Internet i servisi interneta

1. UVOD

Internet sa svojim servisima, danas predstavlja svakodnevnicu modernog ivota.

Naravno, upotreba Interneta, najzastupljenija je u ekonomsko razvijenijim regionima sveta.
Danas Internet predstavlja najveu najveu svetsku raunarsku mreu koja povezuje mree
razliitih organizacija na brz, pouzdan i jeftin nain.
Internet servisi predstavljaju upotrebnu vrednost Interneta i njihova upotreba u
svakodnevnom ivotu je sve ea. Zbog velikog i brzog napretka raunarske tehnologije,
a sam tim i Interneta, najvei broj internet servisa doivljava preobraaj a jedan broj
odlazi u zaborav. Od mnogobrojnih servisa koji su u upotrebi, dva najvea i najmasovnije
koriena su: elektronska pota (e-mail) i Web (WWW-World Wide Web).

4
Internet i servisi interneta

2. INTERNET-OSNOVE I PRINCIPI RADA

Internet (INTERnational NETwork) je veliki svetski komunikacioni sistem koji

sainjavaju raunari, telekomunikacione veze, softverski proizvodi, informacije i ljudi.
Inetrnet predstavlja javno dobro i, moe se rei, jedno od civilizacijskih dostignua
savremenog sveta. On ne pripada ni jednoj vladi, politikoj, verskoj ili drugoj organizaciji i
nije u vlasnitvu bilo koje kompanije.
Internet danas predstavlja jednu od veoma bitnih formi za obezbeenje
komunikacije i prezentaciju informacija. Omoguava pristup obilju informacija, prua
mogunost obavljanja veoma irokog spektra razliitih poslova, prenosa podataka,
obavljanja audio-vizuelne ili pisane interaktivne (online) komunikacije, slanja pisanih
poruka, itd.
Infrastruktura Interneta se temelji na mrei raunara koji su u mogunosti da
komuniciraju i razmenjuju podatke. On se bazira na otvorenim standardima1 i
meusobnom umreavanju razliitih sistema razliitih proizvoaa. Zahvaljujui primeni
ovih standarda Internet je doiveo veliki uspeh i uspeo je da ue u sve sfere javnog i
privatnog ivota.
Internet (mreza nad mrezama) se u svom funkcionasunju u osnovi oslanja na
klasine telekomunikacione kanale. To znai da se fizike veze izmeu vorova mree
ostvaruju telefonskim kablovima, koaksialnim, optikim kablom, radio relejnim vezama i
satelitskim vezama. Zbog lake komunikacije i pristupu informacijama, mrea koristi
jedinstven sistem vorovanja mree. Za spajanje dve mree koriste se specijalizovani
raunari (ruteri), koji ujedno i prosleuju pakete podataka. Ruteri proveravaju kuda idu
podaci koji se kreu preko interneta i odluuju kojim e ih putem poslati.
Za razliku od tradicionalnih medija za prenos podataka kao to su radio i televizija,
Internet je decentralizovana mrea, to znai da nema sredinjeg mesta iz kojeg je
upravljana. Podaci putuju mreom podeljeni u pakete. Svaki od tih paketa sadri podatke o
tome odakle je krenuo i gdje mu je odredite. Upravo zbog toga nije vano kojim smerom
ovi paketi prolaze sve dok su na svom odreditu pravilno sastavljeni, dakle nije vano
kojim putem poslana poruka putuje internetom - ona e na kraju nai svoj put do cilja.

1
Dva sistema su otvorena jedan prema drugom ako razmenjuju informacije posredstvom odgovarajuih
standarda i ako su oni javno dostupni, onda takve standarde nazivamo otvorenim standardima.

5
Seminarski rad

2.1. Nastanak i razvoj Interneta

Ubrzani razvoj masovnih komunikacija poinje posle Drugog svetskog rata a

naroito krajem pedesetih godina prolog veka. 1957. godine, ameriki predsednik Dvajt
Ajzenhauer, osniva agenciju ARPA koja je okupljala najbolje amerike strunjake i koja za
18 meseci razvila prvi ameriki satelit. Nekoliko godina kasnije ARPA usmerava svoja
istraivanja na raunarske mree i komunikacione tehnologije.
Rad na ustanovljavanju mree ARPANET je poeo 1966. godine. Razvoj je
finansirala DARPA (engl. Defense Advanced Research Projects
Administration), ogranak Ministarstva odbrane SAD-a koji je zaduen za raspodelu
sredstava. Oduvek se smatralo, premda nije javno reeno, da je interes za stvaranjem
ovakve mree leao u izgradnji mree koja moe da izdri eventualni nuklearni rat. Sami
realizatori mree priznaju da je kao rezultat dobijena robusna i otporna mrea koja je u
stanju da podnese i gubitak velikog dela mrene infrastrukture.
Kao prvi vor u ARPANET-u izabran je raunar u University of California
at Los Angeles (UCLA) a kao drugi raunar u Stanford Research Institute
(SRI). Mrei su se uskoro prikljuila jo dva vora, University of California at Santa
Barbara (UCSB) i University of Utah. U narednim godinama raunari su se ubrzano
prikljuivali ARPANET-u.
Tokom 1974. godine, definisan je TCP/IP protokol (Transmission Control
Protocol/Internet Protocol) ime reen problem nalaenja odgovarajueg prenosa puta i
problem odgovarajueg pakovanja podataka radi transporta po prenosnom putu u izuzetno
nepovoljnim uslovima. Od 1978. godine u upotrebi je verzija 4 ovog protokola (Ipv4) koja
je i danas u upotrebi.
Verovatno je najvaniji trenutak u razvoju interneta bio u 1983.godini, kad je
tadanja mrea prela sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission
Control Protocol / Internet Protocol), to je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i
danas koristi. Vinton Cerf, koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je
rekao:Stvorili smo protokol koji ce se koristiti i u velikom mreama s velikom brojem
racunara, protokol koji ce nositi Internet budunosti, to je znacilo da mora biti fleksibilan
kako bi razliite mree mogle funkcionisati u zajednikom okruenju.
Univerziteti u SAD-u su 1986. godine formirali sopstvenu raunarsku mreu NSF
(National Sciense Foundation Network) na bazi TCP / IP protokola. Krajem osamdesetih i
poetkom devedesetih nastaju nove komercijalne mree koje rade na bazi TCP / IP a i sama

6
Internet i servisi interneta

univerzitetska NSF mrea kree da radi na komercijalnim osnovama zato to se

transformisala u privatno drutvo. Sledei korak bio je spajanje svih komercijalnih mrea,
koje radi na bazi TCP / IP protokola, kako bi omoguili svojim korisnicima razmenu
podataka.
Prava prekretnica u daljem razvoju Interneta je bila komercijalizacija aktivnosti i
pojava WWW-a (World Wide Web) poetkom devedesetih, koja je omoguila
hipertekstualne veze izmeu razliitih dokumenata i prenos multimedijalnih sadraja.
Internet u tadasnjoj Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je
nacionalna akademska mrea preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi
internet servisi postaju dostupni korisnicima u Jugoslaviji, ali su ipak bili ogranieni na
akademski krug. Iste godine poinju s radom prvi domai komercijalni provajderi ime se
dostupnost interneta proiruje i na neakademski deo Srbije odnosno postaje dostupan svim
korisnicima.

2.2. Osnove Internet protokola

Mrena tehnologija na kojoj se zasniva Internet zove se komutacija paketa (Packet

Switching). Podaci se dele u pakete i svaki paket sadri polaznu i odredinu adresu. Oni
samostalno putuju mreom (mogu i razliitim putanjama) i na odreditu se ponovo spajaju
u poetni raspored. TCP/IP protokol odreuje pravila po kojima se sve ove aktivnosti
odvijaju. On u stvari nije samo jedan protokol ve je to skup vie protokola.
IP (Internet Protocol) definie kolika je veliina paketa i priprema i adresira pakete
(obe adrese). Istovremeno omoguava mrei da proita pakete i usmeri ih ka odreditu.
TCP (Transmission Control Protocol) rastavlja podatke/informacije na pakete,
verifikuje da su svi paketi kvalitetno stigli na odredite i od pristiglih paketa rekonstruie
originalnu informaciju.
Od 1978. godine se koristi se koristi etvrta verzija Ipv4 protokola. Ona ima svoje
nedostatke i oni se prvenstveno odnose na ogranienje prostora, nedovoljnu funkcionalnost
i neadekvatan sigurnosni mehanizam. Neophodno je prei na sledeu generaciju protokola
Ipv6, jer se oekuje da e aktuelni protokol vrlo brzo ostati bez slobodnih adresa.
Istraivanje sprovedeno na zahtev Evropske komisije pokazuje da je mali broj organizacija
irom Evrope uveo Internet protokol verzije est (IPv6), novu verziju protokola koja
unapreuje adresiranje na Intenetu.

7
Seminarski rad

Rutiranje predstavlja usmeravanje paketa kroz mreu i njegova sutina je

dinamiko praenje stanja pojedinih delova mree. Rutiranje pokazuje otpornost na otkaze
i zaguenja u pojedinim segmentima tako to trai alternativne veze linka kako bi
preusmerio pakete. Ureaj koji ovo omoguuje naziva se ruter (router).
Da bi svaki raunar mogao da funkcionie u okviru Internet mree, prvo mora da
dobije svoju numeriku IP adresu. Ona se sastoji od etiri trocifrena broja u rasponu od
001 do 255, meusobno razdvojenih takama (npr. 093.087.210.196-trenutna adresa mog
raunara dok sam radio seminarski). U tom nizu prvi broj predstavlja deo mree (drava,
region) a poslednji predstavlja raunar.
Brojevi nisu praktini u svakodnevnoj manipulaciji adresama, za korisnike mrea
uvedena je simbolika adresa, sastavljena od etiri ili pet skraenica razdvojenih takama.
Na taj nain se numerika adresa transformie u simboliku u obliku, na primer:

rlab.matf.bg.ac.rs
gde je:
- rlab, simbolika oznaka raunara;
- matf, oznaka Matematikog fakulteta;
- bg, oznaka grada Beograda;
- rs, oznaka zemlje.

Web prezentacija Istorijskog arhiva u Jagodini ima sledeu adresu:

simboliku: www.arhivja.autentik.net
numeriku: 67.215.12.109

Uvedena su odreena pravila za simbolike adrese radi lakeg snalaenja.

Pravila za simboliko adresiranje (poelo u SAD, kasnije prihvatile i ostale
zemlje):
.edu obrazovne institucije
.com komercijalne institucije
.org nezavisne organizacije
.gov vladine institucije
.mil vojne institucije
.net mrena administracija i provajderi

8
Internet i servisi interneta

Uvedeno je i pravilo (u dravama van SAD-a) da se sve adrese zavravaju sufiksom

koji oznaava odreenu zemlju i to:

.rs Republika Srbija

.de Nemaka
.fr Francuska
.sl Slovaka
.si Slovenija
.eu Evropska unija
.me Crna Gora

Postoji poseban servis koji vri konverziju iz simbolikih u numerike adrese i

obrnuto. To je DNS (Domain Name Server) i izvrava se na posebnim raunarima tj. na
DNS serverima. Web lokacije imaju prepoznatljivu adresu koja se zove Uniform
Resource Locator (URL) i IP adresu. Ljudi koriste URL-ove da bi pronali Web lokacije,
a raunari za to koriste IP adrese. DNS prevodi URL-ove u IP adrese (i obrnuto). Na
primer, ako na traci adrese u Web pregledau otkucate adresu http://www.politika.rs,
raunar e poslati zahtev DNS serveru. DNS server prevodi URL u IP adresu tako da
raunar moe da pronae Politikin Web server.
Uniform Resource Locator (URL) adresiranje se sastoji iz vie delova i to: servis,
simbolika ili numerika adresa raunara, konkretan direktorijum i datoteka na raunaru.

Na primer:
http://arhivja.autentik.net/images/misija.pdf
http://arhivja.autentik.net/images/letopis_2002.pdf
http://vspep.edu.rs/wp-content/uploads/2010/05/Konkurs_za_sajt.pdf

9
Seminarski rad

3. SERVISI INTERNETA

Servisi su ustvari usluge koje se mogu dobiti preko Interneta i oni su najvie uinili
da se izvri popularizaciju ove globalne mree. Svi servisi Interneta rade tako to na mrei
postoje serveri u kojima su smeteni podaci, a na naem raunaru se izvrava klijent,
program koji tim podacima pristupa preko mree.
Veina servisa koji su nastali u periodu od uspostavljanja Interneta do danas, vie
ne postoje, ve je sad integrisan u dva najvea i najmasovnije koriena oblika servisa, a to
su: e-pota i Web.

3.1. Podela servisa Interneta

Postoji vie grupa servisa i moemo ih podeliti na:

a) Bazine servise

- elektronska pota (e-mail), razmena poruka elektronskim putem;

- Telnet (telecommunications network), pristup udaljenom raunaru i interaktivni
rad na njemu, kao da je korisnik fiziki prisutan na udaljenoj lokaciji;
- FTP (File Transfer Protocol) , prenos datoteka izmeu dva udaljena raunara.

b) Javne informacione servise

- Anonimni FTP (Anonzmus FTP), javno skladite podataka koje je na

raspolaganju (preko FTP servisa) svim korisnicima Interneta;
- Gofer (Gopher), elektronska oglasna tabla;
- Web (World Wide Web), multimedijalna elektronska oglasna tabla.

c) Diskusione servise

- List elektronske pote (Maling list), liste elektronske pote u okviru osnovnog
servisa e-pote omoguava grupisanje korisnika slinog profila. Poruka poslata grupi se
automatski dostavlja svim lanovima grupe
- Diskusione grupe (Newsgroup), servis javnih interesno povezanih korisnika,
poruke se ne prosleuju automatski ve im se pristupa selektivno i prema potrebi.

10
Internet i servisi interneta

d) Konferencijske servise

To su tzv. sihroni servisi, jer zahtevaju istovremeno uee svih korisnika.

- Talk, interaktivna razmena tekstualnih poruka sa drugim korisnikom
- IRC (internet relay chat), interaktivna razmena tekstualnih poruka istovremeno sa
veim brojem korisnika
- Telefoniranje preko Interneta (Internet phone), razmena govornih poruka
-Videokonferencija (Videoconferencing), multimedijalno komiuniciranje sa
drugim korisnikom..

e) Servsi za pretraivanje informacija

- Archie, pretraivanje anonimnih FTP servera na bazi naziva datoteke ili njenih
karakteristika;
- Veronica, pretraivanje informacija sadranih u naslovima iz menija Gopher-a;
- Wais, pretraivanje tekstova na osnovu zadatih kljunih rei;
- www search engine, specijalizovano pretraivanje Web sadraja (Yahoo,
Altavista, Google i dr).

3.2. Osnovni servisi Interneta

Osnovni ili bazini servisi Interneta, predstavljaju one servise koji su u masivnoj
upotrebi, toliko da su zbog svoje jednostavnosti i praktinosti u korienju, zauzeli takvo
mesto da je dananji ivot gotovo i nemogue zamisliti bez njih. Neki od njih su i dalje
samostalni (elektronska pota), dok su drugi integrisani u druge naprednije servise koji su
nastali poslednjih godina. Jedan takav primer je i pretraiva Google, koji u svojim
sadrajima poseduje gotovo sve servise i Internet alate koji su krajnjem korisniku potrebni
u svakodnevnoj komunikaciji.

a) Elektronska pota (e-mail)

Elektronska pota predstavlja servis koji slui za slanje i primanje poruka u

elektronskom obliku putem Interneta. Mogue je poslati tekst, ali i podatak bilo kog
drugog tipa (sliku, program, tabelu, video ili zvuni zapis, itd). Zasniva se na primeni
protokola SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) koji je deo TCP/IP familije protokola.

11
Seminarski rad

Elektronska pota omoguava asinhronu razmenu pote raznovrsnog sadraja sa

svim ljudima koji su povezani sa Internetom. Da bi se pota mogla razmenjivati potrebno
je da i poiljalac i primalac imaju svoje elektronske adrese. Elektronska adresa se sastoji iz
dva dela koja se razdvajaju znakom @ (engl. commercial at). Deo adrese iza ovog
znaka je domen, odnosno adresa raunara na kome je potansko sandue korisnika a deo
ispred je lino ime korisnika, onako kako je registrovano kod dobavljaa. Na primer:

arhivja@gmail.com
boban.popovic@yahoo.com

Svaki korisnik ima i svoje potansko sandue koje se nalazi na odgovarajuem

serveru. Protokol za razmenu poruka na Internetu je SMTP (Simple Mail Transfer
Protocol). Postoje dve mogunosti da korisnik pristupi potanskom sanduetu koji je na
serveru:
- Telnet, koji omoguava pristup udaljenom raunaru gde korisnik koristi program
za itanje pote koji je i aktivan na tom udaljenom raunaru;
- Prenos sadraja potanskog sandueta, koji je omogueno protokolom POP
(Post Office Protocol). Ovaj protokol omoguava prenos novih poruka sa e-mail
severa na raunar korisnika. Korisnik zatim koristi neki program za itanje pote (npr,
Outlook Express).
Programi za manipulaciju e-potom stalno se obogauju novim sadrajima kao to
su adresari, kalendari, podsetnici, softverski moduli za planiranje i zakazivanje sastanaka,
poseduju sve to neophodno jednom poslovnom oveku.
Anatomije elektronske poruke je strogo odreena: Poruka poinje zaglavljem u
kome je adresa poiljaoca, adresa primaoca i predmet poruke. Tu su i datum i vreme slanja
poruke. Zatim dolazi telo poruke, a na kraju je signatura (ime i adresa poiljaoca).
Elektronska pota, osim to omoguuje razmenu poruka izmeu dvoje ljudi na slian nain
kao i uobiajena zemaljska pota. U e-potu moe da se ukljuuje raznovrsni sadraj kao
to su: digitalizovane slike, tekst u raznovrsnom formatu (Word, Acrobat PDF, i slino),
izvrne verzije programa ili ak filmove. U programima za elektronsku potu to se obino
zove dodatak ili prilog (engl. attachment).
Elektronska pota nudi i druge mogunosti kao to su:

12
Internet i servisi interneta

- jednostavna mogunost slanja iste poruke na vie adresa. To se zove indigo-

kopija
(engl. carbon copy);
- prispela poruka se jednostavno moe proslediti na jednu ili vie adresa ljudi koje
ona moe interesovati. To se zove prosleivanje poruke (engl. forwarding);
- na prispelu poruku se jednostavno moe odgovoriti ne ponavljajui adresu
poiljaoca tako da se u odgovor ukljui prispela poruka kao podsetnik. To se zove
odgovor (engl. reply);
- sve prispele i poslate poruke mogu se uvati i briu se po sopstvenom izboru.

Danas e-pota postaje besplatna i sve je vie takvih ponuaa (Gmail, Yahoo,
Hotmail i dr). Oni ostvaruju profit tako to su njihovi pretplatnici obasuti reklamama koje
stiu putem e-pote ili banera (engl. Banner).

b) FTP (File Transfer Protocol)

Ovaj veoma koristan servis slui za prenos datoteka putem Interneta. Za prenoenje
datoteka potrebna su dva uesnika: raunar na kome se nalazi datoteka i raunar na koji se
ta datoteka kopira. Da bi prenos funkcionisao, raunar na kome se uva raunarska
biblioteka programa mora biti FTP server dok na raunaru koji eli da preuzima ili alje
datoteke u ovakvu biblioteku mora da bude instaliran neki program za podrku FTP
klijenta.
Transfer se moe odvijati dvojako:

- sa udaljenog ka korisnikovom raunaru - download

- sa korisnikovog ka udaljenom raunaru - upload

Postoji mnogo javno dostupnih FTP servera na kojima se nalazi veliki broj datoteka
od kojih mnoge sadre besplatne programe (freeware ili shareware). Da bi se koristio
FTP server korisnik mora da se prijavi za rad na tom raunaru. Kako veina korisnika
nema nalog za rad na maini FTP servera, ako je on javno dostupan potrebno je prijaviti se
kao anonymous i upisati svoju elektronsku adresu kao lozinku. Ovakvi javni FTP serveri
nazivaju se anonimni FTP. U protivnom korisnik mora da ima svoj nalog na FTP
serveru i treba da unese svoje ime i lozinku.
Veza sa FTP serverom se uspostavlja odmah, osim ako je server previe zauzet.
Treba imati u vidu da svaki FTP server moe u svakom trenutku istovremeno da obrauje

13
Seminarski rad

samo ogranien broj zahteva. Takoe, korisnik uvek treba da koristi blie servere. Na
primer, umesto da se koriste serveri u SAD-u mogu se koristiti njihove verne kopije (engl.
Mirror sites) u Evropi koje se proizvode svake noi.

c) Web (World Wide Web)

Svetom rairena mrea ili World Wide Web (skraeno WWW ili 3W) je
najnoviji informacioni servis na Internetu koji se nastao 1989. u CERN-u , u probni rad je
puten 1991. a 1993. godine pojavili su se prvi grafiki itai. Vrlo brzo je preuzeo
funkcije mnogih drugih servisa Interneta i postao najpopularniji od svih. Jedna mogua
definicija WWW je sledea: Web je sistem koji omoguava da stranice koje sadre tekst,
slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i proitane od strane raunara koji je
povezan na Internet. Web je zamiljen kao svet bez granica u kome bi se svim
informacijama iz bilo kog izvora moglo pristupiti na konzistentan i pristupaan nain. On
se zasniva na sledeim idejama:

- Univerzalno itanje - Da bi se pronala neka informacija ranije je trebalo

imati veliki broj razliitih terminala povezanih za razliite raunare i trebalo je nauiti
veliki broj programa za pristup podacima. Web princip sastoji se u tome da jednom kada je
neka informacija dostupna na mrei, trebalo bi omoguiti pristup toj informaciji sa bilo
kog raunara, iz bilo koje zemlje, korienjem jednostavnog programa.
- Hipertekst je tekst sa vezama. To nije nova ideja: u knjigama postoje veze
izmeu referenci, fusnota, sadraja i indeksa sa tekstom. Ako se u knjigu ukljui
bibliografija koja se referie na druge knjige i lanke, tekst je u stvari pun referenci.
Raunar omoguava da praenje hipertekstualnih referenci bude lako kao okretanje
stranica. italac moe da pobegne od sekvencijalne organizacije stranica da bi sledio
informaciju koja ga interesuje. Tako hipertekst postaje snana alatka za uenje. Autori
hipertekstualnih dokumenata dizajniraju svoj materijal tako da bude otvoren za
istraivanje. Na taj nain oni informacije i ideje efikasnije prenose. Web koristi hipertekst
kao metod predstavljanja. U Web-u, veze mogu voditi iz svih delova dokumenta ka ma
kojim delovima drugog dokumenta. Dokument ne mora biti samo tekst: moe sadrati i
slike, grafiku, film, zvuk. Otuda termin hipermedijalni dokument ili
multimedijalni hipertekst.
- Pretraivanje - Dok je hipertekst snano sredstvo za pronalaenje
informacija, on ne moe da obuhvati velike koliine amorfnih podataka. Za te potrebe,

14
Internet i servisi interneta

raunarski generisani indeksi dozvoljavaju korisniku da izvue zanimljive stavke iz teksta.

italac moe da uradi dve stvari: hipertekstuelni skok ili tekstuelno pretraivanje. Indeksi
su deo Web-a kao i drugi dokumenti ali sa panelom za pretraivanje (FIND komandom)
koja dozvoljava unos teksta. Iza svakog indeksa je neka maina za pretraivanje: postoji
mnogo maina za pretraivanje, razliitih mogunosti, na razliitim serverima. Meutim,
one se sve koriste na isti, jednostavan nain: korisnik kuca tekst, a kao povratnu
informaciju dobija hipertekstualni dokument koji pokazuje veze ka stranicama koje je
maina za pretraivanje pronala.
- Klijent-server model - Da bi Web mogao da se razvije, dizajniran je bez
centralizovanih mogunosti. Svako moe da objavi i svako, ko je autorizovan, moe da
proita. Nema centralne kontrole. Da bi se objavili podaci, izvrava se server, a da bi se
proitali, izvrava se klijent. Svi klijenti i svi serveri povezani su na Internet. Web protokol
i drugi protokoli dozvoljavaju svim klijentima da komuniciraju sa svim serverima.
- Usklaivanje formata - Od kad su nastali raunari, postojala je
raznovrsnost razliitih kodova za predstavljanje informacija. Nikada nije bilo mogue
izabrati najbolji kod jer svaki ima neke prednosti: Na primer, TeX, Postscript, SGML, i
slino. Odlika HTTP-a (engl. HyperText Transfer Protokol) je da klijent zajedno sa
svojim zahtevom da proita neku stranicu, alje i listu reprezentacija koje razume, a onda
je na serveru da odgovori na odgovarajui nain. To je neophodno da bi se savladala,
recimo, velika koliina grafikih formata (GIF, TIFF, JPEG, i mnogi drugi), jer ako se ne
mogu savladati postojei formati, ta e tek biti sa formatima koji e tek nastati. U nekim
disciplinama razvijeni su specijalni formati, na primer, za rukovanje DNA kodovima,
zvezdanim spektrima, za dizajniranje mostova, i slino. Oni koji rade u ovim poljima
imaju softver koji im omoguava ne samo da vide ove podatke, ve i da rukuje njima, da
ih analiziraju, da ih menjaju. Kada i server i klijent razumeju ove formate visokog nivoa, to
mogu da iskoriste i da prenose podatke na taj nain. U isto vreme, drugi ljudi moda
nemaju pristup tom specijalnom softveru, ali ipak mogu da vide podatke, ako server uspe
da ih konvertuje u neki inferiorniji ali i dalje upotrebljiv oblik. Time se, ne isterujui punu
funkcionalnost na svakom nivou, ostvaruje cilj univerzalnog itanja na Web-u.

Pri korienju Web-a, skoro uobiajeno je da se u komunikaciji koriste originalni ili

samo delimino prevedeni engleski termini. Evo nekih termina:

- Web prezentacija - kolekcija prudrenih dokumenata poznatih kao Web stranice;

15
Seminarski rad

- Web server raunar koji mora imati stalnu vezu sa Internetom i na kome se
nalazi Web prezentacija;

- Home page naslovna stranica Web prezentacije;

- Web sajt (engl. site) oznaava Web server i Web prezentaciju;

- Web ita korisniki program koji slui za pristup Web serverima i itanje Web
stranica;

- Web protocol (HTTP-Hyper Text Transfer Protokol) skup pravila kojim je

definisana razmena podataka izmeu Web itaa i Web servera;

- Web adresa skup indentifikatora razdvojenim takama koji jednoznano

ukazuju na simboliku adresu Web stranice.

Web danas omoguava interaktivni rad, to podrazumeva komunikaciju u oba

smera. Sve to omoguuju programi za proirenje Web-a kao to JAVA. Ona omoguava da
se preko mree prenose programi koji se izvravaju na naem raunaru. Pomou ovog
programskog jezika moe da se crta, kontroliu ekranske forme, ispisuje tekst i slike i dr.
Sve se to obavlja na lokalnom raunaru, zato je mnogo bre nego kada se radi preko mree.

Integracija i sadejsto sa bazama podataka postala je njihov standardni interfejs. To

znai da se svi podaci na nekoj Web stranici ne nalaze ba na njoj, ve koriste baze
podataka iz okruenja ili sa drugih poznatih lokacija. To je omogueno na taj nain, to se
Web stranice primenom razliitih tehnika programiranja, dinamiki kreiraju za automatsko
generisanje na osnovu korisnikovog zahteva.
Danas, u upotrebi personalnih raunara i njihovoj korelaciji sa Web sadrajima, sve
vie prisutna personalizacija. Ona je budunost Interneta. Hiljadama posetilaca Web sajta
treba pruiti oseaj da je ponuda na sajtu upuena lino njima tj. da je prilagoena upravo
njihovim sklonostima i potrebama. Personalizacija se postie upotrebom odreenih
tehnologija koje omoguuju da Web server na osnovu podataka koji su prikupljeni o
korisniku odlui koji su sadraji njemu najprikladniji tj. ta odgovara njegovim potrebama.
Na adresi www.amazon.com nalazi se najpoznatija virtuelna prodavnica na svetu.
Ovde je mogue bez izlaska iz kue i odlaska u prodavnicu, u prijatnom okruenju koje
nudi Web prezentacija, izabrati, naruiti i platiti knjige, igrake, tehniku i dr. Dovoljno je
popuniti jednostavan upitnik, prilikom prve posete ovom sajtu i na taj nain otvoriti
svojevrsnu lansku kartu, poput one u biblioteci. Svako pretraivanje ili naruivanje preko
njihovog Web-a u budunosti e biti zapameno. Na taj nain, prilkom svakog sledeeg

16
Internet i servisi interneta

odlaska na sajt, posedovae dovoljno podataka o vama i vaim interesovanjima. U skladu

sa vaom bazom podataka preporuie vam neki novi proizvod ili akcijsku cenu, iz oblasti
koja vas najvie interesuje. Korisnik na poetku dobija i pozdravnu poruku sa svojim
imenom kao i roendansku estitku.
Poseban oblik komunikacije i predstavljanja danas predstavljaju upravo Web
adrese. Tako se mogu dobiti dopunske informacije za koje obino nema dovoljno prostora,
ili oglaivai smatraju da bi predstavljale optereujui factor za iroki krug ljudi, a
namenjene su upravo svojevrsnim poklonicima odgovarajuih sadraja.
Na televiziji se sve ee nalaze Web adrese kao izvor dodatnih informacija o
proizvodima, kompanijama, sportovima, filmovima i dr.
Mogu se nai kompletni podaci npr. o kozmetikim proizvodima, biljnim
preparatima, bilansi stanja uspeha o pojedinim firmama. Mogue je saznati koliko je neki
film odgledalo ljudi i koliko je novca zaradio. Poslovni ljudi koji ulau novac, mogu putem
Web-a, dobiti kompletne informacije o stanju na tritu ili videti kretanje indeksa
poslovanja na bilo kojoj berzi na svetu.
Takoe, mogue je pratiti TV program, koje televizijske kompanije irom sveta
emituju putem Interneta. Na taj nain sloboda informisanja sve vie dobija znaaj na
globalnom planu, jer njihov program sve ee postaje dostupan, preko Web adresa, na bilo
kojoj taki na svetu.
U skladu sa novim tehnologijama i savremenim trendovima, pojavio se i novi
termin Webcast, koji oznaava video emitovanje.Ovo je pre svega primenljivo na javne
televizijske programe. Javni televizijski programi su programi onih TV kua koje ne
naplauju svoje programe direktno od krajnjih korisnika, ve se finansiraju iz drugih
izvora. Jedan od vidova takvih finansiranja je prihod od reklame koje emituju u svom
programu. Webcast je interesantan sa aspekta brzine informisanja, jer klijent, koji ima
potrebu, bilo profesionalnu, bilo line prirode, u realnom vremenu moe dobiti informaciju
o svim deavanjima bez obzira na doba dana u njegovoj vremenskoj zoni. Generalno se
moe rei da je svaki Web servis zasnovan na odnosu klijent-server.

17
Seminarski rad

4. ZAKLJUAK

Internet i servisi Interneta su od svog pojavljivanja do danas prerpeli velike

preobraaje u smislu upravljanja od strane krajnjeg korisnika, ali im je namena ostala ista
bez obzira da li oni funkcionisali kao samostalna celina ili u oviru nekog savremenog
interfejsa.
E-pota je osim u estetskom smislu prtrpela i promene organizacionog tipa. Tako
danas osim obinog pisma koje slui za komunikaciju sa drugim ljudima, pri pomenu
ovog servisa mislimo na itav organizator dnevnih, mesenih i godinjih aktivnosti. Danas
je osim kao samostalan servis, prisutan i kao deo paketa usluga koje besplatno pruaju
pruaju neki od najpoznatijih servera Google iliYahoo.
FTP protocol u sutini nije pretrpeo gotovo nikakve promene, a namena mu je
ostala nepromenjena. Po mnogima to je najkorisniji servis bez koga je nemogua
komunikacija preko Interneta i ima dve najbitnije operacije i to download i upload.
Web (World Wide Web), to servis koji svi poistoveuju sa Internetom a on
predstavlja samo jedan njegov deo. Ovaj servis je pretrpeo najdrastinije promene kako u
estetskom pogledu tako i u savremenom funkcionisanju. Web danas predstavlja kimu
komunikacija i pruanja informacija jer sa svojim hipervezama, krajnjem korisniku za vrlo
kratko vreme omoguava pristup svim lokacijama bitnim za dobijanje informacija koje ga
interesuju.
U bliskoj budunosti, uticaj internet tehnologija na privatni ivot bie sve vei. To
moemo sagledati kroz mogunost prikljuenja kuanskih elektrinih aparata na Internet.
Moi emo preko Interneta ukljuivati grejanje, zakljuavati vrata, proveravati ta
nedostaje u frideru i naruiti preko softverskog klijenta koji se nalazi na mobilnom
telefonu.
Internet danas sve vie slui za slanje faksa, telefoniranje, to ukazuje da e Internet
u bliskoj budunosti predstavljati infrastrukturu za ostale vidove komunikacija.

18
Internet i servisi interneta

LITERATURA

1. Braika, N. (2007): Poslovna informatika, Visoka poslovna kola, aak.

2. Stanki, R. (2000): Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd.
3. Underdahl, B. (1999): Internet biblija, Mikroknjiga, Beograd.
4. ivadinovi, J. (2010). Poslovna informatika, Visoka kola za poslovnu
ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd

19