21.

ASPEKTI RAZVOJA I ZADACI PORODIČNOG VASPITANJA

Opšti zadatak porodice u vaspitanju je obezbeđivanje i unapređivanje složenih i
dinamičkih procesa podrške razvoju dece u svim njegovim aspektima, poštujući
dečije mogućnosti i zakonitosti po kojima se taj razvoj odvija.
Opšti fizički rast i razvoj u porodici spada u najvažnije i najsloženije zadatke
jer podrazumeva uticaj svih okolnosti koje ne moraju biti naklonjene
roditeljima. Ukoliko su osvešćeni o tome da fizički aspekt predstavlja okosnicu
ukupnog razvoja, roditelji mogu uticati na ishranu i na razvoj odgovarajućih
navika, pre svega higijenskih, i mogu uticati na izbor deteta u pogledu telesnog
vežbanja i biti dobar lični primer za fizičke aktivnosti koje su bitne za zdravlje i
kvalitetan telesni razvoj.
U intelektualnom razvoju u porodici, kao najpovoljnijem okruženju za učenje
i razvoj, zadatak je usmeravati dete ka višim razvojnim nivoima i postignućima.
To podrazumeva da se sledi priroda dečjeg razvoja i da mu se aktivnosti učenja
učine privlačnim i zanimljivim. Porodična praksa ne pridaje veliki značaj ovom
aspektu razvoja i često je okupirana idejom da su intelektualne sposobnosti
pretežno u sferi školskog uspeha, iako je on uslovljen mnoštvom činjenica. Iako
institucije pretežno rukovode društvenim interesima, oni se ne mogu staviti
iznad porodičnih interesa. Najčešći uzroci školskog neuspeha mogu se
diferencirati prema kriterijumu porekla na: *one koji potiču iz uticaja sredine;
*one koji se odnose na ličnost deteta; *one koji predstavljaju specifičan produkt
odnosa klime podrške i razumevanja u porodici i školi kao ujedinjenim
faktorima u pogledu mera, postupaka i podeljene odgovornosti za efekte
vaspitanja i obrazovanja.
Moralni razvoj i razvoj ponašanja se u teoretskim izvorima često odvaja od
razvoja ličnosti iako je on najviše usmeren na ličnost tj na socijalni i
emocionalni razvoj deteta. Moralni razvoj je veoma dug proces koji se odvija
kroz čitavo detinjstvo i adolescenciju, stoga je uticaj na razvoj moralnog
ponašanja u porodici: *nameran; *jasan i prilagođen uzrastu; *nezavisan od
posledica. Suština razvoja moralnosti je da deca, koja su kad se rode
nedruštvena, nauče tokom procesa socijalizacije da postoje društvena pravila i
da njihov status u društvu zavisi od toga koliko će ih ona poštovati. Moralnost
deteta u ranoj dobi je heteronomna što znači da dete bezuslovno veruje da je
moralno ono što odrasli zahtevaju da se uradi, a autonomna moralnost
podrazumeva samostalno merenje odluka koje donesemo. Najštetnije posledice
delovanja porodice na razvoj moralnosti su one koje potiču od prinude i prisile
odraslih. Druga velika opasnost je sklonost roditelja preteranom poučavanju i
verovanju u svoje iskustvo. Roditeljski sudovi o moralu su često neusklađeni sa
ponašanjem što ne sprečava decu u rđavom ponašanju i otvara im večitu dilemu
o tome kako je nešto dozvoljeno samo odraslima. Mnoga deca tako grade
dvostruki moral odnosno onaj namenjen njihovom socijalnom okruženju i onaj
namenjen roditeljima.
Razvoj kreativnosti i estetski razvoj deteta u porodici odvija se prema
njegovim ličnim afinitetima i individualnim kreativnim mogućnostima i pod
snažnim dejstvima je sredinskih sistema vrednosti. Kreativnost je pretežno izraz
čovekove sposobnosti za samoostvarenje u svetu koji ga okružuje što je teško
postići bez kvalitetnog estetskog vaspitanja u porodici, koje se ostvaruje
bavljenjem raznovrsnih aktivnosti u toku slobodnog vremena. Stvaralačka
aktivnost je najbolja vežba samostalnosti i nezavisnosti od drugih koju treba
razvijati da bi se dete oslanjalo na svoje snage.
Specifični zadaci porodičnog vaspitanja podrazumevaju namerno delovanje
porodice na ostvarenje promena u ličnosti deteta, time se uređuje i vaspitno-
obrazovna (pedagoška) funkcija porodice. Sistem specifičnih zadataka čini:
*Unapređivanje zdravlja i statusa deteta u fizičkoj i psihosocijalnoj sredini;
*Sistematski uređeni blagovremeni uticaji na ostvarivanje svih razvojnih
predispozicija deteta u svim aspektima razvoja; *Uticaj na razvoj ličnosti;
*razvoj i unapređivanje duhovnog identiteta; *Brižljivo negovanje
samostalnosti i odgovornosti prema prirodi i živom svetu.