ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ

Увод: Основни појмови, подела, дефиниција

■ Сложене органске супстанце, које се добијају хемијском
синтезом једноставнијих једињења, познатих под именом
мономери.
■ Деле се на природне и вештачке. У природне, спадају, нпр.
протеини, целулоза и још нека једињења. Предмет
разматрања у овом поглављу, међутим, биће само вештачки
полимери, који се још називају и синтетичке смоле (поседују
мању или већу тврдоћу, лепљивост, способност
омекшавања на повишеним температурама, одређену
прозирност, итд., услед чега много подсећају на природне
материјале које обично зовемо смоле – восак, ћилибар,
битумен, природни каучук и др.).
■ Припадају категорији високомолекуларних једињења, тј.
једињења сa молекулимa од неколико стотина до неколико
хиљада атома, због чега се зову “макромолекули” .
■ Макромолекули се, уствари, састоје од великог броја
структурних јединица које се вишекратно понављају.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Увод: Структурна формула поливинилхлорида
На пример, у случају полимера поливинилхлорида структур-
на формула има следећи облик:

Поливинилхлорид, као полимер, добија се хемијском синтезом

мономера (нискомолекуларног једињења) винилхлорида

■ “n” је oдређен, релативно велики број који се
често назива “степен полимеризације”
■ Баш због овакве структуре, полимери су и
добили назив. Наиме:  “поли” – много
 “мерос” – део
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Увод: Полимеризација

Полимеризација представља реакцију

добијања полимера из одговарајућих
мономера, тако да у општем случају
важи релација:

n M  Mn
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Увод: Врсте полимеризације
■ Адициона полимеризација
Подразумева чисту адицију (повезивање, сабирање) и то:
а – истих мономера (полимеризација хомологног типа) или
b – различитих мономера (полимеризација кополимерног типа),
тако да се на овај начин добијају полимери са структурним
формулама које се у општем случају могу приказати на следећи
начин:
а) А + А + А + . . .  А – А – А – . . . ,
b) А + B + А + B + . . .  А – B – А – B – . . .
■ Макромолекули у полимерима имају исте елементарне
саставе (хемијске саставе) као и полазни мономери, при чему
се добијају потпуно нове супстанце, које се по својим
својствима битно разликују од полазних мономера.
■ Адициона полимеризација може се иницирати повећаном
температуром, повећаним притиском или помоћу одређених
катализатора.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Увод: Врсте полимеризације
■ Кондензациона полимеризација
Представља реакцију полимеризације између два мономера,
при којој се, за разлику од случаја адиционе полимеризације,
добија полимер који се по хемијском саставу битно разликује
од састава мономера, а као резултат ове реакције јављају се
и одређени нискомолекуларни нузпродукти: вода,
хлороводоник и још нека друга једињења. С обзиром на то,
реакција кондензационе полимеризације у општем облику
може да се прикаже на следећи начин:
А+B AB + нузпродукти
Као пример може да послужи реакција етиленгликола и
адипинске киселине, чији је резултат полимер полиестер:
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Увод: Молекулска маса полимера
■ Без обзира да ли се ради о адиционој или кондензационој
полимеризацији, у процесу синтезе полимера, због
сразмерно великог степена полимеризације n практично је
немогуће добити све потпуно једнаке макромолекуле.
■ Зато се може говорити само о средњим вредностима
молекулских маса. Ово је једна од битних разлика између
полимера и одговарајућих мономера, које, као
нискомолекуларна једињења, увек карактерише тачно
одређена молекулска маса.
■ Као полимери условно се третирају оне супстанце код
којих је у оквиру молекула (макромолекула) присутно
најмање 1000 атома.
■ Из тих разлога полимери имају врло велике молекулске
масе – у појединим случајевима и преко 100000.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура полимера
■ Полимери представљају на нормалним темпе-
ратурама чврсте супстанце, при чему полазни
мономери могу да буду у сва три агрегатна стања.
■ Структура полимера је у општем случају амор-
фна, што значи да у овим супстанцама не постоји
неки правилан распоред честица – изграђивача.
■ Код полимера се као честице – изграђивачи
јављају макромолекули, који по облику могу да
буду линеарни, разгранати и мрежасти
(умрежени) Сл.10.1. – а), b) и c). Сви ови облици
макромолекула имају у полимерима потпуно
хаотичне распореде, при чему између суседних
макромолекула делују међумолекулске силе.
■ Постоје, међутим, и полимери код којих један
део макромолекула има известан уређен поредак,
дакле упоредо са аморфном, појављује се и
кристална структура. Овакви полимери се
називају кристални полимери или кристалити.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура полимера
■ Полимери који се састоје од линеарних макромолекула, као
и од разгранатих макромолекула који нису повезани са
суседним макромолекулима, називају се општим именом
линеарни полимери .
■ Ову врсту полимера карактеришу слабе силе међудејства
између макромолекула, што се одражава и на низ њихових
својстава. Полимери ове врсте могу да се схвате као скуп
линијских или разгранатих елемената, који се састоје од
великог броја истих (код полимера хомологног типа - Сл.
10.2. a), или различитих сегмената (код полимера
кополимерног типа - Сл. 10.2. b), спојених гипким везама
(Сл. 10.2 је са претх. слајда).
■ Полимери који се састоје од мрежастих (умрежених)
макромолекула, или полимери код којих су линијски
елементи – макромолекули међусобно спојени попречним
везама (гранама), називају се просторни полимери или
умрежени полимери. Код ових полимера постоје
јединствени просторни скелети, услед чега се они теже
деформишу и у већој мери него линеарни полимери
задовољавају дефиницију чврстог тела.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура и понашање полимера при загревању
■ Структура полимера – линеарна или мрежаста (умрежена)
нарочито се одражава на њихово понашање при загревању. У
вези са понашањем при загревању, полимери се најчешће деле
на термопластичне полимере и термостабилне полимере.
■ Термопластични полимери су полимери који се при загревању
размекшавају, а затим и топе, при чему након хлађења поново
очвршћавају, задржавајући своја основна својства.
Размекшавање и стврдњавање може се поновити више пута,
без мењања техничких карактеристика. Овакво понашање
имају, углавном, линеарни полимери, код којих повећање
температуре условљава како већу покретљивост између
појединих сегмената у макромолекулима, тако и слабљење
веза између самих макромолекула.
■ С обзиром на изложено, може се закључити да физичка стања
линеарних полимера битно зависе од температуре: при рела-
тивно ниским температурама, које не прелазе ниво Тs , тј. за
Т < Тs полимери су у тзв. “стакластом (чврстом) стању”.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура и понашање полимера при загревању
■ При температурама Т>Тs полимери прелазе у тзв. Висо-
коеластично стање, које задржавају све до температура
Тt , а при Т>Тt у вископластично (вискозно – пластично)
стање, које води ка лому. Ове промене физичких стања
могу да се прате на “термомеханичкој кривој” = (Т)
■Термомеханичка крива доби-
ја се тако што се узорак
полимера са степеном
полимеризације “n” и моле-
кулском масом Мn изложи
сразмерно малом напону
затезања =const и посте-
пеном повећању темпера-
туре, почев, нпр. од собне
температуре Т0 .
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура и понашање полимера при загревању
■ T0<T<Ts – подручје хуковских деформација – подручје
стакластог стања
■ Ts<T<Tt – подручје високоеластичних деформација
(функција степена полимеризације Мn )
■ T >Tt – подручје вископластичних (вискозно -
пластичних) деформација.

За примену у грађевинарству
свакако је од највећег интере-
са подручје стакластог
стања, у коме се ови полиме-
ри понашају (углавном) као и
већина других грађевинских
материјала.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура и понашање полимера при загревању
Структура линеарних (неумрежених) полимера има великог утицаја
на сва њихова својства:
а) Позитивна својства
● Ниска специфична маса (1000 – 1200 kg/m3),
● Ниска топлотна и електро – проводљивост,
● Висока хемијска отпорност.
б) Негативна својства
● Непостојаност на повишеним температурама,
● Кртост на нижим температурама,
● Низак модул еластичности,
● Велике деформације течења и при нижим напонима,
● Склоност ка старењу (погоршање карактеристика под
утицајем топлоте, светлости, кисеон. из ваздуха).
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура и понашање полимера при загревању

Термостабилни полимери

■ Полимери који се у фази добијања такође састоје од

линеарних или разгранатих макромолекула, али који
загревањем могу само једном да омекшају (пређу у
пластично стање), пошто код њих на повишеним
температурама долази до повезивања макромолекула
у попречном правцу.
■ На тај начин добијају се мрежасти макромолекули и
читава маса има структуру мреже са различитим
величинама отвора.
■ Овакви полимери називају се још и умрежени
полимери.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Структура и понашање полимера при загревању
Термостабилни полимери
■ Стварањем мрежасте структуре, физичко–механичка
својства термостабилних полимера суштински се
мењају, у односу на својства термопластичних
(линеарних) полимера:
● Губе способност растварања у растварачима и способ-
ност прелаза у пласт. стање при поновном загревању,
● Добијају већу тврдоћу и чврстоћу,
● Показују мање деформације течења под утицајем
константних напона,
● На повишеним температурама трпе деформације које
су у сагласности са конкретним вредностима термич-
ких коефицијената линеарног ширења.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Механичка својства полимера
■ Као показатељи механичких својстава
полимера најчешће служе: чврстоћа
при затезању, притиску и савијању,
релативна издужења при прекиду, као
и модули еластичности.
■ За примену у грађевинарству термо-
пластични, али исто тако и термо-
стабилни полимери, испитују се
искључиво на температурама из подру-
чја стакластог стања (-20 до +400C), tj.:
Т<Ts .
■ Испитивања на затезање врше се на
штапастим (тракастим) или на ослаб-
љеним узорцима (сл. 10.5) при чему се
мере и деформације, ради цртања -
дијаграма, за одређену температуру
при испитивању Tb < Тs (Сл. 10.4).
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Механичка својства полимера

Фотографије узорака једног термопластичног полимера

након кидања
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Механичка својства полимера
■ Радни (-) дијаграм термопластичних полимера (слика
доле–лево) има три подручја:
● Подручје I: Подручје праве, хуковске еластичне деформације
● Подручје II: Осим правих
еластичних, материјал трпи и
тзв. “принудне еластичне
дилатације”. Напон pe дефи -
нише се као “граница принудне
еластичности”. Величина овог
подручја, у коме материјал има
врло велике деформације
(високоеластичне деформације)
функција је температуре Тj на
којој се врши испитивање
(видети слику).
● Подручје III: Најпре хуковска
еластичност, а затим пласти-
чна дефoрмација .
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Механичка својства полимера
Посматрајући -
дијаграме са
претходног
слајда, односно
тачке максимал-
них напона у
оквиру дијаграма,
може се лако
дефинисати
зависност
fz=fz (T), која је
приказана овде, на
сл. 10.6.
Сличан облик имао
би и дијаграм:
fp=fp (T)
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Механичка својства полимера
■ Радне, - дијаграме термостабилних полимера углавном
карактерише монотоност, што значи да се приликом
испитивања ових полимера на затезање добијају - криве
које одговарају слици 10.7.
■ Поново се истиче да овакво
понашање полимери имају на
нормалним (радним) темпера-
турама, при чему су, у зависно-
сти од нивоа температуре,
могуће извесне варијације
чврстоћа, модула еластичнос-
сти и дуктилности.
■ По правилу, са повећањем тем-
пературе долази до опадања
чврстоћа и модула
еластичности, као и до
повећања дуктилности.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Реолошка својства полимера
■ Скупљање полимера у општем случају запажа се само
током процеса њиховог добијања – на почетку “живота”
материјала. Оно је искључиво последица хемизама који се
одигравају током процеса полимеризације.
■ Величине укупних деформација (еластичнa деформациjа +
деформациjа течења), као и величина релаксације, функција
су врсте полимера, величине напона и нивоа температуре
Укупне деформације Течење Релаксација
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Врсте термопластичних полимера

Коришћене
скраћенице:

- HI=хидроизола-
ције,
- STO=санитет-
ско–техничка
опрема,
- UVZ=ултравио-
летно зрачење
-VDP=водонепро-
пустљивост
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Врсте термостабилних полимера
■ Фенолалдехиди: (у примени највише фенолформалдехиди)
Тврде и крте супстанце, светло-мрке или тамно-мрке боје,
γ=1200-1300 kg/m3, добро се мешају са разним пуниоцима (струготина,
хартија, тканина) чиме добијају већу чврстоћу и мању кртост;
као лепкови за водоотпорне фурнире и за производњу
слојевитих пластичних маса.
■ Епоксиди: fz=40-80 MPa, fp=70-100 MPa, мала жилавост (δ=2,5%-8%),
до 1800C, велика хемијска отпорност; користе се као лепкови за
бетон, камен, дрво, челик, за индустр. подове, хидроизолације,
за полимербетоне, инјектирања прлина у бетону, камену и др.
fz=40-80 MPa.
■ Полиестри (незасићени полиестри): fp=30-70 MPa, fp=90-240 MPa,
γ=1100-1400 kg/m3, при дужем деловању воде: пад чвртоће и до
40%; за покривање кровова, цистерне, резервоаре и др.
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Врсте термостабилних полимера
■ Полиуретани: Највише у облику порозних
(експандираних) термоизолационих, мекших или
тврђих материјала (γ=30-500 kg/m3) .
■ Силицијум-органски полимери (силикони)
посебна група полимера – са силицијумом:
а) Са нижим молекулским масама – као хидрофобни
премази (за фасаде), а додају се малтерима и
бетонима за повећање хидрофобности,
б) Са вишим молекулским масама (умрежени) – велике
крутости и отпорности на Т=300 – 5000C; за ватро-
отпорне лакове и емајле, такође и за производњу
лепкова и разних порозних пластичних маса.
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Каучук (еластомери) и гума
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Каучук (еластомери) и гума
■ Типична - крива за каучук,
за случај испитивања затеза-
њем, приказана је на сл. 10.11.,
са које се види следеће:
● Материјал се не потчињава
Хуковом закону,
● По растерећењу узорака дефор-
мација се брзо губи, а повратни
део - криве је практично исто-
ветан делу који одговара
фази оптерећења,
● Гранична деформација (при кида-
њу) је врло висока (500-1000%),
● Тангентни модул еластичности
мења се у врло широким
границама (10-10000 МPa) .
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Пластичне масе: Појам и састав
У састав пластичних маса улазе:

- Везива (неки од полимера)

- Пуниоци (разни инертни
материјали)
- Пластификатори
- Стабилизатори
- Катализатори
- Боје
- Супстанце за порозну структуру.
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Пластичне масе: Појам и састав
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Пластичне масе: Основна својства
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Пластичне масе: Примена пластичних маса
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Полимербетони
ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Бетонполимери
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Полимерни латекси и материјали (системи)
типа ПММ и ПMБ
■ Полимерни латекси су течности које се добијају
дисперговањем у води одређених полимера (латекс –
водена дисперзија неког полимера).
■ Полимерне честице (дисперзиона фаза), присутне у
води (дисперзионој средини) величине су 0.05-5 m и
могу да буду полимерне (хомологне) или кополимерне
структуре.
■ Од свих типова латекса најширу примену, због
техничко-технолошких, али и економских разлога,
имају следеће врсте:
● Латекси на бази природног каучука,
● Латекси на бази синтетичког каучука (бутадиенстирол-
ног, полихлоропренског),
● Термопластични латекси (полиакрилни естар, поливи-
нилацетат, полиетиленвинилацетат).
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Полимерни латекси и материјали (системи)
типа ПММ и ПМБ
■ Полимерни латекси се у грађевинарству примењују као
својеврсни додаци малтерима и бетонима, пошто се
путем њих врло ефикасно може утицати на многа
својства ових материјала, у свежем и очврслом стању.
■ Добијају се композитни материјали (системи) – малтери и
бетони, са значајно побољшаним својствима, у односу на
класичне малтере и бетоне.
■ Овакви малтери и бетони третирају се као посебне
цементне композиције – полимерима модификовани
малтери (ПММ) и полимерима модификовани бетони -
ПМБ.
■ Применом оваквих додатака малтерима и бетонима
умногоме се отклањају познати недостаци класичних
малтера и бетона – ниска чврстоћа при затезању,
изражена кртост, недовољна отпорност на поједине
хемикалије и др.
(Наставак на следећем слајду!)
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Полимерни латекси и материјали (системи)
типа ПММ и ПМБ
■ Објашњење оваквог деловања лежи у структури
оваквих композита – у чињеници да у њима долази до
спрезања две матрице:
- Неорганске (у виду цементног камена) и
- Органске (у виду продуката полимеризације).
■ Неорганска матрица систему битно опредељује fp и
тврдоћу, а органска fz , жилавост, хемијс. отпорност.
■ Учешће латекса у композитима типа ПММ и ПМБ
најчешће се изражава путем полимерцементног
односа – полимерцементног фактора, водећи рачуна
да овај однос исказује садржај самог полимера, а не и
воде у којој је дати полимер диспергован.
■ Количина воде у оваквим системима – дисперзијама
најчешће износи 40 – 80 % .
 ПОЛИМЕРИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ
Поступци добијања производа од пластичних
маса које се користе у грађевинарству