3.

Vremenski konstantne električne struje

 Električnom strujom nazivamo svako

usmereno kretanje naelektrisanja, bez
obzira na uzroke ovog kretanja i na
vrstu naelektrisanja koja učestvuju u
ovom kretanju. Pokretljiva
naelektrisanja koja mogu obrazovati
električnu struju su elektroni i pozitivni i
negativni joni.
Električna struja može biti vremenski nepromenljiva.
Takvu električnu struju nazivamo vremenski konstantna
električna struja.

E
V1 + V2
+Q + -Q
E
+ +
+
a +
+
+ +

+
+ + +
strujni izvor
b
3.2 Jačina i smer električne struje. Gustina
električne struje

VA + VB -
A I
- B
- - -EAB

U AB  V A  VB

Q
I
t

i
q Q C
I   
t t  s
[I ]  A
QIt
Primer Kroz provodnik protiče električna struja jačine
3A.
a) Kolika količina naelektrisanja protekne kroz poprečni
presek provodnika za 20s ?
6) Koliko se elektrona nalazi u toj količini naelektrisanja?
q
I
t

q  It  60C
q  Ne

q
N   3,75  10 20
e
gustine struje

I
J
S
I A
J    2
S  m
Primer

 3.2.3. Kolika je gustina struje ako za 2s kroz

poprečni presek provodnika S  1,2mm prođe 3  1019
2

elektrona?
q
I t q Ne 6 A A
j     2  10 2
2
S S St St m mm 2
3.3 Prvi Kirhofov zakon

I2 2 I2
Q2
Q2 I1 A
A
I1
I3
Q3 Q1
1 Q3
Q1 I3
3
a b

Q1  Q2  Q3

I1  I 2  I 3
 I 2  I 3  I1  0

n
 Ii  0
i 1
 zbir struja koje imaju smer ka čvoru jednak je zbiru
struja koje imaju smer od čvora.

 u čvoru u kome se stiče proizvoljan broj n provodnika

sa strujom, algebarski zbir jačina struje mora biti
nula:
Gustav Robert Kirhof (G. R. Kirchoff, 1824—1887)
3.4 Električna otpornost
 
E  J
  specifična otpornost materijala
E

J

  E   V m
J  A

  V m  m
A
 l

J
E S

U
E
l
I
J
S

U I
E  J   
l S
U S

I l
 U
I
R
Omov zakon
U  RI
 Georg Simon Ohm (1789 – 1854)

l
R
S

R  U   
I 
Primer 3.4.1 Kroz granu kola protiče struja
jačine 0,6 A. Koliki je otpor grane ako na njenim
krajevima vlada napon 3 V?
 U
R   5
I

 Primer 3.4.2. Prilikom povećanja jačine struje u grani

kola za 2 A, napon na njenim krajevima se poveća 5
puta. Kolika je jačina struje kroz granu pre navedene
promene?
 U1  RI 1 U 2  RI 2

U 2  5U1 I 2  I1  I

U2 RI 2 I1  I
5 
U1 RI 1 I1
I
I1   0,5A
4

 Primer 3.4.3. Kroz bakarni provodnik prečnika 4,2

mm protiče struja jačine 12 A.
 a) Kolika je gustina struje u tom provodniku?
 b) Kolika je potencijalna razlika između dveju tačaka
tog provodnika koje se nalaze na rastojanju 600 m?
 I I 4I 5 A
j    8,67  10
S d  d 
2 2
m2
4

l 4l
U  IR  I  I 2  8,84V
S d 
 3.5 Zavisnost specifične otpornosti i otpornosti
od temperature

   0 (1  t )
R  R0 1  t 
Recipročna veličina specifičnoj otpornosti naziva
se specifična provodnost provodnika:
1


   1

1

S
 m m
Werner von Siemens, 1816—1892

 Električna provodnost provodnika

1 S
G 
R l

G   1 1
 S
R 
Primer 3.5.1. Na 100 °C čelična žica ima otpor 160 ,
dok otpor žice na 200 C iznosi 220 . Koliki je
temperaturni koeficijent otpora za čelik?
 R1  R0 1  t1 

R2  R0 1  t 2 

R2  R1
  0,006C -1
R1t 2  R2 t1

 3.5.2. Promenom temperature čelične žice za 5 °C,

njen otpor se poveća za 6 . Koliki je otpor žice na 0
°C ako je temperaturni koeficijent otpora čelika 0,006
°C^-1?
 R  R0 1  t 

R  R  R0 1  (t   t )
R  R0 t
R
R0   200
t
3.6 Omov zakon

U
I U  RI
R
+ U
UAB

VA VB
A R B A R B
I I

U AB  V A  VB
Ako je U AB  0 , onda je tačka A na višem
potencijalu u odnosu na tačku B.
+ U

a
A R B
I

 Ako je U AB  0 , onda je tačka B na višem

potencijalu u odnosu na tačku A.
U +

b
A R B
I
3.7 Džulov zakon

 Kao što je već spomenuto, jedna od veoma važnih

manifestacija električne struje je njen toplotni efekat,
tj. zagrevanje provodnika.
 James Pescott Joule, 1818-1889
 Prema definiciji napona, električne sile pri prenošenju
količine elektriciteta Q kroz otpornik izvrše rad:

A  UQ  UIt
 Po zakonu o održanju energije, energija brojno
jednaka ovom radu pretvorila se u otporniku u
toplotu.
2
U
WJ  UIt  RI 2 t  t
R
U kolu konstantne struje brzina pretvaranja električne
energije u toplotnu vremenski je konstantan proces, pa
definišemo električnu snagu posmatranog otpornika:

2
A U
P   UI  RI 2 
t R
P  A  J  W
t  s
A  P t   Ws
 Primer 3.7.1. Otpor žice električne grejalice je 55.
Koliko se električne energije u njoj pretvori u toplotu
za 1 sat ako se priključi na napon od 220V?
 U2
Q t  3168J
R

 3.7.2. Izvor struje udaljen je od potrošača 2,5km.

Koliko se električne energije potroši u dovodnim
žicama u toku jednog sata ako su žice od bakra
površine poprečnog preseka 1cm^2? Jačina struje je
10A.
 2
lI t
W  RI t  
2
 3,1  10 5 J
S
3.8 Električni generatori, elektromotorna sila i
unutrašnja otpornost

+ +
VP + +P
+ +

_ _
VN __ _ N
_

A
E  U PN 
Q
 Jedinica za elektromotornu silu u SI sistemu
je volt.
 P P
+ +
E E
Rg Rg

N N
a

P P
Rg + Rg
+
E E

N N
b
3.9 Drugi Kirhofov zakon

 U svakoj strujnoj konturi razgranatog kola algebarski

zbir napona na svim otporima jednak je algebarskom
zbiru svih EMS u toj konturi.
I2
A

E2 R2
I1
II
I3
R1
R3
I

B
E1
 I 2  I1  I 3

E1  I1 R1  I 3 R3
E 2  I 2 R2  I 3 R3

E1 R2  (E1  E 2 ) R3
I1 
R1 R2  R2 R3  R1 R3

E 2 R1  (E1  E 2 ) R3 E 2 R1- E1 R2
I2  I3 
R1 R2  R2 R3  R1 R3 R1 R2  R2 R3  R1 R3
 Ako su E1  1,5V, E 2  8,5V , R1 = 1 k, R2 = 2 k i
R3 = 3 k, onda se dobija da je I1 = 3 mA, I2 = 3,5 mA
i I3 = 0,5 mA.

 Generatori stalnih elektromotornih sila E1 = 20V i

E2= 6V, unutrašnjih otpornosti Ri1 = 0,2  i Ri2 = 0,
05  i prijemnici otpornosti R1=300 , R2 = 700  i
R3 = 400 , vezani su kao na slici. Odrediti
intenzitete struja u svim granama ovog kola.
R1 R2

+
E1 E2
+
R3

Ri1 Ri2
 I1 R1 I2 R2

+
E1 I3 E2
+
R3
S1 S2
Ri1 Ri2

 I1  I 2  I 3  0

 300,2 I 1  400 I 3  20

 700,05 I 2  400 I 3  6
I1  40mA
I 2  20mA
I 3  20mA
Generatori stalnih elektromotornih sila E1 = 4,5V i E2=
9V, unutrašnjih otpornosti Ri1 = 0,5  i Ri2 = 0, 1  i
prijemnici otpornosti R1=400 , R2 = 800  i R3 = 500
, vezani su kao na slici. Odrediti intenzitete struja u
svim granama ovog kola Kada je prekidač uključen
isključen.
R1 R2

+
E1 P E2
+
R3

Ri1 Ri2
 I1 R1 I2 R2

+ P
E1 I3 E2
+
R3
S1 S2
Ri1 Ri2

 Prekidač uključen
I 3  I 2  I1

4,5  400,5I1  500 I 3

9  800 ,1I 2  500 I 3

 I1  150 mA
I 2  11,2mA
I 3  161mA

 Prekidač isključen (otvoren)

I1  I 2  3,74 mA
I 3  0mA
3.10 Serijska veza otpornika

I
A
E

R1 R2 R3
U1 U2 U3
U

I  const
U  U1  U 2  U 3
U U1 U 2 U 3
  
I I I I
 N
Re  R1  R2  R3  ...  R N   Ri
i 1
3.11 Paralelna veza otpornika

I1

R1
I2

R2
I3

R3

I
U

E
I  I1  I 2  I 3
 U U U U
  
Rekv R1 R2 R3

1 1 1 1 1 1
    ...  
Re R1 R2 R3 RN i
Ri

 Primer Ekvivalentna otpornost između tačaka A i B

na slici 3.11 treba da bude jednaka otpornosti 2R1 .
Ako je R1  100 , R2  200 , naći otpornost R.
R1 R1

R2 R1 R
R2

B
  R2 R 
R2  R1  
 R2  R 
Re   2R1
R R
R2  R1  2
R2  R
R12 R2
R  200
R22  R12  R1 R2

 Primer Naći ekvivalentnu otpornost kola na slici

između tačaka: A i B i A i C ako je

A R5 R1  R2  R3  R4  R5  10
R4
R1 R2

R3 B
C
 R4 R5  RR 
A  R3  1 2 
R4  R5  R1  R2  75
R45 RAB   
R4 R5 R4 R5 20
R12  R3 
R4  R5 R4  R5
R3 B
C

A R1 R2  R R 
 R3  4 5 
R45 R1  R2  R4  R5  75
R1 R2 RAC   
R1 R2 R4 R5 20
 R3 
R3
R1  R2 R4  R5
B
C

 Odrediti ekvivalentnu otpornost između tačaka A i B:

kola na slici A R1 R2
B

R3 R5

R4
 R345  R3  R4  R5  30
R1 R2
B
A

R345

R1345 R1 R345
R1345   5
R2

R1  R345
B
A

R12345
B
A

Re  R12345  R2  R1345  15