Električna merenja 2

Merenje snage u sistemima jednosmerne i

naizmenične struje
Merenje snage
† Merenje snage u kolu jednosmerne struje
1. Indirektno merenje snage voltmetrom i ampermetrom
Šema veza
P′ = U V I A P = U I = U V (I A − IV )
UV2
ΔP = P′ − P = UV IV =
RV
E
ΔP U 2 RV U 2 RV R
= = 2 =
P UI U R RV

Ova sprega je podesna za merenje snage potrošača male otpornosti. Ova je sprega
podesnija i stoga što se sa velikom tačnošću može izvršiti korekcija sistematske
greške rezultata dobijenog proizvodom izmerenih napona i struje jer je otpornost
voltmetra RV poznata.
Merenje snage
† Merenje snage u kolu jednosmerne struje

1. Indirektno merenje snage voltmetrom i ampermetrom

Šema veza
P′ = UV I A P = U I = (UV − U A ) I A

ΔP = P′ − PA = U A I A = RA I A2

E U ΔP RA I A2 RA I A2 RA
= = 2
=
P UI R IA R

Ova sprega je znači podesna za merenje snage potrošača velike otpornosti

Merenje snage

1. Indirektno merenje snage voltmetrom i ampermetrom

U oba slučaja sprege primenom obrasca za snagu P = U I dobija veća snaga od

stvarne, što znači da je u oba slučaja sistematska greška metode pozitivna.
Postupkom voltmetra i ampermetra može da se meri i snaga generatora.
Merenje snage
† Merenje snage u kolu naizmenične struje

1. Indirektno merenje snage voltmetrom i ampermetrom

Šema veza

S = UV I A

P = UV I A cos ϕ
∼
φ je ugao faznog pomeraja
struje I prema naponu U.

Metodom voltmetra i ampermetra, tj. indirektnom metodom merenja napona i struja,

ne može da se meri aktivna snaga u kolu naizmenične struje. Izuzetak, međutim,
predstavlja slučaj kada su napon i struja u fazi, a to je kada je u kolu naizmenične
struje čisto termogeno opterećenje (otporničko)
Merenje snage u kolu naizmenične struje
2. Indirektno merenje snage pomoću tri ampermetra
Šema veza
i = i p + iR i 2 = i p2 + iR2 + 2 i p iR
up
iR = p = u p ip
R
P - Srednja aktivna snaga potrošača

T
1
P = ∫ p d t = ( I − I p − IR )
R 2 2 2
T 0 2

I 2 − I p2 − I R2
cos ϕ =
2 I p IR
Merenje snage u kolu naizmenične struje
2. Indirektno merenje snage pomoću tri ampermetra
Da bi se dobili tačnu vrednost srednje aktivne snage mora se uzeti u obzir i
otpornost RA ampermetra vezanog na red sa otpornikom otpornosti R, kao i to da
je napon na krajevima ove dve paralelno vezane grane Up+UA ili Up+IpRA

u p + RA i p
iR =
R + RA

R + RA 2
P=
2
( I − I p2 − I R2 ) − PA

PA = RA I p2

PA potrošnja ampermetra redno vezanog

sa potrošačem P.
Merenje snage u kolu naizmenične struje
2. Indirektno merenje snage pomoću tri ampermetra

Otpornost R treba odabrati tako da je približno jednaka impedansi potrošača.

Tačnost merenja nije velika, ali metoda može da posluži u slučajevima da se ne
raspolaže odgovarajućim vatmetrom što može biti od interesa pri merenju snaga
u kolima naizmenične struje visokih frekvencija
Merenje snage u kolu naizmenične struje
3. Indirektno merenje snage pomoću tri voltmetra
Šema veza

T T
VP 1 1
P = ∫ p d t = ∫ u p ip d t
T 0 T 0
U 2 − U p2 − U R2
=
2R
VR
U 2 − U p2 − U R2
cos ϕ =
2U p U R
Merenje snage u kolu naizmenične
struje
3. Indirektno merenje snage pomoću tri voltmetra
Šema veza
T
1
P = ∫ p dt
T 0
R + RV
VP
=
2 R RV
(U 2 − U p2 − U R2 ) − PV

PV je potrošnja voltmetra koji meri

napon potrošača:
U p2
PV =
VR RV

Otpornost R treba odabrati tako da je približno jednak impedansi potrošača. Tačnost

merenja nije velika, ali metoda može biti od interesa za merenje snage u kolima
naizmenične struje visokih frekvencija. Otpornosti voltmetara treba da su što veće.
 Merenje snage vatmetrom
4. Elektrodinamički vatmetri
Elektrodinamički vatmetar u kolu jednosmerne struje

Nepokretni kalem koji je izveden debljom žicom vezuje se u strujno kolo na red sa
potrošačem čija se snaga P meri. Naponski kalem koji je izveden tankom žicom,
postavljen na osovini i kome se struja dovodi preko spiralnih opruga vezuje se
paralelno potrošaču čija se snaga P meri. Na red sa ovim kalemom će biti vezan
zaštitni otpornik Rz koji će pokretni kalem štititi od napona potrošača U.
Šema veza
Mk = k P = Mo = Cα
c
P= α = kW α
K
kw je konstanta vatmetra
Strujna veza IW = Ip naponska veza UW = Up
 Merenje snage vatmetrom
4. Elektrodinamički vatmetri
Merenje snage vatmetrom u kolu jednosmerne struje
Šema veza
Tačna vrednost merene snage P može
dobiti korigovanjem pročitane vrednosti
. PW .
U2 U2
P = PW − −
Rn RV

Rn1 je otpornost naponskog kola po jednom voltu (daje proizvođač), a Un naponski

opseg naponskog kola vatmetra. Rn = Rn1 U n
Pn -snaga naponskog kola vatmetra
 Merenje snage vatmetrom
Elektrodinamički vatmetri se mogu izrađivati i u najvišim klasama tačnosti 0,1 i 0,2
pa i 0,05. Naravno da ovi instrumenti najviših klasa tačnosti sadrže i dvojni
astatički merni sistem kao i oklop za zaštitu od spoljnih magnetnih polja.

Elektrodinamički vatmetar u kolu naizmenične struje

U kolu naizmenične struje elektrodinamički vatmetar se vezuje na isti način kao i u

kolo jednosmerne struje Što znači da će elektrodinamički vatmetar graduisan u kolu
jednosmerne struje pokazivati s istom tačnošću srednju aktivnu snagu u kolu
naizmenične struje. Preduslov je, naravno, da struja naponskog kola In bude u fazi
sa naponom U.

Kod vatmetara najviše klase tačnosti postojanje induktivnosti naponskog kalema,

iako je ona mala, ne može da se zanemari. Neka struja naponskog kola In nije zbog
toga u fazi sa naponom, već da zaostaje za neki mali fazni ugao δ.
 Merenje snage vatmetrom
Elektrodinamički vatmetar u kolu naizmenične struje

Vektorski dijagram napona i struja u

elektrodinamičkom vatmetru

P′ − P U I (cos ϕ cos δ + sin ϕ sin δ ) − U I cos ϕ

=
P U I cos ϕ
P′ − P 100
100 = δ tgϕ = 0,029 δ tgϕ
P 3440

Ova greška može da bude i značajna naročito ako se meri snaga potrošača malog
faktora snage
 Merenje snage vatmetrom
Elektrodinamički vatmetar u kolu naizmenične struje
Da bi se uticaj induktivnosti naponskog kalema kompenzirao i struja naponskog
kola dovela u fazu sa naponom (δ = 0), koriste se razne sprege

Na red sa obrtnim kalemom induktivnosti L vezani su paralelno spregnuti otpornost

R i kapacitivnost C. Otpornik Rz služi za postizanje visokog naponskog opsega
naponskog kola vatmetra.
 Merenje reaktivne snage
Elektrodinamički i indukcioni instrumenti - varmetri
1. Elektrodinamički varmetri

Po konstrukciji mernog sistema elektrodinamički varmetri se ne razlikuju od

elektrodinamičkih vatmetara. Razlika je samo u sprezi naponskog kola. Dok se
kod elektrodinamičkog vatmetra zahtevalo da struja naponskog namotaja bude u
fazi sa . naponom, dotle se kod elektrodinamičkog varmetra zahteva da struja
naponskog namotaja kasni za naponom za π/2. To fazno pomeranje struje
naponskog namotaja se postiže raznim pomoćnim spregama.

Šema veza naponskog

namotaja elektrodinamičkog
varmetra
i odgovarajući vektorski
dijagram napona i struja
Merenje reaktivne snage
1. Elektrodinamički varmetri
Odabiranjem vrednosti kapacitivnosti C i induktivnosti L1 i L postiže se da struja
stvarnog naponskog namotaja Ik bude fazno pomerena za π/2 za naponom na
krajevima instrumenta U, kao što je pokazano i vektorskim dijagramom napona i
struja za naponsku granu elektrodinamičkog varmetra.

M k sr .= k U I sin φ = k Q = M o = c α , Q = kvar α, kvar - konstanta varmetra

Ovaj instrument je frekventno osetljiv i obično se izrađuje za frekvenciju 50 Hz. Što

se tiče tačnosti, može da se izgradi do klase 0,2. Češće se nailazi na varmetre
ferodinamičkog tipa (elektrodinamički instrument sa gvožđem) koji se odlikuju
snažnijim kretnim momentom i nezavisnošću od uticaja stranih polja, ali su manje
tačnosti - u najboljem slučaju mogu se izgraditi u klasi 0,5.
Varmetri se relativno retko izgrađuju