Predmet: Ergonomija

SEMINARSKI RAD

Niš, 2022
 ANTROPOMETRIJA

UVOD

Dobar deo onoga što se danas kod nas projektuje zasniva se na prevaziđenim
standardima, nakorišćenju intuicijeu rasuđivanju, na preporukama proizvođača, bez vođenja
računa o veličini i dinamici tela. Još uvek se češće računa na sposobnost prilagođavanja
čoveka nego što se ulažu napori za ergonomsko prilagođavanje opreme za rad. Primena
ergonomije još uvek je izraženija u vojnom sektoru, dok je njena primena u svakodnevnom
životu kao što je projektovanje unutrašnjeg prostora u našim domovima, kancelarijama,
zdravstvenim ustanovama, školama ograničeno.

U skorije vreme konačno se uviđa da mašine i uređaji koji nisu prilagođeni

mogućnostima čoveka predstavljaju smetnju za njihovo korišćenje i utiču ne samo na
komfor, već i na ličnu bezbednost i zdravlje.

Veliki broj zemalja (Nemačka, Francuska, Engleska, Rusija, Amerika i druge) već je
donelo nekoliko desetina ergonomskih standarda u kojima se definišu ergonomski podaci i
precizira njihova primena u praksi. Kod nas se, zbog nepostojanja organizovanih merenja,
ergonomski podaci najčešće određuju po ugledu na postojeća rešenja iz stranih izvora, što
vrlo često može dovesti do pogrešnog projektovanja radnih mesta, mašina, uređaja ili
opreme.

ERGONOMSKI PODACI

Ergonomsko projektovanje podrazumeva proces oblikovanja sistema čovek – mašina –

okruženje(Č-M-O) na osnovu ergonomskih principa. Polaznu osnovu u ergonomskom
projektovanju predstavljaju ergonomski podaci. To su svi oni elementi koji karakterišu
ponašanje sistema Č-M-O ili njegovih delova. Prema izvoru ergonomski podaci mogu biti:

1. Egzaktni ergonomski podaci – to su svi oni elementi koji definišu građu

čovekovog tela i odnose se na populaciju kojoj pripada ispitivani uzorak, a
dobijaju se antropometrijskim i biomehaničkim merenjima;
2. Empirijski ergonomski podaci – to su fiziološki, psihološki i psihofiziološki
parametri dobijeni eksperimentalno na relativno malom uzorku i manje su
precizni. Tosu podaci koji definišu mentalne, senzorne, energetske i druge
osobine čoveka;
3. Izvedeni ergonomski podaci – dobijeni tranformacijom predhodnih podataka,
zbog čega im osobine zavise od osnovnih podataka iz kojih su izvedeni.

Prema uzorku iz koga su dobijeni ergonomski podaci mogu biti namenjeni

projektovanju za opštu, posebnu i specijalnu populaciji. Ergonomski podaci za opštu
populaciju dobijaju se na veoma velikom uzorku po svim osobinama koje se javljaju u opštoj
populaciji (pol, godine starosti, zanimanje i sl.). Sužavanjem reprezentativnosti uzorka oko
neke dominantne osobine dobijaju se podaci za posebnu populaciju (na primer podaci koji
se odnose samo na mušku ili samo na žensku populaciju, na određeni uzrast i sl.). Daljim
smanjivanjem reprezentativnosti uzorka i dodatnih merenjem dobijaju se podaci o
2
specifičnoj populaciji čije pojedine osobine nisu mogle biti obuhvaćene opštim merenje (na
pr. levoruki i sl.).

ANTROPOMETRIJSKA MERENJA

Antropometrija je grana antropologije, nauke o biološkom aspektu čovekove prirode.

Antropometrija je nauka koja se bavi utvrđivanjem dimenzija ljudskog tela i pojedinih
njegovih delova, kao i korelacija između tih dimenzija. Antropometrijske metode i tehnike
našle su svoju punu primenu u ergonomiji. Antropometrijska merenja vrše se standardnim
instrumentima po utvrđenoj metodologiji, kako bi se dobijeni podaci mogli upoređivati.
Antropometrija se bavi merenjem svih statičkih i dinamičkih parametara čoveka tako da
razlikujemo:

1. statičku antropometrijukoja se bavi merenjem čovekovih kvantivativnih

karakteristika snimajući telo u nepokretnom stanju. Ovi podaci su upotrebljivi
ukoliko proučavamo prostor u kome je čovek miran ili se neznatno pokreće, i
2. dinamičku antropometrijukoja istražuje ljudsko telo u pokretu, priobavljanju
neke aktivnosti. Predmet istraživanja dinamičke antropometrije su dimenzije
tela u pokretu, uglovi međusobno korespondirajućih delova tela, granice
dohvata i sl.

ANTROPOMETRISKA LISTA

U literaturi skoro da ne postoje dve iste ili slične zbirke antropometrijskih podataka.
Drayfuss (Drayfuss, 1967) u svojoj zbirci prikazuje 130 antropometrijskih (posebno za mušku
i za žensku populaciju, kao i za decu) i nekoliko stotina takozvanih aplikativnih podataka.
Batogowska i Slowikovski (Batogowska, 1974) u svom atlasu navode 182 antropometrijska
podatka (statička i dinamička). Iako postoji više lista antropometrijskih merenja najčešće su
korišćenje lista Svetske zdravstvene organizacije i lista antropometrijskih merenja po Grieco-
u i Massalli-u.

Pre svakog antropometrijskog merenja neophodno je odrediti položaje

antropometrijskih tačaka na telu. Bez obzira gde se nalaze, antropometrijske tačke mogu biti
fiksne i virtualne. Fiksne antropometrijske tačke su one koje su lokalizovane uvek na istom
delu tela. Jasno su uočljive, jer se nalaze iznad ili u neposrednoj blizini nekog palpatacijom
pristupačnog dela tela. Virtualne antropometrijske tačke karakteriše promena njihovog
položaja obzirom na položaj tela, tako da zavise od ravni na kojoj se ispitanik nalazi pri
merenju. Nije uvek moguće tačno odrediti njihov položaj i to umnogome zavisi od
uvežbanosti onoga ko vrši merenje.

Lista antropometrijskih merenja Svetske zdravstvene organizacija sadrži 15 merenja, a

sačinjena je vodeći računa o prilagođenosti radnog prostora, oruđa i kontrola samom
radniku. Lista Svetske zdravstvene organizacije sastoji se od sledeći mera:

1. visina tela;
2. sedeća visina;
3. telesna masa;
4. dužina nadkolenice (buttock – knee);
5. dužina potkolenice;

3
 6. širina u području lakta;
7. bitrohanterična širina pri sedenju;
8. dužina nadkolenice (buttock – poplietal lenght)
9. dužina podkolenice (popliteal height);
10. visina bedra;
11. dužina nadlaktice;
12. dužina podlaktice;
13. dužina šake;
14. širina šake;
15. obim stisnute šake.

Najpodesnija lista za ergonomsko projektovanje je lista po Grieco-u i Massalli-u, koja

sadrži ukupno 33 mere. Njena prednost je u tome što se indirektno, naknadnim sabiranjem
ili oduzimanjem pojedinih varijabli može izračunati još dvadeset varijabli. Definicije i načini
merenja svake antropometrijske varijable dati su u knjizi Ergonomsko projektovanje
(Grozdanovic M, 1999).

INTERPRETACIJA ANTROPOMETRIJSKIH PODATAKA

Podaci dobijeni antropometriskim merenjima na prethodno izloženi način predstavlja

sirovu statističku građu. Za potrebe ergonomskog projektovanja neophodno je izračunati
aritmetičku sredinu ili srednju vrednost ( X ), standardnu devijaciju (SD, σ) i centilne veličine
antropometrijskih varijabli.

Aritmetička sredina je statistička mera kojom se iskazuju homogene veličine.

Aritmetička sredina izračunava se tako što se saberu sve vrednosti pomenutog obeležja, pa
se dobijeni zbir podeli brojem tih vrednosti.
N
∑ Xi
X̄ = i =1
N
Standardna devijacija –σiskazuje gustinu grupisanja podataka oko aritmetičke sredine.
Dobija se kao kvadratni koren iz količnika zbira kvadratnih odstupanja svake izmerene
vrednosti od aritmetičke sredine i broja podataka (ispitanika):

√
N
∑ ( X i− X̄ )2
i =1
σ=
N
Standardna devijacija izražava se istim jedinicama mere kojima se mere i same
vrednosti posmatranih obeležja. Statistička obrada antropometrijskih podataka pokazuje da
oni imaju tendenciju grupisanja i ravnomernog rasipanja oko srednje vrednosti, tj. da
podležu normalnoj raspodeli, koja se može prikazati Gausovom krivom distribucije.

4
 Smisao ove linije zvonastog oblika je da se veliki procenat raspodele nalazi negde u
sredini, uz nekoliko ekstrema na oba kraja skale. Međutim, prosečne dimenzije su statistička
sredstva koja ukazuju da je, u populaciji ispitanika čije su dimenzije tela merene, oko 50 %
imalo neku specifičnu telesnu meru određene veličine ili manju. Očigledno je da nijedna
osoba nije prosečna u pogledu svih svojih telesnih dimenzija. Projekat baziran na
„prosečnom čoveku“ isključuje najmanje 50 % korisnika, što je daleko od zadovoljavanja
većine ljudi, čemu teži ergonomija. Kako su prosečne vrednosti od male koristi za
projektanta, potrebno je koristiti raspon vrednosti. Zbog toga se antropometrijski podaci
izražavaju preko takozvanih centrila (percentila). Koje ćemo parove centrila koristiti (na pr.
prvi i devedeset deveti, peti i devedeset peti, dvadeset peti i sedamdeset peti) zavisi od
procenta populacije koji želimo da zadovoljimo pri projektovanju. Svakom centilu pripadaju
odgovarajući koeficijenti, prikazani u tabeli 1.

Centilom se izražava procenat populacije koji sigurno ima manju vrednost

antropometrijske veličine od one koja pripada datom centilu. Bilo koji centil može se
izračunati pomoću sledećeg obrasca:

C x = X̄±k x σ
gde je

X – aritmetička sredina antropometrijske varijable (C50);

kx– koeficijent koji odgovara datom centilu (tablična vrednost iz tabele 1);

σ – standardna devijacija.

U praksi se najčešće radi sa takozvanim centilima praga (petim i devedesetpetim

centilom). na primer, ako petom centilu visine čoveka pripada vrednost od 160 cm, tada je
sigurno 5 % populacije niže od ove vrednosti, a 95% više; ako devedesetpetom centilu
dohvata ruku odgovara vrednost od 85 cm, tada samo 5% populacije ima veći dohvat, a 95%
sigurno manji. Ako se, na primer, projektom traži da korisnik dohvati nešto, trebalo bi
koristiti podatke za peti centil. Zavisno od prirode problema projektovanja, projektovani
proizvod bi trebalo da zadovolji peti ili devedesetpeti centil, kako bi se najveći broj korisnika
mogao njime udobno koristiti.

5
 U nekim situacijama potrebno je u projekat uključiti sposobnost podešavanja ili
regulacije (na primer visine sedišta). Ovaj raspon se izražava kao:

R  k x
gde je

R – oblast regulacije;

kx– koeficijent koji odgovara datom centilu (tablična vrednost iz tabele 1);

σ – standardna devijacija.

Oblast regulacije predstavlja jednu od najvažnijih konstruktivnih veličina koja se

određuje u toku ergonomskog projektovanja. U interesu ergonomije portebno je težiti što
većim oblastima regulacije, što nije uvek moguće iz ekonomskih, tehnoloških ili drugih
razloga.

Kako se antropometrijska merenja vrše na desnoj strani tela ili na nagim ispitanicima,
u stvarnih radnim uslovima potrebno je antropometrijske varijable korigovati obzirom na
odeću i obuću. Neke od korekcija su date u tabeli 2.

Tabela 1. Tablične vrednosti za izračunavanje centila

Cx 1 5 10 25 75 90 95 99

Kx -2,33 -1,64 -1,28 -0,67 +0,67 +1,28 +1,64 +2,33

Tabela 2. Korekcije antropometrijskih veličina u stvarnim radnim uslovima

Radni položaj Varijabla Korekcija (mm)

Visina tela +25 za muške cipele
Visina očiju +76 za ženske cipele
Visina lakta +33 za muške čizme

+25 za muške cipele

+76 za ženske cipele
Visina ramena +33 za muške čizme
Stojeći položaj +6 za lako odelo
+33 za punije odelo

+13 za lako odelo

Širina kukova
+38 za punije odelo
+13 za lako odelo
Širina tela između laktova +51 za punije odelo
+114 za zimsko odelo
Sedeći položaj Visina očiju +6 do 8 za punije odelo
+6 za lako odelo
Visina ramena
+25 za punije odelo
Visina kolena +25 za muške cipele i lako odelo

6
 +38 za muške čizme i punije odelo
+13 za lako odelo
Širina kukova
+25 za punije odelo
+8 za lako odelo
Širina ramena
+38 za punije odelo
+30 za muške cipele
Dužina stopala
Za sve položaje +41 za tešku obuću (radnu ili zimsku)
-6 za lako odelo
Dohvat rukama unapred -5 za lake rukavice
-13 za punije rukavice i zimsko odelo

PRIMENA ANTROPOMETRIJSKI PODATAKA

Statička i dinamička antropometrijska merenja daju podatke o nekim morfološkim

svojstvima određene populacije. Pogrešno je smatrati da je glavni zadatak antropometrije
jednostavno izmeriti dimenzije tela. Postoji mnogo faktora koji komplikuju stvari. Jedan od
tih faktora je varijabilnost veličine tela sa godinama života, polom, rasom, pa čak i
profesijom, tako se sa starošću neke dimenzije tela, posebno dužine, smanjuju, dok se
telesna masa, širine i obimi telapovećavaju. Socioekonomski faktori takođe značajno utiču
na dimenzije tela. Zanimljivo je da ove veličine variraju i u toku dana. Ujutru je čovek viši za
oko 2 cm u odnosu na kraj radnog dana. Posle velikih fizičkih napora čovek može biti niži čak
zaoko desetak centimetara (na pr. maratonci posle trke).

Rezultati antropometrijskih ergonomskih istraživanja u nekoj populaciji direktno se

primenjuju za ispravnu industrijsku proizvodnju niza predmeta, za proizvodnju razne
opreme, za projektovanje prostora u kome borave ljudi. Dobijeni antropometrijski podaci
čine polaznu osnovu kako za projektovanje novih sistema, mašina, uređaja i alata, tako i za
proveru podobnosti postojećih. Koje će se antropometrijske veličine koristiti pri
ergonomskom projektovanju zavisi prvenstveno od vrste rada koji će se obavljati u
takozvanom stanju aktivnog rada. Pored toga, izbor antropometrijske veličine zavisi od niza
faktora kao što su oblik uređaja, njegov zadatak, ko i kako će upravljati uređajem. Zato svako
ergonomsko antropometrijsko istraživanje zahteva primenu nekih specifičnih merenja, kao i
određivanje nekih novih parametara potrebnih za utvrđivanje morfoloških osobenosti
ljudskog tela ili nekog njegovog dela u odnosu na određenu svrhu. Istovremeno merenja
moraju biti sprovedena i na specifično odabranom uzorku koji sa biološkog, regionalnog i
socijalnog stanovništa odgovara onom delu stanovništva za koga se projektuju radnog mesta
ili alata i oprema. Na primer, pri projektovanju kancelarijskog prostora od male koristi će biti
mera kao štoje obim vrata, dok je ista od vitalnog značaja za proizvođače konfekcije ili
zaštitne odeće.
7
 Međutim, podaci dobijeni antropometrijskim merenjima samo su jedan od mnogih
izvora informacija. bilo bi opasno tabelarnim podacima zameniti zdrav razum, ali takođe
neophodno je upoznati se sa ergonomskim podacima, zahtevima i metoda ergonomskog
projektovanja ukoliko želimo da poboljšamo kvalitet, komfor i bezbednost radnog i životnog
prostora.

UPUTSTVO ZA IZRADU VEŽBE

Na osnovu izmerenih vrednosti, unetih u tabelu 3, izračunati vrednosti

antropometrijskih veličina za zadatu centilnu grupu i uneti ih u tabelu 4.

Grupa Zadati interval Procenat obuhvata

I ±2,33 99

II ±1,64 95

III ±1,28 90

IV ±0,84 80

V ±0,67 75

VI ±0,52 70

Tabela 3.Izmereni antropološki podaci

Antropometrijska varijabla X1,2,3,…..n
Težina tela /
Visina tela u sedećem položaju 85,4; 90,9; 94,9; 92,4; 90,0; 89,0; 88,7; 90,5
Visina tela u stojećem položaju 170,5; 183,4; 186,7; 178,6; 171,8; 166,6; 172,8; 170,7
Visina oka u sedećem polažaju 77,0; 79,8; 84,1; 80,7; 79,5; 78,4; 79,2; 78,1
Visina ramena – sedeći položaj 58,2; 62,0; 63,2; 61,4; 59,8; 59,8; 59,3; 61,2
Visina lopatice – sedeći položaj 35
Visina lakta – sedeća 18,7; 20,8; 21,0, 25,7; 22,4; 24,2; 22,1; 25,4
Visina sedalnog predela 39,2; 41,3; 39,7; 39,4; 40,3; 39,2; 39,4; 38,4
Visina vrha kolena 50,8; 58,0; 57,9; 53,5; 52,0; 51,8; 56,1; 52,7
Dužina ruke 76,4; 84,2; 84,4; 78,8; 70,7; 68,9; 77,4; 73,4
Dužina podlaktice 46,0; 49,9; 49,9; 47,3; 43,0; 42,3; 43,3; 42,8
Dužina nadlaktice 35,8; 38,6; 37,8; 35,3; 36,0; 31,6; 36,3; 34,0
Dužina stopala 26,3; 27,7; 30,0; 28,2; 24,8; 24,2; 23,8; 26,1
Dužina natkolenice 56,6; 60,4; 64,4; 61,0; 57,6; 55,9; 60,8; 60,1
,.Donja dužina natkolenice 45,1; 44,1; 49,1; 46,8; 40,1; 39,6; 39,4; 38,9
Dužina potkolenice, donja 43,8; 45,3; 46,4; 45,3; 41,5; 40,8; 41,5; 40,1
Širina između laktova 43,9; 48,3; 50,1; 49,4; 40,7; 35,7; 39,8; 46,4
Širina kukova 33,2; 35,4; 36,2; 35,1; 30,8; 29,6; 32,9; 38,4
Širina ramena 41,2; 46,4; 48,0; 42,4; 40,1; 34,4; 36,4; 41,1
Obim grudnog koša 91,5; 110,0; 101,0; 99,2; 105,2; 104,3; 98,9; 97,6

Tabela 4. Izračunate vrednosti antropometrijskih podataka za centilnu grupu (5-95)

Antropometrijska varijabla X X1, X5, Xmin X99, X95, Xmax σ

8
 Težina tela / / / /
Visina tela u sedećem položaju 90,22 84,16 96,29 2,6
Visina tela u stojećem položaju 175,14 159,83 190,48 6,57
Visina oka u sedećem polažaju 79,6 74,9 84,26 2
Visina ramena – sedeći položaj 60,61 57,25 63,96 1,44
Visina lopatice – sedeći položaj 35 35 35 0
Visina lakta – sedeća 22,54 17,25 27,83 2,27
Visina sedalnog predela 39,61 38,35 40,87 0,54
Visina vrha kolena 54,1 47,9 60,29 2,66
Dužina ruke 76,77 65,94 87,60 4,65
Dužina podlaktice 45,46 38,54 52,38 2,97
Dužina nadlaktice 35,67 29,02 42,31 2,85
Dužina stopala 26,38 21,84 30,92 1,95
Dužina natkolenice 59,6 53,54 65,66 2,6
Donja dužina natkolenice 42,88 34,19 51,57 3,73
Dužina potkolenice, donja 43,08 38,44 48,44 2,3
Širina između laktova 44,28 33 55,56 4,84
Širina kukova 33,95 27,64 40,26 2,71
Širina ramena 41,25 32,28 50,22 3,85
Obim grudnog koša 100,9 88,72 113,08 5,23

Za datu vrednost koeficijenta k i sedeći radni položaj izračunati sledeće:

1. Odrediti visinu stola H

Visina stola može se odrediti iz uslova da je potrebno da visina stola bude jednaka visini lakta za
korisnike iz pedesete centilne grupe
H=39,61-22,54=17,07
H - visina stola
Hsp50- visina sedalnog predela za 50 centila
Hl50 - visina lakta za 50 centila
2. Odrediti visinu sedišta Hs i oblast regulacije R
Visina sedišta je regulišuća veličina. Oblast regulacije nalazi se iz uslova da je potrebno da visina
lakta bude jednaka visini stola za sve korisnike.
Početna visina sedišta jednaka je visini sedalnog predela za 50 centila
Hs=Hsp50 =39,61
Hs - visina sedišta
Hsp50- visina sedalnog predela za 50 centila

Oblast regisanja sedišta jednaka je

2R=Hlmax-Hlmin = 27,83-17,25=10,58
R= 5.29
Hlmax- visina lakta maksimalnog centila 95
Hlmin - visina lakta minimalnog centila 5

9
Da bi visina stola odgovarala korisniku iz grupe do Xmin potrebno je da se sedište podigne za R,
dok korisnik iz grupe preko Xmax mora da spusti sedište za R

Provera visine sedišta za korisnike iz grupe do Xmin

H=39,61+5,29+17,25=62,15

Provera visine sedišta za korisnike iz grupe preko Xmax

H=39,61-5,29+27,83=62,15
3. Odrediti širinu sedišta Bs
Širina sedišta mora odgovarati širini kukova korisnika maksimalnog centrila X max
Bs=Bkmax
Bs - širina sedišta
Bkmax- širina kukova maksimalnog centila Xmax
4. Odrediti visinu naslona Hn
Visina naslona stolice se određuje na osnovu 50 centila visine lopatice korisnika
Hn=Hl50 = 35
Hn - visina naslona
Hl50- visine lopatice 50 centila

5. Odrediti širinu naslona Bn

Širina naslona se određuje tako da odgovara širini ramena korisnika iz grupe 50 centila
Bn=Br =41,25
Bn - širina naslona
Br- širina ramena 50 centila
6. Odrediti visinu podmetača za noge Hp
Podmetač za noge potreban je korisnicima iz centilnih grupa do Xmin obzirom da oni podižu
sedište zbog nemogućnosti regulisanja visine stola, tako da im stopala ne dodiruju pod.
Njegova visina se izračunava kao
Hp=Hs50+R-Hspmin = 39,61+5,29-38,35=6,55
Hp - visina podmetača za noge
Hsp50- visina sedišta 50 centila
R - oblast regulacije sedišta
Hspmin - visina sedalnog predela korisnika iz grupe minimalnog centila

Oblast regulisanja sedišta jednaka je

10
2R=Hlmax-Hlmin =27,83-
17,5=10,33
R – oblast regulacije
Hlmax- visina lakta maksimalnog centila
Hlmin - visina lakta minimalnog centila

Da bi visina stola odgovarala korisniku iz grupe do Xmin potrebno je da se sedište

podigne za R, dok korisnik iz grupe preko Xmax mora da spusti sedište za R
Provera visine sedišta za korisnike iz grupe do Xmin
H=Hs+R+Hlmin=62,15

Provera visine sedišta za korisnike iz grupe preko Xmax

H=Hs-R+Hlmax=62,15

7. Izračunati dužinu radnog stola L obzirom na mogućnost dohvata svih tačaka na radnoj površini

√
L= LR
min
2 −( H r −H l
min min
2
) −l
=

L - dužina stola
Lrmin - dužina ruke korisnika iz grupe Xmin
Hrmin - visina ramena korisnika iz grupe Xmin
Hlmin- visina lakta korisnika iz grupe Xmin
l - odstojanje od vertikalne površine stola do ose tela, koje se izračunava kao
Obim grudnog koša O=2rπ odakle sledi da je 2r=O/π a 2r=Dgk
l=Dgk/2+2÷3 cm
100,9
I=
2
+2÷3=51,1
Dgk- prečnik grudnog koša
2÷3 cm - dodatak zbog debljine odeće

L=√ 65,94 2−( 57,25−17,25 )2−51,11=

L=√ 4348,08-1600−51,11

11
L= 52,42-51,11= 1,31

12