Književna paralela između dela Derviš i smrt i Zločin i kazna

Roman Derviš i smrt je mene neodoljivo podsećao na neko delo koje sam već
pročitala. Kako se radnja odvijala, shvatila sam da je to delo zapravo Zločin i
kazna. Šta je meni omogućilo da ova dva naslova dovedem u vezu? Smatram da je
presudan bio motiv krivice i preispitivanja kod oba glavna junaka. I Raskolnjikov i
Ahmed imaju u sebi bitku koja nikad ne jenjava.

U romanu Zločin i kazna, Raskolnjikov kao da predstavlja dve ličnosti. Istovremeno

sa događajima koji ga podstiču na ubistvo javlja se i otpor prema zločinu. Isto
tako, u romanu Derviš i smrt Ahmed svoje moralne dileme zataškava mislima o
pravdi. Oba lika su u sukobu sa svetom oko sebe, jedino sebi veruju i osećaju se
napušteno i odbačeno. Ni jedan od njih ne shvata da je najviše u sukobu sa samim
sobom. Njihovi unutrašnji monolozi najčešće ispoljavaju tu podvojenost ličnosti. I
Ahmed i Rakolnjikov ne dopuštaju nikome da ih promeni i ostaju dosledni sebi do
kraja života. Svakodnevno se susreću sa problemima u komunikaciji, ili nemaju šta
da pričaju sa ljudima, ili smatraju da toga nisu vredni. Smatram da je zločin koji je
Raskolnjikov učinio ekvivalentan moralnom zločinu koji se ponavlja kod Ahmeda,
a najbolji primer za to je njegova povezanost s beguncem. Kod njih se stalno
smenjuju sigurnost i nesigurnost, snaga i slabost. Obojica žele da prkose vlasti,
Raskolnjikov ne priznaje izvršeno ubistvo kao zločin, dok Ahmed želi da ispravi
nepravdu koju je vlast nanela njemu i njegovom bratu. Kako Raskolnjikov stalno
zapada u krize, bunca i tone u nesvesticu, tako i Ahmed u kriznim momentima
priviđa begunca. Stalne promene njihovih raspoloženja zapravo održavaju
dinamiku oba romana. Obojica su, možemo reći na početku života, međutim,
sumorna perspektiva im je zajednička. Jako su mi slični događaji kada Raskolnjikov
odlazi kod starice i kada Ahmed odlazi kod muselima. Nesigurno držanje im je
zajedničko. Takože, povezuje ih i strah od robije, a kada završe u zatvoru smenjuje
se kod njih kajanje i ravnodušnost. Sumnjivo osluškuju svaku intonaciju, prate
tuđe izraze lica i traže na njima znakove sumnje. Obojica greše u ljubavi, Ahmed
ceo život pati za jednom Marijom, a Raskolnjikov svojim grubim ponašanjem
konstantno gura Sonju od sebe. U oba romana se dolazi do saznanja da su te
ljubavi zapravo ogromne i da se nikad ne mogu prevazići. Prijateljstvo kao motiv
im je takodje zajednički, smatram da se paralela može povući i izmedju
Razumihina i Hasana. Oni su oslonac glavnih junaka, nenametljivi ali puni
poštovanja.

Zločin je motiv koji me je naterao da povežem ova dva dela. U Dervišu i smrt
zločin je sakrivanje zločina i borba za pravdu, a u Zločinu i kazni zločin je fizički
izvršen. Naizgled, dve potpuno različite stvari, ali obe ostavljaju potpuno iste
posledice na ove junake. Život u nedoumici i moralnim dilemama je sudbina od
koje Ahmed i Raskolnjikov ne mogu pobeći...