ИСПРАВЉАЊЕ МАТЕРИЈАЛА

(предавања од 09. до 20. марта 2020. године)

Предмет: Практична настава

Предметни наставник: Предраг Шупић
Значај и примјена поступака обликовања лимова и профила

Обликовање лимова, разних профила, цијеви, шипки представља трајну промјену

облика и димензија. Оно се остварује ручно или машински примјеном разних
метода и поступака, као што су: исправљање, савијање и обликовање у хладном
и топлом стању.

ИСПРАВЉАЊЕ
Исправљање или равнање дијелова представља такву операцију приликом
које се исправља неки материјал или готов производ, односно дио који има
испупчење или удубљење. Пошто се приликом савијања спољашња влакна
истежу, а унутрашња скраћују (сабијају), да би се извело исправљање,
потребно је изједначити дужине влакана на испупченој страни. То се може
постићи било издуживањем влакана на удубљеној страни, било
скраћивањем влакана на испупченој страни. У пракси се због
једноставности више користи издуживање него скраћивање влакана.
Зависно од процеса производње и врсте производа, одређује се начин
исправљања. У основи, раликују се двије врсте исправљања, и то: РУЧНО и
МАШИНСКО исправљање.
 ТЕХНИКА РУЧНОГ ИСПРАВЉАЊА
Техника ручног исправљања метала изводи се у већини случајева помоћу чекића и
плоче за исправљање. Плоча мора да буде довољно масивна, тако да може да
издржи ударце чекића. Због тога она мора да буде бар 80-150 пута масивнија од
чекића којим ће се по плочи ударати. Плоче се израђују од сивог лива у разним
димензијама, од 1,5х1,5 до 2х4m. По свом изгледу ове плоче су сличне плочама за
оцртавање. Радна површина плоче мора да буде равна, глатка и чиста.

За равнање лимова и трака дебљине 1-2mm користе се три чекића. Првим

чекићем од 2,5kg изводи се грубо исправљање, за средње исправљање користи се
чекић од 1,5kg и за завршно исправљање чекић од 1kg. Лимови дебљине до 3mm
исправљају се са два чекића. За исправљање танких лимова, нарочито од обојених
метала и њихових легура, употребљавају се чекићи од бакра, месинга, дрвета или
пластичних маса. За вријеме ударања чекић мора вертикално падати на
површину предмета који се исправља, тако да се не познају ударци чекића. Пошто
поступак исправљања зависи од облика дијела и саме неравнине, посебно ће
бити говора о исправљању трака, лимова, осовина и других дијелова.
 ИСПРАВЉАЊЕ ТРАКА
Исправљање трака може се изводити по ширини са већим искривљењем (I) или мањим
испупчењем (II) и „поребарке“ (III). Дебље траке са већим искривљењем исправљају се по
ширини стављањем искривљене стране на плочу за равнање (1) и ударањем одговарајућим
чекићем по испупченој страни (2). Стрелице (3) показују како се спољашња влакна сабијају
(скраћују) а унутрашња истежу. Резултат исправљања оцјењује се помоћу плоче или лењира.
Ако трака (4) потпуно налијеже на површину плоче или контролног лењира, значи да је добро
поравната. Врло дугачке траке могу се контролисати оком, тј. погледом низ траку.

Траке са мањим испупчењем (II) треба поставити на плочу за равнање тако да је испупчена
површина окренута нагоре а да су крајеви траке на плочи. Исправљање, односно ударање
чекићем отпочиње са мјеста гдје се трака одиже од плоче за равнање и наставља према
средини, са обје стране (бројеви показују редосљед удараца). Јачина удараца се према
средини постепено смањује. Под узастопним ударцима трака се исправља и издужује са обје
стране. Није добро ударати по средини испупчења, јер се у том дијелу деформације
повећавају.
Исправљање ивица траке, или „поребарке“ (III) изводи се чекићем тако
што се удара по цијелој дужини површине лима. Редосљед удараца
представљен је бројевима. Ударци се ређају уз доњу ивицу (1), почевши
од средине наизмјенично са лијеве и десне стране. При томе се
постепено прелази од доње ивице ка горњој (2). По доњој ивици треба
јаче ударати чекићем, а потом постепено, ка горњој ивици, јачину
ударања треба смањивати. У ствари, овим поступком се доња ивица
изједначава са горњом. Значи, исправљање је завршено када су обје
ивице исте дужине.
 ИСПРАВЉАЊЕ ЛИМОВА
Исправљање лимова је веома сложен и напоран посао који изискује изузетно стрпљење и
искуство на овим пословима. Лимови и производи од лимова могу бити савијени како по
ивицама, тако и у средини, тј. могу имати мјестимичне неравнине, удубљења и испупчења. Ако
је испупчење на средини (I), испупчени дио лима се окрене нагоре, а онај дио лима који лежи
на плочи истеже се све док испупчени дио лима „не легне“ на плочу. Прије исправљања
испупчењe треба обиљежити кредом. Придржавајући лим лијевом руком удара се челом
чекића, од ивице лима према испупчењу, у концентричним круговима. Што се више
приближавамо испупчењу, смањује се јачина и број удараца (приказ II). Уколико на лиму има
неколико испупчења, удара се између њих. При томе се тежи да сва испупчења буду сведена
на једно веће, па се затим поступа на начин како је то раније описано.

Ако на крајевима постоје неравнине (III), чекићем се удара од средине ка крајевима. На

средини се најјаче удара, а ка испупчењима јачина се смањује. На крају се лаким ударцима
чекића изврши завршно равнање ивица – да буду праве и међусобно паралелне. Ако је лим
увијен – извитоперен (IV), тада се ударци чекића слажу дијагонално од средине ка крајевима.
Танки лимови, нарочито од
обојених метала, поравнавају се
дрвеним чекићем. Треба лагано
ударати, само покретањем шаке.
Поступак равнања је исти као код
дебелих лимова. По завршеном
равнању лим треба потпуно да
налијеже на плочу и на њему не
смије да буде трагова чекића.
Сасвим танки лим се исправља
превлачењем металних или
дрвених призми. Танки лим је
добро исправљен ако се не увија,
када се положи на оштру ивицу.
 ИСПРАВЉАЊЕ ОСОВИНА

Исправљање осовина изводи се уз употребу посебних алата, ручно или на преси. На слици је
приказан алат за исправљање осовина. У алат се постваи осовина (1) да лежи на ослонцима
(2) са испупчењем окренутим нагоре. Затим се окретањем завојног вретена (3) преко
притискивача (4) осовина равномјерно оптерећује све док се не исправи. Мјесто угиба на
осовини одређује се, помоћу креде, при окретању осовине између шиљака (5). То се ради
тако што се креда прислони уз ослонац (6) који се по потреби помјера дуж осе осовине.

Врло искривљене осовине исправљају се тек после претходног загријавања. Осовина се

може исправити и ударањем, ако се претходно постави на два ослонца.
 ИСПРАВЉАЊЕ ОСТАЛИХ ДИЈЕЛОВА

Пљоснати и шипкасти матријали могу се исправљати ударцима чекића или под пресом у
хладном и топлом стању, зависно од дебљине. Исправљање помоћу чекића изводи се на
начин као и исправљање трака по ширини. Дебљи пљоснати материјали или плоче
исправљају се под пресом. У ову сврху могу да послуже једностубне или двостубне ручне
вретенасте пресе. Материјал се постави на радни сто пресе, али тако да лежи на два равна
ослонца (подметача) са испупчењем нагоре. Затим се окретањем завојног вретена преко
притискивача врши исправљање. То исправљање је слично исправљању осовине.
 ИСПРАВЉАЊЕ ОСТАЛИХ ДИЈЕЛОВА
Ако је пљоснати материјал (1) увијен (као на слици), може се исправити стезањем једног
краја у стегу (2) и дјеловањем у супротном правцу на другом крају помоћу масивне полуге
(3), приказ (I). Полуга се заокреће лијево или десно око уздужне осе материјала, зависно од
искривљења, док се материјал не исправи.

Жица (1), (слика под II) исправља се истезањем, тј. провлачењем кроз чељусти стеге (2) или
кроз посебне улошке. Најприје се један крај жице веже за неку металну шипку или дрвену
летву (3), затим се постави између чељусти стега и провлачи се. Чељусти морају бити
међусобно толико примакнуте да дозвољавају провлачење жице, али и да обезбјеђују њено
исправљање. Дебља жица исправља се истезањем на специјалном уређају за развлачење
жице.
Тањи каљени дијелови исправљају се врхом чекића (1), приказ (III). Предмет (2), у овом случају,
не ставља се на плочу за равнање, већ на посебну подлогу са испупченом површином (3).
Ударци се наносе на удубљену страну предмета (2), а не на испупчену, од средине према
крајевима. При томе треба пазити да ударци не буду сувише јаки, јер може доћи до лома.

Угаоник који се деформисао у току термичке обраде треба исправљати зависно од степена
отклона од правог угла (слика под IV). Најприје се изравнава сама површина па тек онда
дотјерује угаоност. Ако је угао мањи од 90˚, угаоник се исправља тако што се чекићем удара
по његовим унутрашњим странама (1), а ако је угао већи од 90˚, по његовим спољашњим
странама (2). Не смије се ударати по ивици угаоника, јер би му се деформисао облик.
 ТЕХНИКА МАШИНСКОГ ИСПРАВЉАЊА
Овај начин исправљања користи се при масовној производњи лимова, цијеви, шипки и
разних профила као полупроизвода или за исправљање разних готових производа.
Машинско исправљање лимова, шипки, профила итд. обавља се на машинама са
ваљцима. Ове машине се састоје из непарног броја ваљака поређаних у два реда (као
на слици). Горњи (1) и доњи (2) ваљци налазе се у паралелним равнима. Њихов размак
зависи од дебљине лима (3) који се исправља. На слици се види електромотор (4),
редуктор (5), разводна кутија (6) и радни ваљци (7). Машине за исправљање тањих
лимова имају већи број и радних и помоћних ваљака од машина за исправљање
дебљих лимова. На сличним машинама исправљају се шипке, профили, цијеви и
слично. Готови производи се исправљају помоћу специјалних алата на преси.
Видео приказ линије за исправљање лимова
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!