ERGONOMIJA-

NASTANAK I RAZVOJ
 DEFINICIJE ERGONOMIJE
ergon – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad

nomos – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili

pravilo
Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog
rada.
Ergonomija se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u
skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. Njena
suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka,
radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto
prilagođavanja radnika potrebama posla.
Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako
da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu.
Ergonomija je naučna  disciplina (nauka o radu) kojoj je
zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da
pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek
dolazi u kontakt. Dakle, ergonomija proučava anatomske, 
fiziološke i druge parametre ljudskog tela.
Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i
interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi
sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila
čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima
da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i
pouzdanija.
Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni
predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja
nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična
olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.
IEA definicija ergonomije

Ergonomija (ili ljudski faktori) je naučna disciplina koja se

bavi razumevanjem interakcije između ljudi i drugih
elemenata sistema, ali takođe i struka koja primenjuje
teoriju, načela, podatke i metode projektovanja u cilju
optimizacije dobrobiti čoveka i celokupnih performansi
sistema.
Podela ergonomije:

• Fizička ergonomija
• Kognitivna ergonomija
• Organizaciona ergonomija

Fizička ergonomija se bavi ljudskim anatomskim,

antropometrijskim, fiziološkim i biomehaničkim
karakteristikama koje se odnose na fizičku aktivnost.
(Relevantne teme uključuju izučavanje radnih položaja,
rukovanje materijalima, ponavljajuće pokrete, radom
uzrokovane mišićno-skeletne poremećaje, uređenje
radnog mjesta, bezbednost i zdravlje na radu.)
Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao
što su percepcija, pamćenje, rasuđivanje, motorički
odgovor, jer oni utiču na interakcije između ljudi i drugih
elemenata sistema. (Relevantne teme uključuju mentalna
opterećenja, donošenje odluka, interakciju čoveka i
računara, ljudsku pouzdanost, stres na radu i obuku jer oni
se mogu odnositi na projektovanje sistema čovek-mašina.)
Organizaciona ergonomija se bavi optimizacijom
sociotehničkih sistema, uključujući i njihove organizacione
strukture, politike i procese. (Relevantne teme uključuju
komunikaciju, upravljanje resursima posade, projektovanje
rada, dizajn radnog vremena, timski rad, participativni
dizajn, ergonomiju zajednice, kooperativni rad, nove radne
paradigme, virtualne organizacije, rad na daljinu i
upravljanje kvalitetom.)
 NASTANAK ERGONOMIJE
Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog
rada. Već u prvobitnoj zajednici čovek proučava kako
napraviti oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za
rad.
Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se
javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje.
Dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i
više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze
priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do
povreda na radu. Zbog toga je bilo potrebno uskladiti
čoveka i radni proces.
Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i
profit, a ne iz razloga humanosti.
Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i
tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija,
ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima
postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer,
tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije
"ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim
karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas
limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.
Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog
svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine
ljudskom telu i njegovim ograničenjima.
Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i
socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit
u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir
prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog
sistema.
 ISTORIJAT
BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) - prvi uspostavio vezu
između rada i bolesti mišićno-skeletnog sistema u knjizi  „Bolesti
radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.
WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska)
 TAYLOR (1856 – 1915) - studija vremena - američki
inženjer, počinje proučavanje čoveka i čovekovog rada i
na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio
je potrebno vreme za svaku radnu operaciju.
 FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko
1900. - proučili su rad sa invalidima, uticaj monotonije na
čoveka, zamor, studija mikropokreta - sa ciljem zamene
teških i zamornih pokrete za jednostavnije i manje
zamorne
 MAJERS, Engleska,1920. – Nacionalni institut za
industrijsku psihologiju
 TANAKA, Japan, 1921.- Institut za proučavanje rada
 SAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora
 MURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska
istraživanja.
 LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska
laboratorija
 Međunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961.
 Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973.
 Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.
 PERIODI U RAZVOJU ERGONOMIJE

Era Moray, 2008 Hedge, 2008

Archeoloergonomija Pre-1910 Pre-1918

Paleoergonomija 1910-1930te 1918-1948

Mesoergonomija 1930te-1960 1949-1980

Neoergonomija 1960-do danas 1980-do danas

Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se
uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovek-
mašina.
Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze
podataka za analizu radne aktivnosti. Ova faza u razvoju
ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom
ergonomijom.
Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju
nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već
postojećih sistema.
Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja
se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i
Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne
/projektivne ergonomije.
IEA – INTERNACIONALNA ERGONOMSKA
ASOCIJACIJA

Sastoji se od 26 tehnickih komiteta:

 Activity Theories for Work Analysis and Design
 Aerospace HFE
 Affective Product Design
 Aging
 Agriculture
 Anthropometry
 Auditory Ergonomics
 Building and Construction
 Ergonomics for Children and Educational Environments
 Ergonomics in Design
 Ergonomics in Manufacturing
 Gender and Work
 Healthcare Ergonomics
 Human Factors and Sustainable Development
 Human Simulation and Virtual Environments
 Mining
 Musculoskeletal Disorders
 Online Communities
 Organizational Design and Management
 Process Control
 Psychophysiology in Ergonomics
 Safety & Health
 Slips, Trips and Falls
 Transport
 Visual Ergonomics
 Work With Computing Systems - WWCS