USLOVNI EKSTREMUM FUNKCIJA VIŠE

PROMJENLJIVIH

Pored lokalnog ekstremuma može se tražiti i uslovni ekstremum. U prethodnom

poglavlju smo određivali ekstremne vrijednosti funkcije u  ux, y  po ravni xOy jer su x
i y bile nezavisne promjenljive. Međutim, ako se traže ekstremne vrijednosti funkcije
u  ux, y  uz uslov da je  x, y   a tj. ako je zadata funkcijska veza između nezavisnih
promjenljivih x i y , imamo slučaj uslovnog ekstremuma. U tom slučaju tražimo
ekstremne vrijednosti funkcije u  ux, y  u ravni samo po krivoj koja je zadata uslovom
 x, y   a .
Zadatak izračunavanja uslovnog ekstremuma funkcije u  ux, y  uz uslov  x, y   a
rješava se na sljedeći način:
Formira se tzv. Langražova funkcija F x, y   ux, y      x, y   a , (broj  je
Langražov množitelj). Sada se naš zadatak svodi na izračunavanje ekstremnih vrijednosti
Langražove funkcije.

 F
 x  0

 F
Iz jednačina  0 dobijamo stacionarne tačke i dalje postupamo po dovoljnom
 y
  x, y   a



uslovu za ekstremne vrijednosti funkcije F  F x, y  , kako je izloženo u prethodnom

poglavlju, a možemo koristiti i sljedeću olakšicu.
0  x  y
2 F 2 F 2 F 2 F
D    x a11 a12 , a11  ,a  ,a  ,a  .
xy yx
12 21 22
x 2 y 2
 y a12 a22
Ako je vrijednost gornje determinante u stacionarnoj tački  0 , tada je ta stacionarna
tačka uslovni maksimum funkcije u  ux, y  .
Ako je vrijednost gornje determinante u stacionarnoj tački  0 , tada je ta stacionarna
tačka uslovni minimum funkcije u  ux, y  .
x y4
Primjer 1. Izračunati uslovni ekstremum funkcije u  uz uslov x 2  y 2  1
2
.
x y4
Formirajmo Langražovu funkciju F x, y      x 2  y 2  1 .
2

1
F  1  1 
0  2  x 0  x 
x  2 2  2
  
F  1  1 
0    2    y  0  y  
y  2  2  2 
x  y 1
2 2  x  y 1
2 2  x  y2  1
2 
  
  
1 1 1
 1 2  
8  2 8  2 4
1 1 2 2 2 2
1  , 2    x1   , y1  , x2  , y2   .
2 2 2 2 2 2
 2 2  2 2
Dakle, kandidati za uslovni ekstremum su tačke S1   ,  za 1  1 i S 2  ,  
2 2  2  2 2 
   
1
za  2   . Iz dovoljnog uslova provjeravamo da li su te tačke, tačke uslovnog
2
ekstremuma date funkcije u .

I način:
2 F 2 F 2 F
 x  2 x,  y  2 y, a11   2   , a   0 , a   2 .
xy
12 22
x 2 y 2
 2 2
Za tačku S1   ,  , 1  1 je

 2 2  2

0  x  y 0  2 2
D    x a11 a12   2 1 0  4  0,
 y a12 a 22 2 0 1
 2 2
pa je tačka S1   ,  tačka uslovnog minimuma posmatrane funkcije u .

 2 2 
 2 2
Za tačku S 2  ,  , 1   1 je
 2 2  2

0  x  y 0 2  2
D    x a11 a12   2 1 0  4  0 ,
 y a12 a 22  2 0 1
 2 2
pa je tačka S 2  ,  tačka uslovnog maksimuma posmatrane funkcije u .

 2 2 

2
 II način:

 2 2
Za tačku S1   ,  , 1  1 je

 2 2  2
2 F 2 F 2 F
d2F   dx 2
 2    dy 2  2    dx 2  2    dy 2 
x 2
xy y 2

 dx 2  dy 2  0
 2 2
pa je tačka S1   ,  tačka uslovnog minimuma.

 2 2 
 2 2
Za tačku S 2  ,  , 1   1 je
 2 2  2
2 F 2 F 2 F
d2F   dx 2
 2    dy 2  2    dx 2  2    dy 2 
x 2
xy y 2

  dx 2  dy 2  0
 2 2
pa je tačka S 2  ,  tačka uslovnog maksimuma.

 2 2 

III način:
 2 2
Za tačku S1   ,  , 1  1 je

 2 2  2
a11 a12 2 0 1 0
D     1   a11  1  0 ,
a 21 a 22 0 2 0 1
 2 2
pa je tačka S1   ,  tačka uslovnog minimuma.

 2 2 
 2 2
Za tačku S 2  ,  , 1   1 je
 2 2  2
a11 a12 1 0
D    1   a11  1  0 ,
a 21 a 22 0 1
 2 2
pa je tačka S 2  ,  tačka uslovnog maksimuma.

 2 2 

Primjer 2. Izračunati uslovni ekstremum funkcije u  x  2 y uz uslov x 2  y 2  5 .

Formirajmo Langražovu funkciju F x, y   x  2 y    x 2  y 2  5 .

3
 F   1
0  x 
x 1 2  x  0  2
 
F   1 1 1
0   2  2    y  0  y   2 5
y     4 2

x2  y 2  5 
x 2  y 2  5 x  y 5 
2 2
 
 
1 1 1
    1  , x1  1, y1  2  2   , x2  1, y2  2.
2 2 2
Dakle, stacionarne tačke su S1  1,2 za 1 i S 2 1,2 za 1   . Iz dovoljnog uslova
1 1
2 2
provjeravamo da li su te tačke, tačke uslovnog ekstremuma date funkcije u .
2F 2F 2F
 2 ,  2  ,  0.
x 2 y 2 xy

Za tačku S1  1,2 , 1  je:

1
2
2 F 2 F 2 F
d2F   dx 2
 2    dy 2  2    dx 2  2    dy 2 
x 2 xy y 2
 dx 2  dy 2  0
pa je tačka S1  1,2 tačka uslovnog minimuma date funkcije u i umin  5 .

Za tačku S 2 1,2 ,  2   je:

1
2
2 F 2 F 2 F
d2F   dx 2
 2    dy 2  2    dx 2  2    dy 2 
x 2 xy y 2
  dx 2  dy 2  0
pa je tačka S 2 1,2 tačka uslovnog maksimuma date funkcije u i u max  5 .

Ako je data funkcija sa tri promjenljive u  ux, y, z  tada se uslov može zadati sa jednom
ili dvije jednačine  x, y, z   a i  x, y, z   b .

Za funkciju u  ux, y, z  sa jednim uslovom formiramo Langražovu funkciju

F x, y, z   ux, y, z      x, y, z   a .
Potreban uslov za egzistenciju uslovnog ekstremuma u tački S 0 x0 , y0 , z 0  je:
F
x0 , y 0 , z 0   0  F x0 , y 0 , z 0   0  F x0 , y 0 , z 0   0   x0 , y 0 , z 0   a Dovoljan uslov :
x y z
Ako je d 2 F x0 , y 0 , z 0   0 tada je tačka S 0 x0 , y0 , z 0  tačka uslovnog minimuma funkcije
u  ux, y, z  .
Ako je d 2 F x0 , y 0 , z 0   0 tada je tačka S 0 x0 , y0 , z 0  tačka uslovnog maksimuma funkcije
u  ux, y, z  .

4
Za funkciju u  ux, y, z  sa dva uslova formiramo Langražovu funkciju
F x, y, z   ux, y, z   1   x, y, z   a  2   x, y, z   b .
Potreban uslov za egzistenciju uslovnog ekstremuma u tački S 0 x0 , y0 , z 0  je:
F F F
 x0 , y0 , z0   0   x0 , y0 , z0   0   x0 , y0 , z0   0 
x y z
  x0 , y0 , z0   a    x0 , y0 , z0   b.

Dovoljan uslov :
Ako je d 2 F x0 , y 0 , z 0   0 tada je tačka S 0 x0 , y0 , z 0  tačka uslovnog minimuma funkcije
u  ux, y, z  .
Ako je d 2 F x0 , y 0 , z 0   0 tada je tačka S 0 x0 , y0 , z 0  tačka uslovnog maksimuma funkcije
u  ux, y, z  .

Primjer 3. Izračunati uslovni ekstremum funkcije u  x  y  z uz uslov

1 1 1
   1.
x y z
1 1 1 
Formirajmo Langražovu funkciju F x, y, z   x  y  z        1 .
x y z 

F   
0  1 2 0 
x x
 
F   
0 1 2 0
y 
 y 

  x  y  z 3    9.
F   
0 1 2 0
z  z 
1 1 1  1 1 1 
   1    1
x y z 
 x y z 


Dakle, kandidat za tačku uslovnog ekstremuma je tačka S 3,3,3,   9 . Iz dovoljnog

uslova provjeravamo da li je tačka S 3,3,3,   9 tačka uslovnog ekstremuma.

2F 2 2F 2F 2F 2F 2 2F 2

 3 ,  0,  0,  0,  3 ,  3 .
x 2
x xy xz yz y 2
y z 2
z

Za tačku S 3,3,3,   9 je:

5
 2 F 2 F 2 F 2 F
d2F   dx 2
 2  dx  dy   dy 2
 2  dx  dz 
x 2 xy y 2 xz
2 F 2 F 2 2 2
2  dy  dz   dz 2  3  dx 2   dy 2  3  dz 2 
y z z 2
x y 3
z


2
3

 dx 2  dy 2  dz 2  0 , 
Pa je tačka S 3,3,3,   9 tačka uslovnog minimuma funkcije u i u min  9 .

Primjer 4. Izračunati uslovni ekstremum funkcije u  xyz uz uslove x  y  z  5 i

xy  xz  yz  8 .
Formirajmo Langražovu funkciju:
F x, y, z   xyz  1  x  y  z  5  2  xy  xz  yz  8
F 
0 
x

F
0   y  z   0
yz  1  2
y  
 xz  1  2  x  z   0 
F  
0  xy  1  2  x  y   0  
z  
x y z 5  x y  z 5 
 xy  xz  yz  8 
xy  xz  yz  8  



1 x  2 x  y  z   1 y  2 y  x  z  

x y z 5 
xy  xz  yz  8 

4
 x  y    1  2 z   0  x  y y1  2 , y2 
3
7
x  x  z  5  z  5  2x z1  1, z2 
3
4
x 2  x  5  2 x   x  5  2 x   8  3x 2  10 x  8  0  x1  2 , x2 
3
Dakle, iz ovog postupka dobili smo kandidate za tačke uslovnog ekstremuma i to
4 4 7
tačke S1 2,2,1, 1  4, 2  2 i S 2  , , , 1 
37 11
, 2   .
3 3 3 27 9
Iz dovoljnog uslova provjeravamo dali su te tačke, tačke uslovnog ekstremuma za
funkciju u .
2 F 2 F 2 F 2 F
 0,  z  2 ,  y  2 ,  x  2 ,
x 2 xy xz y z
2 F 2 F
 0,  0.
y 2 z 2

6
Za tačku S1 2,2,1, 1  4, 2  2 je:
2 F 2 F 2 F 2 F
d2F   dx 2
 2  dx  dy   dy 2
 2  dx  dz 
x 2 xy y 2 xz
2 F 2 F
2  dy  dz   dz 2 
y z z 2
 2   z  2   dx  dy  2   y  2   dx  dz  2   x  2   dy  dz  2dx  dy
Iz uslova x  y  z  5 i xy  xz  yz  8 diferenciranjem i zamjenom u tački S1 dobijamo:
dx  dy  dz  0  ydx  xdy  zdx  xdz  zdy  ydz  0
2dx  2dy  dx  2dz  dy  2dz  0
3dx  3dy  4dz  0
 dz  0, dx  dy  0

pa je d 2 F S1  2dx 2  0 , što znači da u tački S1 2,2,1, 1  4, 2  2 funkcija u ima

uslovni minimum, u min  4 .
4 4 7 37 11
Sličnom diskusijom dolazimo do zaključka da u tački S2  , ,  , 1  , 2   funkcija
3 3 3 27 9
112
u uslovni maksimum, u max  .
27
Vodeći računa o simetriji funkcije i uslova u odnosu na promjenljive x, y, z nalazimo još
4 7 4 7 4 4
četiri tačke, i to S 3 2,1,2, S 4  , , , S 5 1,2,2, S 6  , ,  . Do tih vrijednosti
3 3 3 3 3 3
dolazimo tako što prvu jednačinu pomnožimo sa x , a treću sa z , pa ponovimo čitav
postupak računanja. Dobijamo tačke S 3 i S 4 . Treće ponavljanje postupka daje tačke S 5
i S6 .

Dakle, u min  4 u tačkama S1 2,2,1, S3 2,1,2 i S 5 1,2,2 , a u max 

112
u tačkama
27
4 4 7 4 7 4 7 4 4
S 2  , , , S 4  , ,  i S 6  , ,  .
3 3 3 3 3 3 3 3 3