ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ
МАШИНСКИХ СИСТЕМA
TEMA: ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ
БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:

Др. Љубомир Лукић Иван Ђурић

Бр. индекса:
01МI/2017
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

Београд 2019.

Садржај
1. УВОД...........................................................................................................................................3
1. ОПИС ХБРУСИЛИЦЕ ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА......................................3
1.1 Брусилица за брушење равних површина са хризонталним радним вретеном и
праволинијским кретањем радног стола.......................................................................................4
Брусилице за равно брушење са вертикалним радним вретеном и уздужним кретањем
радног стола.....................................................................................................................................5
Брусилице за равно брушење са хоризонталним радним вретеном и кружним кретањем
радног стола.....................................................................................................................................6
Брусилице за равно брушење са вертикалним радним вретеном..............................................6
3.СТРУКТУРА И РАДНА СПОСОБНОСТ БРУСЛИЦА ЗА РАВНО БРУШЕЊЕ........................................7
4.ФУНКЦИОНАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БРУСИЛИЦА ЗА РАВНО БРУШЕЊЕ.....................................9
Алати у обради брушењем – тоцила............................................................................................11
Подела алата - тоцила...................................................................................................................12
Карактеристике тоцила.................................................................................................................13
Брусни материјал...........................................................................................................................13
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА СТАЊА БРУСИЛИЦА ЗА РАВНО БРУШЕЊЕ........................................14
Превентивно одржавање брусилица за равно брушење...........................................................15
Подмазивање брусилица..............................................................................................................16
Корективно одржавање................................................................................................................18
2. РЕЗЕРВНИ ДЕЛОВИ..............................................................................................................21
ПОУЗДАНОСТ И ПОГОДНОСТ ЗА ОДРЖАВАЊЕ................................................................22
Закључак............................................................................................................................................25
Литература.........................................................................................................................................26

2
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

1. УВОД
Развој технологијe

Технолошки прогрес зависи од науке и примењене технике, а омогућио је проналажење нових

техничких материјала, метода и поступака обраде и израде, усавршавање организације и
заштите на раду и друго, што све скупа доприноси развоју и усавршавању нових технологија.

Основни захтеви савремене технологије су:

 висока тачност,
 висока продуктивност,
 економичност производње.

Проналазак машина алатки допринео је развоју индустријског концепта производње. Основни

показатељи квалитета неке машине алатке су производност машине алатке, тачност и квалитет
обраде. Материјали који се користе за производњу машина алатки стално су се побољшавали.
Развој нових технологија омогућава израду делова или производа на економичнији начин.

У савременој металопрерађивачкој индустрији механичка обрада метала резањем заступљена

је у масовној производњи. Имајући речено у виду, а да би развој привреде у нашој средини
могао да се подстакне развојем управо масовне производње, можемо да закључимо да је
значајно проучавати развој, функционисање, могућности управљања трошковима и остало што
се односи на те врсте машина алатки.

Историјски развој машине – брусилице

Археолошки налази откривају да су наши преци још пре око 780000 година користили
камене алатке за обраду разних производа и оштрење њихових ивица-камене секире, ножеви
од кости, тучак за ситњење хране и слично. Праисторијски цртежи који се данас могу наћи у
многим пећинама настали су тако што су људи уз помоћ два камена брушењем ситнили
материјале од којих су производили боје. Пре око 4000 година измишљено је камено тоцило
које се састојало од великог округлог камена монтираног на хоризонталну осовину. Испрва се
оно покретало руком, после је погон вршен уз помоћ ручке а рад на машини доживео је
најзначајнији напредак када је измишљен механизам помоћу којег је тоцило добијало погон
преко система полуга, педале која се притискала ногом и коленастог механизма који је равно
кретање претварао у ротационо.

Поступак брушења је један од најстаријих човечанству познатих поступака обраде.

Брушење, као процес одвајања честица, први пут је примењиван за брушење камена, и то у
каменом добу. Човек је као абразив користио камену прашину којом је трљао предмете помоћу
дрвета или ољуштене коже. Око 530. године пре нове ере почело је брушење тврдог камена
према проналазачу Теодору са Самоса.

1. ОПИС ХБРУСИЛИЦЕ ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА

Модерна технологија у обради равних површина све више поставља захтеве за

сужавање технологије као и за квалитет обрађене површине, али свакако, не на уштрб
продиктивнсти и билоког нивоа производње.

3
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
Из ове чињенице произилази да се, за бројне операције које се односе на равне
површине, не можемо више задвољити добром обрадом, на пример стругарским ножем и
глодалом, већ искључиво завршном обрадом брушењем, које одговара савременим захтевима
за највећи број делова. За брушење равних површина постоји више веома различитих делова
брусилица. Основна карактеристика свих брусиица за равн брушење, без обзира на тип, састоји
се у могућности брушења равних површина са нагибом, или без нагиба, профилисаних
површина и слично.

Подела ових брусилица може се вршити према више чинилаца

Према положају радних вретена, брусилице могу бити:
• са хоризонталним радним вретеном, и
• са вертикалним радним вретеном.
Према броју раних вретена:
• брусилице за равно брушење са једним радним вретеном, и
• брусилице за равно брушење са више радних вретена.
Према броју радних столова:
• брусилице за равно брушење са једним радним столом, и
•брусилице за равно брушење са више радних столова.
Према облику тоцила које се употребљава:
• брусилице за равно брушење са котурастим тоцилом, и
• брусилице за равно брушење са лончастим или сегментним тоцилом.

Тоцило сваке брусилице изводи главно кружно кретање, а обрадак изводи помоћно кретање.
Помоћно кретање обратка може бити праволинијско и кружни, па се и брусилице за равно
брушење моги поделити према врсти кретања обратка на:

• брусилице за равно брушење са праволинијским кретањем радног стола, и

• брусилице за равно брушење са кружним кретањем радног стола са обратком.

1.1 Брусилица за брушење равних површина са хризонталним радним вретеном и

праволинијским кретањем радног стола
Од свих брусилица за брушење равних површина, ове брусилице се највише
употребљавају. У раду са нјима, равне површине братка могу се обрађивати обимом или
чеоним странама тоцила, док се код других брусилица за бушење равних површина обрада
изводи само обимом или само чеоном страном тоцила. Брусилице за брушење равних
површина са хоризонтално постављеним радним вретеном моги према кретању бити
различите, али принцип рада и функције главних деова су исти.

4
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

На слици ( 1 ) је приказана брусиица за брушење равних површина :

Слика 1.1

Брусилице за равно брушење са вертикалним радним вретеном и уздужним

кретањем радног стола

Код ових брусилица брушење се изводи чеоном површином тоцила. При брушењу на
овим брусилицама као алат се користи секвентно или лончасто тоцило. Тоцило изводи, како је
то већ речено, главно кретање, док обрадак изводи помоћно праволинијско кретање. Због велог
обима тоцила које захвата обрадак, бруси се цела дижина обратка,

Слика 2.2
1
Слика 1- брусиица за брушење равних површина
Извор: https://www.maxgrind.com/surface-grinders/
2
Слика 2- брусилица за равно брушење са вертикалним радним вретеном и уздужним радним столом
Извор: https://www.aliexpress.com/item/Vertical-Surface-Grinding-Machine-M7240-Manual-Surface-
Grinder/32825347598.html

5
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
Брусилице за равно брушење са хоризонталним радним вретеном и кружним
кретањем радног стола

Тоцило ових типова брусилица, које изводи главно кружно кретање, врши
брушење својим обимом, што значи да се овде употребљава котураста тоцила. Радни предмет
који се налази на кружном радном столу (слика 3) изводи помоћно кружно кретање. И овде,
као код брусилица са вертикалним радним вретеном и уздужним кретањем радног стола, није
могуће брушење профилних површина. Радни сто ових машина изводи и попречно кретање
према тоцилу, при чему се комбиновањем помоћног и помоћно-попречног кретања брусе
предмети делом ширином и целом дужином.

Слика 3.3

Брусилице за равно брушење са вертикалним радним вретеном и кружним

окретањем радног стола

3
Слика 3- брусилица за равно брушење са хоризонталним радним вретеном и кржним кретањем радног стола
Извор:http://www.premacindia.com/manufacturers_exporters_india_slotting_rotary_vertical_precision_surface_grinder_pr
o_04.html

6
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

Ова брусилица је комбинација две последње врсте брусилица о којима смо говорили.
Искључиво се употребљава за брушење равних површина. Као алат употрбаљавају се тоцила са
брусним сегментима или лончаста тоцила.

Слика 4.4

3.СТРУКТУРА И РАДНА СПОСОБНОСТ

БРУСЛИЦА ЗА РАВНО БРУШЕЊЕ
По општој дефиницији брушење је поступак обраде површина којим покушавамо да
yклонимо делиће или материјал помоћу бројних тврдих кристала (брусних зрна) неодређених
геометријских облика. При томе такође тврдим зрнима резањем одстрањујемо материјал са
металних и других површина. Поступком брушења на површини метала формирају се жлебови
или бразде. Површина метала под притиском брусног зрна постаје пластична, а ивице трагова
брушења глатки и оштри. Брусно зрно омекшава метал, у току брушења га делимично
потискује у страну и на тај начин формира избочење. У току брушења брусно зрно делује на
обрађивану површину метала на три начина: преко чврсто везаних зрна у облику брусних
плоча и гљива, корундом обложених тканина од вештачких влакана и брусних трака као лабаво
везана зрна у облику брусних паста или емулзија као независна зрна без везивања. При
брушењу, након избора редоследа појединих повећања зрнастог састава, треба водити рачуна
да се квалитет брушења равномерно повећава. Чињеница је да Правилно брушење није

4
Слика 4- брусилица за равно брушење са вертикалним радним вретеном и кржним кретањем радног стола
Извор: http://www.chiahoshin.com.tw/products_6a.htm

7
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
једноставан поступак и да је за добре резултате потребно систематско Проверавање у пракси.
Наиме правило каже, да је правилно и квалитетно брушено и напола полирано.

Брушење предмета обраде се врши најчешће после обраде стругањем, глодањем и др.,
затим после ливења и после обраде без скидања струготине (нпр. ковања). Површина обратка
пре брушења може бити мекана или термички обрађена. Пошто се операција брушења користи
као завршна обрада, режим брушења знатно утиче на храпавост брушене површине, тачност
обратка и производност.

Технолошки параметри који утичу на режим брушења су:

- додатак за брушење (mm);

- храпавост обрушене површине (μm);

- геометријске величине обратка;

- геометријске величине тоцила;

- карактеристике тоцила;

- материјал и термичка обрада обратка;

- захтевана производност, тј запремина скинутог материјала V [ mm 3/s ].

Параметри режима обраде код спољашњег округлог брушења су следећи:

- обимна брзина тоцила Vt (m/s) или број обртаја тоцила nt [o/min];

- обимна брзина обратка V0 (m/min) или број обртаја обратка n0 [ о /min];

- брзина уздужног помоћног кретања V u [ m/min ] или величина уздужног померања по обртају
обратка cy [mm/o];

- брзина попречног помоћног кретања или брзина попречног примицања тоцила Vp [mm /min],
тj. попречно померање тоцила по обртају обратка Sp [mm/o];

- дубина брушења а (mm).

Брушење спада у поступке одвајања честица материјала обратка резањем са оштрицама

абразивног материјала, веома различитих геометријских облика. Тоцило, као алат за брушење
је вишерезан, састављен од много међусобно спојених абразивних зрнаца.

Одвајање честица материјала-струготине врши се великом брзином сечења (од 20 - 100 m/s и
више). Облик и величина струготине зависи од облика абразивних зрна, величине угла резних
ивица и од дубине резања и брзине помака.

8
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
Брушење је најекономичнији поступак завршне обраде делова високог квалитета, а користи се
и за скидање велике количине материјала, тако да се може извршити замена операције
стругања. Брушењем се остварују следећи ефекти:

• висока тачност димензија (до 0,2 μm) и облика (конусност 0,5-1 μm; овалност 0,3-0,5 μm)

• високи квалитет обрађене површине (Ra = 0,04μ m)

• велика производност обраде у односу на друге поступке завршне обраде (додатак од 6 mm/Ø)
се обрyси за 0,45 min)

•Могућност обраде веома тврдих и кртих материјала (каљени челици, тврди метали,

керамика и сл.)

• могућност обраде осталих материјала (ливено гвожђе, алуминијум, бронза, бакар, гума,
пластичне масе и сл.)

У зависности од облика површине која се обрађује, све операције обраде брушењем могу се
сврстати у следеће основне групе:

1. Брушење спољашњих и унутрашњих ротационих површина (спољашње округло брушење

између шиљака и без шиљака, унутрашње округло брушење, брушење полигоналних
спољашњих и унутрашњих површина)

2. Брушење равних површина (равно брушење)

3. Брушење сложених површина (профилно брушење, брушење коленастих вратила, брегастих

осовина)

Сваки од ових група поступака брушења може се даље класификовати према следећим
основама:

- У зависности од положаја радне површине тоцила, брушење се може изводити обимном

површином тоцила, чеоном површином тоцила или комбинацијом ових површина код
сложених облика обратка;

- Према облику тоцила, разликује се брушење котурастим тоцилом, лончастим тоцилом,

сегментним тощилом, валькастим тощилом, тощилом садршком и др.

- Према материјалу абразивног зрна, брушење може бити са конвенционалним тоцилима,

тоцилима од СВN (кубни бор нитрид) и дијамантским тоцилима .

У зависности од правца помоћног кретања, брушење може бити са уздужним помоћним

кретањем (уздужно брушење) и са попречним помоћним кретањем (брушење усецањем);

- Према величини дубине брушења у односу на додатак за обраду, разликује се брушење у

више ходова при малој дубини брушења и брушење са повишеном дубином брушења - дубоко
брушење са Једним ходом;

- У зависности од начина ослањања и стезања обратка, постоји брушење између шиљака,

брушење обратка у стезним главама, брушење обратка у линетама, брушење са стезањем
обратка зарадни сто машине, брушење без шиљака и др.

9
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
- У зависности од величине брзине сечења тј. производности обраде, разликују се следећи
поступци брушења:

• брушење са ниским брзинама резања: (10 - 30 m/s) - брушење са стандардним брзинама

резања: (35,45,50 m/s)

• брушење са повишеним брзинама резања (код великосеријске производње): (60 - 120 m/s)
- брушење са високим брзинама резања (продуктивно брушење): (150 - 180 m/s)

4.ФУНКЦИОНАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
БРУСИЛИЦА ЗА РАВНО БРУШЕЊЕ
На слици 5 приказан је изглед брусилице за равно брушење производње ЛЗТ Кикинда тип
URB caхоризонталним вретеном, које са тоцилима изводи главно обртно кретање што је случај
са свим брусилицама. Обрадак изводи уздужно помоћно праволинијско кретање радним
столом у једном и другом смеру, а налази се чврсто приљубљен за сто машине уз помоћ
електромагнетног стезача. Радни сто има попречно помоћно кретање - које је само тренутно,
изводи се после сваке промене смера уздужног кретања по постољу. Вретениште са тоцилима
је вертикално померљиво ради заузимања дубине брушења. Уздужни сто изводи једно
праволинијско кретање, док попречни сто изводи друго праволинијско прекидно помоћно
кретање обезбеђујући аксијални корак при брушењу. Струготина и отпала зрна тоцила се
усисивачем одводе у водени таложник. Штитници се користе да не дође до повреде ударом
варница при сувом или капљица при мокром брушењу. тоцило код ове брусилице се може
вертикално подизати и спуштати. Померањем алата врши се подешавање жељење дубине
брушења. Машина поседује и уређај за поравнање тоцила. Брусилице за равно брушење раде са
колутастим или шупљим тоцилима. Брусилице за равно брушење са шупљим тоцилима обично
се користе за теже радове и веће обратке.

10
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

Слика 5.5

Главни делови брусилице:

• Постоље;
• Точак за ручно померање стола;
• Командна табла;
• Радни сто;
• Електромотор за погон вретеништа, за остваривање помоћног обртног кретања
обратка;
• Полуга за промену смера кретања радног стола;
• Ручица за померање десног шиљка;
• Носач шиљка;
• Граничници;

5
Слика 5 – главни делови брусилице
Извор: Бојан Радић, „Анализа процеса обраде брушењем“, завршни рад, Крагујевац, Машински факултет, 2010. год

11
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
• Завртањ за кретање радног стола;
• Точак за попречно померање стола главног вретена;
• Носач главног вретена
• Главно вретено;
• Тоцило;

У прибор брусилице спадају: шиљци, обртачи, стезне чауре и трнови, стезна

глава, линете, уређај за поравнавање тоцила и уређај за пречишћавање течности за
хлађење.
Шиљци - служе за ослањање и стезање обратка и могу бити: обични, засечени са
је врхом од тврдог метала,са гнездом и др.
Обртачи - без њих вретено преносника за обртно кретање не може пренети на
обрадак помоћно обртно кретање. Зависно од димензија обратка постоје гарнитуре
обртача.
Линете - прибор који је неопходан за брушење делова веће дужине и мањег
пречника. Она спречава угиб обратка услед дејства силе резања.
Стезне главе - служе за стезање обратка мањих дужина. Производе се са две
три или четири чељусти. Могу бити стандардне и специјалне. Стезне главе могу бити
са пнеуматским стезањем(за серијску и масовну производњу) и са механичким
стезањем (за појединачну производњу).
Стезне чауре - користе се за стезање предмета мањих димензија. У прибор за
стезање и базирање обратка спадају и цилиндрични као и конусни трнови.
Уређај за поравнавање тоцила - омогућава преоштравање тоцила дијамантом у
циљу обнављања његових резних способности.
Уређај за пречишћавање течности за хлађење - прибор је сваке брусилице.
Састоји се из резервоара за течност, електропумпе и цевовода. Служи за одржавање
способности течности да што дуже делује расхладно и подмазујуће.

Алати у обради брушењем – тоцила

Првобитна производња брусних каменова - тоцила која су се клесала од тврдог камена

зрнасте структуре, датира још од првих потреба обраде металног оружја. Са развојем
металургије и појавом првих примитивних брусилица, јавља се и потреба за све већим
количинама тоцила. Како су се тешко тесањем из камена производила и обрађивала ова тоцила,
почело се са израдом тоцила од песка - природног корунда, запеченим везивом од глине.
Лимитирајући фактор да се природни корунд налазио само у ситним гранулацијама, поспешио
је развој првих вештачких брусних зрна. Развој металургије и индустрије као и појава све већег
броја нових материјала, а пре свега врста челика, повлачи за собом и развој брусне индстрије.
Данас се производи више врста везива и брусних зрна, која употребљена у тоцилима брусе
најразличитије материјале - челике, разних особина, специфичности, тврдоћа и чврстоћа.
Подела алата - тоцила

12
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
Алати у обради брушењем - брусне плоче или тоцила се могу разврстати према облику
и намени. Према облику тоцила се деле на: котураста, лончаста, конична, тањираста, обручна,
тоцила са дршком или навртком и сегментна - вишеделна.

Слика 6.6

Према намени тоцила се деле за: цпољашње кружно брушење (отураста или лончаста и сл.)
сечење, оштрење алата, брушење глодала,брушење навоја, брушење зупчаника, унутрашње
брушење( насадна или са дрском), равно брушење, итд..
Посебну групу тоцила чине дијамантска тоцила, код којих је на основну конструкцију
тоцила нанер слој дијаманта.

Слика 7.7

Карактеристике тоцила

Основне карактеристике тоцила су:

— облик и димензије;

— врста брусног и везивног материјала;

6
Слика 6 –основни облици тоцила
7
Слика 7 –неки облици дијамантских тоцила
Извор: Бојан Радић, „Анализа процеса обраде брушењем“, завршни рад,Крагујевац, Машински факултет, 2010. год

13
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
— финоћа шмиргл материјала;

— тврдоћа и структура тоцила;

За израду тоцила користе се два основна материјала:

• брусни и

• везивни материјал

Слика 8.8
Брусни материјал

Брусни материјали представљају ситна зрнца, разлицитог облика:

Слика 9.9

Брусни материјали могу бити природног (природни брусни материјали) или вештачког
порекла (вештачки брусни материјали). Број зрна брусног материјала је огроман тако да брусне
плоче представљају многосечне алате. Природни абразивни материјали су: корунд, кварц,
дијамант вештачки абразивни материјали су: силицијум карбид, електрокорунд, кубни бор
нитрид (СВN) и синтетички дијамант.

У пракси и код већине произвођача тоцила устаљена је и следећа подела тоцила према врсти
абразивног материјала:

* конвенционална тоцила тј. тоцила са абразивним материјалима: корунд, силицијум карбид,

електрокорунд, племенити корунд, монокорунд, легирани електрокорунд (са керамичким
везивним средством);
8
Слика 8 –тоцило
9
Слика 9 –облици зрна брусног материјала
Извор: Бојан Радић, „Анализа процеса обраде брушењем“, завршни рад, Крагујевац, Машински факултет, 2010.
год

14
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
* СВN тоцила са везивним средством: керамика и вештачка смола;

*дијамантска тоцила са везивним средством: керамика, метална и вештачка смола;

ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА СТАЊА БРУСИЛИЦА

ЗА РАВНО БРУШЕЊЕ
Хабање и постојаност машина и алата
При релативном кретању две спрегнуте површине долази до појаве трења и хабања.
Хабање је једна од крајње негативних појава у обрадним процесима. Сматра се да
релативно високи притисци и високе температуре на конкретним површинама
спрегнутих парова, као и високе релативне брзине, представљају основне услове за
настанак и интензиван развој процеса хабања. Хабање радних елемената одвија се
непрекидно и у свим тренуцима процеса, при свим технолошким условима и режимима
обраде. Хабање резних алата исказује се у минутима и часовима.
Поузданост машине алатке
Поузданост се исказује као својство неког машинског система да у одређеном
временском периоду и у одређеним експлоатационим условима исправно
функционише. Сваки поремећај који се јавља у систему ограничава његове
пројектоване техничке могућности. Зато је поузданост један од најважнијих
показатеља квалитета обрадног система.
Брзина појаве кварова у функцији времена јасно разликује три зоне:
1. Зона почетних кварова, која настаје због неодговарајућег или нестручног
управљања системом, а то је уходавање система.
2. Зона нормалне експлоатације, у којој се јављају случајни кварови.
3. Зона дотрајалости система, у којој се јављају кварови због замора материјала,
истрошености елемената и др.

Превентивно одржавање брусилица за равно брушење

Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније.
На развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације
и повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на
променљиве. Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и
вршење одређених поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално

15
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
оспособљавање и чување производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам
одржавања долази уз сваки појам производње одређених добара. Током времена и употребе
долази до старења материјала и средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази
и до евидентног технолошког застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се
радна способност. Средства за рад су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се
појављују прекиди у раду. То узрокује појаву трошкова због замене и поправке делова, али и
трошкове због застоја у процесу производње.

Постоје две стратегије одржавања. То су:

• Корективно одржавање и

• Превентивно одржавање.

При пријему нове брусилице за равно брушење у фабрику врши се њен квалитативан пријем и
дефинише се табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:

1) По успешном пријему брусилице додељује јој се идентификациони број и класификациона

шифра и отвара ставка брусилице у табели машина. У табели машине води се комплетан
материјал о историјату брусилице од дана пријема у фабрику.

2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама брусилице. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у коју
се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број уграђених
комада у брусилицу.

3) План подмазивања садржи шифру брусилице, период подмазивања и количину. Пословођа

одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне историје
брусилице. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и одржавања алата и
опреме.

4) Табела о ремонту брусилице и замени оштећених делова се отвара при ремонту брусилице и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела који је
замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа одржавања који води
ремонт брусилице.

5)Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци брусилице. У

табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених делова и број
требовања. Ова табела служи за праћење брусилице током експлоатације и пружа информације
за превентивно и инвестиционо деловање на брусилици. Попуњава га пословођа одржавања.
Преглед машине може бити редован и ванредан. Редован преглед машине врши се на основу
задатог периода, ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада неке
машине, уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на
потребу чешћег прегледа машине. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања
заједно са радницима одржавања и одговорни су за исправност машина. Налази се уписују у
табелу о редовним и ванредним прегледима машине.

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду
уређаја. Превентивно одржавање је врста планског одржавања.

Предности превентивног одржавања:

16
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
• већа поузданост уређаја и система у раду,

• могућност планирања тренутка одржавања,

• могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.

Недостаци превентивног одржавања:

• повећани трошкови одржавања, повећана могућност квара уређаја услед људске грешке
особља које врши одржавање,

• високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.

Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене
или планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових
компонената, како би се продужио век трајања систему и рада.

Превентивно одржавање се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као
планирано одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја
пређених километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних
операција, итд, или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности
одржавања реализују на основу стања делова и система.

Подмазивање брусилица

Појам "подмазивање" представља скуп начина, техника и метода које се примењују у

триболошким системима како би се смањило трошење површина. Овај циљ се остварује тако
што пумпа погони уље на тачно одређена мазна места која су битна за функцију подмазивања
и хлађења у процесу резања. Доток мазива према главним деловима врши се централним
системом подмазивања а за остало је потребна ручна техника. Пумпа испоручује мазиво из
централног спремника путем цевовода до мазних тачака и елемената машине. Све се то обавља
аутоматски, у тренутку када је то потребно и тачно дефинисаним количинама. На тај начин се
смањује трење и трошење чиме се продужава животни век елемената машине уз истовремену
уштеду мазива. Средства за хлађење предмета обраде у току обраде брушењем имају функцију
хлађења и подмазивања. Хлађењем се врши одвођење топлоте из зоне резања, снижава се
температура брушења и смањује неповољни утицај топлоте на тоцило и обрадак.
Подмазивањем се смањује коефицијент трења између обратка и тоцила. Осим тога, средство за
хлађење и подмазивање има задатак одношења струготине, честица абразивног материјала и
везивног средства из зоне бршења и спречавање лепљења струготине на тоцило. На основу
наведених функција, средство за хлађење и подмазивање побољшава тачност и квалитет
обраде. Средства за хлађење и подмазивање на бази водених раствора имају бољу моћ
одвођења топлоте, док средства на бази резних уља имају боља својства подмазивања.
Нарочито је важно направити разлику између смањења стварања топлоте у зони
контактатоцила и обратка и повећања моћи одвођења топлоте , у процесу брушења. Приликом
примене резног уља у процесу брушења ствара се мања количина топлоте у односу на
брушење са средством за хлађење на бази воде. Међутим, пошто је расхладне течности лош
проводник топлоте, у процесу брушења ређе је у примени. У току брушења, настаје
попуњавање пора у тоцилу и лепљење материјала обратка на тоцило. Ова појава се може
знатно смањити применом таквог средства за хлађење, које спречава лепљење материјала
обратка на тоцило. Лепљење материјала на тоцило у пракси се најчешће јавља у случају када је
средство за хлађење дуго у употреби и запрљан.

17
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
Најважније особине које треба да поседује средство за хлађење и подмазивање је:

- да има добра технолошка својства (добру способност хлађења, подмазивања и квашења);

- антикорозиона својства (да не изазива корозију и оксидацију материјала предмета обраде и

делова брусилице);

- физичка, хемијска и технолошка стабилност у току одређеног времена експлоатације (да се не

разлаже и не губи својства у току експлоатације) и да има малу вискозност

- да су неотровна (одсуство штетног дејства на кожу и здравље радника) и да немају

непријатан мирис.

Довођење средства за хлађење и подмазивање у зону брушења, најчешће је путем повишеног

притиска. Средство за хлађење и подмазивање се из резервоара потискује помоћу пумпе и кроз
млазнице различите конструкције доводи у зону брушења брзином од око 1 m/s. Потребна
количина средства за хлађење и подмазивање је утолико већа, што је већа ширина зоне
контакта тоцила и предмета обраде, мања крупноћа абразивног зрна и затворенија структура,
виши квалитет обрађене површине предмета обраде и мања крутост предмета обраде. При
спољашњем округлом, унутрашњем и равном брушењу, количина средства за хлађење и
подмазивање не треба да је мања од 8-10 l/min по 1 mm ширине тоцила под притиском од око 2
бара.

Код продуктивног брушења повишеним брзинама резања конвенционалним тоцилима и

брушења дијамантским и СBN тоцилима, брушења без шиљака, потребна количина средства за
хлађење и подмазивање износи 180 - 400 l/min, под притиском већим од 2,5 бара. Конструкција
млазнице треба да обезбеди правилан млаз средства за хлађење и подмазивање по целој
површини контакта тоцила и предмета обраде. Код брушења усецањем, где се бруси обим и
чело обратка, потребно је имати два одвојена млазника. Код повишених обимних брзина
тоцила, услед храпавости обимне површине тоцила, ствара се обртни ваздушни слој око
тоцила, који онемогућава доспевање средства за хлађење и подмазивање у зону
контактатоцила и обратка. Због ове појаве, често се у заштитник тоцила додају лимене
преграде ради разбијања ваздушног слоја. Код брушења сложених профила и велике ширине
тоцила, додаје се још један млазник за испирање тоцила ради отклањања заосталог материјала
обратка у пораматоцила.

Средства за хлађење и подмазивање деле се у три групе:

• резна уља;

• мешавине;

•емулзије.

Резна уља су минералног и биљног порекла са хемијским и површински активним додацима.

Средства за хлађење и подмазивање на бази воде, представљају мешавину воде и додатака за
заштиту од корозије и побољшање моћи квашења органског и неорганског порекла. Емулзије,
као средство за хлађење и подмазивање, најчешће су у употреби. Емулзије чине мешавину две
међусобно раствориве или слабораствориве течности. Најчешће се примењују мешавине
емулзионих уља и воде са додатком емулгатора, антикорозионих и других додатака. Приликом
избора средства за хлађење и подмазивање у већини случајева потребно је контактирати

18
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
произвођаче тих средстава. Постоје одређене препоруке у вези коришћења средстава за
хлађење и подмазивање код брушења:

а) За брушење предмета обраде од ливеног гвожђа, челика (некаљеног и каљеног), тврдог

метала и титанијума, користе се синтетичка водорастворива средства која врше ефективно
хлађење метала и не утичу на површинску структуру материјала обратка;

б) Код завршног финог брушења предмета од легираног челика, код којих постоји опасност од
појаве микропукотина на брушеној површини, користе се резна уља вискозности 3 - 15 mm/s на
50° С. Резно уље у поређењу са водорастворивим средством за хлађење и подмазивање
снижава храпавост обрађене површине, смањује силе резања и успешније удаљује струготину
са тоцила. Код брушења сложених профила примењују се расхладне течности вискозности 20 -
30 mm/s при 50°Ꮯ.

ц) Код продуктивног брушења челика (некаљеног и каљеног) са високим брзинама резања (<60
m/s), дубоког брушења, брушења усецањем, где је максимални учинак до 100 mm 3/mms,
користе се емулзиона уља под притиском од 0,5 - 2,5 бара и количине не мање од 101 по 1 mm
контактна ширине тоцила. Температура средства за хлађење и подмазивање у систему не сме
да прелази 55°С. У случају повећања температуре изнад те границе, потребна је уградња
хладњака средства за хлађење и подмазивање. У случају појаве нагорелих места на брушеној
површини, појаве микропукотина, великог расипања мера на предмету обраде, изазване
термичким променама у контактној зони тоцила и предмета обраде, потребно је повећати
притисак или проток средства за хлађење и подмазивање. У случају да се овим поступцима не
добију повољни резултати, потребно је извршити замену средства за хлађење и подмазивање
другим типом, које има бољу способност хлађења.

Повећање храпавости брушене површине везано је за смањење способности подмазивања

средства за хлађење и подмазивање или је високи садржај тврдих металних примеса у SHР. У
овом случају потребно је применити средство за хлађење и подмазивање са бољим
триболошким карактеристикама.

Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен.То је одржавање које се реализује након јављања квара.
Оно се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања подразумевају
враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање. Подразумевају исто
такопоправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново изводио функције
дефинисане унутар прихватљивог нивоа.

У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о
насталом проблему. Пословођа одржавања уписује у дневни лист одржавања идентификациони
број машине, време настанка квара и кратак опис квара. Након тога, пословођа одржавања
одређује радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже природе обавештава

19
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
управника одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се машина врати у
радно стање. По завршеној операцији корективног одржавања у дневни лист одржавања
уписује се стање отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени резервни
делови. На основу дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава картон о опису
отказа. Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно
одржавање се реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања
уређаја користе се оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним
начином, односно превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.
Правилно и редовно одржавање брусилице има за циљ повећање њеног века трајања.
Брусилицу може одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице.
Радник који ради на одржавању, поправци и подешавању брусилице не сме произвољно
мењати делове брусилице, мењајући им тако особине и функцију. Пре приступања чишћењу,
поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се искључити на месту
прикључка на електричну мрежу. Мање сметње могу се отклонити у току рада само уколико се
нису јавиле у опасним просторима, односно у просторима опасних кретања брусилище.
Редовно одржавање обухвата знатан број радова и активности а најзначајније међу њима су
следеће:

• редовно и правилно подмазивање погонких преносника снаге (лежаји, вратила, осовине);

• контрола стања алата;

• контрола исправности рада управљачких уређаја. у случају било каквог квара на уређају или
алату, заштитној направи или уређајима за укључивање треба зауставити брусилицу и квар
пријавити одговорном руководиоцу.

ТЕХНОЛОГИЈА ОДРЖАВАЊА БРУСИЛИЦА ЗА РАВНО

БРУШЕЊЕ

Технолошки процес одржавања за сваку опрему одвија се кроз четири фазе:

 Обрада подлога за пројектовање технологија одржавања
 Разрада општих принципа технологије одржавања одговарајуће опреме
 Приступи и методе технологије одржавања
 Разрада специфичности у технологији одржавања

1.1 Приступи и методе технологије одржавања

Разликујемо два приступа делатности одржавања опреме, а то су:
Одржавање ка опреми се разликује по томе што објекти одржавања, алат, делови и остали
инструменти долази опреми на лице места.
Одржавање од опреме је ефикасније и брже јер су све ове компоненте потребне за одржавање
на једном месту.
Постоје две методе одржавања, а то су:
Индивидуална метода одржавања користи се код великих поправака уобичајених за
индустријску опрему. Стога, време застоја опреме одговара укупном времену свих обављених
радова.
Агрегатна или склопна метода одржавања користи се како би се смањио застој опреме у
постројењима.
Разрада специфичности у технологији одржавања

20
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
У технологији одржавања постоје и различите специфичности. Неки од разлога су: различите
подлоге, више начина извођења поправки, различити произвођачи, различите године
инсталирања и сл. Од свих специфичности технологије одржавања треба споменути још и
активности код:
1. Дијагностике у одржавању
Од велике је важности техничка дијагностика у одржавању. Техничка дијагностика односи се
на утврђивање понашања одређеног техничког састава, а након тога обрада прикупљених
података и њихова анализа.
2. Репаратурне технологије у одржавању
Најчешће примењиване технологије и методе у поправкама су: завривање, наваривање,
метализација, лепљење и др.
3. Подмазивање опреме
Задатак инжењера подмазивања у одређеном предузећу је да одреди прикладна мазива за
постојећу опрему, да се брине о ефикасном извођењу свих радова подмазивања, да смањи
асортиман мазива. За добро извођење радова подмазивања потребно је имати и добар
информациони систем у коме су дефинисани захвати подмазивања за сваку опрему и
механизам.
4. Антикорозивне заштите постројења и инсталација
Ризику деловања корозије изложена су постројења којима је основни материјал челик, а под
утицајем су атмосфере. У овом случају велики значај у заштити од корозије има цинк. Има
добра антикорозивна својства, а његова употреба је једноставна и економична.

Разрада општих принципа технологије одржавања

За одржавање, као и за производњу, треба одредити опште принципе. То значи да за одређене

радове треба дефинисати радна места, одредити потребан број радника и њихову струку,
описати ток операције, одредити време трајања операције.

Ток пројектовања технолошког процеса одржавања се разликује од производње само по томе

што је број понављања одржавања мањи и најчешће се ради о истом захвату на опреми више
година. Стога се технологија одржавања разрађује мало општије од производње.

За израду технологије одржавања неке поправке потребно је познавати:

 Састав уочавања квара,
 Методе отклањања квара и критичних места на опреми,
 Најједноставнији начин растављања опреме,
 Планиране активности након растављања опреме,
 Начин поновног састављања опреме,
 Испитивање опреме након поправке.

Након што запослени у одржавању сазнају све ове информације, могу дефинисати технологију
одржавања поправке за неку опрему.

Поправке квара делимо на следеће фазе:

1. Сазнање о настанку квара,
2. Проналажење места квара,
3. Технолошка припрема поправке,
4. Оперативна припрема поправке,
5. Извођење поправке,
6. Провера квалитета поправке,
7. Извештавање о поправци.

Према овоме можемо закључити да целокупни посао одржавања захева припремне радове који
су нужни за само извођење поправке и оперативног захвата.

21
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

Планирање одржавања
Врло важна делатност одржавања је планирање одржавања. Планирање одржавања заснива
се на познавању свих битних података и чињеница о објекту за који се израђује план
одржавања. Неки од података које је потребно познавати су:
 Подаци о функционирању и управљању машином,
 Опис употребе свих машина,
 Упутства за подешавање и одржавање,
 Упутства за подмазивање,
 Подаци о обављеним поправкама,
 Подаци о издвајању машине из производње,
 Подаци о замењивим деловима,
 Остали подаци важни за функционирање и поправљање машина.

Сви ови подаци могу се добити од произвођача, а на основу њих израђује се циклус одржавања
за сваку машину посебно.

2. РЕЗЕРВНИ ДЕЛОВИ
Угадња резервних делова је у суштини замена машинских елемената брусилице за равно
брушење, ради исправног рада исте.
Машински елементи
1. Вратила – вратила су носачи обртних машинских делова, омогућују њихово спајање у
ротациону целину, преносе попречне и уздужне силе и обртне моменте, стварају
могућност за остваривање ротације потребном брзином . вратила су обртни машински
делови кружног попречног пресека, чији се облик и димензије формирају у складу са
димензијама, распоредом и опетрежењем машинских делова које спајају у торациону
целину.
2. Лежаји – лежаји су мађински елементи чија се основна функција састоји у
обезбеђивању услова за релативно кретање обртних делова и за преношење оптерећења
са покретних на оне који мирују или обрнуто. По правилу се уграђују у ослонцима
вратила ге омогућују окретање рукава у односу на непомични ослонаци и преношење
оптерећења на ослонац.
3. Навојни спојеви – навојни спојеви се остварују поредством навоја. Навој може бити
израђен непосредно на деловима који се спајају или на посебним деловима као што су
навојна вретена, завртњи, навртке, који се користе за реализацију посредних навојних
спојема. Делови у споју могу извршавати функицју тачно дефинисаног међусобног
кретања или функцију обезбеђењем чврсте везе, тј. споја.
4. Зупчаници – пренос и трансформација снаге поможу зупчаника остварује се
спрезањем тј. захватом зубаца. Тиме је обезбеђено кортљање кинематских површина
без клизања. Преносни однос је сигуран, а носивост је висока у поређењу са другим
преносним паровима. Подизањем нивоа конструкцијских и технолошких својстава
одржава се висок степен квалитета рада зупчаних преносника снаге.
5. Спојнице – спојнице су машински елементи који се користе за спајање каксијалних
обртних делова, превенствено вратила, ради преношења обртног момента и кретања са
једног обртног дела на други. При преношењу обртни момент и брзина ротације се не
мењају. Код спојнице нема трансформације механичке енергије. Управљање радом
спојнице може бити механичко, хидраулично или електрично, са прекидом рада
машинског система или без прекида.
6. Опруге – опруге су машински елементи чија се функција заснива на акумулацији
механичке енергије. Услед специфичног облика и високе чврстоће материјала од којег
су израђене, опруге се под дејством оптерећења деформишу, а деформациони рад се

22
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
акумулише у виду потенцијалне енергије. Веза између силе и деформације може бити
линеарна, прогресивно растућа или дегресивна.
7. Нераздвојиви спојеви – нераздвојиви спојеви се без разарања не могу расклапати, а
могу се остварити ваваривањем, лемљењем, лепљењем или закивањем. Спојене целине
улазе у састав јединственог машинског дела. Могу лежати у истој равни, када чине
сучеони спој, могу лежати у равнима које су под углом, нпр. од 90°-угаони спој и могу
бити преклопљени, а то је преклопни спој.
8. Кућишта под притиском – кућишта у општем смислу су објекти, машински склопови,
који обезбеђују, затварају, простор у коме се одвија неки процес трансформације
енергије или материјала, првенствено у гасовитом или течном стању.
9. Заптивање – унутар кућишта се по правилу одвија процес уз учешће флуида који може
бити под вишим или нижим притиском. Кужишта су по правилу састављена из више
делова, како би се омогућило склапање и расклапање система. Ради увођења или
одвођења механичке енергије, у кућиште улазе покретни делови, као што су вретена,
вратила, клипне полуге и сл. На свим овим местима постоји могућност истицања
флуида и онемогућавање одвијања радног процеса. Највећи број неисправности код
машинских система који раде са флуидима, је последица губитка заптивних својстава.
Заптивање треба да спречи истицање флуида, оствари погонску сигурност система и
обезбеди потребан радни век уз поуздан рад.

ПОУЗДАНОСТ И ПОГОДНОСТ ЗА ОДРЖАВАЊЕ

Коришћење мазива је неизбежан начин за решавање технолошких проблема код већине

основних машинских елемената, различитих машинских система за обраду метала. Овако
широка примена мазива је последица значајне зависности поузданости рада и века трајања
поменутих елемената и система од ефикасности подмазивања њихових покретних делова.
2.1 Улога, развој и потрошња мазива
Значај подмазивања може јасно да се сагледа ако се има у виду чињеница да преко 50% свих
оштећења и отказа у раду механичких система настаје због хабања и да је подмазивање
најзаступљенији начин за смањење трења и хабања материјала. Подмазивање је процес
раздвајања спрегнутих површина делова машина у релативном кретању, слојем неке врсте
мазива. Материје које се користе у процесу подмазивања називају се једним именом мазива, а
њима се раздвајају, потпуно или делимично, површине тела у међусобном деловању и
релативном кретању са основним циљем да се смањи трење и хабање. Поред наведеног, мазива
имају и низ других функција. Најважнијна је свакако хлађење делова машина и уређаја. Ефекат
хлађења мазива је двојак. С једне стране, смањењем трења смањује се количина топлоте која се
генерише трењем, док се с друге стране стурјањем мазива топлота преноси са топлијих делова
на хладније или се предаје преко измењивача на околину.
Ефективност мазива зависи од многобројних, међусобно повезаних фактора, који опредељују
утицај мазива на трење и хабање виталних делова машина и опреме. Од средине двадесетог
века на даље, тј. у другој половини истог, догодио се значајан напредак и развој мазива.
Нижи трошкови рада система код којих се користе мазива постижу се:
 Продужењем интервала употребе мазива,
 Нижим трошковима одржавања током целог радног века машина,
 Употребом мазива за трајно подмазивање ( „for-life“ мазива).

Еколошки прихватљива мазива или тзв. „зелена“ мазива су такође императив, а еколошки
проблеми се решавају:
 Повећањем ефикасности коришћених мазива,
 Смањењем и/или елиминацијом емисије,
 Употребом брзо биоразградивих мазива.

23
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017

Неки од основних фактора , који имају утицаја на потрошњу мазива су следећи:

 Дужи интервал замене (нпр. постоји значајно смањење потражње моторних уља за
бензинске и дизел моторе, без обзира на пораст броја возила, јер је дужи век употребе уља),
 Смањење одржавања (употребом мазива смањују се трошкови одржавања опреме),
 Високе перформансе (велике радне брзине и температуре постављају захтев да мазива
поседују повећану оксидациону и термичку стабилност у што дужем интервалу употребе),
 Уже механичке толеранције (смањен је интензитет цурења уља код мотора, хидрауличких
система, компресора, па је смањен утрошак мазива),
 Побољшање заптивања, (позитивно утиче на смањење утрошка мазива код мотора,
турбина, хидрауличких система и зупчастих преносника),
 Трајно подмазивање (многи системи захтевају мазива са веком истим као и сами стистеми,
па су трошкови система нижи, нпр. уље за аутоматски мењач код моторних возила, масти за
котрљање лежаја и сл.).

Мазива произведена од минералних, синтетичких и биљних уља представљаће најзначајније

врсте производа у блиској будућности. Очекује се да ће иста обезбеђивати оптималне
технолошке карактеристике механичким системима, уз одговарајућа решења за заштиту
околине. Дебљина слоја мазива може бити различита и у основи је функција геометрије
спрегнутих површина које се подмазују, радних услова, тј. брзине, оптерећења, температуре,
као и пступка подмазивања.
Зависно од успостављене дебљине слоја мазива разликују се два основна вида или режима
подмазивања:
1) Потпуно подмазивање, код којег се између површина у међусобном деловању и
релативном кретању формира континуални слој мазива довољне дебљине да спречи њихов
додир. Да би се слој мазива одговарајуће дебљине одржао између површина под
оптерећењем, неопходно је да у њему постигне притисак способан да сноси спољашње
оптерећење одн. потребно је да слој има одређену моћ ношења. Уколико остварени
притисак није довољан, мазиво ће под утицајем оптерећења бити истиснуто са површина са
последицом повећаног трења и хабања. Код већине савремених машинских система тежи се
потпуном подмазивању, због тога што су тада губици услед трења најмањи, а хабање
материјала знатно мање него при непотпуном подмазивању. Међутим, потпуно
подмазивање није увек могуће технички реализовати или економски оправдати његову
примену.
2) Непотпуно подмазивање, код кога је слој мазива недовољне дебљине да спречи додир
површина.

Релативна дебљина слоја мазива је у корелације са ефективним веком машинских система

одн. њихових елемената. Ова величина одређује и дефинише захтевана својства мазива. Због
тога се при решавању проблема подмазивања, код већине основних елемената машина,
одређује и вредност релативне дебљине мазива. Правилно изабрано мазиво и одговарајући
поступак подмазивања повећавају век машинама, смањују трошкове њиховог рада и
одржавања. Ови ефекти се исказују смањењем потрошње енергије, нижим радним
температурама и мањим бројем застоја.
Опште је правило да се са порастом брзине користе мазива мање вискозности, а са порастом
оптерећења мазива веће вискозности.
Ефективно подмазивање машина алатки значи употребу коректних врста мазива у довољној
количини да би се адекватно подмазале покретне површине у току предвиђеног периода без
оштећења. Само под тим условима може се очекивати да ће откази и трошкови рада бити
најмањи.

24
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
Управљање стањем мазива у неком систему, ако је оно правилно имплементирано, даје
кориснику побољшање продуктивности и профитабилности:
 смањењем броја и дужине времена застоја,
 продужењем века машина и опреме,
 смањењем трошкова радне снаге,
 смањењем количине и трошкова одлагања отпадног мазива.

Наведени ефекти се постижу перманентном контролом стања мазива по дефинисаном

програму, обезбеђујући тако неопходне информације за доношење одлука, а у циљу контроле
хабања и деградационих процеса код машина и опреме. Додатна и не мање важна јесте и
чињеница да је анализа уља значајна дијагностичка техника код одржавања машина и опреме
по стању за сваки затворени циркулациони систем.
Ефикасан мониторинг има три димензије:
1. испитивање стања уља за подмазивање,
2. анализу стања система који се подмазује,
3. утврђивање могућег узорка оштећења и отказа елемената.

Са гледишта стања елемената машинских система који се подмазују, основни разлози

мониторинга уља су утврђивање степена контаминације, откривање узрока функционалне
неисправности и одређивање узрока оштећења или отказа. Код већине машина чврсти
контаминанти су најзначајнији узрочници отказа. Стална контрола уља и сисема, уз све
неопходне мере може значајно да смањи оштећења. Због тога је мониторинг стања машинског
система путем контроле мазива од посебног интереса за прогнозирање, предвиђање појаве
оштећења и на тај начин то је погодан „алат“ за спречавање оказа. То сазнање, које се рализује
кроз проактивно одржавање, истакло је још више важност мониторинга мазива.

Закључак
Технологија обраде брушењем има широку примену у машинској индустрији.
Брушење, као завршна обрада, има веома важну улогу у остваривању жељеног квалитета
предмета обраде. Правилним избором алата за брушење и брзине сечења за одговарајући
материјал предмета обраде, постиже се висок квалитет и тачност обрађиване површине, без
употребе скупих алата. Оштрење алата брушењем повећава постојаност алата у кратком
временском интервалу, па тако даје добру новчану и временску уштеду. Процес брушења се

25
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
примењује и код неких операција грубе обраде као што су сечење материјала, равнање
површина после ливења, заваривања и сл. У неким операцијама обраде делова, операције
брушења замењују операције које се изводе резањем алатима са дефинисаном геометријом
сечива ( на пример, израда навојних профила брушењем и сл). Дубоким брушењем се може
заменити обрада стругања, што показује универзалност ове обраде. Самооштрењем тоцила
повећава се његова постојаност. Производњом СВN тоцила у великој мери је замењена
употреба скупих дијамантских тоцила, повећана је економичност брушења тврдих и
високолегираних челика, а век трајања им је дуг због постојаности.

Брушење представља најзначајнији процес завршне обраде са којим се најчешће и завршава

израда делова.

Литература
1. Бабић Бојан, Калајџић Милисав, Тановић Љубодраг, „Технологија обраде“, Машински
факултет Универзитета у Београду, 1998.

2. Белић Илија, „Технологија обраде“, виша техничка машинска школа Београд, 1997.

26
ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ БРУСИЛИЦА ЗА БРУШЕЊЕ РАВНИХ ПОВРШИНА
Иван Ђурић
01мI/2017
3. Др. Цебало Р., „Модерна техника брушења“, Либер, Загреб, 1988.

4. Живковић Драган, „Машински системи“, висока техничка школа струковних студија,

Београд, 2013.год.

5. Калајџић Милисав, „Технологија машиноградње“, машински факултет универзитета у

Београду, 1998.

6. Лазић Миодраг, „Производне технологије“, II Поглавље 10, Обрада брушењем

7. Лазић Миодраг, „Технологија обраде метала резањем“, машински факултет, Крагујевац,

2002.

8. Лазић М., Недић Б., Митровић С., „Технологија обраде метала резањем“, машински
факултет, Крагујевац, 2002.

9. Ромчек А., „Технологија брушења“, Ливница Кикинда, Кикинда, 2000 год.

10. Симић А. Стеван, Јовичић Јовица, „Технологија обраде за први разред усмереног
образовања машинско - енергетске струке“, Београд 1987. год.

11. Стојковић С., Стојковић А., „Технологија оштрења алата“, техничка књига, Београд, 1985.

12. Терзић З., „Обрада метала резањем“, Београд 1988. год.

13. Теслић Милорад, „Технологија обраде“ за II разред машинске школе, Београд 1992.

14. Живота Чајетинац, Милољуб Мутавџић, ,,Технологија занимања за металобрусаче“,

Београд 1979. год.
15. ,,Хидраулика у индустрји“, Копаоник, 1995. год.

27