Nakon dugogodi{nje karijere u istra`ivanju i formiranju smernica,
sada razumem za{to su ljudi toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik
koji pla}a ra~un za istra`ivanja i zdravstenu politiku u svojoj dr`avi,
zaslu`ujete da znate da su mnoge op{te poznate stvari koje su vam
re~ene o hrani, zdravlju i bolestima pogre{ne:
- Sinteti~ke hemikalije u `ivotnoj sredini i u va{oj hrani, koliko god
da su problemati~ne, ne predstavljaju glavni uzrok raka.
- Geni koje nasle|ujete od roditelja ne predstavljaju najzna~ajnije
faktore u odre|ivanju toga da li }ete podle}i nekom od deset vode}ih
uzroka smrti.
- Nada da }e genetska istra`ivanja jednom dovesti do otkri}a leko-
va za bolesti zanemaruje daleko mo}nija re{enja koja se mogu pri-
meniti ve} danas.
- Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao {to
su ugljeni hidrati, masti, holesterol ili omega-3 masne kiseline, ne}e
dovesti do dugoro~nog zdravlja.
- Vitamini i dodaci ishrani vam ne pru`aju dugoro~nu za{titu od
bolesti.
- Lekovi i hirurgija ne le~e bolesti koje ubijaju najve}i broj ljudi.
- Va{ lekar najverovatnije ne zna {ta je potrebno da ~inite kako
biste bili {to je mogu}e zdraviji.
Predla`em ni{ta manje nego da ponovo iznesemo definiciju zdrave
ishrane. Provokativni rezultati mojih biohemijskih istra`ivanja vr{enih
tokom ~etiri decenije, uklju~uju}i nalaze 27-ogodi{njeg laboratorijskog
programa (koji su finansirale najuglednije agencije) dokazuju da pravil-
na ishrana mo`e da vam spase `ivot.
Ne}u od vas tra`iti da verujete zaklju~cima zasnovanim na mojim
li~nim opa`anjima, kako to ~ine neki popularni autori. U ovoj knjizi je
dato oko 750 referenci, pri ~emu najve}i broj predstavlja primarne
izvore informacija, uklju~uju}i na stotine objavljenih nau~nih radova
drugih istra`iva~a koji ukazuju na put ka smanjenju broja slu~ajeva
raka, sr~anih bolesti, {logova, gojaznosti, dijabetesa, autoimunih bo-
lesti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila.
Neki od nalaza, objavljenih u najuglednijim nau~nim ~asopisima,
pokazuju da:
- Promena ishrane mo`e da omogu}i dijabeti~arima da prestanu
sa upotrebom lekova.
- Sr~ane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom.
- Rak dojke je povezan sa nivoom `enskih hormona u krvi, koji je
odre|en hranom koju jedemo.
- Upotreba mle~nih proizvoda mo`e da pove}a rizik od raka
prostate.
8 9
- Antioksidansi, koji se nalaze u vo}u i povr}u, su povezani sa
boljim mentalnim sposobnostima u starosti.
- Stvaranje kamena u bubregu mo`e se spre~iti zdravom ishranom.
- Dijabetes tipa I, jedno od najrazornijih oboljenja koje se mo`e ja-
viti kod dece, pouzdano je povezan sa praksom hranjenja odoj~eta.
Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmo}nije oru`je
koje posedujemo protiv bolesti. Razumevanje ovih nau~nih dokaza nije
jedino zna~ajno radi pobolj{anja zdravlja, jer se ono na {ta oni ukazu-
ju ti~e celokupnog dru{tva. Mi moramo da znamo za{to dezinforma-
cije dominiraju na{im dru{tvom i za{to tako puno gre{imo u na~inu
na koji istra`ujemo ishranu i bolesti, i na koji promovi{emo zdravlje i
le~imo bolesti.
Po bilo kakvom na~inu procenjivanja, zdravlje Amerikanaca opada.
Na zdravstvenu negu tro{imo daleko vi{e, po glavi stanovnika, od bilo
kog drugog dru{tva u svetu, a ipak je dve tre}ine Amerikanaca gojaz-
no, a preko 15 miliona Amerikanaca ima dijabetes, i ova cifra se brzo
pove}ava. Oboljevamo od sr~anih bolesti podjednako kao i pre tride-
set godina, a Rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, je postao tu`an
proma{aj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem koji
zahteva uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona Ameri-
kanaca ima povi{en holesterol.
Da bi stvari bile gore, vodimo na{u omladinu putem ka bolesti sve
ranije u njihovim `ivotima. Jedna tre}ina mladih u ovoj zemlji je gojaz-
na ili izlo`ena riziku da postane gojazna. U sve ve}em broju postaju
plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi
sada uzimaju vi{e lekova nego ikad pre.
Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doru~ak, ru~ak i ve~eru.
Pre vi{e od ~etrdeset godina, na po~etku moje karijere, nikada ne
bih pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim
problemima. Dugo uop{te nisam razmi{ljao koju hranu je najbolje
jesti. Jednostavno sam jeo {to i svi ostali: ono za {ta mi je re~eno
da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono {to je ukusno ili
pogodno ili ono {to su nas roditelji nau~ili da volimo. Ve}ina nas `ivi
unutar kulturalnih okvira koji defini{u na{ odabir hrane i na{e navike.
Isto je bilo i sa mnom. Odrastao sam na farmi krava gde je mleko
bilo su{tinsko za na{ opstanak. U {koli nam je re~eno da je kravlje
mleko ~inilo kosti i zube sna`nim i zdravim. To je bila najbolja prirod-
na hrana. Na na{oj farmi smo proizvodili najve}i deo na{e hrane u
ba{ti ili na pa{njacima za stoku.
Ja sam bio prvi iz na{e porodice koji je oti{ao na koled`. I{ao sam
na uvod u veterinu na Pen Stejtu (Penn State), a zatim godinu dana
na veterinu na Univerzitetu u D`ord`iji kada me je Univerzitet Kornel
prizvao stipendijom za postdiplomsko prou~avanje “`ivotinjske ishra-