POLIMERIZACIJA

Makromolekuli se dobijaju polimerizacijom osnovnih molekula monomera.

Prvo se deo monomernih molekula aktivira (pomoću svetlosti, toplote ili
inicijatorom aktivira – inicijacija). U prvoj fazi polomerizacije iniciranjem se
obrazuje slobodni nestabilni radikal (koji sadrži nespareni elektron ili pak prelazi u
naelektrisani jon). Prema tome se razlikuje dve vrste polimerizacije:
1. polimerizovanje preko slobodnih radikala
2. jonska polimerizacija
Nastaki radikali su sposobni da stupaju u reakciju sa molekulima monimera i na
njih prenose svoju aktivnost.
Kao inicijator pri polikondenzovanju monomera sa dvostrukom vezom može da
posluži bilo koja materija koja se spontano ili pod različititmuticajima razlaže na
slobodne radikale. To su stabilna organska jedinjenja kao npr. peroksidi i
hidroperoksidi, azo-nitriti ili različitit redoks sistemi.
Organski peroksidi i hidroperoksidi termički su nepostojani pa se raspadaju na
slobodne radikale. Tako npr. benzoil-peroksid se na povišenim temperaturama
razlaže i služi za polimerizaciju vinila (vinilhlorid)
(C6H5CO2)2 2 C6H5CO2 2C6H5 + 2 CO2 pa se adiraju na monomer:
C6H5 + CH2 = CHCl C6H5 – CH2 – CHCl

Aktivirani monomer je dalje u stanju da veže druge molekule monomere. Brzom

lančanom reakcijom adiraju se monomeri (adicioni polimeri):
R – CH2 –CHCl + n CH2 = CHCl R – (CH2 – CHCl)n – CH2 – CHCl

Polimerizacija se nastavlja sve dok se na neki način ne prekine (aktivnost

radikala može nestati vezivanjem dva molekula koji rastu, prenošenjem aktivnosti
na neki strani molekul rastvarač, primese ili meke supstance koja prekida lančanu
reakciju) .
Iniciranje i rast lanca polimera moguće je prikazati i sledećim relacijama:

J + CH2 = CHR J – CH2 – CHR ZA INICIRANJE I RAST:

J – CH2 – CHR + n CH2 = CHR J – (CH2 – CHR)n - CH2 – CHR , gde je

J - slobodni radikal, inicijator

CH2 = CHR – molekul monomera
R – supstituent monomera
 JONSKA POLIMERIZACIJA
Kod jonske polimerizacije povezivanje monomera se odigrava preko jona. Jonska
polimerizacija može da bude:
1. katjonska – preko karbonijum jona
2. anjonksa – preko karbon jona
Reakcioni sistem pored organskog monomera sadrži neorganski katalizator.
Inicijator koji se naziva katalizator, raspada se na jone sposobne da vezuju
monomere.Dejstvo inicijatora počinje prelazom jednog elektrona sa monomera na
katalizator ili obratno i pri tome se obrazuje jedan jonski par. Pri odavanju
elektrona monomeri obrazuju stabilne katjone (+), koji lako polimerizuju u
prisustvu katjonskih katalizatora. Monomeri koji oduzimaju elektron od
katalizatora obrazuju stabilnue anjone i polimerizuju u prisustvu anjonskih
katalizatora.
Katjonski tip polimerizacije daje izobutilen i njegovi derivati CH2 = C (CH3)2 , a
anjonski vinildecijanid i njegovi derivati CH2 = C (CN)2 -------.
Pri katjonskoj polimerizaciji kao katalizatori služe H2SO4 i druge jake
kiseline zatim AlCl3 , SnCl4 , TiCl4 , AlBr3 , pri anjonskoj polimerizaciji kao
katalizatori služe baze alkalnih metala, metalorganskea jedinjenja i dr.
Polimerizacija je lakša na povišenom pritisku, a brža na višoj temperaturi, ali je
zati dučina makromolekula manja.
Polimerizacioni procesi se mogu izvesti bez ikakvog rastvarača (blik –
polimerizacija)u rastvoru i u suspenziji ili emulziji monomera u vodi.
Ako se polimerizuju raznorodni monomeri proces se zove kopolimerizacija.

POLIKONDENZACIJA

Za polikondenzaciju je potrebno da monomerni molekuli budu najmanje

bifunkcionalni tj. Da imaju najmanje dve reaktivne grupe (funkcionalne grupe u
jednom molekulu mogu biti jednake ili različite).
Npr. ako reaguju dva dvofunkcionalna monomera neke dvobazne kiseline
(dikarbonska), dvohidroksilni alkohol (glikol HO (CH2)4OH), u prvom stupnju se
esterifikuje jedna hidroksilna grupa sa jednom karboksilnom:

HO – R OH + HOOC – R’ – COOH HO – R O C – R’ – COOH + H2o

O
Reakcioni proizvod u svom molekulu ima jednu hidroksilnu i jednu karboksilnu
grupu koje pod sličnim uslovima dalje reaguju, tako da će se pod povoljnim
uslovima reakcija nastaviti sve dok se monomeri potpuno neutroše. Dobija se
visokomolekularni linearni proizvod.
 Polikondenzacijom funkcionalnih jedinjenja dobijaju se lenearni polimeri,
ali se polikondenzacijom polifunkcionalnih monomeradobijaju se složeni
makromolekuli koji ne rastu samo linearno već trodimenzionalno. Ovakvo
proizvodi su potpuno nerastvorni i razlikuju se po mnogim osobinama od linearnih.
Za polikondenzacione reakcije je karakteristično da se pored
visokomolekularnog dobija i neki niskomolekularni proizvod koji treba da se udalji
da bi se reakcija lakše odvijala. Reakcija se karakteriše i time što se monomeri brzo
utroše dajući proizvode intermedijalne molekulske mase. Reakcija se može
prekinuti a dobijeni proizvod se kasnije pod pogodnim uslovima može dalje
polikondenzovati.
Reakcija dobijanja polimera može biti između tipične polimerizacije i
tipične polikondenzacije. Ovde se kao ni kod polimerizacije ne oslobađa
niskomolekularno sporedno jedinjenje ali se može izvoditit u stupnjevima kao
polikondenzacija ovo je POLIADICIJA. Ovaj reakcioni tip obuhvata uglavnom
reakcije poliizocijanata s polihidroksilnim alkoholima, aminima ili karboksilnim
kiselinama. U osnovi je adiciona reakcija na dvogubu vezu izocijanatne grupe:
O = C = N – R – N = C = O + OH – R – OH O=C=N–R–N–C–O–R-
OH
H O
Adicioni proizvodi se nazivaju poliuretanima.

Rečeno je da se na osobine plastičnih masa može uticati i izborom

monomera, uvođenjem drugih monomera, a mogu se menjati i pomoću
omekšivača. Omekšivačima se snižava tačka topljenja, interval omekšavanja,
smanjuje otpornost na kidanje, tvrdoća, povećava elastičnost.