8 8. .

Z ZA AV VA AR RI IV VA AN NJ JE E

emu je namenjeno zavarivanje?
Zavarivanje je namenjeno za spajanje delova nerazdvojivom vezom.
ta je zavarivanje?
Zavaraivanje predstavlja tehnologiju spajanja dva ili vie elemenata u jedinstvenu celinu razliitim postupcima.
Zbog niza tehniko-ekonomskih prednosti u odnosu na druge tehnologije spajanja, zavarivanje se neprekidno
razvija i sve vie primenjuje. Danas su u primeni brojni naini i postupci zavarivanja pa zbog toga postoji i vei
broj klasifikacija
Koji se materijjali spajaju zavarivanjem?
Usavravanje postupaka zavarivanja omoguava spajanje razliitih vrsta elika, obojenih i drugih metala i
legura, kao i nemetalnih materijala.
Gde se primenjuje zavarivanje?
Spajanje delova maina i konstruklcija svih dimenzija (od najsitnijih do gigantskih)i konfiguracija.
Izbor postupka zavarivanja zavisi od vrste materijala delova koji se spajaju. Materijali se meusobno razlikuju
po unutranjoj grai.
Metali su konstruktivni materijali koji se odlikuju unutranjim polikristalnom strukturom (graom). Raspodela
atoma i prisustvo i raspodela strukturnih faza uslovljavaju unutranju grau metala (legura). Vrste
meuatomskih veza utiu na fizike, hemijske i mehanike osobine metala.
Unutranji atomi u vrstom telu uravnoteeni su delovanjem okolnih atoma. Na atome na spoljnim povrinama
jednim delom deluju okolni atomi, a jednim delom ne jer se granie sa vazduhom ili nekom drugom sredinom.
Zbog toga su oni neuravnoteeni. Dovoenjem spoljne energije menja se stanje posmatranog sistema tj.
poveavaju se amplitude oscilovanja atoma, naroito na graninim povrinama
n
n
n
N
N
N
E
p
E
u
Ep=Sn; Eu=SN

Energetsko stanje atoma

Dovoenjem spoljne energije menja se stanje sistema, a preomena se ispoljava u veim amplitudama
oscilovanja atoma, posebno na graninim povrinama. U sluaju kada su spoljne energetske pobude dovoljno
velike moe doi do savlaivanja tzv. energetske barijere i obrazovanja metalne veze, kao posledica aktivacije
valentnih elektrona i formiranja zajednikog elektronskog oblaka.
Koje su faze obrazovanje spoja?
Kada su spoljne energetske pobude dovoljno velike moe doi do savlaivanja tzv. energetske barijere i
obrazovanja metalne veze. Stoga proizlazi da se spajanje zavarivanjem moe ostvariti dovoenjem potrebne
koliine energije ali samo ako su delovi koje elimo spojiti dovoljno blizu jedan drugom.
F
p
F
p

Meusobno pribliavanje delova Dovoenje toplote
Faze obrazovanja spoja

Kada se kao spoljna, dopunska energija, dovede toplota, delovi se zagrevaju i omekaju, poveava im se
plastinost, poboljavaju difuzni procesi ime raste mogunost da povrinski atomi lake savladaju povrinsku
barijeru. Iz ovoga sleduje da se, sa fizike take gledita, spajanje zavarivanjem moe ostvariti delovanjem
toplote, delovanjem pritiska i kombinovano. Ovo se moe i grafiki predstaviti na dijagramu pritisak-
temeratura.
p
T 0 T
t
Zona ogranicene mogucnosti
zavarivanja
Zona zavarivanja
pritiskom uz
zagrevanje
Zona
nedovoljnog
pritiska i
temperature Z
o
n
a

z
a
v
a
r
i
v
a
n
j
a
t
o
p
l
j
e
n
j
e
m

Kriva graninih vrednosti pritiska (p) i temperature (T) zavarivanja.

Kako se zavarivanje klasifikuje?
Zbog niza tehniko-ekonomskih prednosti u odnosu na druge tehnologije spajanja, zavarivanje se neprekidno
razvija i sve vie primenjuje. Danas su u primeni brojni naini i postupci zavarivanja pa zbog toga postoji i vei
broj klasifikacija

Klasifikacija klasifikacija zavarivanja

Vrsta energije Izvor toplote Nacin zavarivanja
H
E
M
I
J
S
K
A
Gorivo u
cvrstom
i tecnom stanju
vatra kovacka kovacko
eksploziv eksplozijom
termitna reakcija termitno
Gorivo u
gasovitom
stanju
plamen C
2
H
2
+O
2
, H
2
+O
2
i ostalih
gorivih gasova
gasnoplameno:
topljenjemi pritiskom
E
L
E
K
T
R
I
C
N
A
Jednosmerna
ili
naizmenicna
struja
elektricni luk
REL, EPP, TIG, MIG,
MAG
elektricni otpor:
rastopa pod troskom
cvrstog metala elektrootporsko
elektronski snop u vakuumu elektronskimsnopom
svetlosni zraci laserom
M
E
H
A
-
N
I
C
K
A
Pritisak
Trenje
Ultrazvuk
unutranje trenje
hladno kovacko
eksplozijom
povrinsko trenje trenjem
mehanicko treperenje ultrazvucno
O
S
T
A
L
E
Solarna suncevasvetlost
u razvoju
Elektromag-
netno
zracenje
volframsko vlakno u inertnomgasu
Zracenje halogeno-kvarcne lampe
Dulova toplota i trenje se svrstavaju u unutranje toplotneizvore.

Klasifikacija zavarivanja prema vrsti energije

Kojis u elementi zavarenog spoja?
Zavareni spoj je deo nerazdvojivog spoja izveden zavarivanjem od elemenata zavarivanog materijala i satoji se
od ava i osnovnog materijala,
Zona stapanja je granina povrina izmeu ava i zone uticaja toplote.
Zona uticaja toplote (ZUT) je deo osnovnog materijala, uz av, u kome je dolo do hemisko-fizikih i strukturnih
promena usled dejstava toplote unete pri zavarivanju.
Koji su elementi ava?
av ili var je deo zavarenog spoja koji se obrazuje ovravanjem rastopa meavine istopljenog osnovnog i
dodatnog materijala na mestu spoja. U nekim sluajevima av se obrazuje samo stapanjem i ovavanjem
osnovnog materijala, npr. pri zavarivanju tankih limova.

Osnovni
materijal
Zona
stapanja
av
Zona uticaja
toplote

irina Lice ava
Koren Uvar
N
a
d
v
i

e
n
j
e

Elementi zavarenog spoja Elementi ava

Kakv je raspored temperature pri zagrevanju?
Raspored tempertaure pri zagrevanju nepokretnim toplotnim izvorom: kod masivnih tela izoterme su u obliku
koncentrinih polulopti (a), kod deblje ploe izoterme su deformisane u odnosu na masivno telo zbog promene
toplotnog fluksa na donjoj graninoj povrini (b), a kod tanke ploe u obliku omotaa valjka sa zajednikom
osom ija je visina jednaka debljini ploe (c).
T
1
T2
T
3
T
4

T
1
T
2
T
3
T
4

T
2
T
1
T
3
T
4

Msivno telo Deblja ploa Tanka ploa
Raspored temperature pri zagrevanju nepokretnim toplotnim izvorom

Pri zagrevanju dolazi do strukturnih promena u materijalima koji se zagrevaju.
0,8 2,03 %C
T [
O
C]
a+(a+Fe3C)
a+?
?
?+R
l
ik
v
id
u
s
s
o
lidu
s
R
A
3
A1
A
c
m
Zona
rekristali -
zacije
Zona nepotpune
prekristalizacije
Zona topljenja
Zona pregrevanja
Zona nepotpunog topljenja
Zona normalizacije

Primer strukturnih promena pri zagrevanju ugljeninih elika

Zvareni spojevi, odnosno avovi, posmatrano konstruktivno ili s obzirom na nain izvoenja, razvrstavaju se
prema vrsti spoja, poloaju u prostoru, kontinuitetu, broju zavra, dejstvu spoljneg optereenja, obliku
povrine ava, nameni i jaini ava.
Oasim prikazanih lebova primenjuju se jo, za sueone spojeve, I, U, U, J, I dupli-U. Izbor ava se vri tako da
on oblikom i dimenzijom omoguava dobijanje zavarenog spoja koji odgovara za date svrhe. I-av se bira,
naprimer, za materijale male debljine bez dodatnog materijala. U ili dupli-U lebovi ze primenjuju kod debljih
limova (10-15 mm) umesto V-leba ime se smanjuje potronja dodatnog materijala i vreme zavarivanja. Osim
toga, kod obostranog zavarivanja deformacije su manje.

Izgled lebova

Povrine stranica leba i njihove blie okoline potrebno je pre zavarivanja oistiti od vlage, re, boje, masnoe i
drugih neistoa jer one mogu izazvati niz greaka u zavarenom spoju. Pristupane povrine se iste mehaniki,
(elinom etkom ili peskiranjem), a nepristupane gasnim plamenom.

Povrine koje trba istiti pre zavarivanja.

Elektro zavarivanje (EZ)
ta je elektro zavarivanje?
Elektro zavarivanje je naziv za postupak zavarivanja pomou elektrine struje. S obzirom na princip ostvarenja
visoke temperature neophodne za topljenje materijala delova koji se zavaruju, razlikuju se elektor elektroluno
(EL) i elektrootporno zavarivanje (EO).
Runo elektroluno zavarivanje (REL) je postupak zavarivanja pomou elektrinog luka. Zavarivaki elektrini
luk predstavlja trajno elektrino pranjenje kroz meuprostor , izmeu elektroda, ispunjen jonizovanim
gasovima i parama metala. U luku se elektrina energija preobraava u toplotu, kojom se topi deo osnovnog
materijala i dodatni materijal.

Elektrini luk u slobodnoj atmosferi

Pri poetku zavarivanja potrebno je uspostaviti elektrini luk izmeu elektrode i materijala koji se zavaruje a
zatim odravati taj luk. Lukse uspostavlja tako to je materijal koji se eli zavarit (osnovni materijal) prikljuen
na jedan pol izvora struje, a elktroda (dodatni materijal) na drugi. Pri kontaktu elktrode sa osnovnim
materijalom dolazi do uspostavljanja kloa elektrine struje. im je kolo uspostavljeno potrebno je elktrodu
odmaknuti od osnovnog materijala na odreenu vrednost. Odreena vrednost je rastojanje ono koje prekida
direktan kontakt osnovnog materijala i elktrode ali ne vee od onaga koje e dovesti do potpunog prekida toka
strujekoje. Kada se elktroda nae u okviru tih vrednosti dolazi do uspostavljanja elktrinog luka i pri emu se
oslobaa toplota potrebna za formiranje zavarenog spoja.

Princip uspostavljanja elektrinog luka u tri faze: primicanje elektrode, kontakt elektrode i osnovnog materijala
(uspostavljanja kola elktrine struje) i odmicanje elektrode za odreenu vrednost (uspostavljanje i odravanje
elektrinog luka)

Elektrootporno zavarivanje se zaniva na osobini metalnih provodnika da se zagrevaju pri proticanje elektrine
struje (Dulov efekat). Nerazdvojivi spojevi se obrazuju kao rezultat zagrevanja metala pomou elektrine struje
koja protie kroz delove koji se zavaruju i plastine deformacije zonespajanja.
Razvijeno je vie postupaka elektrootpornog zavarivanja. U zavisnosti od meusobnog poloaja delova koji se
zavaruju razlikuju se preklopni i sueoni spojevi. Preklopni spojevi mogu se izvesti takastim, reljefnim i avnim
zavarivanjem. Sueoni spojevi izvode se zavarivanjem zbijanjem i varnienjem.
Elektro zavarivanje u atmosferi zatitnog gasa
Zavaraivanje u atmosferi zatitnog gasa je takav nain zavarivanje gde elektrini luk slui kao izvor toplote, a
dodatni gas spreava prodor kiseonika i azota u rastopljeni var. U zavisnosti koji se gas koristi kao zatitni,
razlikuje se zavarivanje u zoni aktivnog gasa (vodonik H
2
ili ugljen-dioksid CO
2
) i zoni inertnog gasa (argon ili
helijum).
Pri zavarivanju u zoni zatitnog gasa moe ze koristiti topljiva (MAG i MIG postupak) ili ne topljiva (TIG
postupak) elektroda pa se i na osnovu toga razlikuju postupci zavarivanja. Akronimi su od: Metal Aktivni Gas
MAG, Metal Inertni Gas - MIG, i Tungsten Inertni Gas TIG (Tungsten je naziv za volfram)
ELEKTRO ZVARIVANJE U
ATMOSFERI ZATITNOG GASA
Topljiva elektroda
+
inertni gas
(MIG)
Topljiva elektroda
+
aktivni gas
(MAG)
Netopljiva elektroda
+
inertni gas
(TIG)

Elektro zavarivanje u atmosferi zatitnog gasa

Kod MAG postupka topljiva elektroda je u obliku ice koju par valjaka neprekidno tokom izvoenja postupka
zavarivanja odreenom brzinom (koja je podesiva od 90 do 900 m/h) dovodi, kroz kroz crevo (nije prikazano na
slici 2.) voice i mlaznicu, do delova koji se zavaraju. Voice su povezane jednim polom sa izvorom struje, a
delovi sa drugim polom. U mlaznicu se, iz eline boce, pod pritiskom dovodi aktivni gas (u ovmo sluaju ugljen
dioksid) i ona ga usmerava u zonu spajanja delova.
Za rad se koristi jednosmerna struja, obrnute polarnosti, elktroda je povezana sa + (plus) polom a deo koji se
zavaruje sa (minus) polom. Na ovaj nain se postie bolja stabilnost luka nego sa naizmeninom strujom. SB
Temperatura luka iznosi na + (plus) polu 2500
O
C, na (minus) polu 2100
O
C, a u sredini oko 5000
O
C.
C
O
2
G
V
o
d
i
c
e
M
l
a
z
n
i
c
a
T
o
p
l
j
i
v
a

e
l
e
k
t
r
o
d
a
I
z
v
o
r

j
e
d
n
o
s
m
e
r
n
e

s
t
r
u
j
e
V
a
l
j
c
i

z
a
k
o
n
t
i
n
u
a
l
n
o
d
o
v
o
d
e
n
j
e

e
l
e
k
t
r
o
d
e

MAG postupak principijelna ema

Zavarivanje se izvodi tako to se elektrodna ica prisloni na deo koji se zavaruje i potom se pritisne prkida koji
se nalazi na pitolju. Pritiskom na prekida se prvo otvara prolaz za gas, zatim se uljuuje mehanizam za
dovoenje elektrodne ice i uspostavlja strujno kolo. Nakon uspostavljanja strujnog kola vrh elektrode se dri
na rasojanju 2-5mm od dela koji se vari, ime se stvaraju uslovi za uspostavljanje elektrinog luka, koji svojom
temperaturom topi osnovni materijal i icu. Ravnomernim povlaenjem vrha elktrodne ice (pitolja)
odgovarajuom brzinom, po putanji po kojoj se eli zavarivati, formira se zavar. Brzina povlaenja pitolja se
odreuje intuitivno, tokom izvoenja postupuka i uglavnom zavisi od debljine lima koji se zavaruje i jaine
struje. Dakle, od varioca se zahteva izvestan stepen iskustava. Meutim, u poreenju sa REL postupkom znatno
je jednostavnije i ne zahteva takvu vetinu varioca jer je mogunost progorevanja lima i lepljenja elktrode
znatno smanjena u odnosu na REL zavarivanje.
Izvor
jednosmerne
struje
Pitolj za
zavarivanje
Mehanizam
za dovodenje
elektrodne
ice
E
l
e
k
t
r
o
d
n
a

i
c
a
CO
2
Ventil sa
manometrom i
protokomerom
C
e
l
i
c
n
a

b
o
c
a

s
a

C
O
2

ematski prikaz ureaja za MAG postupak

Ugljen dioksid (CO
2
) je gas bez boje i mirisa, a prijatnog kiselkastog ukusa. Iako nije otrovan njegov sadraj u
vazduhu iznad 3% tetno deluje na ljudski organizam, a vee koncentracije mogu izazvati i vee zdravstvene
tekoe te prostorije treba provetravati.
U postupku zavrivanja ugljen dioksid stvara takvu atmosferu oko mesta zavarivanja koja fiziki izoluje prostor
elektrinog luka od vazduha, a u elektrinom luku se razlae na CO i O
2
.
CO
2
se isporuuje u elinim bocama zapremine 40 litara i pod pritiskom 150 bara. To znai da se nalazi u
tenom stanju jer ve na 73 bara postaje tean. istoe je 99,8% a dozvoljeni sadraj vode je 0,2%. Pri
isputanju iz boce (bez zagrevanja) prelazi u vrsto stanjestvarajui suvi led. [396]184/3
Potronja ugljen dioksida pri zavarivanju zavisi od debljine zavarivanih limova i kree se od 8-18 l/min.
Elektrodne ice za MAG zavarivanje izrauju se u 5 razliitih prenika (0,8; 1,2; 1,6; 2,0 i 2,4 mm) i isporuuju se
u koturima. Da bi se spreila oksidacija ava elektrodna ica sadri vei procenat Si i Mn (oko 0,6% Si i 0,9%Mn)
pa se obrazuju oksidi SiO2 i MnO koji isplivavaju na povrinu. Takoe se u elektrodnoj ici ograniava sadraj
ugljenika do 0,12% da bi se spreila poroznost ava zbog oksidacije ugljenika.
Elktrodne ice treba da budu iste (odmaene) suve i bakarisane radi zatite od korozije, ujednaenog prenika
i bez mehanikih oteenja (da se ne bi poremetila brzina dovoenja ice).
Zavarivanjem u zatiti CO
2
mogue je izvesti sve vrste spojeva i u svim poloajima slina kao i REL (runim
elektrolunim ) zavarivanjem. Mala mogunost pregrevanja metala i relativno uska zona pod uticajem toplote
utiu na smanjenje sopstvenih napona i deformacija i veliine zrna to doprinosi poveanju ilavosti i svojstava
vrstoe.
Priprema za zavarivanje se odnosi na zakoenje ivica za limove deblje od 4 mm, slino kao kod REL postupka
stim to su uglovi lebovi (V, X ili K) manji i iznose 40-50
O
, a rastojanje (zazor) izmeu limova 0-2,5mm.
Primenjuju se ui lebovi nego kod REL postupka jer je elektrodna ica znatno manjeg prenika nego obloene
elektrode.
TIG zavarivanje je metod elktrololunog zavarivanja volframskom netopljivom elektrodom u zatiti argona.
Zbog toga se u postupak uvodi dodatni materijal koji se topi u zoni plamena i uestvuje u formiranju spoja.
A
r
g
o
n
V
o
l
f
r
a
m
s
k
a
e
l
e
k
t
r
o
d
a
D
o
d
a
t
n
i

m
a
t
e
r
i
j
a
l
G

ema TIG postupka zavarivanja.

Gasno-plameno zavarivanje
ta je gasno-plameno zavarivanje?
Gasno-plameno zavarivanje je skup zavarivakih procesa kojima se ostvaruje spoj pomou plamena gorivih
gasova uz primenu pritiska i dodatnog materijala ili bez njih. U praksi se dosta koristi za zavarivanje materijala
manjih debljina zbog niza tehno-ekonomskih prednosti.
Gorivi gas koji se najvie primenjuje za gasno zavarivanje metala i legura. Ima prednost nad drugim gasovima
jer ima najveu temperaturu plamena i brzinu sagorevanja, a po potrebi se moe proizvesti na mestu
zavarivanja delovanjem vode na kalcijum karbit (CaC
2
). Osim toga, acetilen je jedini gorivi gas koji sagoreva u
dve faze i time spreava oksidaciju nekih elemenata ili pak razlae ve stvorene okside, npr. CuO, PbO. Ostali
gorivi gasovi su jeftiniji (10 do 20 puta) i mogu se koristiti za zavarivanje lako topljivih metala i legura, kao i za
termiko rezanje, ispravljanje i povrinsku termiku obradu.
Kiseonik se dobija frakcionom destilacijom vazduha ili, ree, elektrolizom vode, to je skuplji postupak. Za
rakcionu destilaciju je osnovno da se vazduh najpre prevede u teno stanje. To se postie njegovim sabijanjem
na pritisak iznad 40 bara i hlaenjem do -200
O
C. Kada se tean vazduh potom zagreva, isparie azot, koji kljua
na -196
O
C, tako da u aparatu za izdvajanje ostaje tean kiseonik, koji kljua na 183
O
C.
Kada neka goriva materija sagoreva u vazduhu jedan deo osloboene toplote troi se na zagrevanje azota
(vazduh sadri 21% kisonika, 78% azota i 1% ostalih gasova). Iz tog razloga gorive materije oslobaaju veu
koliinu toplote kada sagorevaju u istom kiseoniku, nego u vazduhu.
Gustina kiseonika na teperaturi 20
O
C i pritsku 1013 mb je 1,43 kg/m
3
. uva se i dostavlja potroaima u
elinim bocama obeleenim plavom bojom. Boce su zapremine 40 litara, a u njih staje oko 6.000 litara
kiseonika sabijenog pod pritiskom od 150 bara.
U gorioniku za sagorevanje potrebno je da kiseonik istie pod pritiskom 1-3 bara, to se ostvaruje postavljanjem
redukcionog ventila.
Posebnu panju treba posvetiti korienju boca sa kiseonikom. Naroito treba pazit da lako zapaljive materije,
kao to su ulje, masti i ostaci sapuna ne dospeju na ventil boce, redukcioni ventil, spojnice ili crevo za kiseonik.
Pre postavljanja redukcionog ventila sve prikljunice na boci treba dobro oistiti. Ventil na boci otvara se
rukom, najvie do pola obrtaja; isto tako se rukom podeavaju zavrtnji na redukcionom ventilu na radni pritisak
oznaen na gorioniku.
Boca se ne sme potpuno isprazniti ve se mora mora zadrati koliina kiseonika koja odgovara pritisku od
najmanje 0,5 bara. Zadravanjem ovog nadpritiska spreava se prodor vazduha i vlage pri otvaranju boce radi
punjenja.
Oblici acetilenskog plamena zavise od odnosa kiseonik-acetilen. Plamen sa vikom kiseonika (koji ima vie
kiseonika nego to je potrebno za potpuno sagorevanje) zove se oksidiui plamen, onaj sa manjkom kiseonika
redukujui plamen a onaj koji ima taan odnos kiseonika i acetilena za potpuno sagorevanje naziva se neutralni
plamen.
Neutralni plamen: O
2
=C
2
H
2
Oksidiuci plamen: O
2
>C
2
H
2
Redukujuci plamen: O
2
<C
2
H
2

Oblici acetilenskog plamena
2 5 mm
O
2
+C
2
H
2
1000
2000
3000
0
C
3000 3200
0
C
Duina plamena
30 50 130
1000
0
C
800
0
C
400
0
C
Radni predmet
O
2
iz vazduha
O
2
Zona redukcije
Omotac plamena
H
2
CO
cm
N
2
O
2
N
2
O
2
Srednja zona (zona zavarivanja)
Jezgro plamena

Raspodela temperature du ose redukujueg plamena