Ромео и Јулија је најпознатија љубавна трагедија коју је написао Вилијам Шекспир.

Ово је прича о
љубави и судбини. Основа ове трагичне љубавне приче је стара италијанска прича преведена на
енглески језик у шеснаестом веку. Прича говори о двоје младих заљубљенх, чија смрт резултира
помирењем њихових непријатељских породица. Штавише, Ромео и Јулија спадају у Шекспирове
ове најчешће извођене представе.

Пре свега, Ромео и Јулија нас уче да је љубав слепа. Ромео и Јулија припадали су двема утицајним
породицама. Наиме, ове две породице биле су уплетене у велику свађу међу собом. Међутим,
противно ситуацији, Ромео и Јулија се проналазе и заљубљују. Најважније је да су слепи пред
чинјеницом да су из ривалских породица. Они теже да буду заједно упркос претњи и мржњи
међу својим породицама.

Ромео и Јулија су вероватно најпопуларнији романтични фиктивни ликови. Они су вековима били
инспирација за заљубљене широм света. Оно што је најважније, прича приказује борбу овог пара
против патријархалног друштва. Људи ће Ромеа и Јулију увек сматрати архетипским младим
љубавницима.

Друга важна лекција је да љубав извлачи најбоље у нама. Најважније је да су Ромео и Јулија на
крају приче били врло различити ликови него на почетку. Ромео је патио од депресије пре него
што је упознао Јулију. Штавише, Јулија је била невина плашљива девојка. Родитељи су Јулију
присиљавали на брак против своје воље. Након што су се заљубили, личности ових ликова су се
промениле на позитиван начин. Ромео постаје дубоко страствен љубавник, а Јулија постаје
самоуверена жена.

Живот без љубави сигурно не вреди живети чему сведоче и поступци двоје младих. Касније у
причи, Ромео сазнаје да је његова вољена Јулија мртва. У овом тренутку Ромео осети немерљиву
тугу у срцу, након чега у очају пије отров. Међутим, Јулија је била жива и буди се да би видела
Ромеа мртвог. Тада Јулија одмах одлучује да се убије због неподношљивог бола. Њихова срца се
сјединјују у љубави која превазилази овоземаљску.
Ромео и Јулија – љубав за сва времена
јан 25
Да Шекспир није написао драму о Ромеу и Јулији, Верона би била само један обичан
италијански градић. Захваљујући томе што се у том малом граду налази балкон на
коме су се бесмртни љубавници заклели на вечну љубав, реке ходочасника жељних
љубави непрекидно се сливају ка старом делу града. Статуа Јулије у дворишту
најпознатије веронске куће изливена је у бронзи, али јој се груди злате додирима
милиона жeдних  љубави. Оно што их је довело пред кућу бесмртне Јулије, управо је
оно што свет чини хуманијим местом – сан о правој, јединој, истинској,  вечној љубави.

Нема ни једног Шекспировог дела у коме се љубав не појављује, било као покретачка
снага или као осећање које има снагу препорода. У његовим делима љубав грешнике
враћа праведности, заблуделе правом путу, мржњу отрежњује, живот оплемењује.
Над поезијом љубави Ромеа и Јулије, пак, наднеле су се страшне силе свађе,
неразумевања и мржње, којима се двоје младих донкихотовски одупиру верујући у
своју љубав и чаробну моћ њене победе над малим и стварним светом.

Права љубав при првом сусрету већ оцртава своју снагу. Свака изговорена реч,
поглед, покрет од самог сусрета добијају виши смисао не губећи се у тренутку, јер се
претачу у њихову душу. Чим се угледају, она ће препознати ходочасника своје душе, а
он икону коју треба целивати. Речи им нису биле потребне, ни патетичне изјаве
љубави, јер су се две енергије потпуно стопиле не обазирући се на препреке реалног
живота. За њих је само љубав реалност, све остало је илузија.

Ромео је ведар младић пу младалачког заноса. У тренутку сусрета схвата да је срео

судбину. Препознавши важност сусрета, он је спреман да се за своју љубав бори до
смрти. И Јулуја се чврсто држи притешњена за новоткривену снагу. Љував брише све
границе, па тако вишегодишњи непријатељи постају родитељи смисла њеног живота.
Схвата да се заљубила у непријатеља, али то је само мала, људска препрека
божанској љубави.

Њихова љубав постаје велика игра живота и судбине. Једне вечери су се верили и већ
сутрадан венчали. Само једна свађа, само једно мирење, једна ноћ и огроман бол
растанка. Зато је сваки трен драгоцен, јединствен и непоновљив.

Њихова љубав чудо је и за околину, за грађане Вероне стално оптерећене свађом

двеју познатих породица. И они препознају безграничну љубав неспремну на уступке
и компромисе. И зато од самог почетка и предосећају трагику, свесни да човеку,
малом грешном бићу првим грехом одстрањеним од богова, није дозвољена божанска
љубав. Као и све велике вредности, осећају да ће и ова јединствена енергија која
светове спаја и раздваја, бити трагична. Идеално и трагично вековима у сталном рату,
и овде показују да мира неће бити. Велике љубави  дароване су само онима који су
спремни за њих да страдају. Страдање двоје заљубљених парадоксално доказује да су
љубави у реалности остварљиве,  неидеалне и небожанске. Тек када се због љубави
трпи, она постаје вечна.

После овакве љубави, међу њиховим познаницима остало је сазнање да живот који не
личи на њихов и није живот, а међу милионима верника, који данас походе Јулијин
гроб, букти уверење да ће и они доживети макар делић њене љубави.
Tema
Sjajna, čudesna, neiscrpna, duboka i veličanstvena ljubav dvoje mladih koja je kao da kroz
cijelu priču strmoglavo ide ka propasti i zloj kobi. To je ljubav koja probija hladne zidine
dvaju svjetova, ljubav koja istovremeno spaja i razdvaja.

Ideja
Ljubav je temelj na kojem se gradi život, ali nažalost i polaže kao žrtva besmislenim
ljudskim slabostima. U romanu o Romeu i Juliji ovo je na prvi pogled tragedija koja se
nepotrebno desi. To je konac ogromne i bogate ljubavi i početak najveće tragedije koja
može zadesiti roditelje. Ona je sama po sebi besmislena, ali je na neki način bila nužna da
se nadvladaju ljudske slabosti. Ne kaže se uzaludno da ljubav pobjeđuje mržnju.

Večna ljubavna priča Romea i Julije

          U malom gradiću Veroni okupanom mržnjom i sujetom dve velike porodice rodila se u okrilju
strasti,velika ljubav u malom svetu.Ljubav koja kao preporodilačko osećanje vraća radost prvog viđenja
lepote u svetu.Senkom koju baca na tu uvertiru ljubavi,prava ljubav smesta osurtava svoje obrise.Ona se
rađa iz vatre Romeovih i Julijinih podsticanja,postajući nešto stvarno zahvaljući njima.Ali nad poezijom
njihove ljubavi nadvio se mač praznih sila od kojih zavise sile mržnje i okrutni svet svakodnevnice.
          Od prvog trenutaka to je čin ljubavi,upravo po tome što se svaka njihova reč i misao ne završava u
sebi i u trenutku kada je izgovorena.Loša i veća,ona se vraća sa druge strane.Koja još ne zna ko je
ona,priđe i uzme je za ruku,Romeo kaže: „Ako mu tu svetu ikonu skrnovi nedostojna ruka,ja ću   rado
znati da otkajem,kao poklonici pravi usne će  poljupcem grešni dodir sprati“
Ako je Julija sveta ikona,ko je onda Romeo?Nepromišljen i brzoplet mladić,koji zanesen naglo rođenom
ljubavlju zapostavlja činjenicu o vekovnoj mržnji dveju porodica.Baš ti njegovi nepromišljeni i nagli
postupci učinili su da ubije Tibalta,Tarisa,kao i da postoje otrov koji i njega samog odnosi u smrt.Dok je
Julija u pogledu karaktera potpuno različita od Romea.Ona je staložena,dosledna,mirna,kako u njenim
mladalačkim venama struji uzburkana krv puna strasti,požude i čežnje.Ne može da zanemari surovu
okolnost i gorčinu sujetnog sveta opijenog mržnje koji se neminovano provlače kroz nežne,tanane,a ipak
snažne i neiskidive niti njihove prave ljubavi.Možda naizgled u pogledu karaktera i sadledavanja
realnosti,njihove ličnosti su različite,oni ipak uspevaju da makar na tren uživaju u čarima i opijumu tako
slatke,a ujedno i gorke ljubavi.

          Svet bez ljubavi za kakvu znaju samo Romeo i Julija osvetljen je,predstavljen je kao polumrtav,bez
pravog poleta i razloga postojanja,koji jedino jaka osećanja mogu dati.Ako osećanja u tom svetu i ima
,ona su ili mala ili mutna kao žuč mežnje i zavisti koji jedino znaju za psovku i mač.Romeovo i Julijno
samoubistvo je ustvari poslednji vrhunski izraz njihove ljubavi.Da bi ostala ono što jeste i bila više od
toga,njihova ljubav mora prestati da postoji u svom zemaljskom vidu,kao što je ostalo samo list papira i
mastilo olovke koja polako nestaje kao njihova ljubav...Međutim,iza njih je ostalo osećanje praznine i
saznanje da život koji ne liči na njihov,nije život.
Анализа дела Ромео и Јулија
преузето са: http://www.seminarskiradovi.com/KNJIZEVNOST/Romeo-i-Julija.htm

Тема:
Сјајна, чудесна, неисцрпна, дубока и величанствена љубав двоје младих
људи која као да кроз целу причу стрмоглаво иде ка пропасти и злој коби.
То је љубав која пробија хладне зидине двају светова, љубав која
истовремено спаја и раздваја.

Идеја:
Љубав је темељ на којем се гради живот, али нажалост и полаже као
жртва бесмисленим људским слабостима. У роману о Ромеу и Јулији ово
је на први поглед трагедија која се непотребно деси. То је конац огромне
и богате љубави и почетак највеће трагедије која може задесити
родитеље. Она је сама по себи бесмислена, али је на неки начин била
нужна да се надвладају људске слабости. Не каже се узалудно да љубав
побеђује мржњу.

Кратак садржај “Ромеа и Јулије”

Увод
Већ у уводу можемо схватити како су двие угледне породице,
Монтеги и Капулети, у свађи. Тако на главном веронском тргу избија
свађа која завршава упозорењем кнеза Ескала. Наслућујемо да је Ромео
заљубљен у Розалину, девојку из рода Капулетија.

Почетак
Глава породице Капулети организује забаву, а Ромеова љубав према
Росалини наведе га да дође на забаву.

Заплет
На забави Ромео сусреће Јулију. Између њих се роди љубав, чиста и
искрена, без ограничења које намеће мржња између њихових породица.
Ромео тек тада схвата прави смисао живота. Ромео и Јулија се тајно
венчају.

Врхунац
У једној свађи, Тибалдо, Капулетијев  синовац, убија Меркуција,
Ромеовог пријатеља. Желећи осветити смрт свог доброг пријатеља
Ромео убија Тибалда. Затим мора побећи јер ускоро долази кнез.
Пренеражен призором, кнез осуђује Ромеа на прогонство у Мантову, али
његови осјећаји према Јулији спрече га у томе и он се скрива код
фрањевца Лоренза.

Расплет
Отац и мајка желе Јулију удати за Париса, угледног, младог и богатог
племића. Због вечне љубави на коју се заветовала удајом за Ромеа, она
радије изабере смрт него удају за Париса. Фратар Лорензо,
желећи да спречи трагедију, даје Јулији напитак који би је требао
успавати, а шаље поруку Ромеу да је она заправо жива. Нажалост,
гласник не успева да на вриеме каже Ромеу истину. Он одлази у
гробницу Капулетија и мислећи да му живот без Јулије више нема
смисла, испије отров и умире. Непосредно након тога Јулија се буди и
видевши да јој се муж убио, због туге узима бодеж и одузима себи живот.

Крај
Након трагедије у гробницу долазе остали чланови обеју породица. Над
мртвим телима њихове деце они се мире јер схватају да је узрок томе
неразумна мржња која је наметнула границе истинској и чистој љубави и
тиме донела свима велику несрећу.