КОНСТРУИСАЊЕ ЛИВЕНИХ ДЕЛОВА

Алати за ливење су скупи, па се ливењем израђују: делови сложеног облика, великих

димензија и мање чврстоће у односу на челик. Делови већих димензија израђују се појединачно
ливењем у песку. Делови мањих димензија израђују се од сивог лива, нодуларног или челичног
лива (лију се у кокилама) а делови од лаких и обојених метала у алатима под притиском. Ливење
се врши у великим серијама зато што је то веома скуп и сложен процес. При конструисању
одливака треба водити рачуна о карактеристикама калупа, материјала и језгра. Степен скупљања
је различит за различите материјале. Последице услед скупљања материјала при хлађењу могу
бити усахлине, прскотине и деформације облика.

image002.gif

H (mm) До 25 25...50 50...100 100...200 200...500 Преко 500

Нагиб 1:10 1:!2 1:15 1:20 1:30 1:50
α 5,5° 4,5° 4° 3° 2° 1°

image003.gif

одливци: а)лоше конструисани б)добро конструисани

слика-1 /табела-1 /

- Вађење одливака из калупа олакшано је предвиђеним нагибима( слика-1), величине нагиба, дате
су у табели-1. Слика- 2, приказује да је пожељно да је већи део одливка у доњој половини калупа.
Табела-2, даје препоручене вредности прелаза( радијуса), спојева зидова одливака и др.

image003.jpg

Табела- 2
При ливењу треба избегавати употребу језгра.
Код делова који имају венац ( ременице, зупчаници, ободи спојница, замајци, фрикциони точкови
и сл.) венац и главчину треба извести са што мањом масом, а ребро извести под нагибом.
Није добро да површине за обраду леже укосо, јер је обрада тада много тежа, већ треба да леже у
истој равни и нормалне једна на другу.(слика-3).

Слика-3 слика-4 слика-5

Слика-4, места за рукавце( задебљаном делу треба дати довољан нагиб, нпр. 300). За израду
калупа модел треба урадити са једном глатком површином( јевтиније је).
Слика-5, ако се после ливења планира бушење рупе-предвидети потребан испуст или дебљи зид,
да би се чеоним глодалом добила нормална површина
Слика-6, међусобна блиска испупчења треба спојити( повољнија обрада , а модел јевтинији)
Слика-7, испусте с обе стране зида треба заменити једним испустом и једним упустом.
- Основни услов за добијање исправних одливака је што равномернија дебљина зидова
одливака( скупљање одливака је при хлађењу равномерније) као и што једноставније
конструкционо решење( јевтинија производња). image007.gif
image008.gif

Слика-6 слика-7

При конструисању ливених делова води се рачуна о додацима за обраду( зависно од величине
одливака и класе тачности). Код ливења у песку обично се предвиђају три класе:

Класа- I, која се користи у серијској производњи, при машинском калуповању са металним

моделима;

Класа- II, у серијској производњи при машинском калуповању са дрвеним моделима; и

Класа - III, при ручном калуповању са дрвеним моделима и у појединачној производњи;

 Ако се од одливка захтева већа јачина и жилавост користи се челични лив.
Темперовани сиви лив- за мање делове( окове, ланце, кључеве, мале точкове и сл.).
Црни темпер лив- за делове са променљивом дебљином( ободе, кочионе добоше, мењачке кутије,
кућице редуктора и сл.)
Алуминијумске и бакарне легуре за ливење( понекад и челични лив) лију се у кокилама и под
притиском( ливење великог броја истих комада танких зидова – до 3mm).
ЗАКЉУЧНИ ДЕО:

Које су методе израде делова?

Које се методе користе за завршну обраду?
Које грешке при хлађењу дела могу настати?
Објаснити слике и табеле .

КОНСТРУИСАЊЕ КОВАНИХ ДЕЛОВА

Ковање је још скупља метода од ливења, па се примењује када се захтева велика

чврстоћа и жилавост. Сви полазни облици ковања су стандардизовани, а неки од њих су ваљани и
вучени профили различитих облика попречних пресека. Ковање се може вршити на деловима у
хладном или топлом стању, као и у калупу или у виду слободног ковања. Ручно ковање је
најскупље и примењује се за делове једноставног облика и малих серија. Слободним ковањем је
веома тешко постићи пресек цилиндричних и призматичних површина па се прибегава ковању у
калупима. Ако су делови сложеног облика треба пре ковања проверити да ли се може извршити
нека друга обрада која би заменила постојећу.

За делове који се кују у калупима треба одредити удубљења у телу откивка који се могу добити
само у правцу удара пресе. За конусне површине треба обезбедити довољан нагиб ради течења
материјала. Типични делови који се кују у калупима су стандардни машински делови од којих се
захтева велика чврстоћа.
Слика-1, лакше је извршити подебљање на крају а теже унутар дела( слика -6.11).
Степенасти прелази су јевтинији од конусних( слика -6.12-а)

( слика -6.12-б)- равне површине су јевтиније од косих

( слика -6.12-ц) ребра се не могу израђивати слободним ковањем

( слика -6.12-д) задебљање није могуће извршити са унутрашњим површинама

- Ако су делови сложеног облика, заменити ковање- заваривањем или закивањем, слика-85.или
механичком обрадом и пресованим склопом-слика-86.

-За делове који се кују у калупима- удубљења у телу откивка могу се добити само у правцу удара
пресе- слика-86, а слика-6.15- калуп треба урадити да шупљине имају мању дубину, а већу
ширину.

Типични делови који се кују у калупу су: коленаста вратила, зупчаници, клипњаче,
котрљајућа тела, прстенови, колути лежаја, вратила изједна са зупчаницима и други делови од
којих се захтева велика чврстоћа. При изради кованих делова, посебно се води рачуна о
површинама на којима треба извршити обраду скидањем струготине.

ДЕЛОВИ КОЈИ СЕ ОБРАЂУЈУ РЕЗАЊЕМ

Површине делова који су претходно обрађени ливењем или ковањем, а њих треба обрадити
скидањем струготине, морају имати одговарајуће додатке за обраду, води се рачуна о стезању
делова и прилазу алата да буде што више :

површина у истом нивоу

површина које су управне или паралелне са површином притезања.
Степен тачности обраде неке површине треба да буде усаглашен са захтевом функције дела.
Непокретне додирне површине обрађивати стругањем, рендисањем и глодањем
Како би се обезбедило правилно налегање.
Релативно покретне додирне површине обрађују се брушењем( смањује се отпор трења).
Заптивне додирне површине које клизе једна по другој, морају бити фино обрађене( брушењем,
полирањем, хоновањем)- обезбеђују заптивање.
Слободне површине се понекад обрађују, ради повећања динамичке издржљивости, смањења
корозије, естетског изгледа и др.
При прелазу са једне површине на другу, одвајају се благо заобљеним жлебом(слика6.17).

На сликама- 6.18-6.21, дати су примери делова на којима се врши механичка обрада.

Ако су машински делови веће дужине( вратила, осовине, вретена и сл.), обавезна је
израда средишњих гнезда ради правилног центрирања при обради на стругу- слика- 6.
image001.jpg слика- 6

Облик- А- средишње гнездо α=600 ( за масе делова до 100кг)

Облик- Б- средишње гнездо α=900 ( за масе делова веће од 100кг)

Величина а- се одсеца по завршетку свих предвиђених обрада резањем.

КОНСТРУИСАЊЕ ЗАВАРЕНИХ ДЕЛОВА

Заваривање је један од најважнијих поступака спајања материјала(јевтиније од

осталих метода у погледу трошења материјала и прибора, али је и најпоузданија метода спајања).
Добро обликовани заварени делови могу бити лакши чак 50% од ливењем добијених делова,
мањи је утрошак материјала за моделе и алате. У поређењу са закивањем, заваривање има много
више предности: простија је технологија припреме, брже је и економичније, а заварене
конструкције су чак 15% лакше од закованих, лакше је отклањање грешака завара. Недостатак је
што овај процес , као и сам квалитет завара, зависи од заваривача и од материјала, већа је
осетљивост завара на променљива оптерећења. Како квалитет вара утиче на чврстоћу споја, завари
су класификовани према квалитету израде.

N- нормално заваривање( за умерена статичка оптерећења)

F- фино заваривање( за јача статичка и умерена динамичка оптерећења)

S- специјално заваривање( за јача статичка и динамичка оптерећења)

Челици се добро заварују ако у себи садрже мање од 0,3% угљеника. Легирајући елементи:
силицијум, манган, сумпор и фосфор, при заваривању делују неповољно на својства завара, док са
бакром и никлом, хромом, молибденом и ванадијумом то није случај. Бакар, алуминијум као и
њихове легуре се добро заварују. Заваривање се најчешће врши врућим гасом, грејним телима и
топлотним импулсима.

На слици- 7. је приказан исправан положај шава у односу на оптерећење.

image002.jpg image003.jpg image004.jpg

слика- 7 слика- 8

На слици- 8 дат је пример како се избегава завар код судова под притиском.

На слици- 9, дат је пример а- лоше и б- добро конструисаних заварених делова.

image005.jpg image006.jpg