Predmet: Konstrukcija alata i pribora

Tema:

BURGIJE

Predmetni nastanik:
Radovan Jelača dipl. Ing.
Burgije su alati za izradu rupa i otvora
Koriste se na bušilicama, strugovima i glodalicama

Prema konstrukciji podeljene su na :

- spiralne
- ravne
- specijalne
 Sprialne burgije

• Definisane su standardom SRPS K.D3.

• Prema smeru rezanja , postoje desne i leve burgije
 Konstruktivni elementi spiralne burgije

Drška – služi da se burgija preko nje prihvati i stegne u odgovarajući pribor na

mašini. Može biti cilindrična za prečnike do 20mm ili konična za
prečnike preko 5mm.

Vrat – koristi se za upisivanje najvažnijih karakteristika burgije

Telo burgije čine sledeći elementi:

-Zavojni žljebovi
-Ugao zavojnice žljeba
-Rub i zaleđe ruba
 Konstruktivni elementi spiralne burgije

• Vrh burgije je najvažniji deo na čijem konusu se nalaze svi

elementi koji burgiji obrazuju osnovnu reznu geometriju.
• Dve grudne površine – poklapaju se sa površinama zavojnih
žljebova
• Dve leđne površine – nastale kao posledica oštrenja burgije,
ne formiraju zajednički konus sa uglom φ. Pripadaju
različitim konusima koji se formiraju usled oštrenja burgije.
 Sečiva burgije
• Spiralna burgija ima dva tipa sečiva glavno i pomoćno
• Glavna sečiva nastala su u preseku leđne i grudne površine burgije
• Pomoćno sečivo nalazi se u preseku leđnih površina i nastalo je kao
posledica oštrenja burgije, ne reže materijal već ga sabija i gura ka
glavnim sečivima. Ugao pomoćnog sečiva Ψ =55◦
 Sečiva burgije

Glavno sečivo nastalo u

Pomoćno sečivo nastalo u
preseku leđne i grudne
preseku dve leđne površine
površine
• α-leđni ugao
• β-ugao klina
• γ-grudni ugao
• ω-ugao uspona spirale
• φ-ugao vrha burgije
• Ψ-ugao poprečnog sečiva
• Grudni ugao γ – uvek ima pozitivnu vrednost i opada od periferije ka
jezgru burije
• Leđni ugao α – sprečava dodir burgije sa materijalom koji se buši (3◦-12◦)
• Ugao vrha burgije φ – obrazuju ga glavna sečiva, veličina ovog ugla
zavisi od vrste materijala koji se buši. (tab. 2.8 –knjga strana32)
• Ugao spirale ω – nalazi se između ose burgije i razvijene navojne ivice
ruba. (direktno utiče na veličinu grudnog ugla)
• Prečnik jezgra spiralne burgije (d0) usvaja se u zavisnosti od nazivnog
prečnka burgije. d0= (0,19-0,15)d
• Rub (b) obezbeđuje vođenje burgije. Izrađuje se na brgijama većim od
0,5mm
• Vrat imaju samo burgije prečnika većeg od 10mm.
• Materijal izrade:
drška-konstruktivni čelik σm>700N/mm2
rezni deo- brzorezni čelik
• Burgija obavlja rezanje samo glavnim sečivima, koja se nalaze na vrhu
alata. Radi smanjenja trenja predviđen je blagi konus od vrha prema dršci
alata (0,1mm na 100mm dužine).
• Nazivni prečnik burgije izrađuje se u toleranciji h9
• Dužina tela spiralne burgije l0=lb+3d
lb- dubina bušenja
d- prečnk burgije
• Ukupna dužina burgije l = l0+l1+l2 (mm) –slika 2.23 knjga
• Vrat burgije –postoji samo kod burgija prečnika većeg od 10mm
• Rub (b) –obezbeđuje vođenje burgije, postoji na burgijama prečnika
većeg od 0,5mm; zaleđe ruba izređuje se sa svrhom da smanji trenje
između obređene površine i alata.
 Tipovi spiralnih burgija:
• N normalni tip –služi za obradu čelika, meki sivi liv, srednje tvrdi obojeni
metali
• T tvrdi tip –za obrdu naročito tvrdih i žilavih materijala
• M meki tip –za obradu mekih materijala

Označavanje burgija:
spiralna burgija d SRPS K.D3. ..., tip N
d –desnorezna
l –levorezna
 Vrste burgija:
• Zabušivači
• Burgije sa pločicom od tvrdog metala
• Specijalne burgije
-Burgije za bušenje stepenastih otvora
-Pločaste burgije za duboke rupe većeg prečnika (d =25÷200mm)
-Spiralne burgije sa otvorima za SHP
-Topovske burgije
-Prstenasta burgija
-Konusna burgija za lim
HVALA NA PAŽNJI