Poglavlje

1
Raunarske mree i internet

Od veb itaa u mobilnim telefonima do kafea sa javnim beinim pristupom internetu, od kunih mrea sa irokopojasnim pristupom do radnih mesta sa tradicionalnom IT infrastrukturom sa umreenim raunarima na svakom stolu, umreeni automobili, umreeni senzori za praenje stanja ivotne sredine, interplanetarni internet izgleda da su raunarske mree neizbene, a svakodnevno se pojavljuju nove aplikacije koje i dalje ire njihovu sveprisutnost. ini se da su raunarske mree svuda oko nas! Ova knjiga nudi savremeni uvod u veoma dinamino polje umreavanja raunara, objanjava principe i nudi praktina znanja koja su neophodna ne samo da biste razumeli dananje mree, ve i one koje e se tek pojaviti. Ovo prvo poglavlje predstavlja samo uvid u umreavanje raunara i internet. Na cilj je da damo najoptiji prikaz kako bismo sagledali celu sliku. U ovom uvodnom poglavlju obradiemo i razmotriti osnovu i mnogo toga to se tie raunarskih mrea, pri tome ne gubei iz vida optu sliku. Ovo poglavlje predstavlja temelj za preostali deo knjige. Evo kako e izgledati prikaz raunarskih mrea u ovom poglavlju. Poto predstavimo neke osnovne termine i pojmove, ispitaemo osnovne hardverske i softverske komponente koje ine raunarsku mreu. Poeemo od pristupnih taaka (oboda) raunarske mree i razmotriti krajnje sisteme i mrene aplikacije koje se izvravaju u mrei. Posle toga prelazimo na jezgro raunarskih mrea, istraujemo linkove i komutatore
1

2 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

za prenos podataka, kao i pristupanje mreama i fizike medijume koji krajnje sisteme povezuju sa jezgrom mree. Saznaete da je internet mrea svih mrea, a nauiete i na koji nain su te mree meusobno povezane. Poto zavrimo sa tim uvodom o pristupnim takama i jezgru raunarskih mrea, u drugom delu ovog poglavlja prelazimo na ire i mnogo apstraktnije sagledavanje raunarskih mrea. Ispitaemo kanjenje i gubljenje podataka u raunarskim mreama, kao i propusnu mo raunarskih mrea i ponuditi jednostavne kvantitativne modele za odreivanje propusne moi i kanjenja od jednog do drugog kraja mree, modele koji uzimaju u obzir kanjenja nastala u prenosu, prostiranju i zbog ekanja. Zatim emo predstaviti i neke kljune principe u arhitekturi umreavanja raunara, tanije, slojevitost protokola i modele usluga. Takoe emo nauiti da su mree podlone raznim vrstama napada; razmotriemo neke od tih napada i nain na koji raunarske mree mogu postati mnogo bezbednije. Konano, ovo poglavlje zavravamo kraom istorijom raunarskih mrea.

1.1 ta je internet?
U ovoj knjizi koristimo svima dostupni internet, svojevrsnu raunarsku mreu, kao osnovno sredstvo za razmatranje raunarskih mrea i njihovih protokola. Ali ta je to internet? Voleli bismo da damo definiciju interneta u jednoj reenici, definiciju koju biste mogli da iskoristite u razgovoru sa lanovima porodice i prijateljima. Avaj, internet je previe sloen i stalno se menja, kako u pogledu svojih hardverskih i softverskih komponenti tako i u pogledu usluga koje prua.

1.1.1 Podroban opis

Internet je raunarska mrea koja meusobno povezuje milione raunarskih ureaja irom sveta. Donedavno su veinu ovih ureaja inili tradicionalni stoni PC raunari, Linux radne stanice i tzv. serveri koji uvaju i prenose informacije kao to su veb stranice i elektronska pota. Meutim, sve vie za internet neoubiajenih krajnjih sistema (ureaja), kao to su PDA (Personal Digital Assistant) raunari, televizori, prenosivi raunari, mobilni telefoni, automobili, senzori za praenje stanja ivotne sredine, okviri za slike, kuni elektronski i bezbednosni sistemi povezuje se sa internetom. tavie, izraz raunarska mrea poinje da zvui pomalo zastarelo imajui u vidu sve vei broj netradicionalnih ureaja koji se povezuju sa internetom. U argonu interneta, svi ovi ureaji nazivaju se matini raunari (eng. host) ili krajnji sistemi. U julu 2006. godine internet je koristilo preko 400 miliona krajnjih sistema i taj broj se veoma brzo poveava [ISC 2007].

1.1 ta je internet? 3

Mobilna mrea

Nacionalni ili opti posrednik za internet usluge

Lokalni ili regionalni posrednik za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea Legenda:

Raunar (ili krajnji sistem)

Server

Mobilni raunar

Komutator paketa (eng. switch)

Modem

Bazna stanica

Mobilni telefon

Predajnik mobilne telefonije

Slika 1.1 u Neki od delova koji sainjavaju internet

4 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

Krajnji sistemi meusobno su povezani u mreu komunikacionim linkovima i komutatorima paketa. U odeljku 1.2 videete da se komunikacioni linkovi ostvaruju na vie naina, a da se izvode korienjem razliitih fizikih medijuma, kao to su koaksijalni kablovi, bakarni provodnici, optiki kablovi i radio talasi. Razliiti linkovi prenose podatke razliitim brzinama, pri emu se brzina prenosa linka meri brojem bitova u sekundi. Kada jedan krajnji sistem alje podatke drugom krajnjem sistemu, polazni krajnji sistem razdvaja te podatke u manje delove i svim tim delovima dodajte odreeni blok bajtova u zaglavlje. U argonu raunarskih mrea ovako spakovane informacije nazivaju se paketi. Ovi paketi se kroz mreu alju do odredinog krajnjeg sistema, gde se ponovo slau u prvobitne podatke. Komutator paketa preuzima paket koji stie nekim od ulaznih komunikacionih linkova i prosleuje ga dalje nekim od svojih izlaznih komunikacionih linkova. Postoji vie razliitih oblika i modela komutatora paketa, ali dva najrasprostranjenija u savremenom internetu su usmerivai (ruteri) i komutatori sloja veze (svievi). Zajedniko za obe ove vrste komutatora jeste to da pakete prosleuju do njihovih konanih odredita. O ruterima emo detaljnije govoriti u poglavlju 4, a o komutatorima sloja veze u poglavlju 5. Od polaznog krajnjeg sistema do odredinog krajnjeg sistema, itav niz komunikacionih linkova i komutatora paketa kojima paketi prolaze poznati su kao ruta ili putanja kroz mreu. Prve mree sa komutiranjem paketa, nastale sedamdesetih godina, predstavljaju najranije pretke savremenog interneta. Taan obim saobraaja na internetu teko je proceniti [Odylsko 2003], mada je vodei ameriki posrednik za internet usluge (AOL) prijavio da je 2005. godine brzina ulaznog internet saobraaja u njegovim mreama bila 250 gigabajta u sekundi [Gill 2005]. Kompanija PriMetrica [Primetrica 2007] procenjuje da je 2006. godine iskorienost internacionalnih kapaciteta bila 5 terabajta u sekundi, a da se propusna mo udvostruava priblino svake dve godine. Mree sa komutiranjem paketa (kojima putuju paketi) po mnogo emu su sline transportnim mreama autoputeva, drumova i raskrsnica (kojima putuju vozila). Uzmimo, na primer, fabriku koja treba da isporui ogroman teret do nekog odredinog skladita koje se nalazi hiljadama kilometara daleko. U fabrici se teret razdvaja na manje delove i utovara na vie kamiona. Svaki od tih kamiona zatim putuje kroz mreu autoputeva, drumova i raskrsnica do odredinog skladita. U tom skladitu, teret se istovara i grupie sa ostatkom tereta koji se stigao istom isporukom. Stoga, na mnogo naina, paketi slie kamionima, komunikacioni linkovi slini su autoputevima i drumovima, komutatori paketa lie na raskrsnice, a krajnji sistemi su slini zgradama. Kao to kamioni putuju putnom mreom, paketi putuju raunarskom mreom. Krajnji sistemi pristupaju internetu preko posrednika za internet usluge (Internet Service Provider, ISP) i to mogu biti posrednici koje svoje usluge pruaju domainstvima, kao to su AOL ili telefonske kompanije i kablovski operateri, zatim posrednici za preduzea i univerzitete, kao i posrednici kao to je, na primer, kompanija T-Mobile koja obezbeuje beini pristup na aerodromima, u hotelima, kafeima i na drugim javnim mestima. Svaki posrednik za internet usluge, u stvari, predstavlja mreu rutera i komunikacionih linkova. Posrednici za internet usluge krajnjim sistemima nude razliite naine za pristupanje mrei, kao to su modemski pristup brzine 56 Kb/s, irokopojasni pristup za domainstva kablovskim ili DSL modemima, pristup preko lokalne raunarske mree velike brzine i beini pristup. Ovi posrednici takoe obezbeuju pristup internetu onima

1.1 ta je internet? 5

koji internet ispunjavaju sadrajem, povezujui njihove veb stranice neposredno sa internetom. Da bi omoguili komunikaciju izmeu korisnika interneta i pristup sadrajima interneta irom sveta, ovi posrednici nieg reda meusobno su povezani preko nacionalnih i internacionalnih posrednika vieg reda, kao to su AT&T ili Sprint. Posrednike vieg reda sainjava vei broj rutera velike brzine meusobno povezanih veoma brzim linkovima za koje se koriste optiki kablovi. Svakom ISP mreom, bez obzira na to da li je vieg ili nieg reda, upravlja se nezavisno, u svakoj se koristi IP protokol (videti u produetku), a potuju se izvesna pravila za raspodelu naziva i adresa. Posrednike za internet usluge i njihove meusobne veze podrobnije obraujemo u odeljku 1.3. Krajnji sistemi, komutatori paketa i ostali sastavni delovi interneta, koriste protokole koji kontroliu slanje i prijem informacija u okviru interneta. TCP (Transmission Control Protocol) i IP (Internet Protocol) predstavljaju dva najvanija internet protokola. Protokol IP utvruje format paketa koje ruteri i krajnji sistemi alju i primaju izmeu sebe. Glavni internet protokoli opte su poznati pod nazivom TCP/IP. Ve u ovom uvodnom poglavlju pozabaviemo se ovim protokolima. Ali, to je samo poetak u veem delu ove knjige bavimo se protokolima raunarskih mrea! Imajui u vidu znaaj protokola na internetu, veoma je vano da postoji opta saglasnost o tome ta svaki od tih protokola tano radi. Za to su zadueni standardi. Za internet standarde zaduena je Tehnika radna grupa za internet (Internet Engineering Task Force, IETF) [IETF 2004]. IETF standardi nazivaju se RFC dokumenti (Request For Comments zahtevi za komentarima). RFC dokumenti nastali su kao opti zahtevi za komentarima (otuda i njihov naziv) kako bi se reili problemi pri projektovanju mrea i protokola sa kojima su se suoavali projektanti mrea koje su prethodile internetu. RFC dokumenti puni su tehnikih izraza i veoma su detaljni. Njima su definisani protokoli kao to su TCP, IP, HTTP (za veb) i SMTP (za elektronsku potu). Postoji skoro 5000 RFC dokumenata. Postoje jo neka tela koja se bave standardizacijom mrenih komponenti, posebno kada su u pitanju mreni linkovi. Primera radi, grupa IEEE 802 LAN/MAN Standards Committee [IEEE 802 2004] bavi se standardizacijom Ethernet i beinih Wi-Fi mrea. Javno dostupan internet (odnosno, globalna mrea svih mrea, kao to smo ranije ve rekli) jeste mrea za koju se obino pomisli kada se kae internet. Meutim, postoji jo mnogo drugih privatnih mrea kao to su mree koje se koriste u preduzeima ili unutar vladinih institucija, iji raunari ne mogu da razmenjuju poruke sa raunarima izvan njihove mree (osim ukoliko te poruke ne prou kroz tzv. mrene barijere koje ograniavaju slobodan tok poruka ka mrei i iz nje). Budui da se u ovim privatnim mreama koriste iste vrste raunara, rutera, linkova i protokola kao i u javno dostupnom internetu, za njih se esto koristi izraz intranet.

1.1.2 Opis usluga

U prethodnom odeljku upoznali smo mnoge delove koji sainjavaju internet. Internet moemo da opiemo i iz sasvim drugaijeg ugla tanije, kao infrastrukturu koja odreenim aplikacijama obezbeuje odreene usluge. U te aplikacije ubrajamo elektronsku potu, pretraivanje veba, trenutnu razmenu poruka, telefoniranje preko interneta (VoIP), internet radio, protok video zapisa, distribuirane igrice, deljenje fajlova izmeu ravnopravnih raunara (peer-to-peer, P2P), televizija preko interneta, daljinsko prijav-

6 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

ljivanje za rad i jo mnogo, mnogo toga. Za ove aplikacije se kae da su distribuirane aplikacije poto se za njih koristi vie krajnjih sistema koji meusobno razmenjuju podatke. Ono to je vano jeste da se te aplikacije izvravaju na krajnjim sistemima, a ne u komutatorima paketa u jezgru mree. Kasnije u ovoj knjizi postae vam jasnije da komutatori paketa samo omoguavaju razmenu podataka izmeu krajnjih sistema i da ne vode rauna o aplikacijama iz kojih ti podaci potiu ili koje koriste te podatke. Objasniemo malo bolje na ta mislimo kada kaemo infrastruktura koja odreenim aplikacijama obezbeuje odreene usluge. Pretpostavimo da imate novu sjajnu ideju za distribuiranu internet aplikaciju od koje bi korist imalo itavo oveanstvo ili biste bar vi postali bogati i uveni. Na koji biste nain tu svoju ideju pretvorili u stvarnu internet aplikaciju? Poto se aplikacije izvravaju na krajnjim sistemima, bie potrebno da napiete delove programa koji bi se izvravao na krajnjim sistemima. Mogli biste, na primer, da te delove programa napiete koristei programske jezike Java, C ili C+. I sad, poto razvijate distribuiranu internet aplikaciju, neophodno je da ti delovi programa koji se izvravaju na razliitim krajnjim sistemima meusobno razmenjuju podatke. I tu stiemo do najvanijeg pitanja onog koje vodi do drugaijeg naina za opisivanje interneta kao platforme za aplikacije. Na koji nain da deo jedne aplikacije koji se izvrava na jednom krajnjem sistemu uputi internet da isporui podatke drugom delu programa koji se izvrava na drugom krajnjem sistemu? Krajnji sistemi povezani sa internetom obezbeuju programske interfejse aplikacija (Application Programming Interface, API) kojima se utvruje nain na koji deo softvera koji se izvrava na jednom krajnjem sistemu trai od infrastrukture interneta da isporui podatke do tano odreenog odredinog dela softvera koji se izvrava na drugom krajnjem sistemu. Internet API je skup pravila koji polazni deo softvera mora da potuje tako da internet odreene podatke isporui odredinom delu softvera. Internet API podrobnije razmatramo u poglavlju 2. Za sada emo se posluiti jednostavnim poreenjem kakve inae esto koristimo u ovoj knjizi. Pretpostavimo da Alisa eli da poalje pismo Bobu koristei obinu potu. Naravno da Alisa ne moe jednostavno da napie pismo (podaci) i da ga baci kroz prozor. U stvari, pota trai da Alisa stavi pismo u kovertu, zatvori kovertu, zalepi markicu u gornji desni ugao koverte i da, kada sve to zavri, koverat ubaci u potansko sandue. Drugim reima, pota ima sopstveni potanski API, ili skup pravila, koje Alisa mora da potuje kako bi pota njeno pismo isporuila Bobu. Slino tome, internet ima API, koji polazni deo softvera mora da sledi kako bi internet isporuio podatke odredinom delu softvera. Pota, naravno, svojim korisnicima nudi vie razliitih usluga, a meu njima su ekspresna isporuka, potvrda o prijemu, obina usluga i jo mnogo drugih usluga. Slino tome, internet svojim aplikacijama nudi vie razliitih usluga. Kada razvijate internet aplikaciju morate da izaberete jednu od tih internet usluga za nju. Internet usluge opisujemo u poglavlju 2, a nain na koji internet obezbeuje te usluge opisujemo u poglavlju 3. Ovaj drugi opis interneta u smislu infrastrukture koja distribuiranim aplikacijama obezbeuje usluge veoma je vaan. Uzrok napretka u razvoju pojedinih delova interneta sve ee se nalazi u potrebama za uslugama koje iskazuju nove aplikacije. Zato je veoma vano stalno imati na umu da je internet infrastruktura u kojoj se nove aplikacije neprestano pronalaze i primenjuju.

1.1 ta je internet? 7

Upravo smo dali dva opisa interneta, jedan sa stanovita njegovih hardverskih i softverskih sastavnih delova, drugi u smislu infrastrukture kojom se distribuiranim aplikacijama obezbeuju odreene usluge. Ipak, verovatno ste i dalje zbunjeni time ta je internet u stvari. ta je to komutiranje paketa, TCP/IP ili API? ta su ruteri? Koje se sve vrste komunikacionih linkova koriste unutar interneta? ta je distribuirana aplikacija? Kako i zbog ega bi se toster ili meteoroloki senzor povezivali sa internetom? Ukoliko ste jo uvek pomalo zbunjeni svim tim pitanjima, ne brinite se svrha ove knjige i jeste da predstavi sastavne delove interneta i principe koji upravljaju time kako i zato sve to radi. U odeljcima i poglavljima koja slede objasniemo sve ove vane pojmove i dati odgovore na ta pitanja.

1.1.3 ta je protokol?
Pota sada imamo makar osnovnu predstavu o tome ta je internet, razmotriemo jo jednu veoma vanu re koja se stalno pominje u umreavanju raunara: protokol. ta je protokol? ta radi? Kako da prepoznate protokol ukoliko se sretnete sa nekim od njih?

Poreenje sa ljudima
Verovatno najjednostavniji nain za objanjenje pojma protokola raunarskih mrea jeste poreenje sa ljudima poto se mi ljudi stalno drimo nekakvih protokola, odnosno pravila ponaanja. Uzmite recimo sluaj kada nekoga treba da pitate koliko je sati. Uobiajeni razgovor prikazan je na slici 1.2. Pravila ponaanja meu ljudima (ili makar, dobro vaspitanje) nalae da sve poinje pozdravom (prvo Zdravo na slici 1.2). Uobiajen odgovor bi takoe glasio Zdravo. Jasno je da srdaan odgovor Zdravo prvoj osobi znai da se razgovor moe nastaviti i da moe pitati koliko je sati. Drugaiji odgovor na poetno Zdravo (recimo, Ostavi me na miru! ili Ne razumem! ili neki odgovor koji nije za tampu) ukazivao bi na to da druga osoba ne eli ili ne moe da nastavi razgovor. U tom sluaju, prema pravilima ponaanja meu ljudima, prva osoba ne bi ni upitala koliko je sati. Deava se da prva osoba ne dobije odgovor na svoj pozdrav i u tom sluaju ona odustaje od toga da pita koliko je sati. Vodite rauna o tome da u pravilima ponaanja meu ljudima vai to da postoje odreene poruke koje aljemo kao i odreeni postupci koje preduzimamo u zavisnosti od dobijenog odgovora i drugih okolnosti (recimo da ne dobijemo odgovor u toku nekog odreenog vremena). Jasno je da poslate i primljene poruke, kao i postupci koje preduzimamo prilikom slanja i primanja tih poruka ili dok ekamo na odgovor imaju kljunu ulogu u pravilima ponaanja meu ljudima. Ukoliko bi se ljudi ponaali drugaije (na primer, jedna je osoba dobro vaspitana, ali druga nije, ili jedna razume pojam vremena, a druga ne) razgovor izmeu njih ne bi bio mogu i ne bi se postiglo nita korisno. Isti vai i za umreavanje neophodno je da dva (ili vie) ureaja koji meusobno komuniciraju koriste isti protokol kako bi ispunili neki zadatak.

8 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

TCP Zdra vo

zah

tev

za u

spos

tavl

janj

e ve

ze

Zdra

vo T dg CP o ovo

r za

usp

vlj osta

anje

veze

Koli

ko j

e sa

ti?

2:00

<faj

l>

Vreme

Vreme

Vreme

Vreme

Slika 1.2 u Pravila ponaanja meu ljudima i protokol raunarske mree Razmotrimo sada jo jednu slinost sa ljudima. Pretpostavimo da ste na predavanjima (na predavanju o umreavanju raunara, recimo). Predava nejasno pria o protokolima i zbunjeni ste. Predava zastaje i pita: Ima li nekih pitanja? (poruka je poslata i primili su je svi studenti koji ne spavaju). Diete ruku (aljui nedvosmislenu poruku predavau). Predava razume ta elite i nasmei se, izgovarajui: Izvolite... (alje poruku koja vas ohrabruje da postavite pitanje predavai vole da im se postavljaju pitanja), vi postavljate pitanje (to jest, aljete svoju poruku predavau). Predava slua vae pitanje (prima poruku sa vaim pitanjem) i odgovara na njega (alje poruku sa odgovorom). I iz ovog primera vidite da su prenoenje i primanje poruka, kao i niz uobiajenih postupaka koji se preduzimaju prilikom slanja i prijema tih poruka predstavljaju sr protokola za postavljanje pitanja i odgovaranje na njih.

Mreni protokoli
Mreni protokol slian je pravilu ponaanja meu ljudima, osim to poruke razmenjuju i odreene postupke preduzimaju hardverske i softverske komponente nekog ureaja (recimo, raunara, PDA ureaja, mobilnog telefona, rutera ili nekog drugog ureaja koji moe da se umrei). Svime to se deava na internetu, a obuhvata komunikaciju dva ili vie udaljenih samostalnih delova upravlja neki protokol. Na primer, protokoli

1.2 Pristupne take mree 9

koji su hardverski implementirani u interfejsima mrenih kartica dva fiziki povezana raunara upravljaju protokom bitova kroz icu izmeu ove dve mrene kartice; protokoli za kontrolu zaguenja saobraaja u krajnjim sistemima kontroliu brzinu kojom se paketi prenose izmeu poiljaoca i primaoca; protokoli u ruterima odreuju putanju kojom paketi putuju od polazita do odredita. Protokoli se izvravaju u svim delovima interneta, pa je upravo zbog toga dobar deo ove knjige posveen protokolima raunarskih mrea. Kao primer protokola raunarskih mrea koji verovatno poznajete, razmotriemo ta se dogaa kada poaljete zahtev veb serveru, odnosno kada u svoj veb ita upiete URL adresu neke veb strane. Ono ta se deava prikazano je na desnoj polovini slike 1.2. Prvo, va raunar alje poruku sa zahtevom za povezivanje odgovarajuem veb serveru i eka njegov odgovor. U najveem broju sluajeva, veb server prima ovaj zahtev i odgovara porukom da je povezivanje mogue. Znajui da sada moe da zatrai odreeni veb dokument, va raunar porukom GET alje naziv veb stranice koju eli da preuzme sa veb servera. Na kraju, veb server alje tu veb stranicu (fajl) vaem raunaru. Navedeni primeri ponaanja meu ljudima i primer mrenog protokola ukazuju na to da kljuni elementi koji definiu protokole jesu razmena poruka i postupci koji se preduzimaju prilikom slanja ili prijema tih poruka: Protokol definie format poruka i redosled po kome se te poruke razmenjuju izmeu najmanje dve zasebne celine koje meusobno komuniciraju, kao i postupke koji se preduzimaju posle slanja i/ili prijema odreenih poruka ili nekog drugog dogaaja. Internet, a i sve druge raunarske mree, izuzetno puno koriste protokole. Prilikom komunikacije se za ispunjavanje razliitih zadataka koriste razliiti protokoli. itajui ovu knjigu saznaete da su neki protokoli veoma jednostavni i lako razumljivi, dok ima i onih koji su sloeni i teko razumljivi. Ovladavanje znanjem o umreavanju raunara znai da se razume ta to protokoli rade, zato to rade i kako to rade.

1.2 Pristupne take mree

U prethodnom odeljku predstavili smo internet i mrene protokole na uopteniji nain. Sada elimo da malo dublje uronimo u prikaz sastavnih delova raunarske mree (a interneta posebno). Ovaj odeljak poinjemo od pristupnih taaka (oboda) mree i od onih komponenti koje najbolje poznajemo, a to su raunari, PDA ureaji, mobilni telefoni i drugi ureaji koje svakodnevno koristimo. U narednom odeljku prelazimo sa tog oboda mree ka njenom sreditu i istraujemo komutiranje i rutiranje paketa u raunarskim mreama.

10 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

ISTORIJSKA ITANKA
VRTOGLAVO MNOTVO KRAJNJIH SISTEMA NA INTERNETU Ne tako davno, skoro jedini ureaji koji su se kao krajnji sistemu povezivali sa internetom bili su tradicionalni raunari kao to su stoni raunari i moni serveri. Poevi od kasnih devedesetih godina, pa sve do danas, sve vie ureaja razliite namene povezuje se sa internetom. Zajednika potreba svih tih ureaja je da alju digitalne podatke drugim ureajima i da primaju podatke od njih. Zahvaljujui sveprisutnosti interneta, njegovim dobro definisanim (standardizovanim) protokolima i dostupnosti hardvera koji moe da se povee sa internetom, bilo je prirodno da se internet iskoristi za meusobno povezivanje tih ureaja. Izgleda kao da su neki od tih ureaja stvoreni isto za zabavu. Digitalni stoni okvir za slike [Ceiva 2007] preuzima digitalne fotografije sa udaljenog servera i prikazuje ih na ureaju koji lii na stari dobri okvir za slike; internet toster preuzima meteoroloke informacije sa servera i na va jutarnji tost dodaje prognozu vremena za taj dan (prikazujui oblanost i sunane periode dana) [BBC 2001]. Drugi ureaji nude korisne informacije veb kamera prikazuje trenutno stanje u saobraaju i vremenske prilike na mestu koje vas zanima; kuni ureaji kao to su maine za pranje vea, friideri i rerne [Internet Home Alliance 2007] povezani su sa internetom tako da mogu da se nadziru i kontroliu preko veb itaa. Mobilni telefoni omoguavaju da pretraivanje veba, razmenu e-pote i instant poruka postignete vrhovima svojih prstiju. Nove vrste umreenih senzorskih sistema obeavaju revoluciju u nainu na koji posmatramo ivotnu sredinu i postupamo prema njoj. Umreeni senzori ugrauju se u predmete koje nas okruuju i omoguavaju da nadziremo zgrade, mostove, seizmike pojave, navike divljih ivotinja, korita reka i nie slojeve atmosfere [CENS 2007, Culler 2004, CASA 2007]. Takoe, mogue je ugraditi i umreiti biomedicinske senzore [Schweibert 2001]. Praeni podaci bie dostupni udaljenim korisnicima u realnom vremenu. RFID nalepnica koja radio talasima alje podatke ili tanki ugraeni senzor prikaeni na bilo koji objekat omoguavaju da informacije o tom objektu ili sa njega budu dostupne na internetu, to vodi neemu to se naziva internet za stvari [ITU 2005].

Seate se iz prethodnog poglavlja da se za raunare i ostale ureaji povezane sa internetom, u argonu raunarskih mrea, koristi izraz krajnji sistemi. Zovemo ih tako poto se nalaze na obodu (krajnjim takama) interneta, kao to je prikazano na slici 1.3. U krajnje sisteme interneta spadaju stoni raunari (tj. stoni PC raunari, Mac raunari i Linux sistemi), serveri (tj. veb serveri i serveri za e-potu) i prenosivi raunari (tj. laptopovi, PDA ureaji i telefoni sa beinim pristupom internetu). Pored njih, sve vie drugih ureaja koji se povezuju sa internetom, povezuju se kao krajnji sistemi (videti izdvojeni tekst). Krajnji sistemi se takoe nazivaju matini raunari (eng. hosts) poto predstavljaju maticu za aplikacije (koje se na njima se izvravaju) kao to su programi za pregledanje sadraja na internetu, programi za distribuciju sadraja na internetu (veb serveri), programi za itanje e-pote i programi za opsluivanje e-pote (serveri e-pote). U itavoj knjizi ravnopravno koristimo izraze matini raunar i krajnji sistem; drugim reima, matini raunar = krajnji sistem. Matini raunari dalje se ponekad dele na dve vrste:

1.2 Pristupne take mree 11

klijenti i serveri. To nije uvek sluaj, ali klijenti su obino stoni ili prenosni raunari, PDA ureaji i tako dalje, dok su serveri mnogo moniji raunari koji se koriste za uvanje i distribuciju veb stranica, protok video zapisa, prosleivanje e-pote i tome slino.

Mobilna mrea

Nacionalni ili opti posrednik za internet usluge

Lokalni ili regionalni posrednik za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea

Slika 1.3 u Meusobna povezanost krajnjih sistema

12 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

1.2.1 Klijentski i serverski programi

Sa stanovita mrenog softvera, postoji jo jedna definicija klijenta i servera, definicija na koju emo se pozivati u ovoj knjizi. Klijentski program izvrava se na jednom krajnjem sistemu koji zahteva i dobija usluge od serverskog programa koji se izvrava na drugom krajnjem sistemu. Model klijenata i servera podrobnije prouavamo u poglavlju 2, pri emu je nesumnjivo da se, to se tie internet aplikacija, on neuporedivo najee koristi. Veb, e-pota, prenos fajlova, prijavljivanje za rad na daljinu (na primer, Telnet), diskusione grupe i jo mnogo drugih omiljenih aplikacija primenjuju model klijent-server. S obzirom na to da se klijentski program najee izvrava na jednom raunaru, a serverski na drugom, klijentsko-serverske internet aplikacije su, po pravilu, distribuirane aplikacije. Klijentski i serverski program meusobno sarauju tako to razmenjuju poruke preko interneta. Ruteri, linkovi i ostali sastojci interneta, u ovakvom prikazu interneta, zbirno predstavljaju crnu kutiju kojom se prenose poruke izmeu distribuiranih delova internet aplikacija koje meusobno komuniciraju. Ovakav prikaz interneta predstavljen je na slici 1.3. Ipak, savremene internet aplikacije ne obuhvataju samo one klijentske programe koji meusobno sarauju samo sa serverskim programima. Za sve vei broj savremenih aplikacija koristi se model ravnopravnih raunara (peer-to-peer, P2P) u kome krajnji sistemi meusobno sarauju i pokreu programe koji istovremeno obavljaju i ulogu klijenta i ulogu servera. Na primer, u P2P aplikacijama za razmenu fajlova (kao to su Limewire, eDonkey i Kazaa) program na korisnikom krajnjem sistemu ponaa se kao klijent kada od drugog raunara zahteva neki fajl, a kao server kada fajlove alje drugom raunaru. U internet telefoniji, strane koje razgovaraju meusobno su ravnopravne komunikacija je simetrina, pri emu obe strane i alju i primaju podatke. U poglavlju 2 meusobno emo porediti i jasnije uoiti razliku izmeu klijent-server arhitekture i P2P arhitekture.

1.2.2. Pristupne mree

Poto smo razmotrili aplikacije i krajnje sisteme na obodu mree, razmotriemo pristupne mree fizike linkove koje neki krajnji sistem povezuju sa njegovim pristupnim ruterom, koji predstavlja prvi ruter na putanji od tog krajnjeg sistema do bilo kog udaljenog krajnjeg sistema. Na slici 1.4 prikazano je nekoliko vrsta pristupnih linkova od krajnjih sistema do pristupnih rutera; pristupni linkovi istaknuti su podebljanim, osenenim linijama. Pristupne mree mogu se podeliti na tri meusobno sline vrste koje se koriste za: pristup graanstva, kojim se krajnji sistemi u domainstvima povezuju u mreu, pristup kompanija, kojim se krajnji sistemi u preduzeima ili obrazovnim institucijama povezuju u mreu, beini pristup, kojim se krajnji sistemi (obino su to prenosivi ureaji) beino povezuju u mreu.

Ova podela nije toliko kruta i otra na primer, krajnji sistemi u nekim preduzeima za pristupanje mogu da koriste tehnologiju koju pripisujemo pristupanju graanstva, ali vai i obrnuto. Opis koji sledi najveim delom odnosi se na najee sluajeve.

1.2 Pristupne take mree 13

Mobilna mrea

Nacionalni ili opti posrednik za internet usluge

Lokalni ili regionalni posrednik za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea

Slika 1.4 u Pristupne mree

14 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

Pristup graanstva
Pod pristupom graanstva misli se na povezivanje kunog krajnjeg sistema (PC raunara ili kune mree, videti u produetku) sa pristupnim ruterom. Jedan od naina za pristup graanstva jeste standardni modem koji se preko obine analogne telefonske linije povezuje sa posrednikom za internet usluge za graanstvo (kao to je, na primer, America Online). Kuni modem pretvara digitalne signale iz raunara u analogni oblik podesan za prenos preko analogne telefonske linije. Analogne telefonske linije napravljene su od bakarnih provodnika upredenih u parice i to su iste one linije koje se koriste i za obine telefonske razgovore. (O kablovima sa upredenim paricama govoriemo u nastavku ovog odeljka.) Na drugom kraju analogne telefonske linije, modem posrednika za internet usluge ove analogne signale vraa u digitalni oblik podesan za prosleivanje ruteru. Prema tome, pristupnu mreu u ovom sluaju ini par modema zajedno sa obinom telefonskom linijom izmeu ta dva modema. Dananji modemi omoguavaju brzine prenosa do 56 kb/s. Meutim, zbog loeg kvaliteta linija sa upredenim paricama izmeu veine domainstava i posrednika za internet usluge, veina korisnika ostvaruje daleko manje stvarne brzine prenosa. Za mnoge kune korisnike modemski pristup brzine 56 kb/s previe je spor. Na primer, za preuzimanje jedne trominutne pesme u MP3 formatu potrebno je oko osam minuta. Pored toga, pristupanje obinim modemom zauzima telefonsku liniju korisnika dok ovu liniju koristi za krstarenje vebom, korisnik ne moe da razgovara telefonom. Sreom, nove tehnologije za irokopojasni pristup donele su kunim korisnicima vee brzine prenosa, uz mogunost da korisnik istovremeno pristupa internetu i koristi telefonsku liniju za razgovor. irokopojasni pristup od kue ostvaruje se na jedan od dva sledea naina: digitalnom pretplatnikom linijom (digital subscriber line, DSL) [DSL 2007] i hibridno, optikim i koaksijalnim kablovima (hybrid fiber-coaxial, HFC) [Cable Labs 2007]. Prema podacima iz marta 2006. godine, u veini razvijenih zemalja preko 50% domainstava imalo je irokopojasni pristup, pri emu je taj broj vei od 80% u Junoj Koreji i Hong Kongu. SAD i Kina vode u ukupnom broju irokopropusnih linija, pri emu u ovim zemljama ima preko 40 miliona takvih linija [Point Topic 2006]. Prema istim podacima, oko 60% irokopropusnih linija u SAD i Kanadi ostvareno je korienjem HFC kablova, a ostalo su DSL linije. U ostalim dravama, preovladava DSL, posebno u Evropi gde je u veini zemlja preko 90% DSL linija. DSL pristup obino obezbeuju telefonske kompanije (na primer, Verizon ili France Telecom), ponekad u saradnji sa nekim nezavisnim posrednikom za internet usluge. Po nainu rada slian obinim modemima, DSL predstavlja novu tehnologiju modema za koju se i dalje koriste obine telefonske linije sa upredenim paricama. Meutim, ograniavanjem udaljenosti izmeu modema korisnika i posrednika za internet usluge, DSL moe da prenosi i prima podatke daleko veom brzinom. Brzina prenosa podataka obino nije ista u oba smera, pri emu je od rutera posrednika za internet usluge do korisnika brzina vea nego u obrnutom smeru. Ova asimetrija brzine prenosa podataka zasniva se na oekivanju da e kuni korisnici verovatnije zahtevati informacije (prenositi podatke u kuu) nego to e ih proizvoditi. DSL komunikacioni link izmeu kue i ISP deli u tri zasebna frekventna opsega: kanal za preuzimanje podataka (eng. downstream) velike brzine, u opsegu od 50 kHz do 1 MHz,

1.2 Pristupne take mree 15

kanal za predavanje podataka (eng. upstream) srednje brzine, u opsegu od 4 kHz do 50 kHz, obian dvosmerni telefonski kanal, u opsegu od 0 do 4 kHz.

Na ovaj nain, jedan DSL link izgleda kao da postoje tri zasebna linka, tako da je DSL linkom mogue istovremeno razgovarati telefonom i biti povezan sa internetom. (Ovu tehniku za multipleksiranje deljenjem frekvencije opisujemo u poglavlju 1.3.1.) Stvarne brzine preuzimanja i predavanja podataka koje korisnik moe da ostvari zavise od rastojanja izmeu kunog modema i ISP modema, prenika provodnika uporednih parica, nivoa elektrinih smetnji i drugih inilaca. DSL je namerno projektovan tako, za razliku od obinih modema, da se koristi za kraa rastojanja izmeu kunih i ISP modema, zbog ega je mogue ostvariti znaajno vee brzine prenosa u odnosu na obine modeme. Korisnici koji se nalaze blie ISP modemima mogu da koriste razliite brzine prenosa uz razliitu nadoknadu. Na primer, kompanija Verizon nudi brzine prenosa koje se kreu od 768 kb/s do 1,5 Mb/s za preuzimanje podataka i 128 kb/s do 768 kb/s za predavanje podataka. Takoe, postoji itav niz razliitih DSL tehnologija visoke brzine koje se sve vie koriste u mnogim zemljama. Na primer, veoma brzi DSL (VDSL), koji se najvie koristi u Junoj Koreji i Japanu, nudi zadivljujue brzine od 12 do 55 Mb/s za preuzimanje podataka i 1,6 do 20 Mb/s za predavanje podataka [DSL 2007]. Dok DSL i standardni modemi koriste obine telefonske linije, HFC pristupne mree predstavljaju dopunu postojeim mreama koje se koriste za prenos kablovske televizije. U tradicionalnim kablovskim sistemima, glavna kablovska stanica ka domainstvima emituje signale kroz distribucionu mreu koju ine koaksijalni kablovi i pojaivai. Kao to je prikazano na slici 1.5, glavna stanica je optikim kablovima povezana sa razdelnicima u pojedinim delovima grada, od kojih se klasini koaksijalni kablovi koriste za povezivanje pojedinanih kua i stanova. Ovi razdelnici obino slue za prikljuivanje izmeu 500 i 5000 kua. Kao i u sluaju DSL pristupnih mrea i za HFC pristupne mree neophodni su posebni modemi koji se nazivaju kablovski modemi. Kompanije koje obezbeuju kablovski pristup internetu od svojih korisnika zahtevaju da kupe ili iznajme takav modem. Kablovski modem je najee spoljanji ureaj koji se sa raunarom povezuje preko Ethernet porta. (U poglavlju 5 podrobnije razmatramo Ethernet.) Kablovski modemi dele HFC mreu na dva kanala, na nizvodni i uzvodni kanal. Kao i u sluaju DSL pristupnih mrea, nizvodnom kanalu obino se dodeljuje vea brzina prenosa nego uzvodnom kanalu. Veoma vana karakteristika HFC pristupnih mrea jeste u tome da se u njoj prenos podataka deli izmeu korisnika. Drugim reima, svaki paket koji glavna stanica alje putuje nizvodnim kanalom preko svih linkova do svih domova; a svaki paket koji poalje krajnji korisnik putuje uzvodnim kanalom do glavne stanice. Zbog toga, ukoliko vie korisnika istovremeno preuzima MP3 fajlove preko nizvodnog kanala, stvarna brzina pri kojoj pojedini korisnici preuzimaju te fajlove bie znaajno manja od teoretski mogue brzine preuzimanja. S druge strane, ukoliko je samo nekoliko korisnika aktivno i svi oni krstare internetom, dobijae traene stranice punom brzinom zato to se retko dogaa da vie korisnika zatrai stranicu u ba istom trenutku. S obzirom na to da se i uzvodni kanal deli, neophodan je distribuirani protokol za istovremeni pristup

16 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

kojim se usklauje prenos i izbegava sukobljavanje zahteva. (Problem sukobljavanja zahteva razmatramo u poglavlju 5 kada govorimo o Ethernet mreama.) Zagovornici DSL mrea esto istiu da DSL pristupna mrea neposredno povezuje pojedine domove i posrednika za internet usluge i da je, stoga, celokupna propusna mo DSL linka izmeu odreenog korisnika i posrednika za internet usluge ostavljena tom korisniku i da nije deljena. Pristalice kablovskih mrea, s druge strane, tvrde da dobro projektovane HFC pristupne mree obezbeuju vei propusni opseg od DSL mrea. Takmienje izmeu DSL i HFC pristupnih mrea za veoma brzi pristup od kue tek se zahuktava, posebno u severnoj Americi. U ruralnim sredinama, gde ni DSL ni HFC mree nisu dostupne, za povezivanje domainstava sa internetom brzinama veim od 1 Mb/s mogue je koristiti satelitske linkove; StarBand i HugesNet su dva posrednika za pristupanje internetu putem satelita.

Koaksijalni kabl Optiki razdelnik Stotine domainstava

Optiki kabl Glavna stanica kablovske mree

Optiki razdelnik

Stotine domainstava

Slika 1.5 u Hibridna pristupna mrea od optikih i koaksijalnih kablova Izuzetna pogodnost DSL i HFC mrea, kao i pristupanja putem satelita, jeste u tome da su njihove usluge neprekidno dostupne, drugim reima, korisnik moe da ostavi svoj raunar ukljuen i da bude stalno povezan sa posrednikom za internet usluge, a da istovremeno razgovara telefonom.

Pristup kompanija
U preduzeima i na univerzitetima, za povezivanje krajnjeg sistema i pristupnog rutera obino se koristi lokalna raunarska mrea (Local Area Network, LAN). Kao to emo videti u poglavlju 5, postoji vie vrsta LAN tehnologija. Ipak, tehnologija Ethernet je trenutno ubedljivo najrasprostranjenija tehnologija koja se koristi za pristupanje mrea u kompanijama. Savremena Ethernet tehnologija koristi brzine pristupa od 100 Mb/s ili 1 Gb/s (ili ak i 10 Gb/s). Za meusobno povezivanje veeg broja korisnika, kao i za njihovo povezivanje sa pristupnim ruterom koriste se bakarni provodnici sa upredenim

1.2 Pristupne take mree 17

paricama ili koaksijalni kablovi. Pristupni ruter zaduen je za preusmeravanje paketa ije je odredite izvan lokalne mree. Kao i HFC pristupne mree i Ethernet koristi deljeni medijum, tako da krajnji korisnici meusobno dele propusnu mo lokalne mree. Odnedavno, Ethernet tehnologija polako poinje da koristi tehniku komutiranja podataka. Komutirani Ethernet koristi zvezdastu topologiju sa raunarima neposredno povezanim sa komutatorom koji omoguava da svi raunari istovremeno alju i primaju podatke koristei itavu propusnu mo lokalne mree. Deljeni i komutirani Ethernet podrobnije razmatamo u poglavlju 5.

Beini pristup
Pored internet revolucije i beina revolucija takoe ima izuzetan uticaj na ivot i rad ljudi. Danas u Evropi vie ljudi ima mobilni telefon nego raunar ili automobil. Ovaj trend korienja beine tehnologije se nastavlja, pri emu mnogi analitiari predviaju da e beini (a obino su to i mobilni) ureaji koji se nose u rukama kao to su mobilni telefoni ili PDA raunari prevladati u odnosu na raunare povezane kablovima to se tie pristupanja internetu. Trenutno postoje dve opte vrste za beino pristupanje internetu. U beinim lokalnim mreama, korisnici beinog pristupa razmenjuju pakete sa baznom stanicom (poznatoj i kao taka beinog pristupa) u preniku od nekoliko desetina metara. Bazna stanica je obino povezana sa internetom i na taj nain slui za povezivanje beinih korisnika sa delom mree u kome se koriste kablovi. U regionalnim beinim pristupnim mreama, paketi se prenose preko iste beine infrastrukture koja se koristi za mobilnu telefoniju, pri emu baznom stanicom upravlja posrednik za telekomunikacione usluge. Na ovaj nain se korisnicima omoguava beini pristup unutar prenika od nekoliko desetina kilometara od bazne stanice. Beine lokalne mree, zasnovane na tehnologiji IEEE 802.11 (poznatoj i kao beini Ethernet ili Wi-Fi), sve vie se koriste na univerzitetima, u preduzeima, kafeima i kuama. Mnogu univerziteti instalirali su IEEE 802.11 bazne stanice u svojim prostorijama, tako da studenti mogu da alju i primaju e-poruke ili da krstare vebom bilo gde iz zgrade (na primer, iz biblioteke, svojih soba, uionica ili hola). U mnogim gradovima, neko ko stoji na raskrsnici moe da bude u dometu deset ili dvadeset baznih stanica (za pretraivu mapu 802.11 baznih stanica koje su pronali i preko kojih su se povezali sa internetom mnogi ljudi koji su uivali u tome, pogledajte [wiggle.net 2007]). Najee koriena tehnologija 802.11, o kojoj emo podrobnije govoriti u poglavlju 6, nudi deljeni propusni opseg od 54 Mb/s. Danas su u mnogim domovima, kombinacijom irokopojasnog kunog pristupa (kablovskih ili DSL modema) i jeftine beine LAN tehnologije, dobijene mone kune mree. Slika 1.6 predstavlja ematski prikaz uobiajene kune mree. Ovu kunu mreu ine jedan prenosivi laptop i PC povezan ianom linkom; bazna stanica (taka beinog pristupa) koja komunicira sa beinim raunarom; kablovski modem koji obezbeuje irokopojasni pristup internetu i ruter koji povezuje baznu stanicu i stacionarni raunar sa kablovskim modemom. Ovakva mrea omoguava lanovima domainstva da imaju irokopojasni pristup internetu, pri emu jedan od njih moe da

18 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

se slobodno kree kroz kuu. Ukupna cena za postavljanje ovakve mree iznosi manje od 150 dolara (ukljuujui i kablovski ili DSL modem).

Kua

Kablovska glavna stanica

Internet

Slika 1.6 u ematski prikaz uobiajene kune mree Kada internetu pristupate koristei beinu LAN tehnologiju, neophodno je da budete blii od nekoliko desetina metara od bazne stanice. To je ostvarivo za pristup u stanu ili u internet kafeu ili, uopteno govorei, kada ste u nekoj zgradi. Ali ta ako se nalazite na plai ili u kolima, a potreban vam je pristup internetu? Za ovakav pristup na irem prostoru, pokretni korisnici interneta koriste infrastrukturu mobilne telefonije i preko nje pristupaju baznim stanicama koje su udaljene i nekoliko desetina kilometara. U sutini ovo je slino nainu na koji kuni korisnici preko obine telefonske veze pristupaju internetu, osim to se u ovom sluaju umesto telefonske mree sa kablovima koristi infrastruktura mobilne telefonije. Telekomunikacione kompanije izuzetno mnogo ulau u tzv. treu generaciju (3G) mobilne telefonije, koja obezbeuje beini pristup internetu sa komutiranjem paketa na irem prostoru pri brzinama pristupa veim od 1 Mb/s. Dva najvanija standarda za beini pristup internetu na irem prostoru su EVDO (Evolution-Data Optimized, u slobodnom prevodu, optimizovana evolucija podataka nesumnjivo jedan od najgorih akronima ikad smiljenih) i HSPA (High-Speed Downlink Packet Access pristup za preuzimanje paketa velikom brzinom), pri emu veina operatera mobilne telefonije nudi (ili namerava da ponudi) jedan ili drugi od ova dva standarda. Kao i uvek, i u ovom sluaju postoji potencijalna ubistvena tehnologija koja eka da u potpunosti pobedi ove standarde. WiMAX [Intel WiMAX 2007, WiMAX Forum 2007], poznat i pod nazivom IEEE 802.16, koji se koristi za velika rastojanja srodan je protokolu 802.11 WiFi o kome smo ranije priali. WiMAX radi nezavisno od mrea mobilne telefonije i obeava brzine od 5 do 10 Mb/s ili vee na rastojanjima od vie desetina kilometara. Mada krajem 2006. godine WiMAX nije bio u iroj upotrebi, kompanije Sprint i Nextel su bile spremne da uloe milijarde dolara u razvoj WiMAX tehnologije tokom 2007. godine i kasnije. WiFi, WiMAX i 3G podrobnije razmatramo u poglavlju 6.

1.2 Pristupne take mree 19

1.4.2 Fiziki medijumi

U prethodnom pododeljku prikazali smo neke od najvanijih tehnologija za pristupne mree koje se koriste na internetu. Opisujui ove tehnologije, naveli smo i fizike medijume koji se u njima koriste. Na primer, rekli smo da se u HFC pristupnim mreama delom koriste optiki, a delom koaksijalni kablovi. Rekli smo obini analogni modemi 56 kb/s i DSL pristupne mree koriste kablove sa upredenim bakarnim paricama. Rekli smo i to da se u mreama sa mobilnim pristupom koriste radio talasi. U ovom odeljku ukratko emo opisati ove i druge prenosne medijume koji se esto koriste u okviru interneta. Da bismo pojasnili ta podrazumevamo pod fizikim medijumom, zamisliemo kako izgleda kratak ivot jednog bita. Zamislite jedan bit koji putuje od jednog krajnjeg sistema, kroz seriju linkova i rutera, do drugog krajnjeg sistema. Taj na jadni bit mora da luta okolo i prenosi se jednog mesta na drugo nebrojeno mnogo puta. Izvorni krajnji sistem odailje taj bit i ubrzo zatim prvi ruter u nizu slinih prima taj bit; zatim ga taj prvi ruter odailje dalje, a ubrzo potom prima ga drugi ruter i tako redom. Tako na bit, putujui od svog izvora da svog odredita, prolazi kroz itav niz parova predajnika i prijemnika. Izmeu svih ovih parova predajnika i prijemnika, bit se alje irenjem elektromagnetnih talasa ili optikih impulsa kroz neki fiziki medijum. Fiziki medijumi mogu da budu razliitih oblika i izgleda, a ne moraju da budu od iste vrste za sve parove predajnika i prijemnika primopredajnog para du putanje. Primeri fizikih medijuma su kablovi sa upredenim bakarnim paricama, koaksijalni kablovi, kablovi sa multimodnim optikim vlaknima, zemaljski i satelitski radio talasi. Fiziki medijumi dele se na dve vrste: usmereni i neusmereni medijumi. Kod usmerenih fizikih medijuma, talasi se usmeravaju kroz vrsti medijum kao to su kablovi optikim vlaknima, kablovi sa upredenim bakarnim paricama ili koaksijalni kablovi. Kod neusmerenih medijuma talasi se ire kroz atmosferu ili kroz vasionski prostor, kao u sluaju beinih lokalnih mrea ili digitalnih satelitskih kanala. Pre nego to preemo na karakteristike razliitih tipova medijuma, recimo nekoliko rei i o njihovim cenama. Stvarna cena fizikog linka (bakarnog ili optikog kabla i tako redom) obino je zanemarljiva u poreenju sa ostalim trokovima za mreu. Na primer, trokovi radne snage vezani za instaliranje fizikih linkova esto nekoliko puta premauju cenu samog materijala. Iz tog razloga, u mnogim novijim zgradama se u svakoj prostoriji istovremeno instaliraju kablovi sa upredenim paricama, optiki i koaksijalni kablovi. ak i ako se u poetku koristi samo jedan od ovih medijuma, sva je prilika da e u bliskoj budunosti koristiti jo neki, tako da se na ovaj nain smanjuju trokovi za naknadno postavljanje kablova.

Kablovi sa upredenim bakarnim paricama

Najjeftiniji i najrasprostranjeniji usmereni prenosni medijum jesu upredeni bakarni provodnici (parice). Telefonske mree koriste ove kablove preko stotinu godina. U stvari, za vie od 99 procenata ianih linkova izmeu telefonskog aparata i lokalnog telefonskog komutatora koriste se kablovi sa upredenim bakarnim paricama. Ove kablove ste sigurno ve videli u svom domu ili na radnom mestu. Upredena parica sastoji se od

20 POGLAVLJE 1 Raunarske mree i internet

dva ravnomerno spiralno upredena izolovana bakarna provodnika, od kojih je svaki debljine oko 1 mm. Provodnici su upredeni da bi se smanjile elektromagnetne smetnje od slinog para provodnika u blizini. Najee se vie ovakvih parica produava u kabl omotavanjem parica zatitnim platom. Par provodnika ini jednu komunikacioni link. Kablovi sa neoklopljenim upredenim paricama (Unshielded Twisted Pairs, UTP) obino se koriste u okviru iste zgrade, to jest, za lokalne raunarske mree. Brzina prenosa podataka za LAN mree koje koriste upredene parice kree se od 10 Mb/s do 1 Gb/s. Brzina prenosa koju je mogue postii zavisi od debljine provodnika i rastojanja izmeu predajnika i prijemnika. Kada se osamdesetih godina pojavila tehnologija optikih vlakana, mnogi ljudi su poeli da omalovaavaju kablove sa upredenim paricama zbog njihove relativno male brzine prenosa. Neki su ak mislili da e tehnologija optikih vlakana potpuno potisnuti kablove sa upredenim paricama. Ali upredene parice se nisu tako lako predale. Savremena tehnologija upredenih parica, kao to su kablovi kategorije 5, omoguava brzine prenosa od 1 Gb/s na udaljenostima od nekoliko stotina metara. U svakom sluaju, upredene parice se jo uvek najee koriste za LAN mree velike brzine. Kao to smo ve napomenuli, kablovi sa upredenim paricama najvie se koriste za pristup domainstava internetu. Videli smo da tehnologija obinih modema omoguava brzine prenosa do 56 kb/s korienjem kablova sa upredenim paricama. Takoe, videli smo i to da je DSL (Digital Subscriber Line) tehnologija omoguila korisnicima da iz svojih kua pristupaju internetu brzinom veom od 6 Mb/s korienjem kablova sa upredenim paricama (ukoliko ive blizu modema posrednika za internet usluge).

Koaksijalni kablovi
Slino kablovima sa upredenim paricama i koaksijalni kablovi se sastoje od dva bakarna provodnika, s tim da su provodnici koncentrini umesto paralelni. Takvom konstrukcijom i posebnom izolacijom i platom, koaksijalni kablovi omoguavaju vee brzine prenosa. Koaksijalni kablovi veoma esto se koriste u sistemima kablovske televizije. Kao to smo ve rekli, sistemi kablovske televize odnedavno se dopunjuju kablovskim modemima koji kunim korisnicima omoguuju pristup internetu brzinama od 1 Mb/s ili veim. U kablovskoj televiziji i kablovskom pristupu internetu, predajnik premeta digitalni signal u neki odreeni frekventni opseg, a dobijeni analogni signal alje se prema jednom prijemniku ili vie njih. Koaksijalni kabl koristi se kao usmereni deljeni medijum. Drugim reima, to znai da istim kablom moe da bude povezan vei broj krajnjih sistema, pri emu svako od njih prima sve ono to alju svi drugi krajnji sistemi.

Optiki kablovi
Optiko vlakno je tanki, savitljivi medijum koji provodi svetlosne impulse, pri emu svaki impuls predstavlja jedan bit. Optiki kabl sa jednim vlaknom podrava izuzetno velike brzine prenosa, ak do nekoliko desetina pa i stotina gigabita po sekundi. Ovi kablovi nisu podloni elektromagnetnim smetnjama, imaju neznatno slabljenje signala do razdaljine od 100 kilometara i veoma teko se prislukuju. Zahvaljujui ovim karakteristikama, optiki kablovi su najbolji voeni prenosni medijumi za vea rastojanja,