Систем за контролу одстојања возила

(као помоћ при паркирању)

Многе савремене каросерије су обликоване тако да ограничавају преглед
возачу при паркирању или вожњи уназад, неке препреке се уопште не виде или
тешко уочавају, или се простор за паркирање лоше искоришћава. Улога овог система
је да помогне возачу при паркирању да боље искористи простор и да прецизно
одреди растојање до суседног возила или неке непомичне преграде.
Изводе се у две варијанте:
- За контролу одстојања само иза возила (сл.1),
- За контролу одстојања око целог возила (сл.2).

Разлика је у броју уграђених сензора, месту уградње и њиховом распореду, као и у

начину приказивања измереног одстојања ( LCD са дигиталним показивачем, LED диоде
или лампице а често је то и акустични сигнал).
Ултразвучни сензори у себи садрже ултразвучне одашиљаче и пријемнике, који су
повезани са електронским управљачким уређајем. Овај управљачки уређај напаја сензоре
електричном струјом, вреднује примљене сигнале са сензора за израчунавање одстојања
до препреке и тај резултат приказује на показном инструменту.
Принцип рада ултразвучног примо-предајника
Електронски управљачки уређај периодично укључује сензоре чији одашиљачи
емитују ултразвучне сигнале учестаности око 30кHz. На основу времена простирања таласа
од сензора до препреке и поново до сензора, израчунава се одстојање и положај препреке у
односу на возило.
Електронски управљачки уређај има мали микропроцесор који својим сигналима
(преко појачавача) управља радом сензора и надзире све компоненте система у циљу
дијагностике.

За приказивање одстојања користе се :

- Оптички уређаји : лампице, светлеће LED диоде
- Дигитални показивачи : LCD
- Звучни сигнали: са испрекиданим и константним тоновима
Најбоља је комбинација са светлећим и звучним тоновима

Подручје деловања сензора

Сензори се лако уграђују у одбојнике или равне делове каросерије. Поље деловања је
до 5м.
У вертикалном правцу ширина опсега је око 50°, ау хоризонталном правцу је нешто
шире, око120°, али се зато смањује даљина на 1.5 до2м. Задња страна возила се покрива
са 4 сензора, а за предњу страну је потребно од 4 до 6 сензора да би се осигурали и предњи
углови возила ( сл. 2).
Предњи сензори се аутоматски укључују чим брзина падне испод 15km/h, а задњи се
укључују када се ручица мењача постави у положај за ход уназад.
Управљачки уређај електрично повезује и напаја сензоре и показне
инструменте ( индикаторе). У њему су смештени појачавачи сигнала и друге електронске
везе за упозоравајуће сигнале.
 Електронско управљање аутоматским мењачем
Аутоматски мењачи са електронском регулацијом олакшавају произвођачима
прилагођавање мењача различитим типовима возила и мотора.
Један вишеполни прекидач на ручици мењача повезан је са електронском
управљачком јединицом. За сваки положај ручице одређени контакти прекидача се
отварају или затварају. На основу тих комбинација отворених, затворених
и премошћених контаката прекидача, управљачка јединица препознаје у ком је
положају ручица мењача.
Помоћу сигнала сензора за брзиномер или од сензора ABS – система за број
обртаја точкова, управљачка јединица одређује брзину кретања возила. На основу
тих података израчунавају се и тачке промене ( пребацивање брзине) у мењачу.
Додатним функцијама (које зависе од брзине кретања возила), мењач је осигуран
од пребацивања у ход уназад (рикверц) и од механичке блокаде. Од механичке
блокаде мењач се обезбеђује електро-магнетним прекидачем у споју са управљачком
јединицом, који спречава блокаду чим се возило креће брзином већом од 5km/h,у било
којој брзини и под условом да кочнице нису притиснуте.
Управљачка јединица мењача од управљачке јединице мотора добија податке
о погонском стању мотора, које затим користи за израчунавање најповољније тачке
промене брзина. Ти подаци су најчешће:
- Положај пригушног лептира
- Оптерећење мотора
- Број обртаја мотора
- Температура мотора

Електронска регулација брзине кретања возила ( Е ПО )

Помоћу електронских уређаја за регулацију брзине ТЕМПОМАТ, изабрана брзина се
константно одржава без интервенције возача.
Тиме се, на дужим деоницама, смањује замор возача, а због равномерне вожње и
устаљене брзине, смањује и просечна потрошња мотора.
Постигнута брзина током вожње се може, или
, задати као жељена константа брзине.
непрекидно упоређује подешену брзину (као задату
вредност) са актуелном брзином (као стварну вредност) и, по потреби, коригује стварну
брзину чим одступи од задате брзине.
Аутоматска регулација брзине активира се обично када се возило већ креће брзином од
око 40 km/h.
Електронска регулација брзине се најчешће укључује помоћу мале ручице на
стубу управљача или прекидача на командној табли или конзоли.
оманде које се могу давати са командне конзоле:
- убрзање или успорење и постављање жељене брзине која се меморише као
задата вредност; - поновно укључење претходно меморисане задате брзине;
- искључење регулатора брзине, с тим да се последња задата брзина меморише и
може се користити када се регулатор поново укључи.
Пренос улазних сигнала од командне конзоле или ручице до управљачке јединице се
изводи помоћу више прекидача са засебним прикључцима или укључивањем различитих
отпорника које управљачка јединица препознаје.
ажан улазни сигнал је брзина кретања возила (са инструмент табле или од ABS – a).
Најмања брзина за почетак регулације је 40 km/h а некад је ограничена максимална задата
на око 20 km/h коју још прихвата и меморише регулатор.
Ако током вожње за више од 15 до 25 km/h,
аутоматска регулација се . Задња задата брзина остаје меморисана па се касније
може позвати и поново задати као жељена вредност.
Регулација се да
регулатор не биубрзавао возило и током кочења.

Принцип рада система:

,
.

, .
.

.
, .
( )
.

( )