ЕЛЕКТРИЧНА ОТПОРНОСТ ПРОВОДНИКА

Приликом кретања наелектрисаних честица m - омметар.

кроз проводник, долази до њиховог међусобног
сударања, а сударају се и са јонима кристалне
решетке. Ово деловање смањује брзину
усмереног кретања наелектрисаних честица, што
утиче на јачину електричне струје у проводнику.
То значи да наелектрисане честице наилазе на
отпор - електрични отпор при кретању кроз
проводник.
На основу експеримената дошло се до
закључка да електрична отпорност проводника
зависи од дужине проводника, површине
попречног пресека проводника и материјала
(супстанце) од које је проводник направљен.
Електрична отпорност означава се словом R
(resistant-отпор).
l променом отпорности. Променом отпорности у
R
S електричном колу мења се и јачина електричне
R - електрична отпорност
 - специфична отпорност
l - дужина проводника (метар m)
S – површина попречног пресека проводника
(метар квадратни m2)
Електрична отпорност проводника сразмерана
је његовој специфичној отпорности и дужини, а
обрнуто сразмеран површини попречног
пресека.
Мерна јединица за електричну отпорност је ом
().
Јединица за специфичну отпорност је:
S да се мења
R
l
S
R
L
Специфична отпорност је електрична
отпорност проводника дужине 1m и попречног
пресека 1m2 на температури од 200Ц.
Поред специфичне отпорности, за описивање
електричних особина супстанце користи се и
специфична проводност. Специфична проводност
се обележава грчким словом .
1
 

Мерна јединица за електричну проводност је
сименс (S).
Често је у пракси потребно мењати јачину
електричне струје. Најједноставније је то урадити
струје која протиче кроз њега.
Уређаји помоћу којих може да се мења
електрична отпорност, а тиме и електрична струја
у колу називају се отпорници.
Отпорници се израђују од материјала са
великом специфичном отпорношћу.
Врсте отпорника:
- стални - имају сталну сталну вредност
отпорности
- променљиви - електрични отпорност може

2
   m  m
m
 ВЕЗИВАЊЕ ОТПОРНИКА

У електричном колу може да се нађе већи број R1

потрошача-отпорника који су међусобно I1
I1
повезани. I C I
B
Та веза може бити:
- редна I2 I2
- паралелна R2
- мешовита.
Укупна отпорност зависи од тога како су везани
потрошачи (отпорници). U
Закон одржања наелектрисања за тачке гранања
Редна веза - један отпорник везан за други (количина наелектрисања која доспева у тачку
R
гранања за време t једнака је количини
R
I A 1 B 2
C наелектрисања која напушта ту тачку)
q  q1  q 2 q
I  q  I *t
U1 U2 I * t  I1 * t  I 2 * t t

U I  I1  I 2
А - потенцијал тачке А Када би се ове јачине електричних струја
В - потенцијал тачке В измериле амперметрима, утврдило би се да је
јачина електричне струје I једнака збиру јачина
С - потенцијал тачке С
струја I1 и I2.
Напон - разлика потенцијала
U U U
између тачака А и В U1= В - А I ; I1  ; I2 
Re R1 R2
између тачака B и C U2= C - B
укупна отпорност између тачака B и С:
Разлика потенцијала између тачака A и C (U) Re - еквивалентна отпорност
једнак је разлици потенцијала између тачака A и B ( кроз њега протиче струја I )
(U1) и тачака B и C (U2).
U  U1  U 2 отпроност отпорника који може да се стави
уместо повезаних
укупна отпорност између тачака A и С:
Re - еквивалентна отпорност
U U U
U 1  IR1 ;U 2  IR2 ;U  IRe  
Re R1 R2
IRe  IR1  IR2
1 1 1
Re  R1  R2  
Re R1 R2
Еквивалентна (укупна) отпорност редно
Реципрочна вредност еквивалентне отпорности
везаних отпорника једнака је збиру њихових
паралелне везе отпорника једнака је збиру
отпорности.
реципрочних вредности појединих отпорности.
Пралелна веза
У пракси се често користе разграната струјна
1. Редним везивањем повећава се отпорност.
кола. Овакво струјно коло има чворове у којима се
2. Паралелном везом смањује се отпор
струја грана односно сакупља.
(еквивалентни отпор је мањи од најмањег
отпора)
- у тачки B се грана у тачки C се скупљају