АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ЗА САОБРАЋАЈ, МАШИНСТВО И ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ

Наде Димић 4, Београд - Земун

Марија Б. Цвијановић

БРУШЕЊЕ

САМОСТАЛНИ РАД

Београд, 2022.
САДРЖАЈ:
УВОД................................................................................................................1
2. ОБРАДА БРУШЕЊЕМ............................................................................2
2.1. Врста брушења....................................................................................... 2
2.1.1 Кружно (округло) брушење................................................................2
2.1.2 Равно брушење......................................................................................3
2.1.3 Брушење без шиљака...........................................................................4
2.1.4 Брушење сложених површина............................................................5
2.2. Глачање – најфинија обрада брушењем.............................................5
2.2.1 Леповање – спољашње глачање.........................................................6
2.2.2. Хоновање – унутрашње глачање.......................................................6
2.2.3. Суперфиниш..........................................................................................6
2.2.4. Полирање...............................................................................................6
3. АЛАТИ ЗА БРУШЕЊЕ – ТОЦИЛА.......................................................7
4. ОТПОРИ И СНАГА РЕЗАЊА.................................................................11
4.1. Режим обраде............................................................................................11
4.2. Главно време обраде...............................................................................12
5. БРУСИЛИЦЕ..............................................................................................14
6. ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊЕМ ПРИ ОКРУГЛОМ
ПОПРЕЧНОМ БРУШЕЊУ.........................................................................16
7. ОПАСНОСТИ КОД БРУШЕЊА............................................................20
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................21
ИЗВОРИ...........................................................................................................22
Самостални рад Марија Цвијановић

УВОД

Брушење је најчешћи поступак завршне обраде резањем. Као завршна обрада јавља се у
свим случајевима када је потребно побољшати квалитет обрађене површине после грубе обраде,
ако су делови термички обрађени.
Брушењем се могу обрађивати сви материјали без обзира на њихову тврдоћу. Обрађују се
спољашње и унутрашње површине, равне и профилне површине са додатком материјала за
завршну обраду од 0,1 до 0,2 мм. Брушењем постижемо велику тачност и квалитет површине
малих толеранција. Користи се и за оштрење алата.

-1-
Самостални рад Марија Цвијановић

2. ОБРАДА БРУШЕЊЕМ
2.1. Врсте брушења
Основне производне операције брушења су:

 Кружно (округло) брушење,

 Равно брушење
 Брушење без шиљака и
 Брушење сложених повшина.

2.1.1 Кружно (округло) брушење

Кружно брушење може бити:

 Спољашње брушење
 Унутрашње брушење
 Брушење чеоних површина

Код кружног спољашњег брушења главно кружно кретање обавља алат, док је помоћно
кретање састављено од два помоћна кретања: кружног који обавља обрадак и уздужног који
може обављати алат или обрадак. Користи се за брушење предмета кружних облика различитих
дужина. Алат је краћи од обратка који се бруси.

Слика 2.1 Кружно спољашње брушење

-2-
Самостални рад Марија Цвијановић

Код кружног унутрашњег брушења такође главно кретање обавља алат, док помоћна кретања
обављају алат и обрадак.

Слика 2.2 Кружно унутрашње брушење

Врло често се јавља потреба да се поред спољашњих и унутрашњих површина бруси чеона
површина.
Спољашње чеоне површине могу бити:
 Равне са додатком δ1 (мм) и
 Угаоне са додатком 𝛿 2 (мм).
Тоцило – брусна плоча има главно кретање са одговарајућим бројем обртаја.

2.1.2 Равно брушење

Правоугаона побршина укрштено лучно

Слика 2.3 Равно брушење чеоним и котурастим тоцилом

-3-
Самостални рад Марија Цвијановић

Слика 2.4 Равно брушење котурастим тоцилом

2.1.3 Брушење без шиљака

Брушење без шиљака је брушење код кога је предмет обраде наслоњен на подупирач и
постављен између радног и водећег тоцила. Радно тоцило остварује процес обраде, а водеће
обртање предмета обраде. Аксијално помоћно кретање се остварује нагињањем водећег тоцила
за угао α.

Слика 2.5 Брушење без шиљака

-4-
 Самостални рад Марија Цвијановић

2.1.4 Брушење сложених површина

У производне операције брушења сложених површина спадају производне операције

завршне обраде навоја, зупчаника, брушења ожљебљених вратила, оштрење алата, сечење
материјала и сл.

Слика 2.6 Брушење сложених површина

2.2. Глачање – најфинија обрада брушењем

Глачање представља врсту најфинијег брушења, при чему се побољшава квалитет одрађене
површине скидањем слоја материјала помоћу алата – абразива – у виду врло ситног праха, који
може бити у невезаном стању (паста, мешавина зрнаца абразива и течности) или у везаном стању
(брусне летвице).
N1, N2 и N3 су најфиније класе храпавости који се подстижу специјалним поступцима
брушења – глачањем.
У поступке спољашњег и унутрашњег глачања се убрајају:
 Леповање
 Суперфиниш
 Хоновање и
 Полирање

-5-
 Самостални рад Марија Цвијановић

2.2.1 Леповање – спољашње глачање

Леповање се може изводити и на цилиндричним и на равним површинама. Алат није у облику

брусних плоча, већ се у циљ обраде користи фини абрезивни прах унесен у зону обраде помешан
са петролеумом или уљем.
Поступак се изводи тако што се горњи и доњи диск обрћу у супротним смеровима обимним
брзинама, при чему горњи диск притиска наниже одређеном силом. Између дискова су ваљкасти
обрасци у кавезу – држачу. На површине дискова се наноси абразивна паста, која под притиском
дискова скида материјал са обраткаглачајући их. У извођењу обраде користе се и челичне плоче,
дискови од алуминијума, ливеног гвожђа или тврдог дрвета. Релативна кретања радног предмета
и извршног органа су сложена: комбинација више обртних и више праволинијских кретања.

2.2.2 Хоновање – унутрашње глачање

Хоновање је најфинија обрада унутрашњих површина. Изводи се на машинама за хоновање

које имају изглед бушилице. Обрада се врши помоћу специјалне главе која носи више уметнутих
финих брусних плоча квадратног или правоуганог попречног пресека. Брусне плоче су залепљене
за летве, правилно распоређене на држачу који служи као алат одређеног пречника, у зависности
од пречника отвора.
Машине за хоновање могу бити универзалне или специјалне и могу бити са главним вретеном
у вертикалном, хоризонталном и косом положај, са једним или више радних вретена.
Алат – глачало, улази у претходно одрађену шупљину и поред главног кретања изводи и
помоћно кретање у аксијалном (вертикалном) правцу у два смера тако да се избегава могућност
да једна брусна плоча иде по истој или блиској путањи.
За хоновање се примењују абразивна зрна врло фине структуре са млазом уља које врши
хлађење, подмазивање и испирање.

2.2.3 Суперфиниш

Суперфиниш представља коначни ниво обраде у циљу добијања највишег квалитета

површине, с обзиром да је у предходним фазама обезбеђена тачност мера. Обрада се изводи
абразивним плочама највише финоће абразивног зрна и употребом течности за испирање и
образовање уљног филма на контактној површини, најчешће петролеја.
Алати су учвршћени на еластични држач, док обрадак врши кружно кретање, носач алата врши
осцилаторно праволинијско кретање дуж осе обратка.

2.2.4 Полирање

Полирање је обрада која не обезбеђује тачност мера ни високи квалитет обрађене површине.
Њен циљ је постизање високог сјаја на радном предмету. Може се изводити после брушења али
и после било које обраде скидањем струготине.

-6-
 Самостални рад Марија Цвијановић

Као алат за полирање користе се дискови од флица, коже, свиле, финог крзна и меких
синтетичких влакана (четке). Средство за полирање су пасте које се наносе или на алат или на
предмет обраде. При полирању се ради великим брзинама.

3. АЛАТИ ЗА БРУШЕЊЕ - ТОЦИЛА

Тоцила се састоје од великог броја абразивних зрна, која су међусобно повезана везивним
материјалом у једну целину одређеног облика и димензија.
Абразивна зрна имају по свом обиму већи број оштрих ивица (сечива) која у захвату са
обратком скидају материјал у облику струготине.

Према облику тоцила се деле на:

 Котураста,
 Лончаста,
 Конична,
 Тањираста,
 Тоцила са дршком или навртком и
 Сегментна вишеделна

Слика 3.1 Врсте тоцила

1. Котурасто,
2. Обручно
3. Конусно
4. Котурасто са једностраним упустом,
5. Лончасто
6. Котурасто са двостраним упустом,
7. Конично лончасто,
8. Тањирасто,
9. Тањирасто профилно.

-7-
 Самостални рад Марија Цвијановић

Према намени тоцила се деле на тоцила за:

 Спољашње кружно брушење (котураста, лончаста... )
 Унутрашње брушење (насадна или са дршком),
 Равно брушење (котураста или лончаста),
 Сечење
 Оштрење алата
 Брушење глодала
 Брушење навоја
 Брушење зупчаника итд

Слика 3.2 Основни облици тоцила

За израду тоцила користе се два основна материјала: брусни и везивни материјали.

Брусни материјали су ситна зрнца, различитог облика, природног (кварц SIO2, гранит,
природни корунд AL2O3, дијамант) или вештачког порекла (електрокорунд, силицијум карбид,
карбид бора, синтетички дијамант...). Број зрна брусног материјала је огроман тако да брусне
плоче представљају многосечне алате.
Везивни материјал обезбеђује повезивање зрна брусног материјала у једну компактну и
функционалну целину – тоцило. Дефинише чврстоћу и тврдоћу тоцила, као и област примене.

-8-
 Самостални рад Марија Цвијановић

Према пореклу везивни материјал се разврстава на:

 Органски (керамичка, силикатна и магнезитна везива)
 Неоргански (гумена везива, каучук, природна смола... ) и
 Метална (челична и бронзана) – за дијамантска тоцила.

Основне карактеристике тоцила су:

 Облик и димензије,
 Врста брусног и везивног материјала
 Финоћа брусног материјала
 Тврдоћа и
 Структура тоцила

Финоћа (гранулација) брусног материјала је мерило величине (димензија) зрна брусног

материјала. Мери се бројем отвора на дужини једног цола сита кроз које зрна брусног материјала
још увек пропадају. Број отвора сита по правилу од 8 – 220, дефинише и ознаку финоће. Према
финоћи брусног материјала тоцила се разврставају у 6 класа: врло груба, груба, средње фина,
фина, врло фина и нарочито фина.

Тврдоћа тоцила представља отпор везивног материјала према испадању зрна брусног
материјала под дејством спољашњих сила при брушењу (центрифугалних, отпора резања и сл.).
Дефинисана је квалитетом везивног материјала. Са аспекта тврдоће тоцила се деле на: врло мека,
мека, средње тврда, тврда, врло тврда и нарочито тврда. При обради тврдих материјала зрна се
брже деформишу, па се користе тоцила мале тврдоће да би се зрно што пре ослободило како не
би утицало на квалитет обрађене површине.

Под структуром тоцила подразумева се однос запремине брусног и везивног материјала према
запремини пора – шупљина у тоцилу. То значи да се укупна запремина тоцила састоји од
запремине брусног материјала, везивног материјала и пора – шупљина. Према структури тоцила
се деле на: затворена, отворена и високопоразна.

-9-
Самостални рад Марија Цвијановић

Слика 3.3 Означавање тоцила

- 10 -
Самостални рад Марија Цвијановић

4.ОТПОРИ И СНАГА РЕЗАЊА

Резултујући отпор резања при обради брушењем се састоји од три компоненте:

 Fz (Fo) – тангенцијална (обимна) компонента,

 Fy (Ft) – радијална компонента,
 Fx (Fa) – аксијална компонента.

Тангенцијална компонента одређена је снагом машине, радијална компонента величином

деформисања предмета обраде и тоцила и аксијална компонента је одређена снагом погонског
система помоћног кретања.

Слика 4.1 Компоненте резултујућег отпора резања у обради брушењем

Снага машине се израчунава на основу следеће формуле:

𝐹𝑜 ∗ 𝑉𝑡
𝑃= , 𝑘𝑊
1000 ∗ µ

4.1. Режим обраде

Режим обраде код обраде брушењем је одређен:

- Бројем обртаја тоцила, nt (o/min),

- Аксијалним (Sa, mm/o или mm/hod), или радијалним кораком (Sr, mm/o),
- Бројем обрта (nr , o/min) или бројем ходова предмета обраде (nr, hod/min)

- 11 -
 Самостални рад Марија Цвијановић

Слика 4.2 Основни параметри режима обраде код кружног брушења

Слика 4.3 Основни параметри режима обраде код равног брушења

4.2. ГЛАВНО ВРЕМЕ ОБРАДЕ

Главно време обраде код кружног брушења је одређено следећом формулом:

𝐿∗𝑘
𝑡𝑔 = 𝑖 ∗ , 𝑚𝑖𝑛
𝑛 ∗ 𝑆𝑎
𝑖 – број пролаза,

𝑘 = 1,2 – 1,7 – коефицијент трошења тоцила

- 12 -
 Самостални рад Марија Цвијановић

L = l + B+e – ход алата

I – дужина брушења

B – ширина тоцила

е = 2-5 mm – прилаз алата

Главно време обраде код равног брушења је одређено следећом формулом:

𝐵𝑢 ∗ 𝑘
𝑡𝑔 = 𝑖 ∗ , 𝑚𝑖𝑛
𝑛 ∗ 𝑆𝑎

𝑖 – број пролаза,

𝑘 = 1,2 – 1,7 – коефицијент трошења тоцила

Bu = b + B + e2 – ход алата у попречном правцу

b – ширина брушења

B – ширина тоцила

Sa – аксијални корак

e2 – прилаз алата

- 13 -
Самостални рад Марија Цвијановић

5. БРУСИЛИЦЕ
Брусилице се могу поделити, према намени на:

 Брусилице за спољашње округло брушење између шиљака

 Брусилице за спољашње округло брушење без шиљака
 Брусилице за унутрашње брушење
 Универзалне брусилице (за спољашње и унутрашње брушење)
 Брусилице за равно брушење
 Брусилице за оштрење алата (оштрилице)
 Специјалне брусилице (за брушење навоја, зуба, зупчаника, профилне....)

Слика 5.1. Брусилице за спољашње кружно брушење

Слика 5.2. Брусилице за унутрашње кружно брушење

- 14 -
Самостални рад Марија Цвијановић

Слика 5.3. Брусилице за брушење без шиљака

Слика 5.4. Брусилице за равно брушење

- 15 -
Самостални рад Марија Цвијановић

6. ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊЕМ ПРИ ОКРУГЛОМ ПОПРЕЧНОМ

БРУШЕЊУ
За извођење експерименталног дела користи се програм „Брушење“ који је прилагођен
моделирању процеса спољашњег и унутрашњег брушења. Инструкције и објашњење програма је
дато у допунском интерфејсу који се активира преко тастера “Help“.

Слика 6.1. Графички прозор за спољашње “Брушење“

У графичком прозору сихронизовано са анимацијом процеса брушења (обрадак и тоцило)

на осцилографу се појављују осцилограми одговарајућих карактеристика: дужина линије
контакта, компонента главног отпора резања. Додатак за обраду је приказан тамном бојом, а
линија контакта – црвеном бојом.

Графички приказ анимације брушења је реализован тако да се промена пречника обратка

и тоцила приказује у размери 2:1, а додатак за обраду 40:1, како би се омогућило посматрање
процеса брушења независно од релативно малих вредности додатка за обраду у односу на
димензије тоцила и обратка.

- 16 -
 Самостални рад Марија Цвијановић

На основу приказа компоненте главног отпора резања и дужине линије контакта може се
закључити да већ након једног обрта обратка, процес брушења поприма уравнотежен ниво са
неравномерно распоређеним додатком за обраду по контури обратка.

Један обрт обратка реализује се за 1s, а померање тоцила на дубину додатка за 1,8 s. Време
брушења обратка задатих димензија је дуже него време једног обрта због неопходности скидања
заосталог слоја додатка.

Слика 6.2. Главни интерфејс процеса спољашњег брушења

- 17 -
Самостални рад Марија Цвијановић

За варијанту унутрашњег попречног брушења са тоцилом пречника 30mm и осталим

непромењеним условима као за случај спољашњег брушења, изглед интерфејса у процесу
моделирања је приказан на сл. 4.3.

У анимираном пољу интерфејса обрадак и тоцило имају супротан смер обртања како би
се испоштовала шема супротносмерног брушења. Промена броја обрта обратка не исказује се
при анимацији, али се пропорцијално мења брзина примицања тоцила с лева на десно.

Слика 6.3. Полазни интерфејс процеса унутрашњег брушења

- 18 -
Самостални рад Марија Цвијановић

Слика 6.4. Главни интерфејс процеса унутрашњег брушења

При активирању режима моделирања унутрашњег брушења може се појавити упозорење

„Пречник тоцила исувише велики“ што указује на неопходност његовог смањења на вредност
мању од пречника отвора обратка.

- 19 -
Самостални рад Марија Цвијановић

7. ОПАСНОСТИ КОД БРУШЕЊА

Обраду брушењем прете бројне опасности у току рада, као што су: бука, прашина, лом и
разлетање тоцила.

Опасности од механичких повреда при обради брушењем углавном настају услед:

 Лома тоцила и разлетање његових делова,

 Заглављивања обратка и повлачење руку радника у простор између тоцила и штитника,
односно радног ослонца
 Одбацивања обратка ван зоне резања због наглог повећања брзине резања,
 Нестручног руковања ручном брусилицом при промени броја обртаја и отпора резања,
 Неправилно обављаних помоћних радних операција, као што су: манипулацијатешким
тоцилима, руковање електричном инсталацијом, рад без прописаних личних заштитних
средстава и сл.
 Разлетање струготине (искри) и распрашивање средстава за хлађење

- 20 -
Самостални рад Марија Цвијановић

ЗАКЉУЧАК

Брушење има веома важну примену у машинству. Омогућава израду великог броја
различитих захтевних и детаљних машинских делова. Како брушење спада у једну од
најпрецизнијих обрада, од велике важности је добра динамика брушених вретена. Разни облици
брушења омогућавају да се делови лакше и доста прецизније израђују.

Савременије методе попут управљачких јединица које омогућавају симулацију израде,

где се грешка може исправити у току обраде је олакшало израду машинских делова.

- 21 -
 Самостални рад Марија Цвијановић

ИЗВОРИ

https://www.slideshare.net/miroslavastevanovic/brusenje-2013-14

https://pdfcoffee.com/obrada-rezanjem-pdf-free.html

https://pdfcoffee.com/obrada-brusenjem-pdf-free.html

file:///C:/Users/cvika/OneDrive/Radna%20povr%C5%A1ina/Teorija-i-simulacija-procesa-obrade-
rezanjem/Teorija-i-simulacija-procesa-obrade-rezanjem.pdf

https://mail.google.com/mail/u/0/#sent/FMfcgzGpFzzdBxWtMqzdqxcKDJPZXwxL?projector=1&me
ssagePartId=0.1

- 22 -