Eksplatacija

1. Definicija, predmet I zadaci tribologije?

Tribologija je nauka o slozenim pojavama na povrsinama u direkntom ili idirekntom kontaktu koje su
medjusobno opterecene I koje se nalaze u medjusobno relativnom kretanju. To je dakle nauka o trenju I
osvim vidovima istroenja I ostecanja materijala povrsine.Tribologija svojim resenjima treba da obezbedi
ekonomiscnost pouzdanost sigurnost I neprekidnost u radu razlicitih masina I masinskih konstrukcija u
svim oblastima ljudske delatnosti.

2. Triboloski sistem
Pod triboloskim sistemom podrazumeva se sistem koga cine dva elementa cije se povrsine u toku rada
nalaze u medjusobnom kntaktu I procesu relativnog kretanja I treci element koji ih razdvaja u vecoj ili
manjoj meri.
U masinskim konstrk su od posebnog interesa sistemi za prenos energije I sile a njih cine pet osnovih
masinskih elemenata: zupcanik kotrljaljni lezaj,klizni lezaj, bregasti mehanizam I sklop tocak-podloga.
Karaktersistike pojedinih riboloskih sistema posledica je razlicitih vrsta materijala elemenata u kontaktu
razlicih brzina relativnog kretanja, razlicitih opterecenja I temperature u zoni kontakta, razlicite structure
I topografija kontaktnih povrsina, razlicitog karaktera ostvarnog kontakta
Svaki triboloski sistem sadrzi svoje ulazne i izlazne parameter koji se menjaju tokom proseca rada
sistema a to su : masa, energija I brzina kretanja.

4. Vrste deformacija I neravnina povrsina
Osnvne vrste deformacija I neravnina koje mogu da se jave na nekoj povrsini su :
Makroneravnine Iskrivljenost , valovitost
Mikroneravnine Izbrazdanost, hrapavost
Submikroneravnine Neravnine strukture
Makroneravnine obuhvataju iskrivljenost I valovitost povrsine a mogu se konstatovati golim okom ili
grubim instrumentima.Nastaju usled gresaka u obradi.
Mikroneravnine obuhvataju izbrazadnost I hrapavost povrsine a predstavljaju strukturu neravnina koja
je oznacena kao hrapavost povrsine.
Submikroneravnine obuhvataju neravnine same kristalne I molekularne strukture materijala.

6. Triboloka povrina nakon uhodavanja?
Uhodavanje I kretanje povrsina u kontaktu u toku normalne eksplotacije vode postupno nekom
uravnotezenom stanu reljeva povrsina I konacnim vrednostima parametara koje karakterisu hrapavost
povrsina. Te vrednosti zavise od svojstva I strukture materijala kao I od uslvoa kontakta I kretanja
povrsine. Pri tome se po pravilu neznatno menja ukupan broj udebljanja a samo u maloj meri I srednje
odstupanje profila Ra, dok se znatnije menja broj I visina vrhova a narocito nagibi stranica I krivina
vrhova.


7. Oblici kontaktnih povrsina
Analizu elasticnih deformacija pri kontaktu okruglih tela dao je Herc pa se takavkontakt I naziva Hercov
kontakt. Najopstiji oblik kontakta koji je Herc obradio jeste kontakt dve kugle razlicitih precnika R1 i R2.
Lako se mogu izvesti slucajevi I kontakta kugle sa ravnom povrsinom.To bi znacilo da ne postoji
proprcionalnost izmedju povrsine kontakta I opterecenja sto je u suprostnosti sa
zakonima.Matematickom analizom dolazi se do rezultata da je realna povrsina kontakta linearno
proporcionalna opterecenjeu A=const * Fn.
8. Trenje
Trenje se definise kao sila koja se suprostavlja relativnom kretanju porvrsina cvrstih tela u opterecenom
medjusobnom kontaktu , pri razlicitim uslovima. Trenje je slozena fizicko-hemijska pojava koja zavisi od
materijala strukture geometrije I deformacija spregnutih konaktnih povrsina.
zahvaljujuci trenju moguce je u tehnici ostvariti kretanje kocenje I prenos snage I kretanja kor raznih mas
elm.. Medjutim u vecini sucajeva u kod razlicitih pokretnih elemenata masina uredjaja I postrojenja
trenje je pozeljna I stetna pojava.
Vrste trenja
Zavisno od stanja kretanja razlikuje se trenje mirovanja (staticko ) I trenje kretanja ( dinamicko) , vec
prema tome da li je rezultanta tangencijalnih sila koja izaziva kretanje manja ili veca od sume svih otpora
kretanja..
Pri relativnom kretanju povrsina cvrstih tela u opterecenom medjusobnom kontaktu u zavisnosti od
uslova kretanja trenje moze biti trenje klizanja trenje kotrljanja I kombinovano trenje.
10. Trenje klizanja
Sila trenja krizanja Ft je proporcionalna normalnoj sili Fn koja deluje na ukupnu povrsinu kontakta
Ft=ud * Fn
pri stalnom opterecenju povrsine, zavisi od svih faktora koji uticu I na velicinu sile trenja. Zato je u praksi
probleme trenja lakse razmatrati preko koeficijenta trenja.
na isti nacin se definise I izrazava I staticki koeficijent trenja ili koeficijent trenja pokretanja us.
Staticki koeficijent trenja(us) zavisi od vremena kontakta povrsina pri cemu njegova vrednost raste sa
vremenom kontakta povrsina I to u pocetku I u vemoma kratkom vremenskom period naglo I znatno a
zatim sve sporije po logaritamskoj funkciji
Dinamicki koeficijent trenja(ud) zavisi od velikog brooja uticaja cinioca kao sto su klizna brzina
opterecenje odnos tvrdoca povrstina u kontaktu temperature atmosfera sredstvo za podmazivanje I
drugo.

13. Trenje kotrljanja
Trenje kotrljanja predstavlja otpor koji se javlja pri medjusobnom relativnom kretanju kotrljanjem dva
crsta tela pogodnih geometrijskih oblika. Pojave koje se pri tome javljaju na mestu kontakta bison se
razliku od pojava opisanih u slucaju trenja klizanja.
Pri kotrljanju trenje nije definisano silom vec momentom.
Koeficijent trenja kotrljanja, odnosno koeficijent otpora kotrljanja, kao I sila trenja kotrljanja zavise od
velikog broja uticajnih cinilaca apre svega od vrste materijala I elasticnih svojstava materijala dodirnih
povrsina, zatim od konstrukcije kotrljajucih tela uslova kotrljanja itd.


14. Podmazivanje
Podmazivanje se definise kao postupak kojim se smanjuje trenje I trosenje ili drugi oblici razanja
materijala primenom razlicitih vrsta maziva. Svrha podmazivanja je da se spregnute povrsine razdvoje
slojem maziva koji se moze smicati sa manjim otporom bez izazivanja ostecenja povrsina.
Osnovna dva vida podmazivanja su:
a) podmazivanje granicnim slojem maziva (granicno podmazivanje)
b) podmazivanje potpunim slojem maziva ( potpuno podmazivanje)
kod mnogih konstrk postoji I mesovito podmazivanje.
15. Granicno podmazivanje
Granicno podmazivanje (GP) nastaje kada sloj maziva nema dovoljnu debljinu da spreci kontakt crstih
tela. Triboloski sistem u uslovima granicnog podmazivanja karakterisu sledeca svojstva:
- spregnute povrsine u veoma prisnom dodiru. Tako da se ostvaruje znatan kontakt neravnina, a debljina
filma maziva tezi nuli;
- opterecenje se prenosi sa jedne spregnute povrsine na drugu preko neravnina u kontaktu;
- hidrodinamicki efketi u uticaj reoloskih svojstava maziva su zanemraljivi a triboloske karakteristike
sistema zavise od stvorenih zastitnih granica slojeva na kontaktnim povrsinama.
smanjeje trenja I habanja materijala u uslovima granicnog podmazivanja postize se stvaranjem zastitnih
granicnih slojeva na povrstinama u dodiru. Granicni slojevi nastaju fizickim I hemijskim interakcijama
materijala povrsina u kontaktu i tankog sloja maziva.
Stvoreni granicni slojevi moraju da poseduju:
- da smanje povrsinu dodria cistih metala
- da imaju nisku vrednost napona na smicanje
- da poseduju dobru postojanost
18. Hidrodinamicko podmazivanje
Elemeneti mehanickih sistema kod kojih se ostvaruje hidrodinamicko podmazivanje odlikuje se sledecim
triboloskim karakteristikama
-povrsine koje se podmazuju razdvojene su kontinualnim slojem maziva dovljne debljine tako da ne
dolazi do njihovog dodira, izizev pri pokretanju I zaustavljanju
-opterecenje se prenosi s jedne na drugu povrsinu preko sloja maziva koji poseduje odrejdnu moc
nosenja nastalu kao rezultat relativnog kretanja povrsina
- otpor usled trenja u sistemu je odredjen velicinom unutrasnjeg trenja u mazivu
19. Elastohidrodinamicko podmazivanje
Primeri takvih elemenata su zupcanici kotrljajni lezajevi I bregasti mehanizam.
-povrsine u dodiru elasticno se deformisu, sto menja samu geometriju dodira;
-visoka specificna opterecenja izazivaju znatan porast viskoznosti maziva
-karakteristike trenja I debljina sloja maziva odredjene su elasticnim svojstvima tela u dodiru I reoloskim
svojstvima maziva pri datim uslovima rada


20. Hidrostaticko podmazivanje
Kod HSP mazivo se pod pritiskom uvodi izmedju povrsina u relativnom kretanju, sto obezbedjuje
nosivost sloju maziva .Ovaj pritisak se ostvaruje pomocu posebnog uredjaja iz nekog spoljnog izvora.
HSP omogucuje nisko trenje I neznatno habanje jer su spregnutne povrsine pri svim uslovima rada
potpuno razdvojene.
Nedostatak HSP ogleda se u tome sto je potreban poseban uredjaj sa ostvarivanje pritiska u mazivu I za
njegovo dovodjenje do lezaja.

21. Mesovito podmazivanje
MP oznacava takve uslove podmazivanja kod kojih je sloj maziva mestimicno i na tim mestima prisutan
je dodir neravnina spregnutih povrsina. To znaci da se opterecenje prenosi s jedne povrsine na drugu
delom preko sloja maziva a delom preko spregnutih neravnina.
22. Prema definiciji habanje je nekontrolisano postupno I uglavnom nepozljeno odvajanje delica
mateirjala sa povrsine masinskih delova u medjusobnom kontaktu.
zavisno od osnovnog uzrocnika razlikuje se dve vrste trosenja:
mehanicko I hemijsko
Mehanicko trosenje se obicno u praksi naziva habanje dok se hemijsko trosenje naziva korozijom
materijala.
Zavisno od uzrocnika mehanicko trosenje moze se dalje podeliti na adhezivno habanje razlicitih
inteziteta I posledica, abrazivno habanje razlicite vrste strujnih erozija usled strujanja fluida I cvrstih
delica kontaminanata, kao i na habanje pa I lom usled Zamora materijala.
.
23.Osnovni uticajni cinioci na intezitet
1) Svojstva materijala delova koji se habaju ( hemijski sastav struktura I mehanicke karakteristike:
cvrstoca tvroda zilavost itd)
2) Kvalitet povrsina delova koi je posledica tj rezultat nacina mehanicke obrade ( kovanje, livenje, obrada
skidanjem strugotina I slicno)
3)Oblik delova koji se habaju, vrsta relativnog kretanja izmedju delova u sprezi I nacin porenosenja
opterecenja sa jednog dela na drugi
4) velicina opterecenja I velicina povrsine preko koje se prenosi opterecenje tj srednji pritisak.
5) velicina relativne brzine izmedju delova u kontaktu
6) Duzina relativnog kretanja delova tj put klizanja
7) Vrsta atmosfere tj sredija u kojoj se process odvija
8) temperatura pri kojoj se process odvija
9) vrsta sredstava koje se nalazi izmedju tarucih povrsina
10) prisustvo cestica izmedju tarucih povrsina


28. Adhezivno habanje
AH predstavlja teoretski osnovi vid mehanickog trosenja(habanja) materijala pri klizanju povrsina u
medjusobnom kontaktu.
AH je posledica kontakta I adhezivnih veza cvrstih povrsina te je u direktnoj vezi sa pojavama pri trenju.
Intezitet adhezivnog habanja moze biti razlicit zavisno od niza uticajnih parametara. U uslovima
normalnog habanja nepodmazanih ili delimicno podmazanih povrs intezitet je
V=k*Fn*S
V-zapremina skinutog materija (m3)
Fn- normalna sila
s duzina puta klizanja (m)
k specificni factor habanja(m2/N)

29. p*v factor
pritisak * brzina klizanja ( N/ms)
U praksi se cesto za procenu velicine mehanickog habanja koristi p*v factor, za koji se daju dozvoljene
granicne vrednosti. Do tih vrednosti se moze garantovati siguran rad uz normalno habanje u
odredjenom vremenskom period.
Medjutim pv factor je primenljiv samo u uskim oblastima opterecenja I brojeva obrtaja.
Nedostatak pv faktora je sto vazi samo za oblast normalnog adhezivnog habanja a ne uzima u obzir ni
druge vidove meh habanja kao ni korozije.
32. Abrazivno habanje
AZ prema def predstavlja odrstanjenje materijala sa povrsina u kontaktu pri relativnom kretanju, usled
delovanja tvrdje povrsine po povrsini meksog materijala ili usled delovanja tvrdih delica raznog porekla
na povrsine materijala. Ovi delici mogu biti slobodni ili povezani zavareni ili utisnuti u jednu ili obe
povrsine.

33. Uticajni inioci od kojih zavsisi intezitet abrazivnog habanja?
Uticaj na intezitet abraazivnog habanja imade samo delidi koji su vedi od najmanje debljine sloja maziva
izmeu spregnutih povrina.U tom sluaju intezitet habanja zaviside od meusobnog odnosa tvrdode
abrazivnih delida Hd i tvrdoda povrina u kontaktu H1 i H2.

36. Udarna erozija
UE je posebna vid abrazivnog habanja pri kome se povrsina razara usled udara tvrdih cestica o povrsinu
materijala.Primer udarne erozije je ostecenje povrsina dejstvom prasine ili peska koji su noseni jakim
vetrom ili ostecenja nastala udarom cestica peska ili prasine po predmetima koji se krecu velikom
brzinom kao sto su avion automobile elisa helicopter elementi pneumatskih transportera lopatica
trubina.
Erozivnost E zavisi od
a) relativna brzina cestica b) tvrdoca materjijala cestica c) velicina , oblik I sastav cestica d) ugao udara
e)vreme dejstva
42.Uslovi nastanka zamora materijala i izgled otedenja kontaktnih povrina kod zupanika i kotrljajnih
leajeva?
Pri naizmenino-promenljivom opteredenju,posle odreenog broja ciklusa dolazi do pojave otedenja
materijala.To otedenje je posledica tzv.zamora materijala.Zamor se javlja samo u sluaju naizmenino-
promenljivog opteredenja,za jednosmerno statiko opteredenje nema zamora,a primer su klizni leajevi
bez vibracija.Kod pojedinih mainskih elemenata(kotrljajni leajevi,zupanici,bregasta vratila i
odgovarajudi podizai i slino) naizmenino promenljivo opteredenje skoncetrisano je na vrlo malu
povrinu(teoretski na pravu liniju ili taku) to izaziva vrlo visoka naizmenino-promenljiva
naprezanja,posedica toga je zamor materijala koji se manifestuje karakteristinim potamnelim izgledom
kontaktne povrine.Ova pojava se oznaava kao piting.Pojava pitinga dolazi do izraaja naroito u sluaju
negativnog klizanja ,kada je smer klizanja suprotan od smera kotrljanja.
46.Mere za smanjenje otedenja usled zamora materijala?
Piting u najvedoj meri zavisi od:
-vrste i struktrure materijala
-mehanikih svojstava materijala,a pre svega od tvrdode(troenje je vede kod mekih legura kao to je
beli metal,tvre legure,na primer olovna bronza,su otpornije na piting;kod srebra nema pojave
pitinga,te se ono upotrebljava za leajeve u avionima)
-nain obrade(mehanike,termike,hemijske)
Piting se moe ublaiti i eliminisati:
-izborom odgovrajudeg materijala
-pravilnim izborom naina obrade
-pravilnim dimenzionisanjem elemenata
-eliminisanjem ili smanjenjem vibracija
Izbor vrste maziva i naina podmazivanja su takoe znaajni faktor u eliminaciji pojave ovih otedenja.
48.Termoelektrina erozija,posledice i nai smanjenja?
Poseban sluaj elektro-erozije je tzv. termoelektrina erozija.Ona je posledica elektrinog toka koji se
javlja na mehanikom kontaktu dveju povrina razliite temperature(kontakt se ponasa kao
termoelement).Termoelektrina erozija je konstatovana pri obradi metala rezanjem i moe da oteti
znatno povrine alata i predmeta.Njen intezitet zavisi od termoelektrinog napona,a ovaj od nivoa
temperature.
49.Oksidaciona korozija u statikim uslovima,uticajni inioci i mere za ublaavanje dejstva?
Direktna oksidaciona korozija u statikim uslovima predstavlja stvaranje sloja oksida na metalnim i
drugim organskim i neorganskim materijama u direktnom kontaktu sa vazduhom.
Debljina sloja oksida zavisi od vrste metala i poroznosti sloja oksida tj. mogudnosti difuzije kiseonika kroz
sloj oksida.Debljina sloja oksida zavisi i od maziva.
Direktna oksidaciona korozija u statikim uslovima koja se odvija na normalnim ili umereno povienim
temperaturama,nije opasna za metale.Naprotiv ona poboljava triboloka svojstva povrina i zatiduje
metale od dalje oksidacije ili agresivnih korozivnih materija,meutim na visokim temperaturama
direktna oksidacija postaje problem jer raste dubina oksidnog sloja.
Direktna oksidaciona korozija u statikim uslovima moe se ne mo spreiti ali se moe smanjiti:
-upotrebom visokomolekularnih maziva i grafita,koji dobro prijanjaju na metalne povrine i zatiduju ih
-nanoenjem nemetalnih prevlaka na metalne povrine
50.Freting:uslovi nastanka,posledice i mere za smanjenje?
Vibraciona korozija ili freting nastaje u prisnom kontaktu tj. spoju metalnih povrina pri oscilatornom
kretanju na vrlo malim amplitudama(manjim od 0,02mm) ili vibracijama.esta je pojava kod
upresovanih elinih spojeva,vijanih spojeva,zakivaka,spojnica,itd)
U poetnoj fazi javljaju se kod elika smee mrlje,zatim nastaje tamno smei prah i sve vede izjedanje
povrine.
Nastali prah ima vedu zapreminu od izdvojenog materijala,pa pri malim zazorima dolazi do velikih
pritisaka,zavarivanja i teih otedenja.Osim toga,na stvorenim rupicama se javlja koncetracija
naprezanja,to ubrzava zamor materijala i dovodi do loma.
Freting opada porastom temperature a za T>200 C se ustaljuje.
Pojava fretinga se moe smanjiti ili spreiti slededim merama:
-eliminacijom ili smanjenjem vibracija tj spreavanjem relativnog kretanja elemenata u sklopu
-spreavanjem pristupa kiseonika iz vazduha putem adekvatnog zaptivanja
-pravilnim izborom materijala i posebnom obradom povrina radi povedanja tvrdode.
-primenom visokomolekularnih vrstih maziva(molibdendisulfid,teflon i grafit) koja imaju dobro
prijanjanje na metale
53.Maziva ulja:namena i osnovne komponente?
Pod pojmom maziva podrazumevaju se vrste,tene i gasovite materije ija je osnovna namena
podmazivanje radi smanjenja trenja izmeu spregnutih povrina koja se nalaze u meusobnom
relativnom kretanju.Osim ove,maziva obavljaju i druge funkcije,kao to su: hlaenje,idenje,zatita od
korozije,itd.
Maziva ulja predstavljaju sloene rastope baznih ulja i aditiva.Razliitim kombinacijama baznih ulja i
paketa aditiva dobija se iroki spektar ulja,razliitih po reolokom,tribolokom i drugim radnim
osobinama,za razliite namene.
54.Bazna ulja: vrste i osnovna svojstva?
Bazna ulja-bazna ulja predstavljaju osnovnu bazu svih vrsta maziva.Prema postupku,odnosno tehnologiji
proizvidnje razlikuju se mineralna,hidrokrekovana,sintetika i biljna bazna ulja.
Mineralna bazna ulja-(konvencionalna bazna ulja) dobijaju se preradom nafte-destilafijom,a zatim
fafinacijom vakum destilata.Od vrste nafte,kao i od naina stepena rafinacije zavisi kvalitetni nivo baznih
ulja,a time i kvalitet maziva koja se od njih proizvide.
Zavisno od vrste nafte iz koje se dobijaju dele se na NAFTENSKA i PARAFINSKA.
NAFTENSKA-vrlo niske take teenja,visoka gustina i viskoznost,niski indexi viskoznosti.Ona nisu
pogodna za proizvodnju motornih i drugih ulja.
PARAFINSKA-visoke take teenja,niske gustine,niska isparljivost,visoke take paljenja,visoki indexi
viskoznosti i relativno visoka oksidaciona stabilnost,koristi se za proizvodnju motornih i drugih ulja i
masti
Hidroreaktivna bazna ulja-dobijaju se procesom hidroobrade,imaju visok index viskoznosti,vrlo visoka
termika i oksidaciona stabilnost,visoka osetljivost na prisutnost aditiva,primenjuju se najvise za
proizvodnju motornih ulja nove generacije
Sintetika bazna ulja-dobijaju, se hemijskom sintezom,za svaku vrstu postoje posebne
tehnologije,najpoznatiji su polialfaolefini,organski estri i etri.U odnosu na mineralna imaju bolje osobine
kao to je viskoa taka paljenja,visok index viskoznosti,visoka oksidaciona i termika stabilnost,niska
isparljivost i nizak sadraj koksa.Nedostaci su visoka cena i ograniena rastvorljivost konvencionalnih
aditiva,koriste se za proizvodnju specijalnih i visokokvalitetnih maziva
Biljna bazna ulja-biorazgradljiva su,zbog te osobine se sve vie koriste za proizvodnju hidraulinih
ulja,ulja za prehrambenu industriju,ulja za dvotaktne motore i za proizvodnju nekih mazivih
masti,osnovni nedostatak je niska oksidaciona i termika
stabilnost..ricinusovo,repiino,pamuno,palmino i kokosovo
55. ta su aditivi za maziva ulja i podele prema funkiciji koju obavljaju?
Aditivi ili dodaci uljima su takoe sintetike materije,razliite i esto veoma komplikovane strukture.Oni
najede nemaju osobine maziva,ali mazivima poboljavaju mnoge vane osobine ili im se donose sasvim
nove.
Prema funkcijama koje vre aditivi se uslovno mogu podeliti u tri grupe:
1) Aditivi za zatitu metalnih povrina
2)Aditivi za poboljanje perfomansi osobina ulja
3) Aditivi za zatitu ulja od brze degradacije
59- Osnovne fiziko-hemijske osobine mazivih ulja(nabrojati najvanije) i njihov znaaj?
KNJIGA
63.Osnovne funkcije motornih ulja?
1) Podmazivanje povrina u kontaktu
2) Hlaenje tj odvoenje toplote sa podmazivanih delova motora,kao to su klipovi,klipni
prstenovi,leajevi i drugi delovi motora
3)Zaptivanje motora radi postizanja to bolje kompresije i boljeg iskoridenja energije,te radi spreavanja
produvavanja gasova u karter,gde bi gasovi destruktivno uticali na ulje
4)idenje motora od degradacionih proizvoda ulja koji bi se u vidu smola i lakova taloili po vitalnim
delovima motora,pogorali podmazivanje i hlaenje i time intezibirali njihovo habanje i otedenje
5) Zatita od korozije svih unutranjih podmazivanih povrina motora
Savremena motorna ulja mogu biti jednonamenska(za odreenu vrstu motora) ili
vienamenska,monogradna(za ue podruje temperature) ili viegradna(za ire podruje temperature u
kome im se viskoznost malo menja) i istovremeno i vienamenska i viegradna
64.Osnovne podele motornih ulja prema reolokim osobinama i nameni?
Klasifikacija ulja po reolokim osobinama sainjena je prema viskoznosti ulja,a u skladu sa gradacijom
ulja prema standardu SAE J 300e.Znaajna je iz razloga to pri porastu temperature viskoznost ulja
opada.Sa druge strane pri niskim temperaturama viskoznost raste,to ima za posledicu pogorano
podmazivanje ili ak potpuni prekid podmazivanja,zbog oteanog ili onemogudenog kretanja preterano
viskoznog ulja kroz male zazore izmeu podmazivanih povrina.
Pomenuta klasifikacija definie dve kategorije viskoznosti motornih ulja i to:
-gradacije sa slovom W(zimska ulja)
-gradacije bez slova W(letnje)
Kategorije ulja sa slovom W definisane su:
-najvedom dinamikom viskoznodu na odreenoj niskoj temperaturi tj temperaturi hladnog
starta
-graninom temperaturom pumpanja tj pumpabilnodu(to je najnia temperatura do koje uljna
pumpa moe da potiskuje tj da pumpa ulje)
-minimalnom kinematskom viskoznodu na 100 C
65.Osnovne klasifikacije motornih ulja po radnim osobinama(nabrojati)?
-sposobnost za zatitu od habanja
-sposobnost za zatitu od korozije
-oksidaciona stabilnot u uslovima skladitenja i eksploatacije,a naroito na visokim
temperaturama
-termika stabilnost ili sposobnost za ouvanje uljnog filma na visokim radnim temperaturama
-hidrolitika stabilnost ili otpornost na destruktivno dejstvo vode
-detergenetska sposobnost ili sposobnost za spiranje taloga sa podmazivanih povrina
-disperzantska sposobnost ili sposobnost za spreavanje aglomeracije estica taloga koje bi mogle da
ometaju normalni protok ulja kroz preistae i uljne kanale
-dovoljno visoka bazna rezerva ili sposobnost za neutralizaciju kiselih korozivnih kontaminanata ulja
72.Osnovni kontaminati mazivih ulja(nabrojati)?
-nesagorelo gorivo
-produkti sagorevanja,koji prodiru u karter motora,a koji sadre: a(estice C),oksidacione proizvode
ugljovodinika,okside sumpora i azota,vodenu paru i drugo
-voda ili antifriz
-estice metala nastale habanjem delova
-praina i pesak,koji u ulje dospevaju sa usisanim vazduhom(kod motora) ili prilikom sklapanja
mehanikog sistema
-proizvodi visokotemperaturske oksidacije ulja i aditiva(smole i lakovi)-TOPLI TALOZI
73.Osnovni pokazatelji stanja maziva(nabrojati)?
-izgled ulja
-Miris
-Gustina ulja
-Mehanike neistode
-Taka paljenja
-Viskoznost
-Sadraj goriva
-Sadraj vode
-Ukupan bazni broj
-Nerastvoreni talozi
75.Metode dijagnostike ulja(nabrojati)?
-Uljna mrlja-je metoda papirne hromatografije koja se koristi zs kvslitstivnu procenu upotrebljivosti ulja
po principu ide-ne ide.
-Lubri-senzor-je elektronski aparat koji meri dielektrinu konstantu ulja.
79.Mazive masti: namena i osnovne funkcije?
Masti se koriste za podmazivanje kotrljajnih i kliznih leajeva,zupanika,voica klizaa,zglobova,kao
maziva za porinude brodova,kao zaptivna sredstva itd.
Osnovne funkcije:
-smanjenje trenja i habanja u irokom rasponu radnih temperatura i tokom dueg vremenskog
perioda,to se postie postepenim izdvajanjem tenog mazivog ulja iz strukture masti
-zatita od korozije
-zatita od prodora vode i abrazivnih estica u zonu podmazivanja(zaptivanje)

80.Vrste uguivaa za mazive masti(nabrojati)?
Uguscivaci mogu biti : sapunski, kompleksi sapuni I nesapunski uguscivaci
Prema vrsti uguscivaca masti se nazivaju : natrijmove, kaliciujmove, barijume litijumove itd.
84. osnovni principi pri rukovanju mazivnim uljima
pri rukovanju mazivima posebna paznja se mora posvetiti opasnosti od pozara I zdravstevnoj zastiti
radnika.o osnovnim merama koje treba preuzeti u cilju sprecavanja odnosno gasenja pozara.
Sto se tice zdravstvene zastite, vecina mazivnih ulja ne predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ako se
njima rukuje na pravilan I propisan nacin. Treba voditi racuna da ulja ne dolaze u direktan kontakt sa
kozom, ocima, da se ne udisu.
radi izbegavanja opasnosti, treba koristiti propisana zastitna sredstva, kao sto su odgovarajuci zastitni
ogrtaci odela, nepromocive kecelje I rukavice..
86.Prirodna I vestacka gasovita goriva za motore sus, njihove dobre osobine I nedostaci
87.priroda I vestacka tecna goriva za motre sus.
tecna goriva za motore SUS dobijena iz nafte su: benzin kerozin I dizel.
Benzin je lako isparljivo gorivo namenjeno za pogon oto motora.
kerozin je gorivo koje nesto teze isparaljivo od benzina a upotrebljava se za pogon gasnih turbine
Dizel je gorivo za brzohode I sporohode dizel motore.
Alkohola goriva takodje prestavljaju vrlo kvalitetna goriva za sus motore.Lako obrazuju smesu sa
vazduhom pogodna su za transport I manipulaciju. Osnovna alkoholna goriva su metanol I etanol
Etanol se dobija vrenjem iz poljoprivrednih proizvoda I pogodniji je kao gorivo.

89. otpornost goriva prema detonaciji
Detonacija je burno sagorevanje dela smese ispred regularnog fronta plamena, pri cemu je brzina
oslobadjanja toplote takva kao kada bi se sagorevanje odvijalo brzinom fronta plamena 500m/s pa I do
2000 m/s. ovakav vid sagorevanja je nedopustiv u cilindrima motora jer dovodi do niza nepravilnosti u
radu motora I njegovom brzom ostecenju.
Merilo otpornosti goriva prema detonaciji je oktanski broj(OB). Za odredjivanje oktanskog broja postoje
razlicite standardizovane metote koje se medjusobno razlikuju po uslovima ispitivanja. U tom smislu
razlikuju se istrazivacki motorski I drumski oktanski broj.

90. Sklonost goriva ka samozapaljenju
je najvaznija motorska karakteristika goriva za dizel motore. Pokazatelj sklonosti je cetanski broj(CB)
CB se definise kao procenat cetana u takvoj smesi sa alfa- metilnaftalinom.
odredjivanje CB vrsi se na specijalnim opitnim motorima sa promenljivim stepenom sabijanja.
sklonost ka zapaljenju je suprotna osobina od otpornosti na detonaciju, tako da gorivo koje ima visok
cetanski broj ima nizak oktanski I obrnuto.

100. Pouzdanost
je nauka koja se bavi izracunavanjem zakonitosti pojava neispravnosti tehnickih sistema u toku veka
upotrebe istih I to sa svih relevantnih aspekata
pouzdanost kao svojstvo sistema da radi bez neispravnosti zadrzavajuci svoje eksplotacione
karakteristike pod odredjenim uslovima I u toku odredjenog vremena.

101. Osnovna stanja kojima se karakaterisu pouzdanost
Bezotkaznost ( svojstvo zadrvanja radne sposobnosti u toku zahtevnog vremena ili ucinka rada, bez
prinudnih prekida)
dugotrajnost ( zadrzavanje radne sposobnosti do granicnog stanja, sa obaveznim prekidima za tehn
odrzavanje I remont )
pogodnost za remont ( mogucnost da sprecava otkriva I otklanja otkaz delova I neispravnost )
mogucnost odrzavanja ( da se vrati na svoje normalno funkcionisanje u toku propsinog vremenskog
perioda
mogucnost ocuvanja

osnovna stanja I dogadjaji kojima se karakterise pouzdanost
radna sposobnost ( Sistem je sposoban da izvrsava zadate funkcije )
ispravnost (sistem ispuvanja ne samo osnovne nego I pomocne zahteve )
neispravnost ( pri kojem sistem ne zadovoljava maker I jedan zahtev bilo osnovni bilo pomocni)
otkaz ( uzi pojam neispravnosti a predstavlja dogadjaj koji narusava radnu sposobnost sistema

105. osnovne karakteristike sistema sa rednom vezom
Redna veza elemenata sistema karakterise se time da neispravnost odnosno otkaz maker I jednog
elementa dovodi do neispravnosti odnosno otkaza celog sistema.
106. osnovne karakteristike sistema sa paralelnom vezom
u sistemu sa paralelnom vezom, u slucaju pojava neispravnosti na jednom od elemenata sam sistem
nece doziveti neispravnost. Sistemi sa paralelnom vezom elemenata obezbedjuju vecu pouzdanost
sistema I to utoliko vise sto je broj paralelnih veza veci. Paralelno vezani elementi u sustini imaju funkciju
rezerve.


109. Pouzdanost
Klasifikovanje elemenata sistema sa aspekta opravdanosti istrazivanja njihove pouzdanosti odnosno sa
ciljem izdvajanja najkriticnijih elemenata I zanemarivanja elemenata najmanjeg znacaja moguce je
izvrsiti na vise nacina. Pri tome u obzir treba uzeti sve relevantne cinioce kao sto su:
funkcionalni znacaj
uticaj na bezbednost ljudi I imovine
mogucnost izazivanja sekundarnih neispravnosti
mogucnost otklanjanja neispravnosti
cena elemnata itd




111. Eksplataciona istrazivanja pouzdadnos I cilj
Pruzaju ne samo podatke o realnim rezimima opterecenja odnosno vrsti, karakteru promene I velicini
radnog opetrecenja elemenata ili sistemu, vec podatke o svim ostalim ciniocima koji u realnim uslovima
eksplatacije uticu na rezim opterecenja. Drugim receima, ova istrazivanja pruzaju mogucnost
sagledavanja svih delujucih uslova okoline odnosno uslova okruzenja, njihovo proucavanje I izdvajanje
najznacajnijih, sto je od posebnog znacaja u postavljanju metodologije labaratorjiskog ispitivanja
pouzdanosti I simuliranja realnih uslova eksplatacije

112. Labaratorijska istrazivanja pouzdanosti
mogu da se preduzimaju za ostvarenje razlicitih ciljeva I zadataka po razlicitim metodama rada. U
pogledu ciljeva istrazivanja moguce je razlikovati ispitivanja koja imaju tzv. Prijemni ili kvalifikacioni
karakter I ipistivanja koja imaju karakter kontrole kvaliteta sistema. U slucaju prijemnih (kvalifikacionih)
istrazivanja radi se o verifikaciji nekog novog proizvoda , tj da li se u proizvodnji odrzava zahtevni nivo
pouzdanosti istog.
osnovne postavke ove opste metode labaratorijskog isptivanja pouzdanosti su:
utvrdjivanje osnovne hipoteze o karakteru radnih opetrecenja
utvrdjivanje najprikladnijih mogucnosti eksperimentalne provere definisanih hipoteza, s obzirom na
metode labarotrijskih ispitivanja
sprovodjenje konkretnih ispitivanja I prikupljanje potrebnih informacija u skladu sa usvojenom metodom
I postavljenim ciljevima
u slucaju nedovoljne saglasnosti neophodno je pristupiti korigovanju polaznih hipoteza ili primenjene
metode ili I jedno I drugo I ponavljati sve dok se ne dobije zadovoljavajuca saglanost rasplozivih
informacija