PREDŠKOLSKO

VASPITANJE
• Predškolsko vaspitanje ima svoju društvenu i
svoju pedagošku funkciju.

• U periodu od rođenja do polaska u školu pokreću

se i aktiviraju fizičke i psihičke osnove i dispozicije
donete nasleđem.
• Poznato je da je u predškolskom periodu najburniji i
najintenzivniji razvoj deteta: dete od 3-7 godine raste
prosečno 6-7 cm godišnje;
• dobija 2-3 kg godišnje;
• razvoj opšte umne sposobnosti (prema istraživanjima
Bluma) odvija se tako da se 50% tog razvoja, ako uzmemo
u obzir sedamnaestogodišnjaka, postiže u prve četiri
godine života,
• zatim 30% do završene osme godine;
• preostalih 20% do kraja sedamnaeste godine.
•
FUNKCIJE PREDŠKOLSKOG VASPITANJA

Predškolskim vaspitanjem treba obezbediti zadovoljavanje

dečjih potreba i društvenih potreba, i ostvarivanje njihovih
prava (da se deca rode i žive u sredini koja će unapređivati
njihovo fizičko i mentalno zdravlje, da budu prihvaćena i
voljena, da odrastaju u sredini koja će omogućiti najbolje
uslove za njihov rast, razvoj i učenje).
• Predškolskim vaspitanjem obezbeđuje se aktivno
učešće deteta u zajednici dece slične njemu i u
uslovima koji su prilagođeni njegovim razvojnim
potrebama i interesovanjima.
• Porodica kao najuži socijalni okvir ne može da
obezbedi različita socijalna iskustva potrebna za
socijalni razvoj deteta.
• U predškolskoj ustanovi, ostvaruje se i priprema
dece za polazak u školu (sticanje odgovarajućeg
fonda znanja, razvijanje odgovarajućih sposobnosti i
navika potrebnih za život- školu, psihološka,
socioemocionalna, motivaciona spremnost deteta
da prihvati složenije obaveze i zadatke koje postavlja
škola.
• Od 2007. god Pripremni predškolski program je
obavezni i predstavlja sastavni deo ukupnog sistema
vaspitanja i obrazovanja.
• Pružanje pomoći porodici u vaspitanju dece,
unapređivanje pedagoško- psihološke kulture
roditelja radi što uspešnijeg vaspitnog delovanja na
decu.
• Oslobađanje roditelja za izvesno vreme tokom dana
od brige o deci, čuvanje, nega i ishrana dece
(jaslice, celodnevni boravak dece u vrtiću).
• Predškolska ustanova ostvaruje i socijalnu i
zaštitnu funkciju.
• Kompenzatorska funkcija omogućava da se ublaži
uticaj različitih- porodičnih nepovoljnih faktora
(kulturnih, ekonomskih, obrazovnih, zdravstvenih).
• Pomenute nepovoljne uticaje moguće je jednim
delom nadoknaditi kroz institucionalno
predškolsko vaspitanje.
• Važno je imati u vidu da je predškolsko
vaspitanje dopuna porodičnom vaspitanju.
• Predškolska institucija podrazumeva i rad sa
decom sa posebnim potrebama.
• U njima se primenjuje poseban korektivni
postupak, vaspitanje i nega u zavisnosti od
vrste i stepena ometenosti deteta.
• Isto tako u predškolskim ustanovama se
realizuju posebni oblici i sadržaji za decu sa
povećanim razvojnim mogućnostima
(obdarena deca).
• Oblasti celovitog uticaja u okviru predškolskog
vaspitanja
• Intelektualni razvoj predškolskog deteta je vrlo
intenzivan,
• proces formiranja sistema predstava;
• razvijanje umnih snaga i svojstava ličnosti:
• pamćenja, mišljenja, opažanja, pažnje, mašte.
• Dete treba staviti u situaciju da svet oko sebe
posmatra i istovremeno o njemu misli i
zaključuje.
• Dete je radoznalo.
• Treba mu omogućiti da otkriva i što
samostalnije shvata okolinu koja ga okružuje.
• Radno vaspitanje takođe ima svoju osnovu u
predškolskom vaspitanju.
• Osamostaljivanje deteta u zadovoljavanju ličnih
potreba, navikavanje na samoposluživanje i njegovo
angažovanje da pomaže u kući i obavlja deo svojih
kućnih obaveza, su put za formiranje trajnih i čvrstih
radnih navika.
• Zadatke moralnog vaspitanja ostvarujemo na
ovom uzrastu kroz aktivnost dece i njihovo
emocionalno vezivanje za konkretne pozitivne
primere.
• Primer je najbolje sredstvo vaspitanja i zato je
važno pitanje moralnog ponašanja odraslih.
• Predškolsko vaspitanje je doba kada se deca
estetski vaspitavaju, to jest uče i navikavaju da
misle, govore i rade po zakonima lepog.
• Ove su godine presudne za stvaranje osnovnog
emocionalnog odnosa prema društveno
prihvatljivim estetskim vrednostima.
• Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak svih
vaspitnih činilaca, a posebno porodice i ustanova
koje se bave predškolskim vaspitanjem i
obrazovanjem.
• Sam polazak u osnovnu školu je jedan od
najznačajnijih trenutaka u životu čoveka i zato se
treba založiti da dete to doživi pripremljeno, bez
trauma i neuspeha na samom startu.
PRIPREMA ZA ŠKOLU

• Fizička i zdravstvena priprema (uključivanje u

igru dece, pokretljivost, okretnost, kretanje
gradskim ulicama i sl.),
• Formiranje elementarnih kulturno-higijenskih
navika (oblačenje, obuvanje, zadovoljavanje
fizioloških potreba, čuvanje ličnih stvari,
ponašanje među drugovima, odnos prema
odraslima i sl.),
• formiranje radnih navika (preuzimanje
školskih obaveza, tačnost, urednost i
upornost),
• razvijanje dečje govorne kulture (saslušati,
razumeti tuđi govor i izreći svoje misli),
• formiranje šireg kruga predstava i pojmova o
prirodnoj i društvenoj sredini (sa decom šetati,
razgovarati, odgovarati na njihova pitanja,
posmatrati pojave i vežbati ih u zaključivanju),
• socijalizacija predškolskog deteta (uvođenje u krug
vršnjaka, u zajedničku igru realne životne uslove i
odnose),
• emocionalna priprema i motivisanje za polazak u
školu (osloboditi decu straha od škole i učitelja,
školskih obaveza i kazni).
• Ova priprema posebno obuhvata i rad sa roditeljima
radi upoznavanja sa njihovim obavezama u vezi sa
pripremom dece za polazak u školu.
•
• Društvena sredina u skladu sa svojim potrebama,
interesima i mogućnostima organizuje raznovrsne oblike
vaspitnog rada sa decom predškolskog uzrasta.
• Društveno usmeren i organizovan rad sa predškolkom
decom je obaveza lokalne sredine, naročito godinu dana
pre polaska u školu.
VASPITANJE I OBRAZOVANJE PREDŠKOLSKE DECE
OSTVARUJE SE U USTANOVAMA ZA PREDŠKOLSKO I
OSNOVNO VASPITANJE I OBRAZOVANJE I TO U SLEDEĆIM
OBLICIMA:
• a) dečji vrtići (u čijem sastavu su najčešće i dečje
jasle, grupe dece do 3 god., kao i vaspitne grupe
dece od 3-7 god.);
• b) vaspitne grupe predškolke dece pri osnovnim
školama (za decu starijeg predškolskog uzrasta);
• c) drugi organizovani oblici vaspitno-obrazovnog rada sa
predškolskom decom:
• -u oblasti zdravstva i socijalne zaštite (domovi za decu bez
roditelja, dečji dispanzeri, klinike za majku i dete, savetovališta i
sl.);
• - aktivnosti preduzeća na zbrinjavanju predškolske dece radnika
u krugu te ustanove;
• -igrališta u naselju, zelene površine, sportski objekti, rekreativni
objekti;
• Igraonice;
• -delatnosti organizacija u oblasti kulture, sporta i javnog
informisanja.
PROGRAM I SADRŽAJ RADA DEČJIH VRTIĆA I
VASPITNIH GRUPA PRI OSNOVNIM ŠKOLAMA JE VRLO
RAZNOVRSTAN I BOGAT
• • fizičko i zdravstveno vaspitanje dece,
• • upoznavanje okoline (prirodne i društvene),
• • razvoj govora,
• • formiranje početnih matematičkih pojmova,
• • likovno vaspitanje, i
• • muzičko vaspitanje.
• Deca su u dečjim vrtićima podeljena najčešće u tri uzrasne
grupe:
• mlađa (3-4 godine),
• srednja grupa (4-5) i
• starija uzrasna grupa (5-6 godina, odnosno do polaska u
školu).
• Broj dece u grupi je 20 (mlađa), 24 (srednja), odnosno 28
(starija).