Исцхар Крупић

+387603101102

Реферат из ИСТОРИЈЕ
Свијет између два свијетска рата

ЈУ Електротехничка школа Приједор

 Исцхар Крупић
+387603101102

Свијет између два свјетска рата

Послије Првог свјетског рата долази до значајних друштвено-политичких и

привредних промјена у Европи и свијету. Нестају четири царевине а стварају
се нове државе у Европи и на Балкану. Побједом Октобарске револуције
настала је прва социјалистичка држава (СССР). Долази до убрзаног развоја
индустрије, али и до велике свјjетске економске кризе (1929- 1933),
радничких покрета и појаве фашизма.

Версајски мир и Друштво народа

Главна мировна конференција у
Версају трајала је од jануара до јуна
1919. године. Силе побједнице
САД,Енглеска, Француска, Италијa
(повремено и Jапан)диктирале су
услове мира пораженим државама и
малим дојучерашњим савезницама.
Највеһи утицај имаоjе предсједник САД
Вудро Вилсон. Прво је потписан
мировни уговор са Њемачком која je морала да врати Француској Алзас и
Лорен и да се одрекне Сарске области и свих колонија, да смањи војску и
плати велику ратну штету. Затим су потписани уговори са Аустријом,
Мађарском и Бугарском. Велике силе, нарочито Француска и Енглеска,
добиле су највишеколонија. Свиовиуговорибилису изразито
империјалистички. На мировној конференцији, стварањем нових држава у
Европи и неколико прибалтичких држава, створена је нова политичка карта
свијета.На приједлог америчког предсједника Вилсона, на Версајској
конференцији створено је Друштво народа са циљем очувања мира у свијету.
Мebутим, Друштво народа није успјело сачувати свијет од нових ратних
сукоба. Оно није имало никакав инструмент принуде него је углавном
дјеловало савјетодавним и моралним препорукама. Одлуке Друштва народа
нису биле обавезујуће за нечланице.

ЈУ Електротехничка школа Приједор

 Исцхар Крупић
+387603101102

Појава фашизма
Општа економска криза послиіе Првог свјетског рата, незапосленост и
побједа социјалистичке револуциіе у Русији утицали су на појабу
фашизма.Вође фашиста преузимале су власт и заводиле тоталитарне
диктаторске режиме.
Фашизам се прво појавио у Италији, када іе Бенито Мусолини са својим
Одредима названии ,‚црне кошулје”, 1922. гоцине ушао у Рим и преузео
власт. Фашистички одреди су гушипи раднички покрет и тако стекли подршку
крупне буржоазиіе.У Нјемачкој је 1933. године побиједио
националсоцијализам (нацизам), чији је оснивач и Идеолог био Адолф
Хитлер. У својој кнјизи ,‚Меін Кампф“ (Моја борба) он је изнио програм
Националсоциіалистигпю странке. Нацизам је облик најсуровије диктатуре за
вријеме које је вршена ликвидација политичких противника, нјихово
одвођенје у концентрационе логоре логоре и геноцид над Јеврејима.
Фашистичке зешлје су у својим програмима имале увећанје својих државних
териториіа и постепено заузиманје и подјелу читавог свиіета. У Јапану се
Фашизам Јавио 1928. гоцине као милитаризам (воЈни режим) и имаоје
освајачке цилјеве. У Шпанији је 1936.
године, нападом фашиста на владу
Народног фронта, букнуо грађански
рат. Упркос организованју
интернационалних бригада (међу
којима је било око 1700 југословенских
доброволјаца) влада Народног фронта
била іе осуђена на пропаст.
Захвалјујући свесрдној помоћи Хитлера
и Мусолиниіа фашисти на челу са Франциском Франком, су 1939. године
побиједили и успоставили своіу власт у Шпаниjи.

Велика економска криза

Основни узрок велике економске кризе од 1929.
до 1933. године била jе неусклађеност између
производње и потрошње. Ова криза је условљена
хиперпродукцијом.Грку капиталиста за што вeһим
профитом није пратила куповна моћ

ЈУ Електротехничка школа Приједор

 Исцхар Крупић
+387603101102

становништва. Складишта су била препуна робе. У таквим условима

капиталисти су смањивали производњу, затварали фабрике и отпуштали
раднике. Крајем двадесетих година ХХ вијека око 20 милиона радника остало
је без посла. Кризом су највише биле погођене САД и Нјемачка која је
највише осјећала послједице Првог сјетског рата.

Mebународни раднички покрет

На иницијативу руководства бољшевика са Лењином на челу, у Москви је
1919. године основана Трепа комунистичка интернационала - Коминтерна.
Одлучено jе да се у свим земљама, чији су делегати били присутни на
оснивачком конгресу, формирају комунистичке партије које ће бити секције
Коминтерне. Коминтерна je оштро осудила вођство Друге интернационале
због издаје, а радничку класу читавог свијета позвала на jединство у борби
против империјализма. Коминтерна је од свог настанка имала велики утицај)
на Комунистичку партију Југославије и на развој радничког покрета у
Југославији измеby два рата.Распуштена jе 1943. године.

Прве агресије фашистичких сила

Jaпан је први прекршио одредбе Друштва народа и већ 1931. године напао
Кину и освојио њену велику провинцију Манцурију, а затимнаставиоса
окупацијом великог дијела Кине.Први корак у Мусолинијевој освајачкој
политици био је ставлљање Ријеке под протекторат. Рат против
Етиопије,Мусолини је започео 19З5. године. Иако је народ ове земље пружао
снажан отпор, Етиопија је 1936. године освојена и италијански краљ
Емануело II проглашен je царем. Пошто га је Друштво народа осудило за
агресију, Мусолиниједонио одлуку да 1937. године напусти Друштво народа,
што су Њемачка и Јапан учиниле још 1933. године. Сљедећу агресију
Мусолини је извршио на Албанију 1939. године, окупирао је и укъучио у
Велику Италију.
Најагресивнија фашистичка држава била је Хитлерова Њемачка (Трeћи рајх).
Након што је успоставио тоталитарни режим и прогласио се за фирера (вођу),
Хитлер је кренуо у освајања. Захваљујући политици немијешанња и
попуштања Енглеске, Француске иСАД, он је постигао велике успјехе.
Напуштањем Друштва народа наставио је жестоку пропаганду против
мировних уговора закључених по завршетку Првог свјетског рата, истичући
како је Њемачка неправедно осуђена и како стотине хиљада Нијемаца живи

ЈУ Електротехничка школа Приједор

 Исцхар Крупић
+387603101102

изван домовине. Рeокупацију изгубъених области (Сар иРур), Хитлер је

Извршио 1936. године, а аншлус (припајање) Аустрије марта 1938. године.
Mинхенски споразум1938.годинеизмеђу Велике Бритаије и Француске,
сједне, и Њемачке иИталије, с друге ране, дозволио је Нијемцима да
окупирају Судетску област. Хитлер је марта 1939. године окупирао читаву
Чехословачку и наставио припремеза освајање Пољске.Клеблјивост Енглеске
и Француске око потписивања Споразума са СССР-ом против нацистичке
опасности искористио је Хитлер. У Москви је 23.8.1939. године потписан пакт
о ненападанју, а постигнут је споразум о подјели Полјске. Напокон су
западне землје увидјеле да им опаснији непријателј фашизам од совјетског
комунизма.

ЈУ Електротехничка школа Приједор