Njutnovi zakoni

Isak Njutn (Sir Isaac Newton), 1642-1727

•Philosophiae Naturalis Principia

Mathematica – 1687 – zakoni kretanja i
univerzalne gravitacije
•diferencijalni i integralni račun (Njutn i
Lajbnic)
•svetlost – prizma
•konstruisao reflektorski teleskop
•Njutnov zakon hlađenja
•ispitivao brzinu zvuka, fluide...
 I Njutnov zakon – zakon inercije
•Tela se iz stanja mirovanja ne
mogu pokrenuti sama od sebe –
potrebno je da na njih deluju
druga tela
•Isto važi i za zaustavljanje – telo
se ne zaustavlja samo od sebe,
već pod dejstvom neke sile
(trenja, kočenja itd.)

Telo se kreće ravnomerno pravolinijski ili se nalazi u stanju relativnog mirovanja

ako na njega ne deluju druga tela, ili se delovanja drugih tela međusobno
poništavaju
•Galilejev koncept inercije
•Zakon inercije otkriva osnovno svojstvo tela – inertnost, pokazuje
ekvivalentnost stanja mirovanja i ravomernog pravolinijskog kretanja, univerzalan
– primenljiv na sva tela i čestice, od elektrona do zvezda
 II Njutnov zakon
D F

•Kolica preko dinamometra D vezana neistegljivim koncem zanemarljive mase,

koji je prebačen preko kotura
•kada se za konac prikači teg Q, kolica se pokreću, a D pokazuje intenzitet sile
zatezanja koja dovodi do kretanja kolica
•merimo rastojanja koja kolica prelaze u jednakim vremenskim intervalima –
izračunavamo ubrzanje
•menjanjem mase tegova (Q) menja se i ubrzanje kolica
 II Njutnov zakon
D F

Q
•merenja pokazuju: a ~ F i a ~ 1/m
•objedinjavanjem i uzimajući u obzir da je sila vektorska veličina:
F
a
m
•Ubrzanje tela sazmerno je sili koja na njega deluje, a obrnuto srazerno masi tela

F  ma
•Proizvod mase i ubrzanja jednak je sili koja deluje na telo
•Njutn je sila koja telu mase 1 kg daje ubrzanje 1 m/s2
 II Njutnov zakon
•Ako se masa tela menja tokom kretanja (raketa – masa se smanjuje, kišna kap –
masa raste):
v mv2  mv1 p2  p1
F  ma  m  
t t t
p
F
t
•Količnik promene impulsa tela i vremenskog intervala u kome se ta promena
dogodila jednak je rezultujućoj sili koja na to telo deluje tokom vremena.
 Osnovna jednačina dinamike
Kada na telo deluje više sila, rezultujuća sila jednaka je vektorskom zbiru svih sila
koje na telo deluju, pa je

ma  F  F1  F2  F3  ...  Fn

•osnovna jednačina dinamike translatornog kretanja tela

Kada na telo istovremeno deluje više sila, ono dobija ubrzanje jednako onom koje
bi mu saopštila odgovarajuća rezultantna sila.
 III Njutnov zakon – akcija i reakcija

•Ako jedno telo deluje na drugo, i drugo deluje na prvo

•Sila kojom jedno telo deluje na drugo jednaka je po intenzitetu i pravcu, a
suprotna po smeru sili kojom drugo telo deluje na prvo:
F 12  F 21
•III Njutnov zakon – zakon akcije i reakcije
•Sila akcije jednaka je sili reakcije po pravcu i intenzitetu, ali je suprotno
usmerena