KVALITET VASPITAČA I DECE

DŽEJLA ČULJEVIĆ
 UVOD

Vaspitač je zadužen za stvaranje i podešavanje okolnosti povoljnih za

dečiji razvoj i učenje (prostora, vremena i materijala potrebnih za
aktivnosti), odnosno, pružanje deci prilike da se vaspitaju i obrazuju
prilagođeno svojim potrebama i mogućnostima, prijatnom i bezbednom
okruženju, kao i da se ostvaruju kao ličnosti.
Od vaspitača se očekuje da bude dobar organizator, elastičan u pristupu
deci i zahtevima koje im postavlja, da stalno prati rezultate svog rada i
stručno se usavršava.
 DOBAR VASPITAČ

 Dobar vaspitač se prepoznaje, pre svega, po tome što mu njegov

posao predstavlja zadovoljstvo.

 On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu, poštujući u

svakom od njih jedinstvanu ljudsku ličnost koja se razvija.

 Iako ima sasvim izgrađen stav prema određenim oblicima ponašanja,

on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja
osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim se obraća,
izrazom lica i putem reči koje koristi.
 KAKO VASPITAČ DELUJE NA PONAŠANJE DETETA?

U vaspitanju, svaćenom kao podrška razvoju u skladu sa njegovim

zakonitostima, i polazeći uvek od onoga na koga se vrši uticaj,
najvažniji način delovanja na dečije ponašanje, kao i na čitav razvoj i
učenje, je podržavanje deteta u onome što je kod njega pozitivo.

 Cilj ove podrške je da potencira pozitivne osobine i oblike ponašanja

kod deteta, kako bi se osobine pojačale i učvrstile a dete težilo da
odgovarajuće ponašanje ponovi.

 Podržavanje deteta, u onome što je kod njega pozitivno, ima svoj

negativ u kočenju negativnih tendencija koje se ispolje kod njega.
 ODNOS VASPITAČ – DETE

Umesto manipulisanja decom putem negativnih emocija, sa svim

rizicima koje to povlači sa sobom, najčešće je dovoljno da se ono, što se
od njih očekuje, zahteva odlučno, ozbiljno, dosledno i obrazloženo, pa
da ga posle izvesnog vremena prihvate i samostalno, bez posebnog
nadzora i podsećanja, obavljaju kao i sve ostalo što vrše po svojoj
odluci i u sopstvenom interesu.

Ono što se izvršava pod uticajem nagrada i kazni nema takvo

dejstvo, , jer sa prestankom ovih spoljašnjih mera uticanja, iščezavaju i
motivi za ponašanje postignuto zahvaljujući njima.
 Iako, prema rezultatim psiholoških istraživanja, nagrađivanje ima jači
itrajniji učinak od kažnjavanja, zatim, njime se stiču novi oblici
ponašanja, i u izvesnim slučajevima ima pozitivne efekte, ipak treba
imati na umu da je i ono često samo jedan vid uslovljavanja dečijeg
ponašanja, odnosno, manipulacije.

 Nagrađivanje za jedan čin u izvesnom smislu nosi poruku da taj čin

nije bio vredan truda sam po sebi, i sadrži elemente podmićivanja.
 UTICAJ VASPITAČA NA RAZVIJANJE DETETOVE LIČNOSTI

Smatra se da je dete izgradilo zdrav pojam o sebi ukoliko oseća

naklonost prema sebi i drugim ljudima, veruje da ono što misli, kaže i
čini ima određene posledice, da je sposobno za postizanje uspeha u u
čenju, da može rešitit mnoge probleme, u stanju je da realno procenjuje
svoje mogućnosti i ograničenja, kao i da slobodno izražava osećanje
sreće i zadovoljstva.

Sa razvojem ličnog identiteta i slike o sebi povezano je zapažanje,

razumevanje i prihvatanje sopstvene uloge u vaspitnoj grupi, što sve u
velikoj meri zavisi od načina na koji se prema detetu odnose vaspitač i
ostala deca.
ZAKLJUČAK

 

Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi, koja su prihvatila svoju ulogu i
stekla poverenje u sopstvene mogućnosti, kao i određenu sigurnost u
kontaktima sa drugima, bolje se osećaju i uspešnije uspostavljaju
socijalne odnose sa svojom okolinom.

Otuda je važno da se dete, dolazeći u vrtić, kao prvu socijalnui sredinu

izvan roditeljske kuće, oseća sigurno i prihvaćeno, što će se neposredno
odrazitit i na njegovo napredovanje u razvoju i učenju.