Момент силе

Нападна тачка је место на телу у коме делује сила. Од положаја нападне тачке
зависи како ће се тело кретати.

Пример:

Пример: транслаторно кретање

Правци деловања сила које изазивају транслаторно кретање пресецају се у једној

тачки. Та тачка се назива тежиште тела или центар масе. Ако је тело хомогено
тежиште се поклапа његовим геометријским центром, а ако тело није хомогено
тежиште је померено ка делу тела који има већу густину.

Круто тело – тело које има сталан облик и запремину (приликом кретања не мења
ни облик ни запремину).
 Круто тело може да се посматра као да је састављено од великог броја ситних
делова који су обележени тачкама.

Подела кретања према начину кретања појединих тачака крутог тела:

● транслаторно
● ротационо

● транслаторно кретње – јача сила – веће убрзање

● ротационо кретање – осим бројне вредности силе важно где је нападна тачка –
најлакше се заврти точак ако се делује на крају, правац деловања је битан;

Ако сила делује тангенцијално, точак ће се завртети највећом угаоном брзином.

Ако сила делује у правцу полупречника точка, точак се неће завртети. Закључак:
Тангенцијална сила даје највеће угаоно убрзање, радијална сила не доводи до
ротације точка.

Ако сила делује у правцу који није ни тангенцијална ни радијалан, точак ће

ротирати, али спорије него кад би сила деловала у правцу тангенте. Ротацију
изазива само тангенцијална компонента силе и што је већа, веће је и угаоно
убрзање.

Пример – затварање врата

Треба имати у виду да врата врше ротационо кретање око осе ротације која
пролази кроз линију шарки. Врата ће добити веће угаоно убрзање ако је сила која
на њих делује јача. Међутим, уколико, у два посебна случаја, истом силом
делујемо на различитим растојањима од осе ротације тада ће сила која делује на
већој удаљености изазвати и веће угаоно убрзање. Уосталом зато су кваке на
вратима увек постављене што даље од осе њихове ротације.

Једна иста сила може различито да мења обртање неког тела.

За описивање ротационог кретања нису погодне динамичке величине које описују

транслаторно кретање – сила, маса, импулс. Зато се дефинишу нове физичке
величине – момент силе, момент инерције, момент импулса. Те нове физичке
величине дефинисаћемо за најједноставнији облик ротационог кретања – ротација
око непокретне осе.

На основу примера – Закључак:

Угаоно убрзање које тело добија при ротационом кретању, не зависи само од
интензитета силе која на њега делује, већ и од њеног правца и од положаја
нападне тачке. Физичка величина која обухвата све ове елементе назива се
момент силе. Момент силе у динамици ротације има исту улогу као сила у
динамици транслације (момент силе и сила су аналогне величине). Момент силе се
означава великим словом латинице М.

Момент силе је једнак производу силе и крака силе:

где је: d – крак силе

Крак силе представља нормално односно најкраће растојање од осе ротације до

правца деловања силе

Јединица момента силе:

   њутнметар

Момент силе је векторска величина. Правац момента силе је одређен правцем осе
ротације тела,  а смер се одређује правилом десне руке.