336 Snage i stepeni korisnosti turbomašina

Pk m& V& V& − ∆V& ∆V&

ηv = = k = k = = 1− , (9.30)
Pkn m& V& V& V&
P P − PR P
ηR = i = k = 1− R = 1−ξR , (9.31)
Pk Pk Pk
P P P P
η i = i = i ⋅ k ⋅ kn = η R ⋅η v ⋅η H , (9.32)
PH Pk Pkn PH
η = ηi ⋅η m = η H ⋅η v ⋅η R ⋅η m . (9.33)
Ukupni stepen korisnosti izvedenih hidrauličnih turbina nešto je veći nego kod
neturbina i kreće se u granicama η = (0.8 ÷ 0.95) .
Posebno se velika pažnja poklanja postizanju visokih stepena korisnosti
hidrauličnih turbina velikih snaga, pa se pri njihovom projektovanju i izradi primenjuju
najsavremenije metode proračuna, konstrukcijskog koncipiranja i obrade mašinskih
delova.

9.2. SNAGE I STEPENI KORISNOSTI TOPLOTNIH TURBOMAŠINA

Sve što je rečeno za hidraulične turbomašine, a vezano je za dijagram toka

snage u njima, može se primeniti i kod toplotnih turbomašina.
Prema tome, zadržaće se iste definicije i oznake snaga i stepena korisnosti kao
kod hidrauličnih turbomašina, s jedinom razlikom u tretmanu izlazne snage (PH ) kod
neturbina, ulazne snage (PH ) kod turbina, i odgovarajućeg hidrauličkog stepena
korisnosti.
Naime, izlaznom snagom iz toplotne neturbine, ili ulaznom snagom u toplotnu
turbinu, može se smatrati, izentropska, politropska ili izotermska snaga, umesto
hidrauličke, pa, u skladu sa tim, hidrauličkom stepenu korisnosti hidrauličnih turbomašina
odgovaraće izentropski, politropski, ili izotermski stepen korisnosti toplotne turbomašine,
a u zavisnosti od toga za koju se od mogućih teorijskih promena stanja radnog fluida u
toplotnoj turbomašini opredeli: izentropsku, politropsku, ili izotermsku.
“Izentropska” snaga toplotne turbomašine definiše se na sledeći način:
Piz = m& ⋅ Yiz , (9.34)
gde je:
m& [kg s ] - maseni protok radnog fluida kroz turbomašinu,
Yiz [J kg ] - izentropski napor turbomašine.
“Politropska” snaga toplotne turbomašine definiše se uz pomoć formule:
Snage i stepeni korisnosti turbomašina 337

Ppol = m& ⋅ Y pol , (9.35)

gde je Y pol [J kg ] - politropski napor turbomašine.

“Izotermska” snaga toplotne turbomašine određena je izrazom:

Pizo = m& ⋅ Yizo , (9.36)
gde je Yizo [J kg ] - izotermski napor turbomašine.

9.2.1. Izentropski, politropski i izotermski stepeni korisnosti

toplotnih neturbina
U cilju dobijanja matematičkih relacija iz kojih se mogu jasno, i jednoznačno,
ustanoviti veze između izentropskog, politropskog i izotermskog stepena korisnosti
toplotne turbomašine, kao pokazatelja kvaliteta pretvaranja rada, u ovom će odeljku biti
izostavljeni (zbog malog procentualnog učešća) udeli dinamičkih delova napora Yizd ,
d
Y pol , Yizod i Ythd iz ukupnog izentropskog Yiz , politropskog Y pol , izotermskog Yizo
napora toplotne turbomašine i stvarnog napora njenog radnog kola Yth .
Tada se izentropski, politropski i izotermski stepen korisnosti toplotnih neturbina
mogu, na osnovu ranije izvedenih formula (3.54), (3.64), (3.72), (3.86), (3.99), kao i
formula (9.34), (9.35) i (9.36) definisati na sledeći način (sl. 9.3.a):
κ −1
P Y T −T π κ −1
η iz = iz = iz = 2' 1 = k n−1 , (9.37)
Pkn Yth T2 − T1
π k n −1
Ppol Y pol n κ −1
η pol = = = ⋅ , (9.38)
Pkn Yth n −1 κ
P Y κ −1 ln π
η izo = izo = izo = ⋅ n −1 k .
Pkn Yth κ  n  (9.39)
 π k − 1
 
 
U praksi se turbokompresori najčešće izvode kao višestepeni (sl. 9.3.b), pri
čemu su radna kola smeštena na zajedničkom vratilu i obrću se jednakom ugaonom
brzinom (sl. 1.56. do sl. 1.59.), a što je uslovljeno, često neprihvatljivo velikim,
dimenzijama radnog kola koje bi morao da ima jednostepeni turbokompresor. Ovo je od
posebne važnosti za avionske turbokompresore, koji bi, kada bi se pravili kao
338 Snage i stepeni korisnosti turbomašina

jednostepeni, imali izuzetno veliki čeoni poprečni presek, što bi izazivalo i velike otpore
kretanju letilice, pa se oni redovno izvode kao višestepeni.

Yth » Yi D YR » 0 Ythsi » Yisi D YRsi » 0

*
b) II pII
a) i Yizs3 3'
i p * Yths3
2 2
II ' p2*
2' Yizs2 2' 2 Yth
Yths2
Yth p1*
Yiz Yiz 1'
p1* 1 pI* Yths1
1 Yizs1 I
s s
Sl. 9.3. Dijagramski prikaz promene stanja u turbokompresoru:
a - jednostepenom, b - višestepenom

Višestepeni turbokompresori izvode se tako da svaki od z stupnjeva ima

podjednak stepen sabijanja, tj.:
π ks = π ks = ...=π ks ,
1 2 Z
(9.40)
što omogućava da se stepen sabijanja celokupnog višestepenog turbokompresora (sl.
9.3.b) može izraziti kao:
p II p II p 2 p1
πk = = ⋅ ⋅ = π ks3 ⋅ π ks2 ⋅ π ks1 = π ks3 . (9.41)
pI p 2 p1 p I
Za z -stepeni turbokompresor, po sličnom postupku, može se uspostaviti slična
veza:
π k = π ksz ,
gde je:
π ks - stepen sabijanja jednog stupnja,
z - broj stupnjeva turbokompresora.
Kada bi se sabijanje od stanja I , do stanja II (sl. 9.3.b) radnog fluida vršilo u
jednostepenom turbokompresoru, onda bi njegov izentropski stepen korisnosti iznosio:
Yiz
η iz = , (9.42)
Yth
Snage i stepeni korisnosti turbomašina 339

a kada bi se obavljalo u višestepenom turbokompresoru, onda bi se (sl. 9.3.b) prosečni

stepen korisnosti svakog od z stupnjeva mogao prikazati relacijom:
z

Yizs1 + Yizs2 +...+ Yizs z ∑Y izsi

(9.43)
η izs = = i =1
,
Yths1 + Yths2 +...+ Yths z Yth
gde je:
ηizs - prosečni izentropski stepen korisnosti proizvoljnog stupnja z -stepenog
turbokompresora,
Yizs i - izentropski napor proizvoljnog stupnja turbokompresora,
Y th - ukupan stvarni napor radnog kola z - stepenog turbokompresora.
Treba jasno istaći da se η izsi (i = 1,..., z ) razlikuje od stupnja do stupnja, i da
uvek važe sledeće relacije:
z

∑Y izsi > Yiz , (9.44)

i =1
z

∑Y thsi = Yth . (9.45)

i =1
Nejednakost (9.44) uvek je zadovoljena, jer se izobare lepezasto šire kada
entropija s → ∞ (sl 9.3.).
Dovodeći u odnos relacije (9.42) i (9.43) dobija se izraz:
η izs
=
∑Y izsi
, (9.46)
η iz Yiz
iz koga se, imajući u vidu relaciju (9.44), može zaključiti da će prosečni izentropski stepen
korisnosti stupnja z -stepenog turbokompresora biti uvek veći od odgovarajućeg
izentropskog stepena korisnosti toga turbokompresora kao celine, računatog prema
veličinama stanja radnog fluida na njegovom ulazu (stanje I ) i izlazu (stanje II ).
Prosleđujući naredni postupak može se izvesti upotrebljiva formula za
određivanje prosečnog izentropskog stepena korisnosti stupnja z -stepenog
turbokompresora.
Izentropski stepen korisnosti stupnja turbokompresora definiše se, kao i za ceo
turbokompresor, i glasi:
340 Snage i stepeni korisnosti turbomašina

 κκ−1 
κ −1  π ks − 1 ⋅ Ti
Pizsi Yizsi π ks κ
− 1  i 
 (9.47)
η izs = = = i
n −1
= , i = 1,2,..., z ,
i
Pknsi Ythsi Ti +1 − Ti
π n
ksi −1
odakle se mogu dobiti sledeće veze između temperatura radnog fluida na ulazima u
pojedine stupnjeve turbokompresora i temperature na ulazu u njegov prvi stupanj:
κ −1
 
 π ksκ − 1 
T2 = T1 ⋅ 1 + 1
, (9.48)
 η izs1 
 
κ −1 κ −1
   
 π ksκ − 1   π ksκ − 1 
T3 = T1 ⋅ 1 + 1  ⋅ 1 + 2 , (9.49)
 η izs1   η izs2 
   
κ −1 κ −1 κ −1
     
 π ksκ − 1   π ksκ − 1   π ksκ − 1  (9.50)
T4 = T1 ⋅ 1 + 1
 ⋅ 1 + 2
 ⋅ 1 + 3
,
 η izs1   η izs2   η izs3 
     
M
κ −1 κ −1 κ −1
     
 π ksκ − 1   π ksκ − 1   π ksκ − 1 
Tz = T1 ⋅ 1 + 1  ⋅ 1 + 2 ...1 + z . (9.51)
 η izs1   η izs2   η izs z 
     
Izentropski napori pojedinih stupnjeva turbokompresora, uzimajući u obzir
prethodne relacije, mogu se izračunati uz pomoć sledećih izraza:

κ  κ −1 
Yizs1 = ⋅ R ⋅ T1 ⋅  π ksκ1 − 1 , (9.52)
κ −1  
κ  κ −1 
Yizs2 = ⋅ R ⋅ T2 ⋅  π ksκ2 − 1 =
κ −1  
κ −1
  (9.53)
κ  π ksκ − 1   κ −1 
= ⋅ R ⋅ T1 ⋅ 1 + 1
 ⋅  π ksκ2 − 1 ,
κ −1  η izs1   
 
Snage i stepeni korisnosti turbomašina 341

M
κ −1
 
κ  κ −1
 κ  π ksκ1 − 1 
Yizs z = ⋅ R ⋅ Tz ⋅  π ks z
κ
− 1 = ⋅ R ⋅ T1 ⋅ 1 + .
κ −1   κ −1  η izs1 
 
κ −1
(9.54)
 κ −1
  
 π ksκ − 1   π ksκ − 1   κ −1 
.1 + 2  ... 1 +
( z −1)
 ⋅  π ksκz − 1.
 η izs2   η izs( z −1)   


   
1
Pošto se uzme da je: π ks = π ks = ... = π ks = π ks = π ,
1 2 z k
z

η izs = ηizs =...= η izs = η izs , i sumiraju sve vrednosti izentropskih napora, dobija se:
1 2 z

z
κ  κ −1 
∑ Yizsi = Yizs1 + Yizs2 +...+ Yizsz = κ −1
⋅ R ⋅ T1 ⋅  π ksκ − 1 ⋅
i =1  
  κ −1
  κ −1

2
 κ −1

( z −1)

  π ks − 1   π ks − 1 
κ κ  π ks − 1 
κ 
⋅ 1 + 1 +  + 1 +  +...+ 1 +  =
  η izs   η izs   η izs  
       
  κ −1
 
κ   π ksκ − 1  
= ⋅ R ⋅ T1 ⋅ 1 + 1 +  − 1 ⋅ η izs ⋅
κ −1  η izs  
   
(9.55)
  κ −1
  κ −1

2
 κ −1

( z −1) 

  π κ
− 1   π ks − 1 κ
 π ks − 1 
* κ

.1 + 1 + ks  + 1 +  +...+ 1 +  .
  η izs   η izs   η izs  
       
Ako se uvede smena:
κ −1
π κ −1
x = 1 + ks ,
η izs
izraz (9.55) postaje:
342 Snage i stepeni korisnosti turbomašina

z
κ
∑Y
i =1
izsi =
κ −1
⋅ R ⋅ T1 ⋅ η izs ⋅ ( x − 1) ⋅ (1 + x + x 2 + ... x z −1 ) ,

odnosno, posle konstatacije:

z
xz −1
∑ x z −1 = 1 + x + x 2 +...+ x z −1 =
i =1 x −1
, (9.56)

on se transformiše u oblik:
z
κ
∑Y
i =1
izsi =
κ −1
⋅ R ⋅ T1 ⋅ ( x z − 1) ⋅ η izs =

 κ −1

z
 (9.57)
κ  π κ
− 1  
= ⋅ R ⋅ T1 ⋅ 1 + ks  − 1 ⋅ η izs .
κ −1  η izs  
  
Zamenjujući izraz (9.57) u jednačinu (9.46), i konstatujući da se izentropski
napor turbokompresora, koji bi ostvarivao isti stepen sabijanja kao i višestepeni
turbokompresor, može izraziti formulom:

κ  κ −1 
Yiz = ⋅ R ⋅ T1 ⋅  π k κ − 1 , (9.58)
κ −1  
dobija se relacija:
κ −1
π kκ −1
η iz = z
,
κ −1
  (9.59)
 π kκz − 1 
1 +  −1
 η izs 
 
koja omogućava da se na osnovu poznavanja prosečnog izentropskog stepena korisnosti
stupnja η izs izračuna ukupni izentropski stepen korisnosti ηiz turbokompresora.
Na sl. 9.4. dat je dijagramski prikaz funkcionalne zavisnosti opisane izrazom
(9.59).
Ako je stepen sabijanja turbokompresora visok, onda izlazna temperatura
radnog fluida može da bude veoma visoka. Zbog toga se turbokompresori često hlade, a
osnovni razlozi za to su:
Snage i stepeni korisnosti turbomašina 343

- svaka mašinska konstrukcija podložna je temperaturnim deformacijama ako se

izlaže visokim temperaturama;
- poznato je da je stvarni napor radnog kola potreban za sabijanje stišljivog
radnog fluida proporcionalan temperaturi radnog fluida na ulazu u stupanj turbomašine,
što znači da se hlađenjem radnog fluida može postići ušteda u snazi potrebnoj za rad
turbokompresora i

h iz
p k = 3 6 12
0.90
} h izs = 0,9
0.85 p = 3 6 12

}
k

0.80 h izs = 0,85

p = 3 6 12

}
k
0.75
h izs = 0,8
0.70
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 12
z
Sl. 9.4. Promena izentropskog stepena korisnosti višestepenog turbokompresora u funkciji broja
stupnjeva

- pojedini tehnološki procesi zahtevaju temperature radnog fluida u tačno

određenim tolerancijama!

H1 H2

T1*, P1* T1”* , P1* T2*, P2* T2”*, P2*

K1 K2 K3 E.M.

TI*, PI* TII*, PII*

Sl. 9.5. Prikaz hlađenog višestepenog turbokompresora
K1 , K2 , K3 - grupe stupnjeva turbokompresora,
H1 , H2 - razmenjivači toplote (hladnjaci)
344 Snage i stepeni korisnosti turbomašina

Hlađenje radnog fluida u turbokompresorima najčešće se vrši tako što

se, posle svakog prolaska kroz jednu grupu stupnjeva turbokompresora (sl. 9.5.) radni
fluid izvodi i izobarski hladi u hladnjaku, a zatim ponovo uvodi u narednu grupu stupnjeva.
Dijagramski prikaz rada izobarski hlađenog višestepenog turbokompresora
prikazanog na sl. 9.5. u i − s koordinatnom sistemu dat je na sl. 9.6.

pII*
i
Ythsi » Yisi Yth » Yi
D YRsi » 0 D YR » 0
p2*
Yth
p1*
II 2 1
II’ 2’ 1’
Yth 3 Yth 2 Yth1 pI*
2” 1” I

s
Sl. 9.6. Dijagramski prikaz promene veličina stanja radnog fluida
u višestepenom izobarski hlađenom turbokompresoru

Obično se temperatura radnog fluida u hladnjaku snižava tako da je za oko

10% veća na ulazu u naredni stupanj od one koju je radni fluid imao na ulazu u
prethodni stupanj.
Imajući u vidu činjenicu da se izobare u pravcu porasta entropije s šire
lepezasto, može se veoma lako zaključiti da se napor kola z -stepenog turbokompresora
smanjuje u toku izobarskog hlađenja radnog fluida, tj. da je:
z

∑Y thi < Yth . (9.60)

i =1

9.2.2. Izentropski, politropski i izotermski stepeni korisnosti

toplotnih turbina
Koristeći sliku 9.7.a i ranije izvedene formule (3.55), (3.64), (3.73), (3.87) i
(3.100) mogu se, uz pretpostavke učinjene u prethodnom odeljku, definisati izentropski,
politropski i izotermski stepeni korisnosti toplotne turbine na sledeći način:
Snage i stepeni korisnosti turbomašina 345

n −1
Pkn Yth 1 − π − 1 T1 − T2n
η iz = = = κ −1
= T
, (9.61)
Piz Yiz T1 − T2 '
1 − π Tκ
P Y κ n −1
η pol = kn = th = ⋅ , (9.62)
Ppol Y pol κ − 1 n
n −1
P Y κ 1−πTn (9.63)
η izo = kn = th = ⋅ .
Pizo Yizo 1 − κ ln π T
Kao i turbokompresori, i toplotne turbine se u praksi najčešće rade kao
višestepene, i to tako da svaki od stupnjeva toplotne turbine ima isti stepen ekspanzije, tj.:
π Ts = π Ts =...= π Ts ,
1 2 z
(9.64)
što omogućava da se stepen ekspanzije celokupne višestepene turbine (sl. 9.7.b) može
izraziti na sledeći način:
p II p II p 2 p1
πT = = ⋅ ⋅ = π Ts1 ⋅ π Ts2 ⋅ π Ts3 = π Ts3 ,
pI p 2 p1 p I
odnosno za z -stepenu toplotnu turbinu:
π T = π Tsz , (9.65)

Ythsi » Yisi
i
p D YRsi » 0
*
I
Yth » Yi p1*
i I p1*
D YR » 0 Yths1
Yizs1 1
1 2 p2* Yths2 Yth
Yiz Yizs2 Yths3 pII*
Yth p2*
Yiz Yizs3
2 II
2’
s s
a) b)
Sl. 9.7. Dijagramski prikaz promene stanja radnog fluida u toplotnoj
turbini: a - jednostepenoj, b – višestepenoj
346 Snage i stepeni korisnosti turbomašina

gde je z broj turbinskih stupnjeva.

pI* Yth » Yi
i Ythsi » Yisi D YR » 0
D YRsi » 0 p1*
I I"
Yizs1 Yths1 Yths2
Yizs2 pII*
I' Yth
II
II '

s
Sl. 9.8. Dijagramski prikaz promene veličina stanja u višestepenoj turbini sa izobarskim
zagrevanjem radnog fluida

Po sličnom postupku, kao i kod višestepenih turbokompresora, i kod

višestepenih toplotnih turbina se može uspostaviti veza između prosečnog izentropskog
stepena korisnosti turbinskog stupnja, i izentropskog stepena korisnosti celokupne turbine
i ona glasi:
z

∑Y izsi
(9.66)
η iz = η izs ⋅ z =1
,
Yiz
odnosno:
z
  κ −1
 
1 − 1 − 1 − π Tκz  ⋅ η izs 

η iz =     .
(9.67)
κ −1
1−πT κ

U cilju postizanja većih efekata u radu, radni fluid se može izobarski zagrevati pri
izlasku iz svakog od stupnjeva, ili pri izlasku iz grupe stupnjeva, a zatim tako zagrejan
uvoditi u naredni stupanj, ili u narednu grupu stupnjeva toplotne turbine. Dijagram
promene stanja radnog fluida u višestepenoj turbini sa izobarskim predgrevanjem dat
je na sl. 9.8.
Predgrevanje se vrši tako što se radni fluid izobarski zagreva do temperature
koja je za oko 10% manja od ulazne u prethodni stupanj.
Snage i stepeni korisnosti turbomašina 347

Predgrevanjem se uvek dobija veći stvarni napor radnog kola jer toplotne turbine
zbog širenja izobara kada s → ∞ , raste i razlika entalpija između izobara:
∑
Ythsi > Yth . (9.68)

9.3. SNAGE I STEPENI KORISNOSTI TURBOPRENOSNIKA SNAGE

Kao što je u poglavlju 1. rečeno, turboprenosnici snage predstavljaju hidraulične

turbomašine koje u jednom kućištu imaju radna kola dve turbomašine - centrifugalne
turbopumpe i centripetalne turbine. Turboprenosnici ostvaruju prenos snage od
pogonskog motora do gonjene mašine uz pomoć nestišljivog radnog fluida, bez
mehaničke veze između pogonskog i gonjenog vratila. Zahvaljujući tome pogonski motor i
gonjena mašina su zaštićeni od štetnih uticaja pulsirajućih opterećenja. U većini slučajeva
turboprenosnici su u stanju da zaštite pogonski motor od preopterećenja.
Pri prenosu snage neki turboprenosnici mogu kontinualno da menjaju intenzitet,
a ponekad i znak obrtnog momenta pri odgovarajućoj promeni broja obrtaja gonjenog
vratila. Zbog toga ti turboprenosnici mogu da se ponašaju kao reduktori sa kontinualnom i
automatskom promenom prenosnog odnosa.
Kao što je naglašeno u poglavlju 1., turboprenosnici se klasifikuju na
turbospojnice i turbomenjače. Turbospojnice ne vrše promenu momenta koji se uz njihovu
pomoć prenosi, dok turbomenjači to čine.
Turbospojnice, čija je tipična skica predstavljena na sl. 9.9., sastavljene su od
radnog kola centrifugalne turbopumpe, koje je povezano sa pogonskim vratilom, i od
radnog kola centripetalne turbine, koje je povezano sa gonjenim vratilom. Oba radna kola
smeštena su u zaptivenom zajedničkom kućištu. Lopatice pumpnog i turbinskog radnog
kola smeštene su između toroidnih usmernih površina, koje obrazuju radnu oblast u kojoj,
opstrujavajući lopatice radnih kola, struji radni fluid (mineralno ulje, ili voda). Obično su
lopatice radnih kola ravanske (cilindrične) i postavljene radijalno.
Turbomenjači, čija je tipična skica prikazana na sl. 9.10. razlikuju se od
turbospojnica po tome što je, osim pumpnog i turbinskog radnog kola, u njihovoj radnoj
oblasti postavljeno rekacijsko usmerno lopatično kolo, koje je čvrsto povezano sa
nepokretnim kućištem.
Obično se reakcijsko usmerno lopatično kolo postavlja između izlaza iz
turbinskog i ulaza u pumpno radno kolo, mada je moguć i drugačiji raspored. Reakcijsko
usmerno lopatično kolo skreće svojim lopaticama struju radnog fluida, menjajući mu
moment količine kretanja. Zbog toga kod turbomenjača nije međusobno jednak moment
količine kretanja iza turbinskog radnog kola sa momentom količine kretanja na ulazu u
pumpno radno kolo.
Sa sl. 9.9. i sl. 9.10. jasno se vidi da su turbospojnice i turbomenjači
konstrukcijski slični, a po svojim radnim kvalitetima jedino se razlikuju po nepostojanju, ili