Галеб

У Чеховљевим драмама нема класичне драмске приче, али она и није неопходна јер
Чехову нису потребни драматични догађаји, оштро издвојени од свакодевних збивања у
животу. Њему су потребни драматични догађаји, али уроњени у недраматична,
свакодневна збивања. Интересује га, пре свега, однос између те две врсте догађаја и оно
што се добија њиховим непрестаним сучељавањем. Говорио је да се људи у животу не
вешају, не изјављују љубав и не говоре патетичне ствари сваког тренутка, већ једу, пију и
говоре глупости. Потребно је да се све то види на сцени.

Љубавни односи међу јунацима Чеховљевог Галеба јунаке не групишу у парове, већ у

троуглове: Трепљев, Нина, Тригорин;
Аркадина, Тригорин, Нина;
Трепљев, Маша, Медведенко;
Шамрајев, Полина, Дорн.
Ови троуглови приказују различите односе безнадежних љубави и затвореност живота
главних јунака. Сви су обавијени осећањем промашености и чежњом за неоствареним
идеалом.
Две Машине изузетно ефектне реплике упућене Медведенку на самом почетку драме имају
суштинско значење:

Медведенко: Зашто ви увек носите црнину?

Маша: То је црнина за мојим животом. Ја сам несрећна.

Машина туга и патња отварају и затварају први чин.

Медведенко је заљубљен у Машу, али она може само да му каже да је његова љубав
дирљива, не и да га заволи. То исто Маши може да каже Трепљев, јер воли Нину. Сви
чезну за љубављу која им се не узвраћа и не могу да заволе оне који воле њих. Чак и
када се жеља оствари, не долази до узајамне љубави. Маша се удаје за Медведенка, али
не престаје да воли Трепљева. Њене јаке емоције према Трепљеву бацају сенку на њен
брак, према мужу осећа огорченост више него равнодушност.

Блискост коју Маша осећа према Дорну није без разлога. Она је његова ванбрачна кћерка,
што се у првом чину можда и наслућује у њиховом разговору јер већ знамо да постоји
спона између њене мајке Полине Андрејевне и Дорна, да бисмо већ у наредном чину
сазнали из реплике Полине Андрејевне да је та спона много дубља: Јевгеније, драги мој,
најмилији мој, узмите ме к себи…Наше време пролази, ми више нисмо млади, бар пред
крај живота да не морамо да се кријемо, да лажемо…

Чехов зна да се не може изаћи из затвореног круга јер се живот стално понавља и то
приказује репродуковањем односа Полине Андрејевне према Дорну у односу Маше према
Трепљеву. Маша ће доживети врло сличну судбину као и њена мајка, удаће се за човека
кога не воли, надајући се да ће угушити љубав коју осећа према Трепљеву. Међутим, за
разлику од Полине која је спремна да се свега одрекне како би поново била са Дорном,
Маша у последњем чину изјављује да не треба ништа очекивати, да очајничка љубав
постоји само у романима и, ако се љубав увукла у срце, треба је исчупати, надајући се да
ће све заборавити када са мужем пређе у други срез.

Код Чехова има највише сцена са великим бројем лица, ретке су сцене са два лица, а ако
посматрамо његове љубавне парове, увидећемо њихову јаку жељу да буду сами. Њихова
ће осама увек бити прекинута или нечијим доласком, или стрепњом да ће их неко чути
или видети. Велика сцена између Нине и Трепљева на крају четвртог чина протиче у
страху да ће се неко од осталих из суседне трпезарије изненада појавити или да ће их
чути. Зато Трепљев подупире врата фотељом. „У драмској књижевности мало је љубавних
сцена које почињу са таквим мерама предострожности, али јунаци Галеба могу бити
срећни што су сами онолико колико јесу” (Јован Христић).

Трепљев је заљубљен у Нину Заречну, једва ће стићи да јој каже да је воли у првом чину,
биће прекинут Јаковљевим доласком. Трепљев је спреман да целе ноћи стоји у башти и
гледа у њен прозор, да би се у трећем чину потпуно разочарао, осетивши да је све
изгубио: Она ме не воли, ја више не могу да пишем…Пропали су сви моји снови…

Он је протагонист декадентних праваца 90-их година; пише против старе уметности, а себе
сматра новатором. Међутим, он је непознати писац, без одређеног места у животу,
окружен знаменитим личностима. У жељи да себе афирмише и да не буде више само син
познате глумице, компензује комплекс ниже вредности. За разлику од Трепљева,
Тригорин је уметник традиционалиста, извор инспирације налази у животу, а значај
одређеног тренутка или појаве у животу види једино уколико они могу представљати сиже
или фабулу за причу. Због тога са собом увек носи бележницу. Он је у вези са
Аркадином, у вези која се никако не би могла назвати емотивном, јер чистих и правих
емоција нема ни са једне ни са друге стране.

Аркадина је себична према сину и брату; њена се осећајност може видети само у односу
према ликовима из романа које чита, и то само због тога што себе види као њиховог
потенијалног тумача. Ова изузетно сујетна особа не говори о представи коју је играла, нити
о успеху представе у Харкову, већ само о себи, о свом костиму, о цвећу које је добила и о
овацијама које су јој приредили студенти. У њој постоје два страха: страх да је Тригорин
не напусти и страх од старења. Њој је посебно стало да околина потврђује њен
младалачки изглед, стаје поред Маше која је млађа од ње двадесет две године и жели од
Дорна да чује да је млађа од ње. Њој је то неопходно да би његовим ласкањем нахранила
своју сујету, а и да би била сигурна да ће својом лепотом и младалачким изгледом
задржати Тригорина поред себе. Када јој Тригорин буде говорио о младалачкој љубави
према Нини, Аркадина ће искористити оружје на које је Тригорин најслабији – својим
ласкањем и величањем нахраниће његову сујету: Ти си тако даровит, паметан, најбољи
савремени писац, ти си једина нада Русије…(…) О, тебе човек не може читати без
одушевљења… Она ће га на тај начин и задржати, јер је он подједнако сујетан као и она.
Искреној љубави овде нема места.

Нина Заречна је млада, још увек неафирмисана глумица, толико жељна славе, праве,
бучне славе, да би била спремна да због ње поднесе презир својих блиских, немаштину,
разочарање, живела би на мансарди и јела само суви хлеб. Нина се диви Аркадиној и
Тригорину, и из тог дивљења према њему јавља се и „љубав”. Међутим, то је много више
опчињеност, дивљење него права љубав. Доћи ће до остварења, али убрзо и до фијаска.

Код Чехова, чак и уколико дође до остварења љубави, искључиво долази до остварења
љубави која није искрена, па самим тим и брзо пропадне (Нина и Тригорин), или пак до
остварења брака у коме је један врло несрећан (Маша и Медведенко, Полина и Шамрајев).

Дивећи се Тригорину, Нина му поклања медаљон са уклесаним његовим иницијалима и

страницама његове књиге на којој пише: Ако ти кадгод затреба мој живот, дођи и узми
га. Тригорин је то и учинио, исто као што је и Трепљев убио галеба. У овом мртвом галебу
Тригорин неће видети предивну птицу која више никад неће полетети, већ само сиже за
малу причу: На обали језера од детињства живи млада девојка, оваква као ви; воли
језеро као галеб, и срећна је и слободна је као галеб. Али случајно је наишао један човек,
видео ју је и просто из досаде упропастио…Као овог галеба.
Тако ће и он упропастити Нину, али не из досаде, већ из потребе да напише причу у којој
ће главни лик бити млада и интересантна девојка, али пре свега истинита. Трепљев је
Тригорину дао мотив за причу којој је, из његове себичне перспективе, неопходна
истинита личност

Суноврат и смрт убијеног галеба представљају будући живот Нине Заречне и крај
живота Константина Гавриловича Трепљева. Касније, галеб ће се јављати у прећутно
дубоко несрећним писмима Нине Заречне уместо њеног потписа, да би на крају својим
скамењеним животом био лажно заборављен од стране оног који је сам наредио његово
препарирање.

Између трећег и четвртог чина прошле су две године, много се ствари десило и променило:
Нина је отишла у Москву и живела са Тригорином, добила је дете које је убрзо умрло,
постала је осредња глумица, Трепљев је почео да објављује своје приче и доживео мањи
успех, а Маша се удала за Медведенка и има дете.

На крају четвртог чина појављује се Нина Заречна. Она сваке ноћи сања како је Трепљев
гледа, а не препознаје је. Нина осећа потребу да је се неко сећа, јер је Тригорин напустио,
па сан доживљава као Трепљевову освету. У разговору са Трепљевом Нина себе назива
глумицом, али много чешће галебом; не галебом који је само био мотив сижеа за малу
причу, већ галебом полета и победе, иако дубоко у себи зна да то није. Тригорин није
веровао у њене способности, смејао се њеним сновима, па је и сама клонула духом. Он је и
даље воли, и даље одлази испод њеног прозора као просјак; његова се младост прекинула
када је она отишла и никако није био у стању да је заборави. Писац није постао јер није
имао талента за то, па се и у томе види његова трагика и разлог за самоубиство. ???

Нина нестаје са сцене у црном шеширу и огртачу, потпуно другачија од Нине у првом чину,
која је била сва у белом, а Трепљева Чехов „одводи” да иза сцене изврши самоубиство.
Трепљев се убија једног кишног дана, сличном дану у коме Соња и Војницки (Ујка Вања)
остају сами да наставе своје пусте животе.

Љубавни троуглови се распадају, неодрживим их чине незадовољство у себе саме,

неоствареност, неузвраћена осећања и комплекси, као и емотивна лабилност и несклад
између жеља и могућности (Трепљев, Маша, Нина); а са друге стране – превелика
окренутост ка себи самима (Аркадина, Тригорин).
Историја стварања
Композиција дела је класична. Има 4 чина.
1. Први чин је експозиција, у којој се открива претприча, а такође се представљају и
главни јунаци.
2. У другом чину иде заплет, почиње да се развија основни конфликт.
3. Трећи чин је кулминација, највиша тачка конфликта.
4. Четврти чин – финале, решава се конфликт, и све сижејне линије долазе до
логичног закључка.
Основна карактеристика конфликта драме Галеб је то, да на први поглед конфликта
уопште ни нема. Ликови се споре, свађају између себе, али на крају то никако не утиче на
њихове односе, јер у целој драми главни ликови се боре сами са собом, са својим сумњама
и жељама.

Основни конфликт Галеба – сукоб Нининог сна и реалности: њене глупости (осредњости)
и лажне наде за љубав с Тригорином.

Смисао назива

За назив драме се узима један из главних њених симбола – галеб. У светској култури тај
симбол означава слободу духа и узвишеност маште. То значење одговара опису главне
јунакиње – Нине. Међутим, трагичан крај њених жеља наглашава значење наслова Галеб.
Он симболизује рушење маште, неоствареност наде и усамљеност човека, који не
може да се пронађе у свету.
Стављајући овај симбол за наслов, Чехов истиче ову поруку и трагедију драме – сукоб
маште са прошлошћу и суровом садашњошћу.

Сиже: о чему је драма?

Прича се одвија на имању Петра Сорина, који је на ивици смрти. Његов нећак Константин
Треплев живи управо тамо и бави се књижевном делатношћу, али до сада неуспешно.
Заједно са ћерком локалног земљопоседника Нином Заречном, Константин се спрема да
мајци и њеним пријатељима представи своју нову представу.
На премијеру, заједно сам Трепљевом мајком, долази и познати писац Тригорин. Драма
почиње, али упадице и подсмешљиви коментари гледалаца (мајке нарочито) нервирају
Трепљева, и он у бесу прекида представу.

Даље, Нина Заречнаја, која сања да постане глумица, почиње да прилази Тригорину,
видећи га као генија, а хлади се према Треплеву, што га додатно доводи у очај.

Пролази недеља; Константин покушао да се убије. Нина заједно са Аркадином и

Тригорином одлази у Москву, како би постала глумица.

После две године сазнајемо да је Нина родила дете са Тригорином, доживела неуспех у
глуми, а рођени отац је се одрекао. На имању Сорина, Нина изненада посећује
Константина, који јој изјављује љубав. Међутим, Заречнаја одбија његову љубав,
одлучујући да настави да прати пут глумице. Треплев уништава све своје рукописе и врши
самоубиство.

Ликови

Нина Заречнаја – ћерка богатог земљопоседника, лепа, осећајна и наивна девојка. Сања
да постане велика глумица, иако не поседује нарочит таленат. Склона је да се
одушевљава и диви пред познатим личностима (Тригорином!). На крају, пошавши слепо за
својим маштањима, губи све, али не одустаје.
Ирина Аркадина – позната глумица, егоцентрична, себична дама. Увек жели да се налази у
центру пажње. Чврсто управља свим људима који је окружују. Углавном равнодушна према
судбини рођеног сина, не мари за његова осећања и штеди новац на њему.

Константин Треплев – младић, машта да постане писац али, као и Заречнаја, не поседује
нарочит таленат. Прилично нервозна и самољубива особа. Не трпи критике. У финалу
драме се јако разочарава у себе, уништава своје рукописе и убија се.

Борис Тригорин – познати писац, али машта о нечем већем и брине због тога, што га
читаоци и критичари не схватају као озбиљног писца. Воли да пеца, помало је лењ и
инфантилан. Потпуно је потчињен Аркадиној. Ступа у кратку везу са Нином.

Марија (Маша) и њена мајка. Оне, за разлику од Заречне и Треплева, одражавају

прагматизам живота. Маша, гајећи осећања према Константину, ипак открива разумност и,
схватајући бесмисленост односа са Њим, намерно се удаје за Медведенка, тврдећи да ће
њена осећања нестати. Међутим, ова стратегија не доноси срећу херојима. Машина
осећања нису била отупљена и није нашла срећу ни у свом мужу ни у свом детету.
Међутим, као и њена мајка, која гаји осећања према Дорну, али не чини никакве очајничке
радње.

Теме
Тематика драме Галеб је драматична и свакодневна.
 Уметност – основна тема драме. Људи који се у драми баве уметношћу су
несрећни, егоистични и у супротности сами са собом. По мишљењу Чехова,
савремена уметност – то је крајње сложен процес, и не може сваки човек да издржи
такав живот. Таквом начину живота треба принети за жртву и породицу, и љубав, и
самог себе.
 Таленат – Чехов је склон мишљењу да управо таленат игра огромну улогу у свету
уметности; човек лишен талента, који покушава да ствара, тешко да ће моћи нешто
да постигне, само ће себи нашкодити. Искра талента не може да буде резултат
силе воље: он се даје одозго и не може се контролисати.
 Љубав – у драми је показана као јако опасна ствар, која у већини случајева доноси
само патњу. Али она вреди, јер даје бар зрнца среће, која су недоступна таквим
хладним и себичним људима попут Треплева.
 Очеви и деца – кроз однос Треплева са мајком Чехов демонстрира раздор који
лежи између покољења различите интелигенције и различите природе.
Равнодушност и отуђење, које влада у породичним односима, објашњава се тиме,
што поклоници уметности више мисле на себе него на домаћинство.

Проблематика

Неразумевање у породици – између Аркадине и Треплева влада отуђење и

неразумевање. Син стално гледа да осуђује своју мајку, а мајка занемарује сина, што само
погоршава њихово душевно стање. Родитељи Нине је такође не подржавају, већ јој само
све бране и кажњавају, не дозвољавајући јој да се оствари.

Породични деспотизам – Аркадина брутално управља свима око себе, гуши свако
слободно размишљање у корену, због чега изгледа као карикатурални земљопоседник с
почетка деветнаестог века. Своје погледе на уметност сматра јединим истинитим, па свог
сина и његову младу драгу гуши подсмехом и прекорима. Ништа боље не иде Нинин отац,
који је напушта у најтежем тренутку њеног живота.

Уништење идеала - Заречнаја и Треплев су много година живели у свету који су

измислили. Међутим, суочени са стварношћу, њихови идеали су се урушили, остављајући
херојима само разочарење како у свет тако и у себе. Ово је главна тема представе "Галеб".
Сукоб снова и стварности – насупрот многим писцима, Чехов је показао да сан не само
да инспирише, већ и заслепљује човека. Заречнаја и Треплев су цео живот пратили своје
снове, заборављајући на сву разборитост, и као резултат тога осудили себе на патњу и
невоље.

Таштина – врлине креативне личности одређене су његовом славом. Другима је човек

потребан само када је познат. Чак се и Нина заљубила не у Тригорина, већ у његову
популарност.

Симболи и детаљи
Најпознатији симбол – галеб, са којим се изједначава Заречнаја. Бела птица симболише
слободу, чистоту и узвишеност, које, међутим, урушава сурова реалност.

Такође, постоји симболика постоји и у презименима – Треплеви симболишу нестабилно

психичко стање јунака, који је измучен и разочаран свиме, не иде кроз живот, судбина га
тресе у својим рукама. Презиме Заречној истиче њену узвишеност, машту и непрактичност.
Презиме Тригорина открива његово незадовољство животом и недаће које ће донети
јунацима.

Основна идеја

Чехов је читаоцима показао пропадање које је руска интелигенција доживела крајем

деветнаестог века, заглибљена у лицемерју и равнодушности, претварајући се од
покретачке снаге друштва у терет. Смисао представе „Галеб” је да демонстрира дно
живота људи уметности, пред којима се сви клањају. Они су робови успеха и признања, као
и свог дара.
Њихов лични живот је несрећан, јер су опседнути само собом и својим достигнућима.
Гледајући их, одајемо почаст пријатној слици, иза које се крију праве муке креативности. Та
иста Нина, згажена гласинама и критикама, жртвовала је све зарад јавности, а добила је
само пљувач у душу. Такав је живот креативних људи: они су нико без признања и
одобрења.

Аутор подстиче људе да здраво гледају на живот. Немојте подлећи инфантилизму и не

уништавајте свој живот, тежећи да будете оно што нисте. Главна идеја представе "Галеб"
је потреба да објективно процените себе и своје могућности. Нина је видела само
светлуцави живот уметника са шик спољашњом завршном обрадом, али се изнутра
показало да је за њу неподношљив терет. Тражила је славу и дивљење, али није
размишљала о цени коју ће платити за то.

Драма такође говори о 2 типа људи, који се никада неће разумети.