"Dvadeset godina na obezbeđenju Tita": Pokušaja ubistava 1947.

nije bilo
Rajko Rađenović | 30. novembar 2019. 20:34 | Komentara: 0

Svedočenje Milana Žeželja o navodnom atentatu na Brdu kod Kranja je netačno

Препоручите 0 Подели Tweet

General Milan Žeželj Foto Dokumentacija "Novosti"

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Slučaj Artemije
Sve žene Lotara Mateusa

GENERAL-major Luka Božović, načelnik bezbednosti Gardijske brigade i jedno vreme ađutant maršala, o
navodnom "medicinskom" atentatu na predsednika Tita na Brdu kod Kranja, februara 1947. godine, iznosi
sasvim suprotnu verziju od one Miladina Adamovića, odnosno Milana Žeželja u knjizi "Brozovi strahovi", u
prethodnom nastavku feljtona. Evo ove druge verzije, koju je general-major Luka Božović ispričao u knjizi
"Dvadeset godina na obezbeđenju Tita":

"Mi iz maršalovog obezbeđenja nismo primjećivali niti smo znali da on ima nekih zdravstvenih problema.
Njegova svakodnevna radna i životna aktivnost bila je vrlo dinamična. Bilo je pravo iznenađenje kada smo
čuli da se odlučio da pođe na operaciju. Posle izvesnog vremena saznali smo da se radi o lakšem bruhu."

TADAŠNjI lični lekar maršalov Borislav Boro Božović dobio je zadatak da organizuje hiruršku ekipu od
domaćih lekara koji će izvršiti operaciju. Pala je odluka da tu ekipu čine lekari i sanitetsko osoblje hirurške
klinike profesora dr Božidara Lavriča u Ljubljani. Profesor Lavrič i dr Božović predložili su da se hirurška
intervencija izvrši u adaptiranim prostorijama reprezentativne zgrade na Brdu kod Kranja, u kojoj je maršal
češće boravio na odmoru.

Kada su profesor Lavrič i dr Božović predložili lekare i ostalo medicinsko osoblje koje bi učestvovalo u
hirurškoj ekipi, obezbeđenje je dobilo zadatak da prikupi podatke i izvrši proveru sa gledišta sigurnosti za
sva predložena lica. Postojala je jedino izvesna manja rezerva prema instrumentarki i glavnoj medicinskoj
sestri kod profesora Lavriča, Liviji Merlak, jer je ranije bila časna sestra.

NA SVEGA nekoliko dana pre operacije, iz Sovjetskog Saveza doputovala su dvojica sovjetskih profesora,
hirurg dr Bakeljev i internista dr Smotrov, i jedna medicinska sestra - instrumentarka. Navodno, Staljin ih je
poslao čim je saznao da će maršal biti operisan, iako naši to nisu tražili.

Tito je prihvatio da ga operiše ovaj sovjetski hirurg.

Operaciju je izvršio u februaru 1947. godine prof. dr Bakuljev, a prof. dr Lavrič je asistirao. Hirurška
intervencija izvršena je sa lokalnom anestezijom, tako da je Tito pratio tok operacije. Svi lekari koji su
učestvovali u operaciji bili su zadovoljni što je sve prošlo sasvim dobro. Posle operacije o Titu su vodili
brigu lični lekar dr Božović, domaćica Jovanka Budisavljević, raniji pripadnik partizanskog saniteta, i Livija
Merlak, glavna medicinska sestra na klinici prof. dr Lavriča. Međutim, sledećeg dana Tito se nije najbolje
osećao, pa je došlo do nervoze i konsultacija. Iz Ljubljane su hitno stigli profesori dr Lavrič, dr Brecelj i dr
Tavčar.

SOVJETSKI profesori su sumnjali da je kod maršala došlo do svezanosti creva i da je potrebno izvršiti novu
hiruršku intervenciju. Naši lekari su bili drugog mišljenja i smatrali su da nema dovoljno indikacija o
zapletenosti creva, već da su male tegobe normalna posleoperativna pojava i da treba imati strpljenja. Nisu se
složili sa predlogom za novu operaciju. Dr Boro Božović je kasnije ispričao da je u odlučivanju da li maršala
ponovo operisati zbog sumnje u svezana creva presudno bilo to što su se u međuvremenu javili znaci
aktivnosti creva, a to je govorilo da su oni u normalnom stanju i da funkcionišu.

Maršalov oporavak ubrzo je krenuo sasvim mirno i dobro. Desetak dana kasnije Tito je čio i zdrav prešao sa
Brda u Zagreb. Za to vreme sovjetski profesori su se zadržali na Brdu i u Zagrebu. Internista prof. dr
Smotrov pregledao je Mitra Bakića, koji je tih dana boravio u Zagrebu na lečenju. Drugi put kada je pošao
do Mitra Bakića, penjući se uz stepenice vile u Tuškancu, iznenada mu je pozlilo, pao je i ubrzo izdahnuo.

UZ SAGLASNOST sovjetske ambasade u Beogradu, na Medicinskom fakultetu u Zagrebu posebna lekarska

komisija izvršila je obdukciju prof. dr Smotrova.

Profesor dr Bakeljev je bio vrlo simpatičan. Posle maršalove operacije vodili smo ga na izlet po snežnim
cestama na Bled i u Bohinj. Oduševljavao se prirodnim lepotama, nije pokazivao znake umora ili dosade.
Bio je simpatičan.

Posle normalizacije odnosa sa SSSR-om, a prilikom Titove posete juna 1956. godine, naša Ambasada u
Moskvi informisala se o sovjetskim ljudima koji su bili u Jugoslaviji u neposrednom kontaktu sa Titom.
Saznali smo da je profesor dr Bakuljev, inače u to vreme predsednik Akademije medicinskih nauka SSSR-a,
bio jedan od retkih sovjetskih uglednika koji se nije istupao protiv Jugoslavije za vreme informbirovske
kampanje.

U KNjIZI "Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" Vladimir Dedijer, o ovoj operaciji predsednika Tita
na Brdu kod Kranja, konstatuje "da o toj operaciji postoje različita svedočenja Titovih lekara, kao i njegovih
pratilaca".

Dedijer potom piše o sećanju profesora dr Bogdana Brecelja objavljenom, u aprilu 1982. godine, u
ljubljanskom listu "Nedeljni telegraf", pod naslovom "Uspomene Titovih lekara", novinara Borislava Lukića.
Dedijer dalje govori o svom razgovoru i viđenju generala Milana Žeželja ove Titove operacije, koji su vodili
4. novembra 1980. godine, te o opisu generala Žeželja o ovom slučaju u "Vjesniku" od 16. februara 1981.
godine.

Dedijer na kraju konstatuje: "Pošto sam se upoznao sa Žeželjevim izjavama, sa onom datoj meni i onom u
'Vjesniku', upitao sam za mišljenje o svemu ovome tadašnjeg ličnog lekara druga Tita, dr Boru Božovića,
koji je bio stalno u Titovoj pratnji. Dr Božović, danas ugledni profesor Beogradskog univerziteta, izjavio mi
je da je svedočenje Milana Žeželja netačno i da nije bilo nikakvih konflikata sa sovjetskim lekarima."

OČITO je da se ovde radi o dve sasvim različite verzije ovog događaja - operacije predsednika Tita na Brdu
kod Kranja, februara 1947. godine. Mnogo je razlika u navedenim verzijama: da li je predsednik Tito
operisan od slepog creva (M. Adamović i drugi) ili od bruha (L. Božović); da li je predsednik Tito operisan
pod narkozom (M. Adamović i drugi) ili sa lokalnom anastezijom, tako da je pratio tok operacije (L.
Božović); da li je bilo sukoba (nesporazuma) između sovjetskih lekara i Milana Žeželja (M. Adamović i
drugi) ili je netačna tvrdnja - Milana Žeželja o sukobu, odnosno da nije bilo nikakvih konflikata sa
sovjetskim lekarima (dr Boro Božović); posle operacije jugoslovenski lekari su se vratili na redovne lekarske
dužnosti (Ž. Mihajlović Šilja) ili su sovjetski lekari Bakuljev i Smotrov sa anastetičarkom i zajedno sa našim
lekarima ostali sledeću noć na Brdu kod Kranja da pripaze na Tita (L. Božović).

I na kraju pitanje - da li je stvarno bio planiran tzv. medicinski atentat na predsednika Tita, prilikom operacije
na Brdu kod Kranja februara 1947. godine, odnosno koja je od ove dve napred navedene verzije tačna
(generala Milana Žeželja ili generala Luke Božovića).

PRIJATELjSKI SUSRET U MOSKVI

ZA VREME posete predsednika Tita Sovjetskom Savezu, juna 1956. godine, po kazivanju generala
Božovića, na prijemu u našoj ambasadi u Moskvi, pored Hruščova, Vorošilova, Bulganjina i Mikojana bili su
članovi CK KP SSSR-a i vlade. Među njima bio je prof. dr Bakeljev, koji je 1947. godine operisao Tita. On
se za čitavo proteklo vreme prijateljski odnosio prema našoj zemlji. Tito je sa njim kratko razgovarao, a
ambasador Mićunović predao mu je Titovu fotografiju sa posvetom i prigodan poklon.

Pošaljite komentar
Ukoliko ne želite da popunjavate polja za ime, email i kod sa slike, prijavite se.

Ime ili nadimak

E-mail

Komentar
Preostalo karaktera: 500

Izračunajte =
Uslovi objave Prihvatam uslove objave komentara
Pošaljite komentar