Зрелост деце за полазак

у школу

Период пред полазак у школу сматра се периодом интензивног развоја детета, односно емоционални,
интелектуални, социјални и телесни развој. То је један важан период у животу детета, јер дете тада
постаје део структурисане средине, где се излаже разним факторима као што је систем вредновања и
такмичења, где постоји и могућност да доживи критике и неуспех. У школи се први пут сусреће са
обавезама, с осећајем одговорности и новом организацијом живота. Први школски дани могу бити
узбудљиви, али и пропраћени страхом и нелагодношћу. Већина деце би требало да прихвати ово
животно раздобље сасвим природно и смирено.

Због ових ствари врло је важно пре поласка детета у школу, на одговарајући начин, проценити зрелост
детета за школу, а како бисмо то проценили, морамо се запитати шта је зрелост?

Зрелост се дефинише као ниво психичког и физичког развоја који ће детету омогућити да обави захтеве
који ће му бити постављени у школи, односно представља оптималну спремност детета да се суочи са
одређеним потешкоћама и предстојећим проблемима. Такође, представља неко проширено осећање
себе, топао однос према другима, реалну перцепцију итд.

Дакле, зрелост је веома битна ствар, а та иста зрелост се може дефинисати кроз емоционални,
интелектуални, социјални и телесни развој, где је то важан период у животу једног детета.

Наиме, постоји емоционална зрелост или развој, код кога је битна и самоконтрола где им то помаже
при учењу и бољем сналажењу у социјалним контактима. Емоционална зрелост односи се на развијање
самосталности, поверења, самопоуздања и постизање емоционалне стабилности. Дете постепено
овладава својим способностима осећања и учи да изражава и контролише своја емоционална стања.

Емоције и осећања су веома битни за дететов друштвени живот, из разлога што дете тог узраста
отворено исказује своје емоције, где покушава и да их контролише. У школи је дете изложено систему
вредновања и оцењивања, похвалама и критикама те ће морати на одређени начин прихватљиво да
реагује. Пред полазак у школу битно је да дете има одређени ниво толеранције на фрустрацију, што ће
му омогућити да устраје у учењу и онда кад баш њему није пријатно и занимљиво, да прихвата успех
односно неуспех и да зна да се носи носити с осећајима који их прате.

Значајан фактор зрелости јесте интелектуална зрелост. Она обухвата одређени ниво развијености
интелектуалних функција: опажања, мишљења, говора, пажње, памћења, маште као основе за
проширивање постојећих ли стицање нових знања и информација.

Обухвата и добро развијен говор - основа за развијање дечијег мишљења и један од битних услова
комуникације, преношења искустава и учења. Пре поласка у школу дете мора бити способно да изрази
своје мисли и потребе и да разуме говор других људи. Дете овог узраста говори течно и коректно,
препознаје глас којим почиње реч, у стању је да чује реч као целину и разликује је од друге.
Развијање пажње у овом добу је углавном ненамеран. Поласком у први разред дете мора имати
намерну пажњу и могућност концентрације, где намерна пажња деце није велика - траје око 10-15
минута, али ће се она радом све више повећавати. Добра пажња детета олакшава учење, памћење и
лакше спознавање. Међу децом постоје велике разлике у обиму пажње, њеној трајности и
концентрацији.

Ствара се и развијеност памћења, која зависи оддететових интересовања и уочавању логичких веза.
Способност схватања односа и веза међу стварима и појавама које деца опажају почиње да се развија
пред крај предшколског периода. После деца почињу да изграђују главне мисаоне операције којима се
користимо при формирању појмова, апстракцију и генерализацију, а на крају способност детета да
размишља о све општијим и апстрактнијим стварима ће расти и развијати се.

Социјални развој представља могућност стицања специфичних облика понашања потребних за

успостављање и одржавање друштвених веза. То значи да је дете спремно да ступа у контакт са
непознатим, да пордубљује већ постојећа другарства у школи и/или код куће, да је спремно и да узима
и да дели играчке, дели ужину... Подразумева и постојање усвојених културних навика, као што је
коришћење речи „хвала", „молим" као и поштовање туђег времена.

Истовремено представља прилагођавање на друштвене обавезе, усвајање моралних норми и систем

вредности и понашања у околини. Укључује и вештину комуникације, сарадње са вршњацима и
прихваћање ауторитета. Дете овог узраста ужива у осећају припадности, воли да буде прво, у стању је
да саосећа са другима и у стању је да разликује пожељно од непожељног понашања.

На крају, али не и најмање важна, јесте телесна зрелост. Под тим се сматра да је мерило дететовог
здравља услов нормалног психичког и социјалног развоја. Телесна зрелост мора достићи одређени
степен да би дете могло да поднесе напорни ритам школе.

За успех у школи нужна је добра развијеност чулних органа, нарочито вида и слуха,већ да дете мора
добро видети и чути да би упознало свет око себе. Исто тако и степен развоја нервног система мора
постићи одређену зрелост. Мерење висине, тежине, одређивање телесне масе, појава трајних зуба,
мишићна снага је важно је с обзиром на свакодневне напоре школског живота (пешачење од куће до
школе, ношење школске торбе, дуготрајно седење у школској клупи) на које до сада дете није навикло.

За добар успех детета на самом тестирању од свега је најважнији родитељски став према том чину.
Родитељ често, некада чак и несвесно преноси сопствена страховања у вези са тестирањем на дете.
Дете може да дође преплашено и заплашено тиме што га чека и да не покаже своје стварне могућности
и способности. Дакле, треба скренути пажњу и родитељима.

А како би дете било зрело, у било ком смислу, треба се бавити њиме. Треба га подстаћи на неки рад, на
одређене радње тј. научити га да их обавља сам; на радозналост, креативност, стваралаштво. Свако
дете у предшколском узрасту има толико тога да каже, а да ли ће рећи - зависи од тога какав је родитељ
слушалац.

Хелена Црнојачки

бр. индекса: 17/1/026