КОНСТРУИСАЊЕ

Нераздвојиви спојеви (везе)

Врсте закованих спојева, Врсте челичних закивака и припрема лимова за закивање

Материјал за заковице и начини закивања

Повезивање дијелова конструкције у заједничку цјелину врши се елементима за спајање

(везу).
Овим елементима изводе се нераздвојиве, раздвојиве, покретне и еластичне везе.

Нераздвојиве везе не могу се раставити, а да се при томе не оштети или елемент везе или
спојени дијелови.
Нераздвојиве везе врше се : - заковицама,
- заваривањем,
- лемљењем и
- лијепљењем.
Заковани спојеви су некада биле основни вид спајања
Закивање може да се врши : - ручно (помоћу чекића, обликача и подметача) и
- машински (помоћу хидрауличних. пнеуматских парних и
електричних уређаја) у хладном и врућем стању.

ВРСТЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА

У зависности од положаја дијелова,заковани спојеви могу бити :

- преклопни и
- сучеони.
Преклопни спојеви остварују се преклапањем крајева дијелова.
Ови спојеви су једноставни за израду,
а недостатак што се тежишне линије дијелова не поклапају,па су дијелови споја допунски
напрегнути на савијање.
Примјењују се само за преношење мањих оптерећења.

преклопни спој
Сучеони заковани спојеви
Крајеви дијелова сучеоних закованих спојева се сучељавају, а оптерећења се преносе
посредством везних подметача.

Сучеони спој са једним подметачем

Сучеони спој са два подметача

Према броју редова закивака, заковани спојеви могу бити:

- једноредни или
- вишередни (обично дворедни).
-
Вишередни заковани спојеви изводе се наизмјенично или наспрамно

Заковани спојеви примјењују се за спајање лимова,трака, профилисаних штапова и других

машинских дијелова релативно малих дебљина.

Остварују се помоћу закивака који се постављају у већ припремљене отворе и закивају.

Формирање друге главе закивака обавља се под притиском који се у споју задржава и
послије закивања.

Ако се закивци загријавају при закивању , притисак између закованих дијелова се знатно
повећава јер при хлађењу закивака долази до њиховог скупљања, што узрокује напон
затезања у стаблу закивка и притисак између глава закивака и дијелова који се спајају.
Врсте челичних закивака и припрема лимова за закивање

За спајање лимова и профила лаких метала и њихових легура користе се различити облици
закивака. Закивци се израђују од истог или сличног материјала,као и дијелови који се
спајају.
Стабло закивка је цилиндричног облика са малим конусом према слободном дијелу. Зато
се називни пречник закивка (d ) мјери у близини главе закивка. Дужина закивка завиsи од
дебљине дијелова за закивање,врсте споја и начина закивања.

Облици закивака (заковица):

- Закивци са полуокруглом главом називног пречника
d = 1 до 9 mm - примјена за опште сврхе
d= 10 д0 37 mm– примјена за челичне конструкције и судове под притиском

- Закивци са упуштеном главом

Пречника d = 1до 9mm и
d = 10 до 37 mm , имају примјену се као и заковице са полуокруглом главом и
тамо гдје глава из било ког разлога смета.

- Закивци са пљоснатом главом

d = 2 до 9 mm за дијелове мање чврстоће

- Закивци са сочивастом главом

d = 1 до 8 mm примјена за опште сврхе

- Закивци са трапезастом главом

Израђују се за називне пречнике 10 до 37 mm и користе се у бродоградњи

- Закивци за ременице
Израђују се за називне пречнике d = 3 до 5 mm

Код припреме дијелова и везних лимова за закивање најприје треба очистити и

избрусити додирне површине, формирати и учвстити дијелове споја , означити мјеста за
отворе и избушити дијелове у склопу и након тога извршити закивање.

Материјал за заковице и начини закивања

Материјал за закивке треба да буде сличног састава како и материјал дијелова који се
спајају.
Зато се закивци израђују од челика,алуминијума и легура алуминијума, бакра, месинга и
других материјала.

У техничкој и другој документацији закивци се означавају називним пречником д,

дужином л, стандардом који прописује њихов облик и материјал.
Начини закивања

Закивци пречника до 9mm закивају се у хладном стању без обзира на врсту материјала, а
употребљавају се у опште сврхе и за челичне конструкције.
Челични закивци изнад 9 mm прије закивања загријавају се на температуру 1000º до
1100ºС
Закивање треба да се обави при температури 550ºС.
У току даљег хлађења долази до скупљања закивка, а као посљедица јављају се напон
затезања у стаблу закивка и површински притисак између главе закивка и лимова.
Код закивања судова под притиском и код непропустљивих састава притисак између
глава закивка и лимова је толико велики да за предвиђено оптерећење не може доћи до
помјерања лимова.

Закивање се може обавити ручно и машински.

При ручном закивању завршна глава се формира ударцима по калупу и то обично
пнеуматским чекићом.
Машинско закивање се врши на преси .
Прво се дијелови и закивак учврсте помоћу притискивача и држача , а затим се једним
ходом пресе формира завршна глава.
Сила пресе се постепено повећава што омогућује течење материјала закивка и практично у
цјелини попуњава рупа за закивке.
То значи да ће послије закивања закивак имати пречник који је једнак пречнику рупе.
Закивање се почиње од од унутрашњих и врши се ка спољним редовима и од унутрашњих
ка спољним закивцима.
Одговорити на питања:

1. Шта су нераздвојиве везе?

2. Помоћу чега се остварују нераздвојиви спојеви?
3. Како се може вршити закивање?
4. У зависности од положаја дијелова који се спајају какви могу бити заковани спојеви?
5. Објаснити преклопни спој?
6. Објаснити сучеони спој?
7. С обзиром на број редова закивака ,какви могу бити заковани спојеви?
8. Набројати облике заковица?
9. Објаснити поступак ручног и машинског закивања