ОСНОВНИ ЧИНИОЦИ

СИСТЕМА ВАСПИТАЊА
• Под појимом "чиниоци васпитања" подразумевају
се сви облици и институције васпитног деловања
које утичу на развој личности.
• Ту су укључени сви чиниоци који директно или
индиректно учествују у васпитању и доприносе
остваривању циља и задатака васпитања.
•
• Ти чиниоци су бројни:
• почев од породице, преко дечјих вртића и разних типова
школа до библиотека,
• музеја, дечјих културних центара,
• средстава масовних комуникација итд.
• Било би веома тешко саставити списак учесника у
васпитању и образовању младих и одраслих, а још
теже их рангирати по степену значаја и учествовања
у процесу васпитања.
• Они се разликују и по томе што се у некима
приступа плански, систематски и организовано
процесу васпитања (на пример школа), а у неким
институцијама узгред (нпр. институције у области
културе).
• Најшири појам је :
• система васпитања и тај систем је најразуђенији
и најотворенији,
• ужи појам је систем образовања,
• још ужи појам је систем школства.
• Школски систем (систем васпитно-образовних
установа) је окосница сваког система васпитања
јер му је основни циљ остваривање
васпитнообразовне делатности.
ДЕТЕРМИНАНТЕ СИСТЕМА ВАСПИТАЊА
• Систем васпитања је друштвено и историјски условљен и
променљив. Може се рећи да на систем васпитања утичу
бројни фактори и то:
• друштвено уређење,
• степен научно технолошког развитка,
• економска развијеност,
• ниво културног развитка,
• традиција,
• као и развијеност науке, а пре свега педагогије.
ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКО УРЕЂЕЊЕ ЗЕМЉЕ



-Структура друштва

-Друштвена подела рада

-Експлоатација туђег рада

-Власт над вишком вредности

-Степен развијености демократије

- Песпективе развоја друштва

-Међународни статус државе
• Упоредити систем васпитања:
• пре II светског рата,
• После II светског рата,
• после укидања социјализма и увођења патијског
плурализма,
• утицај интеграционих процеса, глобализације, на
систем васпитања.

Друштвено политичко уређење земље
одређује карактер и степен дејства свих
осталих детерминанти.

-У друштву подељеном на класе неминовна
је подељеност система школства,
образовања и васпитања.
НАУЧНО – ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ
• Напредак науке и технологије отвара нове могућности за
развој система васпитања.
• Умножавање научних сазнања.
• Интелектуализација рада
• Технолошки развој утиче на промену занимања,
појављивљње нових образовних профила.
• Пораст слободног времена и могућности за додатно
обазовање.
• -Неопходност перманентног образовања и самообразовања.
ЕКОНОМСКА РАЗВИЈЕНОСТ ЗЕМЉЕ

• Економска (привредна) развијеност земље је

директно повезана са висином материјалних
средстава које једно друштво може да издвоји за
потребе образовања и васпитања.
• Неразвијена привреда нема потребе ни за
развијеним системом школства.
КУЛТУРНА РАЗВИЈЕНОСТ

• Ниво културног и уметничког развоја дрштва,

постојање културних институција утиче на развој
система васпитања.
• Културни преображај данас произилази из новог
положаја човека у друштву.
• У земљи у којој влада неписменост, у којој не постоје
развијене културне институције, нема ни услова за
посебан развој школства.
УТИЦАЈ ТРАДИЦИЈЕ

• Важно је неговање одређене традиције

везане за постојање одређених институцуја.
• Гимназија као школа која пружа широко
опште образовање и на адекватан начин
припрема за даље школовање.
РАЗВИЈЕНОСТ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ
• Васпитање је веома сложен и динамичан процес
у коме учествују бројни чиниоци који воде ка
остваривању постављених циљева и задатака.
• Те задатаке друштво не може успешно решавати
без ослањања на педагошку науку, као и на
друге за васпитање и педагогију релевантне
науке.
• На основу степена организованости, систематичности и
друштвеног утицаја сви чиниоци се могу класификовати у
три групе:
• Школски систем
• Облици систематског и друштвено организованог
ваншколског васпитања и образовања
• Чиниоци васпитања којима није једина и основна функција
остваривање задатака васпитања и образовања
• Породица као посебан и најзначјанији чинилац
васпитања и формирања личности