II

ФУНКЦИЈЕ СА
ДВЕ НЕЗАВИСНО ПРОМЕНЉИВЕ

Појам функције са две независно промељиве

Променљива z је функција двеју независно променљивих x

и y , ако сваком уређеном пару реалних бројева x, y  одговара
f
реалнан број z , и то се означава  x, y   z или z  f  x, y  . Уређени
пар x, y  назива се оригинал, а број z слика тога уређеног пара.
Скуп свих уређених парова x, y  за које постоји одређена
вредност функције z , назива се област дефинисаности или домен
функције z  f  x, y  . Геометријски домен функције z  f  x  је нека
ограничена или неограничена равна површ, а скуп њених вредности
нека крива површ у простору.

Парцијални изводи функције z  f  x, y 

Извод функције z  f  x, y  по независно променљивој x ,

сматрајући независно променљиву y као константу, назива се
парцијални извод функције z  f  x, y  , по x и означава се:
z f  x  x; y   f  x, y 
 Z x'  f 'x  x, y   lim
x x  0 x

Извод функције z  f  x, y  по независно променљивој y ,

сматрајући независно променљиву x као константу, назива се
парцијални извод функције z  f  x, y  по y и означава се:
z f  x, y  y   f  x, y 
 Z y'  f ' y  x, y   lim
y y  0 y

Ако функција z  f  x, y  има у произвољној тачки

непрекидне парцијалне изводе, онда се израз облика:
21
 z z
dz 
dx  dy
x y
назива тотални диференцијал функције z  f  x, y  .

Парцијални изводи вишег реда функције z  f x, y 

z z
Ако функција z  f  x, y  има парцијалне изводе, и ,
x y
онда се парцијални изводи тих извода називају парцијални изводи
другог реда функције z  f  x, y  и означавају се:
 f 
  2
 x    f  ''  x, y   ''
x x 2
f xx z xx
 f 
  2
 x    f 
f  x, y   z
'' ''

y xy 2 xy xy

 f 
 
 y    f 
2

f  x, y   z
'' ''

x yx yx yx

 f 
 
 y    f 
2

f  x, y   z
'' ''

y y 2 yy yy

2 f 2 f
Парцијални извод и називају се мешовити, а ако
xy yx
2 f 2 f
су они непрекидни онда су и једнаки тј.  .
xy yx
Ако постоје парцијални изводи другог реда функције
z  f  x, y  , онда се израз облика
2 2 z 2 2 z 2 z 2
d z  2 dx  2 dxdy  2 dy
x xy y

22
 назива тотални диференцијал функције z  f  x, y  другог
реда.

Решени задаци:

z z
Пример 1. Ако је z  x 2  xy  y 2  x  2 y  5 наћи и .
x y

z
Решење: При тражењу непознату y сматрамо константом, па
x
имамо:
z
x
  '
 
 x 2  y  x   y 2   x   2 y   5 
' ' ' ' '

 2x  y  0  1  2  0  0  2x  y  1
z
Аналогно при налажењу непознату x сматрамо константом и
y
имамо:
z
 x  2 y  2 .
y

Пример 2. Наћи све парцијалне изводе првог реда функције

x y
Z
x y

Решење:

z y   x  y   1  xy xy  y 2  xy y2
   
x x  y 2 x  y 2 x  y 2

z x   x  y    1  xy x 2  xy  xy x2
  
y x  y 2 x  y 2 x  y 2

23
Пример 3. Наћи све парцијалне изводе другог реда функције
z  z ( x, y )  x 3  y 3  3 xy.

Решење: Имамо
z z
 3x 2  3 y и  3 y 2  3 x.
x y
Тада је
 2 z   z   2 z   z 
    6 x,     6 y,
x 2 x  x  y 2 y  y 
2z   z  2z   z 
    3,     3.
xy y  x  yx x  y 

Пример 7. Наћи тотални диференцијал функције:


а) z  ln x  y 2 
z 1 1 z 1 2y
 2
1  2
;  2
 2y 
x x  y x  y y x  y x  y2
z z 1 2y dx  2 ydy
dz  dx  dy  2
dx  2
dy 
x y x y x y x  y2


б) z  xarctg y 2  x 2 
z 1

 1  arctg y 2  x 2  x     2 x  
y 1  y  x2
2
  2

2x2

 arctg y 2  x 2  

1  y2  x2 
2

z 1 2 xy
 x  2y 
y 
1  y2  x2 2

1  y2  x2  2

 2x2  2 xy

dz  arctg y 2  x 2    dx  dy
 1  y2  x2  2
 
1  y2  x2 
2

24
 Екстремне вредности функције z  f  x, y 

Функција z  f x, y  има екстремну вредност у тачки

M  x0 , y0  , ако важи:
(1) Потребан услов:
z x , y   0  z x , y   0
' '
x 0 0 y 0 0

(тачка M  x0 , y0  је стационарна (критична) тачка)

(2) Довољан услов:
  AC  B 2  0 при чеми је:
A  z xx''  x0 , y0  ; B  z xy
''
x0 , y0  и C  z 'yy' x0 , y0 
Тада важи:
(1) Ако је A  o  zmin  f  x0 , y0 
(2) Ако је A  o  zmax  f  x0 , y0 
Напомена:
a) Ако је   0 , функције z  f x, y  нема у тачки екстремне
вредности
b) Ако је   0 , потребна су додатна испитивања.

Условне екстремне вредности функције z  f x, y 

За одређивање екстремне вредности функције z  f x, y  при

услову   x, y   0 , (условни екстремум), користи се тзв. Лагранжова
функција која гласи:
F x, y,    f x, y    x, y  , где је  - Лагранжов неодређени
чинилац. Тада важи:
(1) Потребан услов да фунцкија z  f x, y  у тачки M  x0 , y0 
има условни екстремум гласи:
F z 
  0
x x x
F z 
  0
y y y
F
   x, y   0 , за x  x0 и y  y0


25
 Решавањем овог система са непознатим x, y и  добија се
стационарна тачка S  x0 , y0  за   0 .
(2) Довољан услов да функције z  f x, y  у тачки S  x0 , y0 
има условни екстремум, при услову   x, y   0 , јесте: d 2 F  0 , и то:
а) d 2 F  0  zmin  f  x0 , y0 
б) d 2 F  0  zmax  f  x0 , y0 

Решени задаци:

Пример 1. Наћи екстремне вредности функције z  xy 4  x  y  .

Решење:

z  4 xy  x 2 y  xy 2
z
 4 y  2 xy  y 2 (овде је y  c )
x
z
 4 x  x 2  2 xy ( x  c )
y
2z
 2 y... A
x 2
2z
 4  2 x  2 y...B
xy
2z
 2 x...C
y 2

4 y  2 xy  y 2  0  y 4  2 x  y   0
4 x  x 2  2 xy  0  x4  x  2 y   0

x  0, y  0

4  2 x  y  0  2 x  y  4 /  2  4 x  2 y  8 
  
4  x  2 y  0 x  2 y  4  x  2 y  4

26
 4  4
5x  4  x  x
 5 5
 4

12
x  2 y  4  2 y  4   y
5 5

 4 12 
M 0,0 , N  , 
5 5 

а) M 0,0 
A  0

B  4    AC  B 2  16  0  функција z нема
C  0
екстремну вредност.
 4 12 
б) N  , 
5 5 
24 
A 
5
8 24 12  192 144 48
B 4        AC  B 2    0
5 5 5 5 5 5
8 
C
5 
 4 12 
Функција има екстремну вредност у тачки N  ,  и то
5 5 
24 96
A  0  Z max  .
5 125

Пример 3. Наћи екстремне вредности функције

z  2 x 3  xy 2  5 x 2  y 2 .

Решење:

z
 6 x 2  y 2  10 x
x
z
 2 xy  2 y
y

27
 2z
 12 x  10... A
x 2
2z
 2 y...B
xy
2z
 2 x  2...C
y 2

6 x 2  y 2  10 x  0 6 x 2  y 2  10 x  0 6 x 2  y 2  10 x  0
 
2 xy  2 y  0  2 y  x  1  0  y  0  x  1

5
за y  0  6 x 2  10 x  0  x1  0  x 2  
3
y1  2
за x  1  6  y 2  10  0  y 2  4  0  y 2  4 
y 2  2
 5 
M 1 0,0 , M 2   ,0 , M 3  1,2 , M 4  1,2 
 3 
а) M 1 0,0 min
A  10

B  0     AC  B2  20  0
C  2
Има екстремну вредност и то A  10  0  Z min  0 ;

 5 
б) M 2   ,0 
 3 

A  20  10  10
 2 40
B0     AC  B  0
4  3
C
3 
 5  175
Има екстремну вредност и то A  10  0  Z max  Z   ,0    ;
 3  27

28
в) M 3  1,2 
A  4

B  4    AC  B 2  4  0  16  16  0
C  0
Нема екстремну вредност.

г) M 4  1,2
A  2

B  4    2  0   4   16  0
2

C  0 
Нема екстремну вредност.

Пример 6. Наћи екстремне вредности функције z  2 x 2  y , при

услову: x  y  3  0
Функција Лагражна гласи: F  x, y,    2 x 2  y    x  y  3

F
 4x  
x 4x    0   4 x x 1
F
 2 y    2 y    0  2 y  4x  0  y  2
y
F x  y  3  0 x  y  3  0   4
 x y 3


Стационарна тачка је : M 1,2 за   4

2F 2F 2F
 4 ;  0 ; 2.
x 2 xy y 2

За сваку тачку па и за тачку M 1,2 важи:

2F 2 2F 2F 2
d 2F  dx  2 dxdy  dy тј.
x 2 xy y 2
d 2 F  4dx 2  2dy 2  d 2 F  0 Дакле:
Z min  f 1,2   2  12  22  6 Уз услов x  y  3  0

29