗)
𝑍= ⋅ = = (5 − 5𝑗)Ω
1+𝑗 1−𝑗 1+1

3.
02
𝑍 = (5 − 5𝑗)Ω

2 2
,2
Укупна импеданса кола има експоненцијални облик:
ta
𝑍 = √Re{𝑍} + Im{𝑍} = √52 + (−5)2 = 5√2
rip

−5 𝜋
𝜑 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 ( ) = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔(−1) = − = −45° ⇒
5 4
sk

𝜋
𝑍 = 𝑍 ⋅ 𝑒 𝑗𝜑 = 5√2 ⋅ 𝑒 −𝑗 4
na

Сада је потребан комплексни представник струјног генератора:

let

𝑖𝑔 = 𝐼𝑔𝑚 ⋅ sin(𝜔𝑡 + 𝜓)
mp

𝐼𝑔𝑚
𝑖𝑔 = 2sin𝜔𝑡 ⇒ 𝐼𝑔 = = √2A ∧ 𝜓 = 0° ⇒
ko

√2
ne

𝐼𝑔 = 𝐼𝑔 ⋅ 𝑒 𝑗𝜓 = √2 ⋅ 𝑒 𝑗0° = √2A.

Коначно, напон на струјном генератору износи:

S,
NZ

𝑈𝑔 = 𝑍 ⋅ 𝐼𝑔

𝜋 𝜋
𝑈𝑔 = 5√2 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 ⋅ √2 = 10 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 V
2-

𝜋
𝑈𝑔 = 10 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 V
OE

22
 б) Да би смо нацртали троугао снага, потребно је израчунати комплексну снагу
струјног генератора:

vić
𝜋 𝜋
𝑆𝑔 = 𝑈𝑔 ⋅ 𝐼𝑔∗ = 10 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 𝑉 ⋅ √2 ⋅ 𝑒 −𝑗0 = 10√2 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 VA

no
𝜋
𝑆𝑔 = 10√2 ⋅ 𝑒 −𝑗 4 VA

a
arj
𝜋 𝜋
𝑆𝑔 = 10√2 ⋅ (cos (− ) + 𝑗sin (− ))
4 4

M
√2 √2

Đ.
𝑆𝑔 = 10√2 ⋅ ( − 𝑗 ) = (10 − 𝑗10)VA.
2 2

3.
𝑆𝑔 = (10 − 𝑗10)VA.

02
Из овог израза за комплексну снагу струјног генератора, лако се очитавају активна
и реактивна компонента снаге, Pg и Qg:
,2
𝑆𝑔 = 𝑃𝑔 + 𝑗 ⋅ 𝑄𝑔 = 10 − 𝑗10 ⇒
ta
rip

𝑃𝑔 = 10W
𝑄𝑔 = −10VAr
sk

Негативна вредност реактивне снаге значи да је ово коло претежно капацитивног карактера.
na

𝑆𝑔 = √𝑃𝑔2 + 𝑄𝑔2 = 14.1𝑉𝐴

let

𝑄𝑔 𝜋
𝜑𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔(−1) = −
𝑃𝑔 4
mp

Pg (фазна оса)
ko

φg f. o.
ne

Qg
S,

Sg
NZ
2-
OE

23
 6. Kod redne RLC veze (na slici) odredi efektivnu vrednost prostoperiodičnog napona U u kolu
ako je U12=50 V, XC=100Ω, XL=400Ω i R=300Ω. (Rezultat je U=42,43V)

vić
1 2

no
XC XL R

a
U

arj
2. Kod mešovitog RLC kola promeni mesta elementima i daj im da rade kod kuće:

M
a) odredi ukupnu impedansu kola i faktor snage (cos ),
b) struje u granama kola i napone na elementima kola,

Đ.
c) fazorski dijagram napona i struja.

3.
E1
+

02
7. Za kolo prostoperiodične struje (slika desno) dati
su podaci: E1=j5V, E2=j2V, E3=6V, Z1=(5+j3)Ω, Z1
Z3=j2Ω. Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu
snagu prijemnika Z3. ,2 +
ta
E2
rip

+
Z3 E3
sk

Rešenje:
na

Ovo kolo se može rešavati svim metodama koje smo primenjivalji prilikom rešavanja kola
jednosmerne struje: primenom prvog i drugog Kirhofovog zakona, metodom konturnih struja,
let

potencijala (napona) čvorova, Tevenenovom teoremom i ostalim metodoma.

mp

Primenom Kirhofovih zakona

ko

Proizvoljno smo odredili smerove struja u

+ Z1I1 granama kola i smerove obilaska po konturama
ne

+ E1 K1 i K2 tako da možemo pristupiti pisanju

jednačina po prvom i drugom Kirhofovom
Z1
S,

K1 zakonu.:
I1
I2 čvor 1)
NZ

+ I2 = I1 + I3 (1)
1 2
E2
kontura K1) 𝐸2 − 𝑍1 𝐼1 − 𝐸1 = 0 (2)
I3 K2
Z3 kontura K2) 𝐸2 − 𝑍3 𝐼3 − 𝐸3 = 0 (3)
2-

+
E3
+ Z3I3
OE

24
 Iz druge i treće jednačine direktno se dobijaju struje I1 i I3:

vić
𝐸2 − 𝐸1 𝑗2 − 𝑗5 5 − 𝑗3 −9 − 𝑗15 9 15
𝐼1 = = ∙ = = −( + 𝐽 ) A
𝑍1 5 + 𝑗3 5 − 𝑗3 25 + 9 34 34

no
𝐸2 − 𝐸3 𝑗2 − 6
𝐼3 = = = (1 + 𝑗3) A
𝑍3 𝑗2

a
arj
Iz prve jednačine se dobija
9 15 25 87

M
𝐼2 = − −𝑗 + 1 + 𝑗3 = ( + 𝑗 ) A
34 34 34 34
Snagu prijemnika Z3 izračunaćemo na sledeći način:

Đ.
𝑆3 = 𝑈3 𝐼3∗ = 𝑍3 𝐼3 ∙ 𝐼3∗ = 𝑗2 ∙ (1 + 𝑗3)(1 − 𝑗3) = 𝑗2(1 + 9) = 𝑗20 VA

3.
Iz prethodne jednačine se vidi da je aktivna snaga prijemnika P3=0 W, a reaktivna Q3=j20 VAr.

02
daje kvadrat efektivne vrednosti struje 𝐼3 ∙ 𝐼3∗ = 𝐼32 ,
,2
Takođe vidimo da proizvod kompleksne vrednosti struje i njene konjugovao kompleksne vrednosti
2
(𝐼 = √𝑅𝑒{𝐼} + 𝐼𝑚{𝐼} )
2
ta
rip

tako da se snaga neke impedanse Z kroz koju protiče struje I može računati direktno kao S = ZI2
sk

8. Koristeći metodu Kirhofovih pravila odrediti struje A

po granama, prema slici 2. ako je dato: E1 = 100 V; E2 
na

= j100 V; Z1 =  j2 ; Z2 = j5  i Z3 = 5 . Z1 Z2
let

Z3
+ +
 E1  E2
mp


B
Sl. 2.
ko

9. Za kolo prema slici 3. odrediti sve struje u

ne

granama. Zadatak rešiti metodom Kirhofovih

Z1 Z2
pravila. Brojni podaci: E1 = 100 V; E2 =  j50 V; Z3
+ +
S,

Z1 = Z2 = ( 1 + j4 ) ; Z3 =  j3 .  E1  E2
NZ

Sl. 3.
2-
OE

25
 Z1 Z3

vić
10. Za složeno prostoperiodično kolo, prema slici 4, A

odrediti elektromotornu silu E2. Zadatak rešiti I1 I3
metodom Kirhofovih pravila. Brojni podaci: E1 = 5 V; + +

no
I2 = 2 A; Z1 = 10 ; Z2 = (2 + j2)  i Z3 = (3 + j6) . E1  I2 Z2  E2

a


arj
B
Sl. 4.

M
11. Za prostoperiodično složeno kolo, prema slici 5. odrediti:

Đ.
a) sve struje po granama,
b) aktivnu snagu strujnog i naponskog generatora.

3.
Brojni podaci su: Z1
IS Z2

02
IS = ( 0,7 + j1,4 ) A; E = ( 15 + j5 ) V; Z1 = ( 10  j30 )  i +
 E
Z2 = ( 30 + j20 ) .

,2 Sl. 5.
ta
12. Simetričan trofazni prijemnik vezan je u trougao i priključen je na simetričan trofazni sistem
rip

linijskih napona, efektivnih vrednosti U=400V. Kompleksna impedansa prijemnika po fazi iznosi
Z=(60+j80)Ω. Nacrtati šemu i odrediti:
sk

a) međufazne i fazne struje i napone,

na

b) nacrtati fazorski dijagram i struja.

Rešenje:
let
mp

+
I1
1
1
ko

+ Z
U12 I12 I31
U31 I2
ne

2 Uf12
2 Z Uf31
+ Uf23
U23 I23
S,

I3 Z
+
3
NZ

3
2-

S obzirom da je prijemnik vezan u trougao međufazni (linijski) i fazni naponi su jednaki i iznose:
OE

𝑈12 = 𝑈𝑓12 = 𝑈𝑒 𝑗0° = 400 V

26
 𝑈23 = 𝑈𝑓23 = 𝑈𝑒 −𝑗120° = 400𝑒 −𝑗120° = (−200 − 𝑗200√3) V

vić
𝑈31 = 𝑈𝑓31 = 𝑈𝑒 −𝑗240° = 400𝑒 −𝑗240° = (−200 + 𝑗200√3) V

Kao što se vidi, u simetričnom trofaznom sistemu zbir svih napona jednak je nuli (U=0).

no
Fazne struje se računaju kao:

a
𝑈12

arj
𝐼12 = = (2,4 − 𝑗3,2) A
𝑍

M
𝑈23
𝐼23 = = (−3,97 − 𝑗0,487) A
𝑍

Đ.
𝑈31
𝐼31 = = (1,56 + 𝑗3,68) A
𝑍

3.
Linijske struje se dobijaju primenom prvog Kirhofovog zakona na čvorove 1, 2 i 3:

02
I1 = I12 – I31 = (0,84 – j6, 88) A

,2
I2 = I23 – I12 = (- 6,37 + j2,713) A
I3 = I31 – I23 = (5,53 + j4,167) A
ta
Takođe i za struje važi I=0.
rip

Impedansa prijemnika je pretežno induktivna i fazne struje kasne za odgovarajućim naponima za

sk

ugao

𝐼𝑚{𝑍} 80
𝜑 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 = 53,13°
na

𝑅𝑒{𝑍} 60
let

Na osnovu dobijenih vrednosti mogu se nacrtati fazorski dijagrami napona i struja.

mp
ko
ne
S,
NZ
2-
OE

27
 vić
jIm

no
U31

a
arj
-I23
I31

M
I2
-I12

Đ.
I23 U12 Re

3.
I12

02
-I31

U23 I1
,2
ta
rip
sk
na

13. Симетричан трофазни пријемник везан је у звезду и прикључен је симетричан трофазни

let

систем међуфазних (линијских) напона, ефективне вредности U=380V. Комплексна

импеданса пријемника износи Z= (8,88+j∙6,66)Ω. Одредити:
mp

а) фазне и линијске напоне и струје,

б) нацртати фазорски дијаграм напона и струја.
ko

1 1
ne

+
+ Il1 If1
Z Uf1
S,

Ul12 0
NZ

Ul31 Z Z
Il2 If2
Uf2 Uf3
2 + 3
2 +
2-

+
Ul23 If3
Il3
OE

+
3

28
 Решење:

vić
а) Фазни напони код симетричног трофазног система померени су за 120 степени, односно
2π/3. Ако претпоставимо да је почетна фаза фазног напона прве фазе θ = 0°, комплексни
облици фазних напона се добијају као:

no
𝑈 380
𝑈𝑓1 = ∙ 𝑒 𝑗0 = = 220V

a
√3 √3

arj
𝑈 2𝜋 380 2𝜋 2𝜋 2𝜋
𝑈𝑓2 = ∙ 𝑒 −𝑗 3 = ∙ 𝑒 −𝑗 3 = 220 ∙ (cos (−
) + 𝑗 ∙ sin (− )) =
3 3

M
√3 √3
= 220 ∙ (−0,5 + 𝑗 ∙(−0,87)) = (−110 − 𝑗190)V

Đ.
𝑈 4𝜋 380 4𝜋 4𝜋 4𝜋
𝑈𝑓3 = ∙ 𝑒 −𝑗 3 = ∙ 𝑒 −𝑗 3 = 220 ∙ (cos (−
) + 𝑗 ∙ sin (− )) =

3.
√3 √3 3 3
= 220 ∙ (−0,5 + 𝑗 ∙ 0,87) = (−110 + 𝑗190)V

02
Међуфазни (линијски) напони износе:
Ul12= Uf1 - Uf2 = 220 - (-110 - j190) = (330 + j∙190)V
Ul23= Uf2 - Uf3 = -110 - j190 - (-110 + j190) = - j∙380V
,2
ta
Ul31= Uf3 - Uf1 = -110 + j190 - 220 = (-330 + j∙190)V
rip

Фазне и линијске струје су једнаке и износе:

sk

𝑈𝑓1 220 8,88 − 𝑗6,66 1953,6 − 𝑗1465,2 1953,6 − 𝑗1465,2

𝐼𝑓1 = 𝐼𝑙1 = = ∙ = = =
𝑍 8,88 + 𝑗6,66 8,88 − 𝑗6,66 8,882 − (𝑗6,66)2 123,21
na

= (15,85 − 𝑗11,89)𝐴
let

𝑈𝑓2 −110 − 𝑗190 8,88 − 𝑗6,66 −976,8 + 𝑗732,6 − 𝑗1687,2 + 𝑗 2 1265,4

𝐼𝑓2 = 𝐼𝑙2 = = ∙ =
𝑍 8,88 + 𝑗6,66 8,88 − 𝑗6,66 8,882 − (𝑗6,66)2
mp

−2242,2 − 𝑗954,6
= = (−18,19 − 𝑗7,75)𝐴
123,21
ko
ne

𝑈𝑓3 −110 + 𝑗190 8,88 − 𝑗6,66 −976,8 + 𝑗732,6 + 𝑗1687,2 − 𝑗 2 1265,4

𝐼𝑓3 = 𝐼𝑙3 = = ∙ =
𝑍 8,88 + 𝑗6,66 8,88 − 𝑗6,66 6,662 − (𝑗8,88)2
S,

288,6 + 𝑗2420
= = (2,34 + 𝑗19,64)𝐴
123,21
NZ

Провером да ли су испуњени услови U = 0 и I = 0 уверићемо се у исправност поступка.

б) Фазорски дијаграми свих напона и струја су приказани на следећој слици:
2-
OE

29
 vić
јIm

a no
arj
-Uf1
Ul12
Uf3

M
Ul31
If3

Đ.
-Uf2

3.
Re

02
If2 Uf1
If1

,2
ta
rip

Uf2
sk

-Uf3
na

Ul23
let
mp
ko
ne
S,
NZ
2-
OE

30