КОНСТРУИСАЊЕ И

ИЗРАДА ЕЛЕМЕНАТА ;
КОНСТРУИСАЊЕ
ЛИВЕНИХ ДЕЛОВА
Убодни део:
• Методе израде делова без скидања честица су: ливење, ковање,
пресовање, извлачење и заваривање.
•             Методе израде делова скидањем честица су: стругање,
глодање, рендисање, бушење, провлачење, брушење и др.
•             За завршну обраду користе се и неконвенционални
поступци обраде( електроерозивни, електрохемијски,
ултразвучни, ласерски и др.) . Која ће се метода употребити
зависи од више фактора.
 Конструисање ливених делова
• Алати за ливење су скупи, па се ливењем израђују: делови сложеног облика,
великих  димензија и мање чврстоће у односу на челик. Делови већих
димензија израђују се појединачно ливењем у песку. Делови мањих
димензија израђују се од сивог лива, нодуларног или челичног лива (лију се у
кокилама) а делови од лаких и обојених метала у алатима под притиском.  
• Ливење се врши у великим серијама зато што је то веома скуп и сложен
процес. При конструисању одливака треба водити  рачуна о
карактеристикама калупа, материјала и језгра. Степен скупљања је различит
за различите материјале. Последице услед скупљања материјала при
хлађењу могу бити усахлине, прскотине и деформације облика.
•  Вађење одливака из калупа олакшано је предвиђеним нагибима
( слика-1), величине нагиба, дате су у табели-1. 
• Слика- 2, приказује да је пожељно да је већи део одливка у доњој половини
калупа.  Табела-2, даје препоручене вредности прелаза( радијуса), спојева
зидова одливака и др.
• При ливењу треба избегавати употребу језгра.
• Код делова који имају венац ( ременице, зупчаници, ободи
спојница, замајци, фрикциони точкови и сл.) венац и главчину
треба извести са што мањом масом, а ребро извести под
нагибом.
• Није добро да површине за обраду леже укосо, јер је обрада тада
много тежа, већ треба да леже у истој равни и нормалне једна на
другу.(слика-3).
• Слика-4, места за рукавце( задебљаном делу треба дати довољан
нагиб, нпр. 300).   За израду калупа модел треба урадити са
једном глатком површином( јевтиније је).
•   Слика-5, ако се после ливења планира бушење рупе-предвидети
потребан испуст или дебљи зид, да би се чеоним глодалом
добила нормална површина
 слика 6 слика 7

•  Слика-6, међусобна блиска испупчења треба спојити( повољнија

обрада , а модел јевтинији)
•    Слика-7, испусте с обе стране зида треба заменити једним
испустом и једним упустом.
• При конструисању ливених делова води се рачуна о додацима за
обраду( зависно од величине одливака и класе тачности). Код
ливења у песку обично се предвиђају три класе:
•  Класа-  I, која се користи у серијској производњи, при машинском
калуповању са металним моделима;
• Класа- II,  у серијској производњи при машинском калуповању са
дрвеним моделима; и 
•  Класа - III, при ручном калуповању са дрвеним моделима и у
појединачној производњи;
• Ако се од одливка захтева већа јачина и жилавост користи
се челични лив.
•  Темперовани сиви лив- за мање делове( окове, ланце, кључеве,
мале точкове и сл.).
•  Црни темпер лив- за делове са променљивом дебљином( ободе,
кочионе добоше, мењачке кутије, кућице редуктора и сл.)
•    Алуминијумске и бакарне легуре за ливење( понекад
и челични лив) лију се у кокилама и под притиском( ливење
великог броја истих комада танких зидова – до 3mm
• ЗАКЉУЧНИ ДЕО:
• Које су методе израде делова?
• Које се методе користе за завршну обраду?
• Које грешке при хлађењу дела могу настати?
• Објаснити слике и табеле .