Врсте, конструкција, карактеристике и принцип рада термоелектране,

топлане и хидроелектране;

Принцип рада термоелектране

У термоелектранама се хемијска енергија горива (угаљ,нафта,гас...) претвара у

одговарајућим уређајима (котлови, турбине, гасни или дизел мотори...) у топлотну
енергију , па затим у механичку, она се користи за покретање електричног генератора.

Једна од шема рада термоелектране приказана је на слици (1)

У ложишту на решетки (1) сагоријева угаљ,па произведена топлота загријава котао (2), а
сагорјели гасови чији је ток означен на слици долазе у димњак, при чему се њихова
топлота користи у друге сврхе.
Да би сагоријевање било интентзивније и потпуније са што мање губитака ,ствара се
вјештачка промаја, у ову сврху вентилатор за ваздух (3) убацује под решетку ваздух
претходно загријан у загријачу ваздуха (4).
Да би се потпуно осушила произведена водена пара у горњем котлу прегријава се у
прегријачу паре (5), па овако прегријан одлази у парну турбину (6), која окреће
електрични генератор (7), а овај даје електричну енергију.
Искоришћена водена пара кондензује се у парном кондензатору (8) у воду, коју пумпа за
кондензат (9) убацује у резервоар котловске воде (10), па се тако ова иста вода преко
пумпе за напајање котла (11) убацује у котао ,претходно загријана у загријачу воде (12).
Како се у току процеса један дио котловске воде губи ,у котловски резервоар треба стално
досипати пречишћену ( омекшану) воду. У ову сврху служи пречистач воде (13) и пумпа
за допунску воду (14).
Пара се кондензује у парном кондензатору помоћу хладне воде која се пумпом за хлађење
(15) потискује кроз цијеви кондензатора.

Да би се парна електрана сагледала у цјелини , треба имати у виду да већина њих троши
огромне количине угља ,а исто тако и велике количине воде, што упућује на то да
термоелектране треба градити у близини рудника угља али и ублизини ријека.