POLIMERI

1
Polimeri – više delova
Podela polimera:
- Prirodni polimeri
- Polusintetički polimeri
- Sintetički polimeri

2
Prirodni polimeri

protein
celuloza

hitin
skrob
3
Polusintetički polimeri

Derivati celuloze
- nitrat celuloze (celuloid)
- celuloza acetat
- ksantat celuloze

Proteinski
- Galatit (kazein, glicerol i formaldehid)

Elastomeri dobiveni iz kaučuka (polimerni izopren)

vulkanizacijom
4
5
Struktura i izomerija kod polimera
¾ lančani polimeri i polimeri sa račvanjem
¾ umreženi polimeri
¾ sekvenciona izomerija
¾ stereoizomerija
¾ strukturna izomerija
¾ kopolimeri

6
Linearni polimeri –
polietilen velike gustine

Račvasti polimeri –
polietilen male gustine

7
8
9
10
11
12
Sekvenciona izomerija
CH 3
rep
H 2C CH
X glava
R

X
R +
X

13
 F

H2C C

14
 Morfologija polimera
H H3C H
CH3
H H
CH3
CH3

H
H3C H
CH3
CH3 CH3
H
H

H3C H

CH3 H3C H H CH3

H
CH3
CH3
H

H 15
16
17
18
19
Strukturna izomerija

20
KOPOLIMERI

naizmenični polimer

nasumični (slučajni) polimer

blok polimeri

21
kalemljeni polimer

22
Molekulska masa polimera
Prilikom polimerizacije nastaje veliki broj molekula
polimera sa različitom dužinom lanca, samim tim i sa
različitom molekulskom težinom. Stoga kod polimera
ne možemo govoriti o molekulskoj masi polimera
već se uzimaju prosečne vrednosti molekulske mase
polimera koje se mogu računati na različite načine.
Kod polimera se uglavnom razmatra raspodela
molekulske mase polimera a karakterišu se jednom
od tri vrednosti.

23
-Mn prosečna molekulska masa polimera po broju
(ukupna težina molekula polimera podeljena sa brojem
molekula polimera) Mn =  niMi/ni
- Mw prosečna molekulska masa po težini (molekuli sa
većom molekulskom masom znatno više učestvuju u
težini molekula polimera te je prosečna molekulska
masa po težini uvek veća od molekulske mase po
broju) Mw =  niMi2 /niMi
- Mv prosečna molekulska masa po viskozitetu
(određuje se merenjem viskoziteta rastvora polimera-
veći molekuli povećavaju viskozitet rastvora). Ova
vrednost je bliža prosečnoj masi po težini
24
 slon M = 10 000 N = 1
komarac M = 1, N = 4

Mn =  NiMi/Ni = [1 x 10 000 + 4 x 1] / 10 000 + 4 ~ 2

000

Mw =  NiMi2 /NiMi =
[(10 000 x 10 000) + (4 x 1)] / [10 000 + 4] ~
10 000 25
Razmotrimo slučaj kada
imamo po pet lanaca nastalih
polimerizacijom monomera
čija je molekulska masa 100.
Stepen polimerizacije je 100,
150 i 200 što znači da su
molekulske mase polimera 10
000, 15 000 i 20 000.

26
Mn =  NiMi/Ni = [5 x 10 000 + 5 x 15 000 + 5 x 20 000] /
(5 + 5 + 5) =
(50 000 + 75 000 + 100 000)/ 15 = 15 000

Mw =  NiMi2 /NiMi = [ 5 x 10 0002 + 5 x 15 0002 + 5 x 20 0002] /

[ 5 x 10 000 + 5 x 15 000 + 5 x 20 000] = 16 111

27
Molekulska težina polimera

28
Molekulska masa polimera se određuje gel
propusnom hromatografijom koja se zasniva na
hromatografiji na poroznom materijalu koji ima pore
različitog promera. Manji molekuli polimera ulaze u
te pore dok najveći molekuli prolaze bez ulaska u
pore. Stoga prilikom hromatografije najpre sa kolone
silaze molekuli najveće molekulske mase. Rastvarač,
kojim se eluira, spira molekule polimera iz pora i na
taj način ih eluira sa kolone. Kao rastvarač se koristi
najčešće tetrahidrofuran.

29
30
Novija alternativa gel propusnoj hromatografiji je
Maldi masena spektrometrija. Rastvor polimera se
nanosi na matriks napravljen od supstance sa
visokim afinitetom za adsorpciju UV zraka. Nakon
toga se uzorak ozračuje laserom pri čemu se polimer
jonizuje. Primenom visoke temperature i vakuuma
jonizovani polimer se prenosi do masenog detektora.
Detektor prenosi signal i pretvara ga u pik. Intenzitet
pika zavisi od broja molekula koji imaju istu
molekulsku masu.

31
32
 broj
molekula

vreme
mol. težina

Raspodela molekulske mase Maldi masenom

spektrometrijom 33
Kristalnost polimera

34
Najveći broj polimera ima delove sa kristalnom
strukturom i amorfne delove koji imaju neuređenu
strukturu kao što je prikazano na slici. U polimeru
dolazi do stalne izmene amorfnog i kristalnog dela.
Nijedan polimer nema potpunu kristalnu strukturu.

35
Udeo kristalne strukture u polimeru određuje uređenost
molekula polimera pa tako sindiotaktički polistiren ima
znatno veći udeo kristalne strukture dok ataktički ima
veći udeo amorfne strukture.

36
Polietilen kod koga nema račvanja ima udeo kristalne
strukture koji se približava 100 % dok je račvasti
polietilen amorfne strukture.

Kristalnu strukturu favorizuju i intermolekulske veze

kao što je slučaj kod dipol-interakcija i stacking
interakcija između aromatičnih jezgara kod
polietilen tereftalata ili vodoničnih veza kod
molekula poliamida.

37
38
Amorfnost polimera utiće na to da polimeri nemaju
oštru tačku topljenja kao kristalne supstance već
prilikom hlađenja istopljeni polimeri se ponašaju kao
staklo odnosno preko stanja visoko viskozne
gumaste mase prelaze u fazu očvršćavanja na
temperaturi koja se zove tačka ostakljivanja polimera.

39
Zagrevanjem kristalnog polimera on apsorbuje toplotu i
njegova temperatura raste. Kada polimer dostigne tačku
topljenja prestaje porast temperature usled toga što se
toplota troši za topljenje polimera. Stoga i pored dovedene
toplote nema promene temperature polimera. Nakon što se
polimer istopi temperatura ponovo počne da raste ali sporije
nego kod čvrstog polimera jer je toplotni kapacitet tečnog
polimera veći, drugim rečima potrebno je dovesti veću
količinu toplote da bi porasla temperatura polimera.

kristalni
polimer

40
Kod polimera koji imaju amorfnu strukturu nema
tačke topljenja te stoga temperatura konstantno
raste s time što se javlja prevojna tačka na
temperaturi ostakljivanja polimera iznad koje dolazi
do sporije promene temperature sa dovedenom
toplotom.

amorfni
polimer

41
Za određivanje temperature ostakljivanja i tačke
topljenja koristi se metoda diferencijalne skenirajuće
kalorimetrije. Princip rada se zasniva na merenju
promene toplotnog kapaciteta, odnosno merenju
otpuštene ili primljene toplote prilikom zagrevanja.

42
 Prelazne temperature
Na temperaturi ostakljivanja polimer adsorbuje
toplotu i prelazi u tečno stanje Tg. Nakon toga kod
nekih polimera dolazi do samouređenja lanaca i
kristalizacije pri čemu se otpušta toplotaTc. Daljim
zagrevanjem dolazi do topljenja kristala pri čemu
polimer adsorbuje veliku količinu toplote Tm

Tg tačka ostakljivanja
Tc tačka kristalizacije
Tm tačka topljenja 43
Mehanizmi polimerizacije
Kondenzaciona polimerizacija
Reakcija dva bifunkcionalna jedinjenja uz izdvajanje
malog molekula (vode ili HCl)
Molekulska težina polimera se kontroliše:
¾ Viškom jednog reaktanta
¾ Dodavanjem monofunkcionalnog reagensa koji
završava reakciju

44
Mehanizam kondenzacione polimerizacije

45
46
47
48
49
Primeri kondenzacione polimerizacije su:
¾ sinteza poliestara
¾ sinteza poliamida

50
Lančane polimerizacije (adicione
polimerizacije)
- slobodnoradikalska polimerizacija
- katjonska polimerizacija
- anjonska polimerizacija

Faze lančanih polimerizacija

- inicijacija
- propagacija
- terminacija
51
Kao inicijatori u slobodno radikalskim
polimerizacijama koriste se

52
 2,2'-azobis (2-amidinopropane)
Azobis izobutironitril
dihidrohloride

53
Slobodnoradikalska polimerizacija

54
inicijacija

propagacija

55
terminacija

56
disproporcionisanje 57
transfer sa lanca na polimer
58
Monomeri koji se mogu polimerizovati
slobodnoradikalski

59
60
 Katjonska polimerizacija

Inicijatori H2SO4, H3PO4, AlCl3, BF3, TiCl4, SnCl4

Terminacija
¾ transfer na polimeru
¾ transfer sa kontra-jona

61
Tipični monomeri su oni sa elektron-donorskom
grupom na dvoguboj vezi (alkoksi, fenil, alkil)

62
 Mehanizam katjonske polimerizacije

inicijacija
63
propagacija

64
terminacija

transfer lanca

65
transfer na katalizator

66
transfer hloridnog jona

67
Anjonska polimerizacija
Inicijatori organometalna jedinjenja, natrijumamid ili
metalni natrijum.

68
Mehanizam anjonske polimerizacije

inicijacija

propagacija

69
Terminacija

70
Nastajanje blok kopolimera

71
72
73
74
 Koordinaciona polimerizacija
Izborom katalizatora moguće je kontrolisati
stereohemiju polimera (izotaktički ili sindiotaktički)
Katalizatori su kombinacija jedinjenja IV do VIII grupe
(halidi ili oksihalidi titana, hroma, vanadijuma,
cirkonijuma) i organometalna jedinjenja (alkil, aril
aluminijuma, litijuma, cinka, kalaja)
Polimerizacija može biti heterogena ili homogena.
Primenom ovih katalizatora može se dobiti polietilen
visoke gustine (HDPE).

75
Katalizator za ovaj tip polimerizacije se dobija
mešanjem dva jedinjenja u rastvaraču na niskim
temperaturama.

76
Nastajanje izotaktičkog polimera

U prvoj fazi nastaje π-kompleks alkena i

titanovog kompleksa

77
Nakon toga π-elektroni iz alkena formiraju σ-vezu sa titanom
uz migraciju veze između ugljenika i titana i formiranje nove
veze C-C. Nakon toga dolazi do migracije veze unutar
kompleksa pri čemu se stvara novo slobodno mesto za
koordinaciju sa alkenom

78
Terminacija β-H
eliminacijom
79
Metalocenski katalizatori

80
 Metode polimerizacije
polimerizacija u masi
Polimerizacija u masi ili bač postupak je
najjednostavniji metod polimerizacije. Koristi se
uglavnom za kondenzacione polimere jer kod njih
viskozitet sporije raste tako da se može kontolisati
transfer toplote. Kod radikalskih polimerizacija dolazi
do pregrevanja te se ovaj metod izbegava.
Nedostatak je što može ostati neizreagovalog
monomera i što dolazi do lokalnog pregrevanja sa
porastom viskoziteta. U zavisnosti od rastvorljivosti
polimera u monomeru može biti homogena ili
heterogena.
81
polimerizacija u rastvoru
rešava se problem pregrevanja jer rastvarač
prihvata toplotu oslobođenu u reakciji polimerizacije
nedostatak ekološki aspekti i problem udaljavanja
rastvarača iz polimera
danas se sve više primenjuje superkritični ugljen-
dioksid kao rastvarač
U kondenzacionim polimerizacijama kao rastvarač
se često koristi ksilen koji azeotropno udaljava
vodu.

82
83
84
Suspenziona polimerizacija
Ekološki razlozi nameću vodu kao rastvarač u
industriji polimera. Međutim, većina monomera je
nerastvorna u vodi. Problem se prevazilazi
primenom suspenzione polimerizacije u kojoj se
mehanički disperguje monomer u rastvaraču,
najčešće vodi. Monomeri se suspenduju dodatkom
stabilizatora (metilceluloze, želatina ili
polivinilalkohola). Sistem je heterogen i na kraju se
polimer sakuplja u obliku granula. Metod nije
pogodan za lepljive, gumaste materijale
(elastomere). Ova metoda se primenjuje za
polistiren, PVC i polimetilmetakrilat.
85
86
Razlika između suspenzione i emulzione polimerizacije
je prisustvo površinski aktivnih supstanci
(surfaktanata). Deo monomera se nalazi u obliku kapi u
vodi a deo ulazi u micele koje nastaju stvaranjem
agregata površinski aktivnih supstanci. Inicijatori
rastvorni u vodi (peroksidi i persulfati) se razlažu i
aktivna čestica ulazi u micelu i na taj način stvara
radikal. Polimer raste u miceli. U proseku un svakoj
miceli se nalazi po jedan radikal. Zatim se vrši transfer
monomera iz kapi do micele i na taj način polimer
raste. Polimerizacija se završava kada u micelu uđe
radikal i na taj način izvrši terminaciju.

87
emulziona polimerizacija

88
Kod emulzione polimerizacije niska koncentracija
inicijatora omogućava dobijanje polimera velike
molekulske mase. Emulziona polimerizacija je
primenljiva samo za slobodno-radikalsku
polimerizaciju jer bi voda delovala na terminaciju u
katjonskoj i anjonskoj polimerizaciji. Proizvodi
emulzione polimerizacije nazivaju se lateksi. U
industiji boja ovakvi polimeri se koriste za disperzije.
Na ovaj način mogu se dobiti polivinilacetat,
polimetakrilati, polivinilhlorid, polihloropren kao i
kopolimer polistirena, polibutadiena i
poliakrilonitrila.

89
Polietilen
U zavisnisti od katalizatora koji s koristi u
polimerizaciji razlikujemo dva tipa polietilena:
¾polietilen velike gustine HDPE
¾polietilen male gustine LDPE

90
Mehanizam nastajanja račvastog polietilena

91
92
U jednom momentu nespareni elektron na kraju
polimernog lanca može raskinuti vezu C-H u drugom
polimernom lancu i na taj način stvoriti radikal u
samom polimernom lancu. Tako dolazi do račvanja na
lancu jer nastali radikal dalje reaguje sa molekulima
etena i dobijaju se račvasti polietileni male gustine.
Polietilen visoke gustine dobija se koordinacionom
polimerizacijom (Ziegler-Nattan-ovi katalizatori).
Primenom metalocenskih katalizatora može se dobiti
polietilen molekulske mase od tri do šest miliona od
koga se izrađuju vlakna izuzetne jačine.

93
Polietilen male gustine se dobija u tubularnim
reaktorima na temperaturi od 150 do 300 ° C i pritisku
od 2000 do 3000 atmosfera.
94
Polietilen visoke gustine se dobija na pritisku od 2
do 10 atmosfera u reaktorima sa mešanjem. Kao
katalizatori se koriste trietilaluminijum i
titantetrahlorid.
Polietilen se primenjuje za izradu ambalaže,
vodovodnih cevi i drugo. Polietilen niske gustine se
koristi kao folija i za nanošenje folije na karton i
papir.

95
 Polipropilen

Primenom Ziegler-Nattan-ovog katalizatora moguće je

dobiti izotaktički polimer kod koga su sve metil grupe
sa iste strane. Polipropilen ima višu tačku topljenja od
polietilena visoke gustine (oko 160 ° C).
96
Usled račvanja na polimernom lancu nastaje
tercijarni vodonikov atom koji je osetljiv na
oksidaciju. Ovaj problem se u primeni prevazilazi
dodatkom fenolnih antioksidanasa polimeru. Pored
toga metil grupa ukrućuje polimer što dovodi do
njegove krtosti na niskim temperaturama. Ovaj
problem se prevazilazi dodatkom etilen-propilen-
dienskog polimera.
Polipropilen se koristi za izradu sintetskih tepiha (na
bazenima), za izradu posuda za hranu (može se prati
u mašinama za sudove za razliku od polietilena),
kao i za izradu vodovodnog materijala.
97
98
 Polistiren

Polistiren se uglavnom dobija polimerizacijom u

masi. Reakcija se inicira peroksidima i toplotom.
Temperatura se podešava tako da masa stalno
bude u istopljenom stanju. Dodatkom 10 % pentana
i zagrevanjem dobija se ekspandovana masa
(stiropor).
99
100
Nedostatak polistirena je njegova krtost i
omekšavanje u vrućoj vodi. Ovo se može prevazići
dodatkom 10 % gume (polibutadien) u stirenski
monomer pre polimerizacije. Na ovaj način se znatno
poboljšavaju njegove mehaničke osobine. Povećana
otpornost na toplotu se postiže kopolimerizacijom sa
akrilonitrilom (15 do 30 % akrilonitrila. Kombinacija
ova dva efekta se postiže u akrilonitril-butadien-
stirenskom polimeru. Ovakav polimer pokazuje
odlične osobine i primenjuje se za branike na
automobilima, delove gume kod automobila,
elektronske kabinete, uređaje i drugo.

101
primer kalemljenog
polimera

102
103
Stiren-butadienska guma
Stiren-butadienska guma predstavlja najznačajniju
sintetsku gumu. Ona učestvuje sa 40 % ukupnoj
proizvodnji sintetskih guma. Odlika gumastih polimera
je da im je temperatura ostakljivanja ispod sobne
temperature. Ovaj polimer se može dobiti na dva
načina emulzionim postupkom i polimerizacijom u
rastvoru. Emulzioni postupak se odvija radikalskim
mehanizmom dok se polimerizacija u rastvoru odvija
anjonskim mehanizmom.

104
U emulzionom postupku tipičan sastav smese za
polimerizaciju je izražen u težinskim delovima
¾ butadien 75 delova
¾ stiren 25 delova
¾ n-dodecil merkaptan 0,5 delova
¾ kalijum-peroksisulfat 0,3 dela
¾ sapun 5 delova
¾ voda 180 delova

105
Polimerizacija se izvodi u reaktorima sa mešanjem
na 50 ° C. Inicijator je radikal koji nastaje reakcijom
peroksodisulfata sa merkaptanom.
K2S2O8 + 2 RSH 2RS٠ + KHSO4
RS٠ + M RSM٠
Reakcija se prekida nakon konverzije od 70 do 75 %
dodatkom hidrohinona. Neizreagovali monomeri se
udaljavaju ispiranjem sa parom. Nakon toga se
lateks koaguliše dodatkom polielektrolita. Koagulat
se ispira, suši, balira i pakuje.

106
Polimerizacija u rastvoru se primenjuje za dobijanje
blok kopolimera kao što je opisano kod anjonske
polimerizacije.

107
 Polivinilhlorid PVC

Cl
*
*
n
Cl

Polivinilhlorid je treći po proizvodnji iza polietilena i

polipropilena. Polimerizuje se suspenzionom
polimerizacijom iniciranom peroksidima. Manji deo se
polimerizuje emulzionom polimerizacijom. Da bi se
lakše oblikovao polimerizacija se izvodi na 40 do 55 °
C i onda se polimer meša sa 20 do 80 delova
dioktilftalata kao plastifikatora na sto delova PVC-a.108
Pored toga PVC-u se dodaju i ostali aditivi kao
stabilizatori, sredstva za samogasivost,
antioksidansi i drugo.
Koristi se kao izolator, za izradu kanalizacionih cevi,
plastične prozore i vrata a nekada se koristio za
izradu gramofonskih ploča.

109
 Teflon

Teflon je zaštićeno ime za politetrafluoroetilen.

Polimer se dobija slobodno radikalskom
polimerizacijom. Ovaj polimer pokazuje odlične
osobine u primeni. Poseban značaj je za izradu
sudova pošto se teflon topi tek na 327 ° C.

110
Teflonizacija materijala se izvodi
Teflon željene granulacije dobiven
mehanički tako što se površina
suspenzionom polimerizacijom se
materijala mehanički učini neravnom a
oblikuje pod pritiskom a zatim se
zatim se šupljine pod pritiskom
sinteruje pod pritiskom na povišenj
ispunjavaju teflonom
temperaturi.

111
Prednost teflona u odnosu na ostale materijale je što
za njega ništa ne prianja. Ova osobina teflona se
objašnjava velikim brojem atoma fluora koji je
najelektronegativniji elemenat. Elektroni oko fluora
stvaraju štit oko polimera i sprečavaju hemijska
jedinjenja da priđu polimeru. Pored toga vrlo jaka
veza C-F čini teflon inertnim te se koristi u hemijskoj
industriji. Medjutim, njegova nereaktivnost ga čini
problematičnim za primenu jer je problem naneti ga
na površinu.

112
113
 Polietilen-tereftalat

Polietilentereftalat se dobija topljenjem smese

etilenglikola i tereftalne kiseline. Alternativni način
za dobijanje je reakcija transesterifikacije
dimetiltereftalata etilenglikolom. U početku je
ispitivan kao materijal za vlakna sa ciljem da
zameni prirodna vlakna. Kasnije je našao primenu
za izradu ambalaže za gazirana pića. 114
Prednost polietilentereftalata je što se ovaj materijal
može reciklirati odnosno preradom boca dobijaju se
vlakna koja se mogu koristiti u industriji nameštaja i
za izradu odeće. Polarnost C=O veze uzrokuje bolje
privlačenje lanaca tako da PET ima veliki udeo
kristalne strukture. Varijanta poliestra je i PEN
(polietilennaftalat) koji ima višu tačku ostakljivanja
tako da se može koristiti za sudove koji se mogu
termalno sterilisati.

115
 Polikarbonati

Polikarbonat dobiven iz bisfenola A koristi se za

izradu stakla otpornog na lomljenje i za izradu
naočara. Bisfenol A se reakcijom sa NaOH prevodi
u di natrijumovu so koja zatim reaguje sa
fozgenom. 116
Polazni monomer u izradi stakla za naočare nove
generacije je karbonat prikazan na slici. Ovaj
karbonat ima dve reaktivne grupe koje se dalje
mogu polimerizovati slobodno radikalski. Na taj
način nastaju umreženi termostabilni polimeri
(polimeri koji se ne mogu zagrevanjem ponovo
oblikovati). 117
118
 Najloni

Najlon je zajednički naziv za polimere nastale

polimerizacijom diamina i dikarbonske kiseline ili
polimerizacijom amino kiselina. Najpoznatiji
predstavnik je najlon 6,6 koji nastaje polimeri-
zacijom adipinske kiseline i heksametilen diamina.
119
Prvi broj iza najlona označava broj C atoma u
diaminu dok drugi broj označava broj C atoma u
kiselini. Tako su pored najlona 6,6 u primeni i najloni
6,10 i najlon 6,12. Mešanjem kiseline i diamina u
rastvoru pada amonijum so kiseline. Nakon toga so
se polimerizuje na 280 ° C pod pritiskom u autoklavu
uz mešanje. Nakon toga stopljeni najlon se
prebacuje u mašinu za izvlačenje vlakana. Najlon se
boji u fazi polimerizacije.

120
121
Najlon 6 poznatiji pod nazivom
Perlon dobija se polimerizacijom
kaprolaktama. Polimerizacija može
biti termalna ili anjonska pri čemu
dolazi do otvaranja prstena i reakcije
amino kiseline sa sledećim
molekulom kaprolaktama. Pored
najlona 6 poznat je i najlon 12.

122
 Kevlar

Kevlar je polimer od
koga se izrađuju vlakna
izuzetne jačine. Od
njega se izrađuju
pancirni prsluci. Uzrok
njegovih osobina je
njegova struktura koja
omogučava izvlačenje
vlakana i odlično
pakovanje vlakana.
123
124
Polietarsulfoni stabilni do 500 ºC

125
poliimidi

126
Termostabilne plastike

Fenol-formaldehidne smole
OH OH OH
CH2OH CH2OH

+ HCHO +

CH2OH

OH OH OH

OH
HO

HO

127
Bakelit-početak sintetičkih polimera Leo Baekeland
1908 – fenol, formaldehid i drveno brašno
Polimerizacija fenol-formaldehidne smole sastoji se
iz tri faze:
¾u prvoj fazi nastaju niskomolekularni oligomeri koji
su rastvorni i reaktivni
¾u drugoj fazi nastaje polimer koji je još uvek topljiv
i reaktivan
¾izlivanjem smole u kalupe pod pritiskom i
zagrevanjem dolazi do umrežavanja i nastaje
termostabilni polimer
128
Glavna primena je kao adheziv u fabrikaciji
iverice, laminata i kompozita
Kopolimerizuju sa celulozom
P-CH2OH + HO-celuloza P-CH2-O-
celuloza

129
 Poliuretani

N C O
O C N N C O

metilendifenil diizocijanat
N C O

TDI- toluendiizocijanat

HO O
O OH
n
O

O OH
HO O

O n 130
 H H
* N N O
O

O O n

uretan

NH2
O C N N C O + H2N

H H H
* N N N
N
H
O O n

urea

R N C O + HOH R N COOH RNH2 + CO2

H
131
Najvažniju klasu poliuretana predstavljaju polimeri
koji nastaju reakcijom poliola ili poliestara sa
izocijanatima (TDI-toluendi-izocijanat, MDI-
metilendifenil diizocijanat i HMDI-
heksametilendiizocijanat). Ukoliko se koriste
trifunkcionalni polioli ili višefunkcionalni polioli
nastaju umreženi polimeri. Mešanjem
trifunkcionalnih poliola sa izocijanatima uz dodatak
malog viška izocijanata i male količine vode nastaju
fleksibilne pene. Ukoliko se koriste kraći polioli
nastaju tvrde pene koje se koriste za izolaciju (pur-
pena).

132
133
 Nezasićeni poliestri
O O O

OH O O O
HO + +

O
O O
HO
O O
O

U sintezi nezasićenih poliestara pored diola,

aromatične dikarbonske kiseline koristi se i anhidrid
maleinske kiseline. Prilikom polimerizacije maleinska
prelazi u fumarnu kiselinu. 134
 Ovakvi kopolimeri male molekulske mase se
mešaju sa stirenom, ojačavaju staklenim vlaknima
i dodaje se peroksid za inicijaciju umrežavanja. Od
ovakvih poliestara izrađuju se čamci, kade,
karoserije vozila,

O O
O
O
O O
O O
O
O
O O
O
O O
O O
O

135
 Epoksi smole
CH3 O NaOH
HO C OH + H2C C C Cl
H H2
CH3

O CH3 CH3 O
H
H2C C C O C O C C C O n
C O C C CH2
H H2 H2 H2 H2 H
CH3 OH CH3

Epoksi smole se dobijaju reakcijom bisfenola A sa

epihlorhidrinom. One u stvari predstavljaju
oligomere (tečnosti) sa visokom reaktivnošću na
krajevima u vidu epoksi prstena. Pored toga ostaje
im reaktivna i hidroksilna grupa koja se nalazi
unutar lanca. 136
137
Epoksi smole se umrežavaju reakcijom sa
poliaminima reakcijom na sobnoj temperaturi. Na
povišenoj temperaturi mogu se umrežavati i
reakcijom sa anhidridima dikarbonskih kiselina.
(reaguje manje reaktivna hidroksilna grupa).
Primena epoksi smola je u premazima za zaštitu od
korozije, kao adheziva i za izradu ojačanih vlakana.

138
Aditivi
Stabilizatori
• antioksidanti (zaštićeni fenoli ili polifenoli)
dodaju se od jednog do nekoliko procenata
• termalni stabilizatori (barijum-cink sapuni i
organski fosfati) dodaju se PVC-u radi
sprečavanja dehidrohlorovanja
• UV stabilizatori (ciklični amini, benzotriazoli)
• biostabilizatori štite polimere od dejstva
mikroorganizama
139
punioci (neorganski prahovi) dodaju se u velikoj
količini radi sniženja cene, povećanja stabilnosti,
neprozirnosti
ojačavanje vlaknima (staklena, ugljenična ili
organska) primenjuje se za poboljšanje mehaničkih
osobina polimera
kuplujući agensi pojačavaju vezu između vlakna ili
punioca i polimera (organosilicijumova jedinjenja)
plastifikatori (alifatični i aromatični estri) omogućavaju
lakše procesovanje polimera, čine ih mekim i
fleksibilnim
140
lubrikanti omogućavaju lakše kretanje istopljene
plastike, uklanjanje sa opreme koja se koristi u
preradi plastike
boje danas se koriste pretežno organski pigmenti za
bojenje plastike
samogasiva sredstva (organofosforna jedinjenja,
alkilbromidi ili hloridi, antimon-oksid, magnezijum-
hidroksid) mogu se ugraditi u polimer u toku
polimerizacije ili prilikom umrežavanja
organski peroksidi dodaju se nezasićenim
poliestrima radi njihovog umrežavanja sa stirenom

141
Prednosti plastičnih masa u odnosu na druge
materijale
- Mogućnost prerade i oblikovanja različitih proizvoda
-Različitost od ekstremno čvrstih do ekstremno mekih i
gumastih materijala
- elastičnost

- Termička i električna izolacija

- Hemijska otpornost i otpornost na vodu i vremenske uslove

- Otpornostna plamen
- Transparentnost i mogućnost bojenja u najrazličitijim
bojama

142
143