Elektrostatika

Osnovni pojmovi
• Pojam fizičkog polja
• Izvor polja: naelektrisano telo
• Elektrostatičko polje i njegove osobine:
– javlja se samo oko naelektrisanih tela
– deluje samo na naelektrisana tela
• Količina naelektrisanja: Q, q (C) - skalar
• Charles-Augustin de Coulomb
(1736 – 1806)
 Naelektrisanje
• Ugrađeno je u strukturu svakog atoma
• Elementarna količina naelektrisanja
• Naelekrisana tela imaju manjak ili višak
elektrona u omotaču
• Jezgro ostaje nedirnuto,
sa nepromenljivom kol.
pozitivnog naelektrisanja

19
e  1,6 10 C
 Osobine naelektrisanja

• Princip održanja količine naelektrisanja:

• Algebarski zbir električnih opterećenja
u prirodi je nepromenljiv
• Pri procesu naelektrisavanja nema
stvaranja, već samo pregrupisavanja
postojećih naelektrisanja
• Na telima se raspoređuje
po površni ili po zapremini
 Raspodela naelektrisanja
• Podužno (cilindrično) • Površinsko
naelektrisanje naelektrisanje

podužna količina površinska gustina

naelektrisanja (C/m) naelektrisanja (C/m2)

Q dq
Q'  
h dh
Q dq
 
S dS
 Raspodela naelektrisanja
• Naelektrisanje se uvek
• Zapreminsko
raspodeljuje po naelektrisanje
spoljašnjoj površini tela
i ako nije šuplje. zapreminska gustina
naelektrisanja (C/m3)
• Raspodela je često Q dq
nehomogena, zavisi  
V dV
od oblika i
zakrivljenosti tela
• Najgušća je na šiljatim
delovima (najmanji
poluprečnik krivine)
 Probno naelektrisanje, qp
• Električno polje je moguće ispitati i opisati
pomoću uticaja na probno naelektrisanje,
prateći kolika sila deluje na probno
naelektrisanje i kako se ono kreće.
• Uvek je pozitivno, naelektrisano malom
količinom naelektrisanja
• Malih dimenzija u odnosu na
rastojanje od drugih tela:
kvazipunktualno
 Linije polja
• Putanje kojima bi se kretalo probno
naelektrisanje u električnom polju
 Linije elektrostatičkog polja
• Linije polja daju vizuelni oblik polja
• Početak im je na naelektrisanom telu
koje je izvor polja
• Završavaju u beskonačnosti ili na
nekom drugom naelektrisanom telu
• Usmerene su: od pozitivnog
naelektrisanja, odnosno ka
negativnom naelektrisanju
 Kulonov zakon
• Sila koja se javlja između naelektrisanih
tela, posredstvom električnog polja

  1 Q1Q2 
F21   F12   2 r12
4 0 r
dielektrična konstanta
 0  8,85 1012 F m (permitivnost) vakuuma

http://employees.oneonta.edu/viningwj/sims/coulombs_law_s.html
Međusobni uticaj
 Značaj Kulonovog zakona
• Iako opisuje silu između kvazipunktualnih
tela, značaj je višestruk
• Dao mogućnost kvantitativnog određivanja
dejstva električnog polja (merenjem)
• Dao mogućnost kvalitativnog definisanja
samog polja
• Pomoću Kulonovog zakona može se
odrediti oblik polja oko svakog
naelektrisanog tela, čak i
nepravilnog oblika
 Jačina električnog polja
• Određena je dejstvom koje električno polje
ima na probno tačkasto naelektrisanje

• Ne zavisi od probnog  F
naelektrisanja, već samo od E 
polja koje se ’meri’ qp
• Određuje se za svaku tačku
u prostoru gde postoji polje
• Jedinica je V/m (ili N/C)
• Važi princip superpozicije
 Superpozicija polja

   
EA  E1  E2  E3

https://sites.google.com/site/physicsflash/home/efield
 Primena Kulonovog zakona
• Određivanje vektora jačine električnog
polja za proizvoljnu geometriju i u bilo kojoj
tački u prostoru!

 dFc dQ  k 
dE   k  2 r  2 r dV
qp r r

  
E  k   2 r dV
V r
 Linije polja i probno telo
• Vektor E je uvek tangentan na liniju sile!
 Oblici polja
• Kako u stvari ‘izgleda’ električno polje?
• Po pravilu, prati oblik naelektrisanog tela

E r  
Q
4 0 r 2

http://phys23p.sl.psu.edu/phys_anim/EM/indexer_EM.html
http://www.cco.caltech.edu/~phys1/java/phys1/EField/EField.html
http://web.mit.edu/8.02t/www/802TEAL3D/visualizations/guidedtour/Tour.htm
 Oblici polja

E r  
Q'
2 0 r


E (r ) 
2 0
 Potencijal polja
• Skalarna veličina, opisuje polje u tački
• Definiše se kao rad koji je potrebno
uložiti za premeštanje probnog
naelektrisanja iz te tačke u referentnu,
po jednici probnog naelektrisanja
• Jedinica je V (Volt)

AM  R 1 R   R 

VM 
qp
 
qp M
Fdr   Edr
M
 Osobine potencijala
• Skalar, može biti pozitivan
ili negativan
• Zavisi od izbora referentne
Q
tačke VM 
4 0 rM
• Ekvipotencijalne površine
• Potencijal naelektrisanog
tela je konstantan! To važi
kako za tačke na površini,
tako i u unutrašnjosti tela!
 Konzervativnost polja

• Rad sila elektrostatičkog polja ne zavisi

od putanje, samo od krajnjih tačaka
• Rad po zatvorenoj putanji je jednak nula
• KONZERVATIVNO POLJE
• ponaša se slično gravitacionom
 Napon
• Uvek se određuje između dve tačke
• Razlika potencijala tačaka A i B:

U AB  VA  VB  U BA
• Ne zavisi od izbora referentne tačke
• Uzrok kretanja naelektrisanja; kretaće se
sve dok postoji potencijalna razlika
• Nema kretanja po ekvipotencijalnoj
površini
 Fluks vektora E
• Javlja se u raznim
oblastima fizike, kad
se govori o ‘protoku’ E

• ‚‚Broj linija koje

prolaze kroz površinu’’

 
E   EdS
S

Skalarni proizvod Vektor površine

 Osobine elektrostatičkog polja
• Radijalno je – od naelektrisanog tela se
prostire ka beskonačnosti, pri čemu slabi
udaljavanjem od tela: postaje zanemarljivo
• Konzervativno je – rad sila ne zavisi od
oblika putanje, a po zatvorenoj putanji je
jednak nula.
• U prisustvu više naelektrisanih tela
sabiraju se uticaji svih tela u svakoj
pojedinoj tački prostora
(superpozicija)
 Kapacitivnost
• Kapacitivnost je osobina tela, a ne polja
• Potencijal naelektrisanog tela je
srazmeran količini naelektrisanja na njemu
• Koeficijent srazmere je kapacitivnost
• Ona zavisi od veličine i oblika tela,
materijala u okolini i referentne tačke
• Ne zavisi od količine naelektrisanja i
drugih polja
C
Q
F 
V
 Kondenzator
• Sistem dva bliska tela
naelektrisana istim
količinama naelektrisanja
suprotnog znaka
• Oblici se prave tako da je
polje lokalizovano u
unutrašnjosti
• Skladište električne energije
• Veća uloga u AC kolima
Elektrode, obloge ili ploče
 Kapacitivnost kondenzatora
• Odnos količine naelektrisanja na pozitivnoj i
napona između elektroda: Q
• Opisuje telo (sistem) a ne polje! C
U
• Zavisi od geometrije (oblika, veličine,
međusobnog položaja elektroda) i vrste
materijala između njih
• Ne zavisi od izbora referentne tačke
• Kapacitivnost je ista bez obzira da li je
kondenzator naelektrisan ili ne!
http://www.electronics-tutorials.ws/capacitor/cap_5.html
 Polje u materijalnoj sredini
• Osnovna podela materijala na provodnike,
poluprovodnike i dielektrike (izolatore)
• Provodnici provode elektricitet 1015 do
1020 puta bolje od dielektrika
• Poluprovodnici mogu povećati provodnost
u zavisnosti od radnih uslova i dopiranosti
drugim elementima
• Sve razlike nastaju zbog strukture
atoma ili molekula – postojanja ili
nepostojanja slobodnih elektrona
 Provodnici
• Imaju veliku količinu slobodnih elektrona
koji se lako kreću po materijalu i relativno
lako napuštaju dati materijal
• U početku se smatralo da ne mogu da se
naelektrišu; naelektrisanja su brzo odlazila
• Postoje dobri i lošiji provodnici
• Karakteristike: provodnost ili
otpornost (recipročne vrednosti)
• Zavise od temperature
Provodnici u elektrostatičkom
polju
• Kada se provodnik nađe u stranom
elektrostatičkom polju, ono će delovati na
sve njegove slobodne elektrone.
• Dolazi do pregrupisavanja (pomeranja)
naelektrisanja na telu, tako da se elektroni
grupišu sa jedne strane a ista količina
‘pozitivnih’ naelektrisanja ostaje sa druge
strane tela.
• ELEKTROSTATIČKA INDUKCIJA
 http://www.thephysicsteacher.ie/lcphysics19staticelectricity.html

Posledice:
• U unutrašnjosti provodnog tela
elektrostatičko polje ostaje jednako nula!
(Faradejev kavez)
• To važi bez obzira dali je telo bilo
naelektrisano pre
unošenja u polje ili ne
• Ukupna količina
nelektrisanja na telu
ostaje ista kao i
pre unošenja u polje
 Krivljenje linija polja

• U neposrednoj okolini tela sabiraju se

spoljašnje polje i polje nastalo od
indukovanih naelektrisanja.
• Linije rezultujućeg polja dolaze na telo
uvek pod pravim uglom!
• Tangencijalna komponenta vektora E
na površini tela uvek je jednaka nuli
• Površina tela je ekvipotencijalna
 Uslovi elektrostatičke
ravnoteže
• U unutrašnjosti provodnog tela
elektrostatičko polje je jednako nula.
• Tangencijalna komponenta vektora E
na površini tela uvek je jednaka nuli.
 Dielektrici
• Njihovi elektroni su vezani u matičnom
atomu (molekulu), vrlo teško ga napuštaju
• Nemaju slobodne nosioce, ne provode
struju (ili provode vrlo, vrlo malo)
• U ekstremnim slučajevima mogu da
provedu (proboj dielektrika) – može da
ostavi trajna oštećenja u materijalu
• Mogu se ‘naelektrisati’ – polarizacija
dielektrika
 Električni dipol
• Moment dipola
• Polje dipola

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3d/Dipole.gif
 Dipol u električnom polju
• Polje okreće dipol
u svom pravcu
(spreg sila)
• Kad ga postavi u
pravcu polja,
pokušava da ga
‘razvuče’
• Moment sile
(mehanički m.)
Dielektrici u elektrostat. polju
• Prilikom unošenja dielektrika u
elektrostatičko polje, dolazi do procesa
POLARIZACIJE njegovih molekula –
stvaranja minijaturnih dipola
• Formirani dipoli (ili već postojeći) se
okreću u pravcu spoljašnjeg polja
• Generalno, molekuli ostaju električno
neutralni, ni pozitivni ni negativni
• Proces polarizacije nije isključiv, već
postepen
 Još o polarizaciji
• Stepen polarizacije zavisi od vrste
dielektrika i intenziteta spoljašnjeg polja
• Proces polarizacije je reverzibilan:
• Proces dovodi do smanjenja spoljšnjeg
polja u unutrašnjosti dielektrika r puta
relativna dielektrična konstanta
 Vektor jačine polarizacije
• Veličina koji opisuje ‘stepen’ polarizacije
dielektričnog materijala

 Vektor jačine polarizacije zavisi od

primenjenog električnog polja

a – koeficijent polarizacije
 Vektor električne indukcije

• Vektor dielektričnog pomeraja

• Jedinica je C/m2
• Za slučaj linearnih, homogenih i
izotropnih dielektrika, sva tri vektora
će biti istog pravca!
D   0 r E    E
 – dielektrična propustljivost
 Vektor električne indukcije

• Može predstaviti pomoću linija polja.

• Linije vektora D imaju izvore i ponore
na slobodnim naelektrisanjima: počinju
na pozitivnim, a završavaju na
negativnim naelektrisanjima
• Teku neprekinute kroz dielektrik,
bez obzira na nehomogenosti i
diskontinuitete dielektrika
 Dielektrici u kondenzatoru
• Smanjenje polja zbog prisustva dielektrika
umanjuje se napon između elektroda
kondenzatora, što za posledicu ima
povećanje kapacitivnosti kondenzatora

C   r C0
 Sprezanje kondenzatora –
paralelna veza
• Ekvivalentna kapacitivnost paralelne
veze kondenzatora:
Q Cekv
Q1 C1

U
Q2 C2

Q3 C3 Cekv  C1  C2  C3

Q
Cekv   Ci
U i
 Sprezanje kondenzatora -
redna
• Ekvivalentna kapacitivnost redne veze
kondenzatora:
1 1 1 1
Q C1 C2 C3   
Cekv C1 C2 C3
1 1
U1 U2 U3 
Cekv i Ci
U

Q Cekv

U
 Mešovita veza
• Ekvivalentira se deo po deo mreže (dva po
dva kondenzatora) C1 D C2
A C4
E B
C3

C1C2
C12  C5
C1  C2
C1C2 C1C2  C1C3  C2C3
C123  C12  C3   C3 
C1  C2 C1  C2

C1234 
C123C4

C1C2  C1C3  C2C3 C4
C123  C4 C1C2  C1C3  C2C3  C1C4  C2C4
C AB  C1234  C5
 Poluprovodnici
• Materijali koji pod određenim uslovima
mogu postati provodni ili neprovodni
• Dopiranjem (dodavanje stranih atoma –
onečišćavanje) povećava se provodnost
• Poluprovodnici p- i n-tipa
• Efekti na pn spojevima – diode i tranzistori
p- n-
 Energija elektrostatičkog
polja
• Fizičko polje je ‘nosilac’ energije!
• S obzirom da je izvor elektrostatičkog polja
naelektrisano telo, može se izračunati i
energija naelektrisanog tela
• Energija naelektrisanog tela jednaka
je radu koji je bilo potrebno uložiti
da bi se to telo naelektisalo
 Energija kondenzatora

• Jednaka je radu uloženom u proces

naelektrisavanja kondenzatora
• Uloženi rad se transformiše u elergiju
elektrostatičkog polja kondenzatora

2
1 1 Q
We  QU  CU 2 
2 2 2C
Energija naelektrisanih tela

• Analogno rezultatu za kondenzator:

1
Za jedno telo: We  QV
2

1 n
Za sistem tela: We   QiVi
2 i 1
 Lokalizacija energije polja
• Zapreminska gustina elektrostatičke
energije (u tački):
1 
we  DE
2
 U slučaju linearnog, izotropnog
dielektrika, kad su vektori kolinearni:
2
1 1 2 D
we  DE  E 
2 2 2
Kretanje naelektrisanja
 Elektrostatika – rezime
• Električno polje postoji oko svakog
naelektrisanog tela, statičnog ili u pokretu
• Električno polje utiče praktično na sva tela
• U električnim sistemima elektrostatičke
pojave su uglavnom nepoželjne
http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/emcon.html#emcon
http://physics.info/electric-field/
https://www.nde-ed.org/EducationResources/HighSchool/Electricity/hs_elec_index.htm
http://www.cyberphysics.co.uk/topics/electricity/electric_menu.html
http://www.physics.sjsu.edu/becker/physics51/elec_charge.htm
http://web.mit.edu/8.02t/www/802TEAL3D/visualizations/electrostatics/index.htm
Skalarni proizvod vektora

a
 
 
g   a, b
g

b
   
s  a  b  ab cosg  b  a
nazad
 Vektor površine
• Ne mora biti
jedinstven za
S n celu površinu
n • Po potrebi se
definiše se za
svaku tačku
ponaosob

nazad