PITANJA ZA DRUGI KOLOKVIJUM

1. Koje su osnovne karakteristike koje se prate kod otpadnih voda?

Osnovne karakteristike koje se prate kod otpadnih voda su fizicke, hemijske I

biloške.

2. Šta se podrazumeva pod fizičkim karakteristikama otpadnih voda.

U fizičke spadaju:
 suva materija,
 boja,
 miris,
 temperatura.

3. Šta se podrazumeva pod hemijskim karakteristikama otpadnih voda.

U hemijske spadaju:
 organske materije,
 Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK),
 Hemijski potrebna količina kiseonika (HPK),
 Ukupan organski ugljenik (TOC),
 Ulja i masti,
 Specifične organske materije,
 Neorganske materije,
 Azot, fosfor, sumpor,
 pH, alkalitet, kiselost,
 teški metali, toksične supstance,

4. Šta se podrazumeva pod biološkim karakteristikama otpadnih voda.

U biloške spadaju:
 Mikrobiološka ispitivanja,
 Biloška ispitivanja.
 5. Šta je BPK?

BPK je biohemiska potrišnja kiseonika, karakteriše biološku aktivnost otpadnih

voda. Stepen zagađenosti vode organskim jedinjenjima definisan je količinom
kiseonika koji je potreban za oksidaciju koju vrše aerobni mikroorganizmi. Najčešće
se određuje BPK5 koji pokazuje potrošnju kiseonika u prvih pet dana.

6. Šta je HPK?

HPK je potrebna količina O2 za oksidaciju organskih komponenti I neorganskih

soli I predstavlja najčešće pokazatelj zagađenosti otpadnih voda. Najčešće se
izražažava potrošnjom O2 u mg/l.

7. Šta je TOC?

Ukupan organski ugljenik je mera sadržaja organski vezanog ugljnika u otpadnoj

void. Određuje se merenjem CO2 nastalog oksidacijom organskog ugljenika. TOC
bolji pokazatelj sadržaja organskih materija u otpadnoj vodi od BPK i HPK, ali
kako TOC ne daje istu vrstu informacija to se njime ne zamenjuje određivanje
BPK i HPK.

8. Koji su to mehanički postupci u tretmanu otpadnih voda?

Mehaničke metode prečišćavanja vode sastoje se u uklanjanju mikro i makro

suspendovanih čestica iz vode, organskog I neorganskog porekla.
Koriste se: rešetke, sita, taloženje, flotacija, filtriranje, peskolovi, hvatači masti,
primarni taložnici, sekundarni taložnici.

9. Šta se podrazumeva pod koagulacijom i flokulacijom?

Koagulacija I flokulacija su procesi pripreme vode uz primenu hemikalija za dalju

obradu. Primenom koagulacije I flokulacije, nerastvorene I koloidne čestice
pretvaraju se u oblik pogodan da se sa efikašnošći od 95-99% uklone iz vode jednim
od procesa:
 - Taloženje I filtracija,
- Flotacija I filtracija,
- Direktna filtracija.

Koagulacija je process destabilizacije mikroskopski sitnih čestica kojim se uz pomoć

hemikalija neutralize njihov električni naboj I omogućava spajanje u krupnije čestice
koje se brže talože ili se zadržavaju u prostoru filterske ispune. Koagulacija se odvija
kroz dve faze. Prva je ravnomeran raspored dodate hemikalije po celoj zapremini vode
koja zbog razblaženja hidroliše obrazujući pri tom metal- hidroksilne komplekse.
Druga faza je destabilizacija, u kojoj se odigrava sorpcija hidrolisane hemikalije
koagulantana površini čestica, I neutralizacija naelektrisanja. Ove dve faze su veoma
brze. Obrazovanje metal- hidroksilnih kompleksa odvija se za 0,01 – 1s, a njihova
sorpcija na nerastvorenim česticama I koloidima za 10-4s.

Flokulacija je process koji se nadovezuje na koagulaciju I ima zadatak da omogući

intenzivan dodir između destabilizovanih čestica (flokula) određene veličine I jačine.
Preko niza faktora. Ti faktori su vreme kontakta, gradijent brzine I primena hemilija
u flokulatoru. Pravilnom kombinacijom ovih faktora postiže se ukrupnjavanje flokula
povezivanjem više manjih I povećavanje njihove jačine.

10. Koji su to hemijski postupci u tretmanu otpadnih voda?

Hemijskim procesima prečišćavanja nazivamo procese u kojima se prečišćavanje

obavlja pomoću određenih hemijskih reakcija ili određenih hemijskih reakcija ili
određenih fizičko- hemijskih fenomena.
U ove postupke spadaju:
 Hemijsko taloženje
 Jonska izmena
 Ostali hemijski postupci prečišćavanja (neutralizacija, oksidacija,
dezinfikacija, produvavanje gasom [vazduh, vodena para],
uklanjanje azota, fosfora)
 11. Kako može da se izvrši oksidacija?

Oksidacijom se prevode pojedine organske i neorganske supstance u industrijskim

otpadnim vodama (fenoli, pesticidi, cijanid, itd.) u jedinjenja koja daleko manje
zagađuju okolinu. Te supstance mogu da utiču na boju, miris I ukus vode, a mnoge
od njih su I toksične. TREBA DODATI.

12. Koji su to biološki postupci u tretmanu otpadnih voda?

Biloški postupci prečišćavanja zasnivaju se na aktivnosti kompleksne mikroflore,

koja u toku svog životnog ciklusa usvaja organski I deo neorganskih materija koje
čine zagađenje otpadne vode, koristeći ih za održavanje životnih aktivnosti I za
stvaranje novih ćelija. Biloški procesi za prečišćavanje mogu se odvojiti na aerobne I
anaerobne, uz pomoć aerobnih ili anaerobnih moo. Razlika je u putevima biološke
oksidacije organskih materija. Aerobni procesi se koriste za obradu voda sa malom I
srednjom konc. org. materija, a anaerobni za vode sa velikim organskim
opterećenjem.
Aerobni:
1) Poces sa aktivnim muljem;

2) Biološki procesi prerade otpadnih voda u aerobnim lagunama;

3) Biološki procesi prerade otpadnih voda aerobnim (plitkim) jezerima;
 4) Biološki filter;

Anaerobni:
- Osnovna karakteristika anaerobnog u odnosu na aerobni postupak
prečišćavanja je da podnosi veća organska opterećenja i da je u stanju
da prečišćava otpadne vode sa mnogo većom koncentracijom
zagađenja.
- Najrasprostranjeniji, način anaerobne prerade otpadnih voda je
anaerobna digestija, a to je:
*upotreba mikroorganizama u odsustvu kiseonika za
stabilizaciju organskih materija prevođenjem u metan i
neorganske produkte uključujući ugljen-dioksid.
DIGESTORI

13. Razlika između aerobnog i anaerobnog tretmana otpadnih voda.

Razlika je u putevima biološke oksidacije organskih materija. Aerobni procesi se

koriste za obradu voda sa malom I srednjom konc. org. materija, a anaerobni za vode
sa velikim organskim opterećenjem. Aerobni procesi su daleko više zastupljeni kod
obrade otpadnih voda.
14. Šta se podrazumeva pod reciklažom otpadnih voda?

Pod reciklažom otpadnih voda podrazumeva se ponovna upotreba prečišćene vode.

Recikliranje otpadne vode može imati i ekonomski i ekološki značaj za zajednicu
(zemljište obezbeđuje dodatan tretman vodi, i na taj način štitimo zalihe čiste
vode; u sušnim predelima gde održavanje travnjaka može biti skupo, može se
korisiti reciklirana voda). U manjim zajednicama pored vodovodnog sistema može
se organizovati i sistem za distribuciju reciklirane vode. 41% reciklirane vode u
Japanu, 60% u Kaliforniji (SAD), i 15% u Tunisu se koristi za navodnjavanje
poljoprivrednih kultura.
 15. Načini obrade mulja.

- kondicioniranje (hemijsko, termičko)

- odvodnjavanje (presovanje, centrifugovanje, sušenje)
- konačni tretman (kompostoranje, sušenje, dodatak kreča, insineracija, piroliza)
- skladištenje,
- transport,
- konačna destinacija (deponija, poljoprivredno zemljište, šumarstvo…)

16. Načini eliminacije otpadnih gasova.

 Apsorpcija
 Adsorpcija
 Sagorevanje
APSORPCIJA
- je dovođenje u kontakt sa tečnošću smeše gasova sa ciljem da se jedna ili više
komponenti iz smeše gasova rastvori u tečnosti.
ADSORPCIJA
- je dovođenje u kontakt
smeše gasova sa
površinom čvrstog tela
(adsorbentom) sa ciljem
da se jedna ili više
komponenti izdvoji i
pređe u čvrstu fazu,
odnosno to je prenos
materije iz čvrste u
gasnu fazu.
SAGOREVANJE
- se vrši u kotlovima za
sagorevanje gasova.
17. Načini decentralizovanog tretmana otpadnih voda. PROVERITI
 Lagune,
 Peščani filtra,
 Močvare.

18. Podela uređaja za tretman vazduha.

Otprašivanje se može izvesti kao:
- otprašivanje delovanjem sile teže,
- otprašivanje delovanjem centrifugalnih sila ciklona,
- mokro otprašivanje
- filtracija,
- otprašivanje delovanjem elektrostatičkih sila.
Oni mogu biti:
 Gravitacioni otprašivači;
 Gravitaciono-centrifugalni otprašivači- Cikloni (cikonski separatori);
 Vlažni izdvajači čestica – skruber;
 Filtersko otprašivanje;(na kraju dokumenta još skica)
 Elektrostatičko prečišćavanje.(na kraju dokumenta još skica)
19. Šta su to skruberi?

Pri prečišćavanju zaprljanih gasova može se koristiti i metod vlažnog

prečišćavanja. Ova tehnološka operacija zasnovana je na stvaranju zavese u vidu
vodene “kiše” (magle) kroz koju prolazi zaprljani gas ili stvaranju tankog filma
tečnosti preko koje struji gas. Čvrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u tečnu
fazu (“lepi” se za nju) i ostaje u njoj. Tehnološki aparati koji rade na ovim
principima zovu se skruberi.
 20. Cikloni.

Ciklonski separatori služe za razdvajanje čvrste od gasovite faze. To mogu biti prečistači
zaprljanog vazduha, ali mogu biti i odvajači proizvoda iz struje vazduha ili nekog drugog
gasa. Izdvajanje je na principu centrifugalnih sila koje nastaju zbog rotacionog kretanja
prašina. Čestice se kreću ka periferiji, a u središtu ciklonske komore ostaje čist vazduh koji
izlazi nagore kroz centralnu cev. Donji deo aparata je koničan, a na dnu je ispust za čvrstu
fazu.
21. Elektrostatičko otprašivanje.

Kada se žele potpuno odstraniti najfinije (najsitnije) čestice u nekoj gasnoj

suspenziji (prašina) tada su klasične mehaničke metode nedovoljno efikasne. U
takvim slučajevima primenjuje se elektrostatičko prečišćavanje. Ovaj oblik
izdvajanja čestica polazi od činjenice da su čestice koje se kreću sa strujom gasa
uvek naelektrisane. Naelektrisanje čestica, koje mogu biti veoma male - do
veličine jona, može biti bez spoljnjeg dejstva ili sa prinudnim spoljnim dejstvom.
U ovom drugom slučaju aparat sadrži i jonizator, koji ima zadatak da prinudno
naelektriše čestice. Sam uređaj za izdvajanje čestica može biti cevni ili pločasti. I
u jednom i u drugom slučaju zaprljani vazduh prolazi kroz prostor između
elektroda. Ovaj tehnološki aparat naziva se elektrofilter. - Elektrofiltri služe za
elektrostatičko izdvajanje čestica svih prečnika, kod gasova temperatura do 400-
450 0C. Primenjuju se i u gasnim sredinama sa izraženom korozijom.
Koncentracija čestica na ulazu može biti 50 g/m3 i više. Hidraulični otpori iznose
100-150 Pa, a potrošnja energije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m3 gasa. Primenjuju
se za gasove u kojima se ne može stvoriti eksplozivna smeša.
ŠEME KOJE MOGU BITI: