http://www.puskice.

info/

1. Diferencijalna jednačina-osnovne osobine

-Појам диференцијалне једначине.Дефиниција: Диференцијалном једначином називамо једначину која
изражава неку везу између независно променљиве, непознате функције и њених извода:
 
F x, y, y, y, , y  n   0 .Решити једначину значи одредити такву везу између променљивих x и y , која
задовољава дату једначину.Дефиниција: Решење диференцијалне једначине је свака функција y  f  x 
која идентички задовољава ту једначину.Како се се једначине обично решавају интеграцијом , решење се
често назива интегралом диференцијалне једначине.Дефиниција: Опште решење (општи интеграл)
диференцијалне једначине n -тог реда је свака функција облика y    x, C1 , C2 , , Cn  , oдносно
  x, y, C1 , C2 , , Cn   0 ,где су C1 , C2 , , Cn међусобно независне константе.Дефиниција: Партикуларно
решење (патикуларни интеграл) диференцијалне једначине је свака она функција y  y  x  која се добија
из општег решења те једначине за одговарајуће посебне вредности интеграционих
константи.Дефиниција Ако дату диференцијалну једначину идентички задовољава и функција y  x 
која није садржана у њеном општем решењу (тј. ни за које вредности интеграционих констаната не може
се добити из њеног општег решења), тада се ова функција y  x  назива сингуларно решење (сингуларни
интеграл) те једначине.Дефиниција: Тачке у којима услови теореме о егзистенцији и јединости нису
испуњени зову се сингуларне тачке интегралних кривих y    x, C  .
Дефиниција: Диференцијалном једначином првог реда називамо једначину облика y  f  x, y  , односно
F  x, y, y   0 у којој су x независно променљива, y функција, а y њен извод.

2. Diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive

- Ако се диференцијална једначина првог реда може написати у облику g  y  dy  f  x  dx ,кажемо да се у тој
једначини могу променљиве раздвојити.Треба одредити променљиву y као функцију од x .Интеграцијом
обе стране једначине добијамо да је:  g  y  dy   f  x  dx  C .Ова релација даје везу између x , y и C , па
по дефиницији представља опште решење диференцијалне једначине.Ако се зада почетни услов y  x0   y 0 ,
одређује се константа C и њој одговарајуће партикуларно решење које задовољава дати почетни услов.

3. Homogena diferencijalna jednačina prvog reda

-Једначина y  f  x, y  зове се хомогена диференцијална једначина ако се функција f  x, y  може
 y
представити у облику f  x, y   g   .Увођењем смене, тј помоћне непознате диференцијабилне функције
x
y
u  x  тако да је:  u ,тј. y  xu , свака хомогена једначина се може свести на једначину са раздвојеним
x
 y du
променљивим.Наиме, како је y  u  xu  једначина y   g   се своди на u  xu  g  u  ,тј. x  g  u  u
x dx
du dx du
,
g  u  u

x
 g  u   u  0  , дакле 
g  u  u
 ln x C .Ако је опште решење u  f  x, C  , долази се до

општег решења дате хомогене једначине y  xu  xf  x, C  .Уколико не можемо наћи експлицитно решење
y
по променљивој u , тада се после извршене интеграције u замени са и на тај начин добија тражено
x
решење у имплицитном облику.
 http://www.puskice.info/

4. Linearna diferencijalna jednačina prvog reda

- Дефиниција: Линеарном диференцијалном једначином првог реда називамо једначину
y  f  x  y  g  x 
која је линеарна у односу на функцију y  x  и њен извод. f  x  и g  x  су задате непрекидне функције.
 f  x  dx   f  x  dx dx  C  .
Теорема: Опште решење линеарне диференцијалне једначине је: y  e    g  x  e 
Доказ:Нека се решење може написати у облику y  u  x   v  x  . Тада је y  u v  u v . Ако ово уврстимо у
полазну једначину добијамо uv  u v  f  x  u  v  g  x  , u v  v  u   f  x  u   g  x  .Ако претпоставимо да је
u  f  x   u  0 , добијамо u v  g  x  .Проблем се своди на решавање система једначина u  f  x   u  0 и
u v  g  x  из којих рачунамо u и v . Дакле:
du
u  f  x   u  0    f  x  dx e 
 f  x  dx
v  g  x 
u
v  g  x  e 
f  x  dx
du
u   f  x  dx  ln u    f  x  dx
v   g  x  e
f  x  dx
  f  x  dx dx  C
ue
Заменом ове вредности у једначину u v  g  x  , добијамо .Како смо израчунали да је u  e   f  x  dx , а
  f  x  dx   f  x  dx dx  C  .Напомена:
v   g  x  e
f  x  dx
dx  C , решење полазне једначине гласи y  e   g  x  e 
Интеграциона констаната C садржи у себи и константу коју смо добили интеграцијом променљиве u .

5. Bernulijeva diferencijalna jednačina

- На линеарне једначине се своде и једначине сложенијег облика, као рецимо тзв. Бернулијева једначина
y  f  x  y  g  x  y n ,  n   , n  0, n  1 .За n  0 добијамо линеарну једначину, за n  1 једначину у којој
y' f  x
се променљиве могу раздвојити.Једначина се своди на линеарну деобом једначине са y n ,  n 1  g  x 
yn y
1 1
,ако се уведе смена z  n 1
 y1 n , где је z  z  x  нова функција.Како је z    1  n  n  y ,једначина постаје
y y
z'
 f  x   z  g  x  , z   1  n  f  x   z   1  n  g  x  линеарна диференцијална једначина,чије опште
1 n
1
решење налазимо на већ показани начин.У пракси једначина се решава увођењем смене y  z 1 n .

6. Diferencijalna jednačina drugog reda F(x,y’,y’’)=0

-.Ако уведемо смену y  p , биће y  p , чиме дату једначину сводимо на једначину првог реда
F  x, p, p   0 по функцији p  p  x  . p  f  x, p  , p    x, C1  . y     x, C1  dx  C2 .

7. Diferencijalna jednačina drugog reda F(y,y’,y’’)=0.

dy
- Једначине овог типа решавају се сменом p  y  , где је p функција од y, тј. p  p y  . Тада је
dx
y  py  y  py  p .
 http://www.puskice.info/

8. Homogena linearna diferencijalna jednačina drugog reda sa konstantnim koeficijentima.

- Једначина a0 y  a1 y   a2 y  0 где су коефицијенти a0 , a1 , a2  R и a0  0 назива се хомогена линеарна
диференцијална једначина другог реда са константним коефицијентима.Потражимо једно решење те
једначине у облику y  e kx где константу k треба одредити. Како је y   ke kx и y   k 2 e kx , заменом у дату
једначину добијамо идентитет e  a0 k  a1k  a2   0 ,а како је је e kx  0, добијамо a0 k  a1k  a2  0 ,
kx 2 2

карактеристичну једначину дате хомогене једначине.Дакле, можемо закључити да ће експоненцијална

функција e kx бити решење хомогене једначине ако и само ако је k корен (решење) карактеристичне
једначине .Да бисмо образовали карактеристичну једначину за дату хомогену једначину, треба да у
једначину уместо y ставимо 1, први извод заменимо константом k , а други извод са k 2 .

9. Rešavanje homogene linearne diferencijalne jednačine drugog reda sa konstantnim koeficijentima

-Разликујемо три могућа случаја за корене карактеристичне једначине:1.Ако су k1 , k2   и k1  k 2 , тада
одмах добијемо два решења једначине e k1 x и e k 2 x .Опште решење у овом случају има облик
y  C1e k1x  C 2 e k 2 x
2.Нека је k1  k 2  k , k   .У том случају добијамо само једно решење y1  e kx . Друго партикуларно
решење y2 , је облика y2  xe .Опште решење хомогене једначине има облик y   C1  C 2 x  e kx
kx

3.Ако су корени карактеристичне једначине коњуговано комплексни: k1    i , k 2    i ,   0 , тада

имамо два решења: y1  e   i  x и y 2  e   i  x .Опште решење у овом случају је

 
y  C1e  i  x  C2e  i  x  e x C1ei x  C2e i  x .Како је по Ојлеровој формули eit  cos t  i sin t , добијамо

y  e x  C   cos   i sin    C   cos   i sin     e   C   C   cos   i  C   C   sin   Ако уведемо смене

1 2
x
1 2 1 2

C1  C2  C1 и C1  C2  C2 , добијамо опште решење једначине y  ex  C1 cos x  C 2 sin x 

10. Nehomogena linearna diferencijalna jednačina drugog reda sa konstantnim koeficijentima

- Нека је дата нехомогена једначина a0 y  a1 y  a2 y  f  x  са константним коефицијентима a0 , a1 , a2  R и
a0  0 .Опште решење једначине је облика y  y h  y p где је y h решење одговарајуће хомогене

једначине, а y p једно партикуларно решење које зависи од функције f  x  .Партикуларно решење дате
једначине може да се нађе помоћу методе неодређених коефицијената.
Разликоваћемо следеће случајеве: f  x   P  x  где је P  x  полиномска функција.Партикуларно решење
k1  0  k2  0,
, k , k су решења карактеристичне једначине, а Q  x  полином
Q  x 
гласи: y    xQ  x 
k1  0  k2  0, 1 2
p

непознатик коефицијента које треба одредити.Степен полинома Q  x  исти је као степен полинома P  x  .
Q  x  e ax , a  k1  a  k2 ,

f  x   P  x  e ax y p  Q  x  xe ax , a  k1  a  k2 ,  k1  k2 

Q  x  x e , a  k1  k 2 .
2 ax

 P1  x  cos  x  Q1  x  sin  x, k1 , k2  0   i,
f  x   P  x  cos  x  Q  x  sin  x y p  
 x  P1  x  cos  x  Q1  x  sin  x  , k1 , k2  0   i.
 http://www.puskice.info/
 e x  P1  x  cos  x  Q1  x  sin  x  , k1 , k2     i,
f  x   e  P  x  cos  x  Q  x  sin  x  . y p    x
x

 xe  P1  x  cos  x  Q1  x  sin  x  , k1 , k2     i.

11. Metoda varijcije konstanata

- Ова метода омогућује налажење партикуларног решења нехомогене линеарне диференцијалне једначине
y  p  x  y  q  x  y  f  x  .При коришћењу ове методе потребно је знати опште решење одговарајуће
хомогене једначине.Претпоставимо да смо за одговарајућу хомогену једначину y  p  x  y  q  x  y  0
нашли њено опште решење y h  C1 y1  C 2 y 2 .Партикуларно решење нехомогене једначине тражимо у истом
облику y p  C1  x  y1  C 2  x  y 2 (*) сматрајући да су C1  x  и C 2  x  засад непознате функције које треба
одредити из услова да y p  x  идентички задовољава дату нехомогену једначину, а y1 и y 2 су позната
линеарно независна партикуларна решења хомогене једначине.Диференцирањем израза (*) добијамо
y p  C1  x  y1  C1  x  y1  C2  x  y2  C2  x  y2 .Ако су C1  x  и C 2  x  тако одабране да је
C1  x  y1  C2  x  y2  0 ,тада се добија y p  C1  x  y1  C2  x  y2 ,
yp  C1  x  y1  C2  x  y2  C1  x  y1  C2  x  y2 .Замењујући ове вредности у полазну једначину добијамо:

   
C1  x  y1  py1  qy1  C2  x  y2  py2  qy2  C1  x  y1  C2  x  y2  f  x  .Изрази у заградама су једнаки
нули јер су y1 и y 2 по претпоставци решења хомогене једначине.Дакле, да би функција
y p  C1  x  y1  C 2  x  y 2 , представљала партикуларно решење нехомогене једначине, мора бити задовољен и

C1  x  y1  C2  x  y2  0 y1 y2
услови а детерминанта система W  x    0 . То значи да прво можемо
C1  x  y1  C2  x  y2  f  x  .
    y 1
 y 2

1 1
из претходног система наћи C1  x  и C2  x  : C1  x  
W  x
  y2 f  x   , C2  x  
W  x
y1 f  x  ,а затим

интеграцијом и функције C1  x  и C 2  x  .

12. Brojni red-osnovne definicije. Potreban uslov o konvergenciji reda.

- Definicija 1: Neka je a1 , a2 ,..., an ,..... niz realnih ili kompleksnih brojeva,tada se izraz


a k  a1  a2    an 
k 1 naziva beskonačni brojni red. Definicija 2: Neka je dat niz delimičnih parcijalnih
suma reda.

S1  a1
S 2  a1  a2
S 2  a1  a2  a3

S n  a1  a2    an
n
Ako postoji granična vrednost S  lim S n  lim  a k . kažemo da red konvergira i da je S suma reda. Red koji
n  n
k 1
 
nije konvergentan je divergentan.Red rn  
k  n 1
ak naziva se ostatak reda.Ako se redu a
k 1
k doda ili oduzme

konačno mnogo članova tada se njegova konvergencija neće promeniti.Dokaz:Ako je Sn n ta delimična suma, a
S k  zbir dodatih ili oduzetih k članova.Ako sa S n  k obeležimo n tu delimičnu sumu koja je nastala dodavanjem ili
 http://www.puskice.info/
oduzimanjem k članova, tada je S n  k   Sn  Sk  .Kako je suma S k  konačna to znači da na lim
n 
Sn utiče samo
lim Sn k , tj. lim S n  lim S n k  Sk . Znači novi red se isto ponaša kao polazni.
n  n  n 
 
Ako se svaki član reda  ak pomnoži sa konstantom C  C  0  , dobija se red
k 1
C a
k 1
k , koji je konvergentan ili
 
divergentan zavisno od toga da li je red  ak konvergentan ili divergentan.Dokaz:Ako je dati red a k .Niz
k 1 k 1

njegovih parcijalnih suma Sn ima graničnu vrednost S , tj lim
n 
Sn  S .Ako je S  parcijalnih suma reda
n C a
k 1
k ,tj

Sn  Ca1  Ca2  Can  C  a1  a2   an   CS n , njegova granična vrednost je lim S n  lim C S n  C lim S n  CS
n  n  n 
 
.Znači novi red se isto ponaša kao polazni.Ako su redovi  ak i
k 1
b
k 1
k konvergentni i ako su im sume S  i S  , tada

će i red  a
k 1
k  bk  konvergirati i suma mu je S   S  .Dokaz:Ako su S n i Sn parcijalne sume datih redova i

lim Sn  S  , a lim Sn  S  .Neka je S n  Sn  S n niz delimičnih suma reda
n  n   a
k 1
k  bk  , tada je

lim S n  lim  S n  S n   lim Sn  lim  S   S  .Potreban uslov za konvergenciju reda Potreban uslov za
n  n  n  n  n

konvergenciju reda je da lim a n  0 .Dokaz:Kako je S n  a1  a2  an i S n 1  a1  a2  an 1 , dobijamo

n 

a n  S n  S n 1 . Ako red konvergira onda je: lim( Sn  Sn 1 )  lim Sn  lim S n1  S  S  0  lim an  0
n  n  n  n 

Na primeru harmoniskog reda možemo da uočimo da je izloženi uslov potreban, a ne i dovoljan za konvergenciju
1
reda. lim a n  lim  0 , a dokazali smo da je red divergentan.
n  n  n

13. Geometriski red. Harmoniski red.


- Ispitati konvergenciju geometrijskog reda  aq
k 0
k
 a  aq  aq 2    aq n   .

Rešenje:
1  q n 1
n -ta parcijalna suma je S n  a  .
1 q
1  q n 1 a
Ako je q 1 S  lim S n  lim a   i red je konvergentan,
n  n  1 q 1 q
Ako je q 1 S  lim S n   ired je divergentan,
n 

Ako je q  1 S n  a  n  1 , S  lim
n 
S n   i red je divergentan.
 a, n  2k
Ako je q  1 Sn   red nema graničnu vrednost i divergentan je.
0, n  2k  1

1
Ispitati konvergenciju harmoniskog reda  .
k 1 k

Rešenje:

1 1 1 1

k 1 k
 1    
2 3 n
Red se može napisati na sledeći način:
 http://www.puskice.info/
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1                  1 2   4   8   
 2 3  4 5 6 7  8 9 15  4 8 16
1 1 1 1 1 1
 1  2  2  2 2  3  23  4    1     
2 2 2 2 2 2
odakle se vidi da red divergira.
1 11 1
Napomena: Broj c je harmoniska sredina brojeva a i b , ako je     .
c 2a b

14. Kriterujum uporedjivanja za pozitivne redove.


- Ako su članovi zadatog reda a
k 1
k sa pozitivnim članovima, počev od nekog člana, uvek manji od odgovarajućih

članova nekog drugog reda b k za koji znamo da konvergira, tada i zadati red konvergira.Ako su članovi zadatog
reda ak sa pozitivnim članovima, počev od nekog člana, uvek veći od odgovarajućih članova nekog drugog reda
b za koji znamo da divergira, tada i zadati red divergira.Dokaz:Ako su Sn i Sn parcijalne sume datih redova, a
k

red  bn konvergira, onda limn 

Sn  S , S   0 .Kako su svi članovi reda pozitivni S n  S  . Iz relacije
a1  b1 , a2  b2 ,  an  bn  dobijamo da je S n  S n , odnosno S n  S  , što znači da se vrednosti niza Sn moraju
nagomilavati oko nekog broja S  koji je manji ili jednak S  . Dakle počev od nekog dovoljno velikog broja sve

tačke niza S n nagomilavaće se oko S  , tj lim
n 
Sn  S  , odnosno red a
k 1
k konvergira.