BLUETOOTH TEHNOLOGIJA

Seminarski rad iz predmeta Raunari i Periferije

Student - Ivan Djuri RT 85/10 Profesor - Dr. Zoran Banjac

Visoka kola Elektrotehnike i Raunarstva Decembar 2011

-1-

Sadraj

1. Uvod 1.1. ta je Bluetooth Tehnologija 1.2. Zato se zove Bluetooth 2. Arhitektura Bluetooth mrea 2.1 Slojevita arhitektura mree 2.2 Topologija mree 2.3 IEEE standard 802.15 2.4 Bluetooth vs. Wi-Fi (IEEE 802.11) 3. Praktina primena Bluetooth tehnologije 3.1 Prednosti i mane 3.2 Oblasti primene 4. Sigurnost i bezbednosne pretnje 5. Bibliografija

-2-

1. Uvod

Beini uredjaji su krajem 20. veka brzo postali integralni deo svakodnevnog ivota velikog dela ljudske populacije. Mnogi od nas svakodnevno koriste mobilni telefon, laptop, palmtop ili neku vrstu PDA uredjaja. U veini sluajeva oni nemaju zajedniki interfejs koji bi omoguio medjusobnu komunikaciju, ili ako po stoji on je komplikovan za podeavanje i instalaciju. Idealno reenje bi predstavljalo jeftinu beinu vezu kratkog dometa, koja bi bila univerzalna za sve elektronske uredjaje i prihvaena od strane svih proizvodjaa. Upravo to jeste Bluetooth.

1.1 ta je Bluetooth tehnologija? Bluetooth je komunikacioni standard za beine mree koji omoguava komunikaciju izmedju raznih vrsta elektronskih uredjaja i opreme kao npr. Mobilnih telefona, PDA uredjaja, automobila, tastature, mia itd. Originalno razvijen i promovisan od strane kompanije Ericsson 1994. godine, prvobitno je bio namenjen za beino povezivanje mobilnih telefona i PDA uredjaja, a tek kasnije za medjusobno povezivanje raunara. Iako je tada ve postojala beina komunikacija preko infracrvenog porta, ona je zahtevala direktnu liniju vida izmedju dva uredjaja da bi se ostvarila komunikacija. Ericsson je tada poeo ugradjivati jeftin radio ip koji koristi malo energije u svaki uredjaj koji je proizvodio, i tako uinio moguim da se beino poveu dva uredjaja kroz zidove i ostale materijale koji nisu od metala. Ovaj koncept je brzo zaiveo u vidu radio tehnologije koja omoguava istovremeno povezivanje vie uredjaja u lokalnu personalnu beinu mreu (WPAN Wireless Personal Area Network). Zbog neogranienog potencijala ove tehnologije, 1998. godine formirana je interesna grupa sainjena od vodeih svetskih kompanija iz oblasti telekomunikacija i kompjuterske industrije koje vode razvoj beinih tehologija, tzv. Bluetooth SIG (Special Interest group). Bluetooth SIG, na elu sa kompanijama osnivaima Ericsson, Nokia, IBM, Intel i Toshiba, danas ini preko 2000 kompanija lanica iz celog sveta.

-3-

1.2 Zato se zove Bluetooth? Bluetooth SIG je usvojio kodno ime u cast Vikingkog kralja Harolda iz 10. veka koji je ujedinio u miru razne frakcije koje su ivele na teritoriji dananje Danske, vedske i Norveke. Ime je bilo prikladno jer tehnologija pokuava da postigne ujedinjenje kompjuterske, telefonske i automobilske industrije. Samo ime Bluetooth (plavi zub) je asocijacija na boju zuba Harolda koji je voleo da jede borovnicu.

2. Ahitektura Bluetooth mrea

2.1 Slojevita arhitektura mree

Skup slojeva I protokola se razlikuje od standardnog 7-slojnog OSI referentnog modela kod slojevitevite arhitekture protokola. Razlike su pre svega u podrci ad hoc umreavanju koje omoguavaju korisnicima uspostavljanje veze svako sa svakim bez uredjaja za pristup (AP Access Point) koje su pogodne za komunikaciju manjih grupa korisnika na malom rastojanju I primenjuju se tamo gde je brzo potrebno uspostaviti privremenu mreu.

Slika 1. Opti dijagram Bluetooth sistema

-4-

Najnia tri sloja sa odgovarajuim protokolima su grupisani u system koji se zove Bluetooth kontroler, dok se ostatak sistema ukljuujui uslugu L2CAP I vise slojeve oznaava kao Bluetooth host. Radio sloj (RF) omoguava prenos bitova izmedju uredjaja u 2,402Ghz do 2,480Ghz frekvencijskom opsegu. Ovaj opseg se moe razlikovati u zavisnosti u kom delu sveta se koristi, pa je tako u Japanu opseg od 2,472Ghz do 2,497Ghz. Domet Bluetooth veze je 1m sa predajniko snage 0dBm, 10m sa predajnikom snage 4dBm I 100m sa predajnikom snage 20dBm. Efektivan domet zavisi of mnogobrojnih faktora, kao to su stanje baterije i antene, material kroz koji signal putuje itd.

Slika 2. Radio frekvencija koricena od strane svih Bluetooth uredjaja

Da bi smanjio problem interferencije sa drugim uredjajima koji rade na ovim frekvencijama na minimum, Bluetooth koristi tehniku frekvencijskog skakanja sa 1600 skokova u sekundi (frequency hopping) nakon svakog poslatog paketa podataka. Koristei ovu tehniku, Bluetooth e nasumino menjati jednu od moguih 79 frekvencija u opsegu (svaka u razmaku od 1Ghz) 1600 puta u sekundi. Svaka transmisija e trajati otprilike 625 mikrosekundi. Ovo drastino umanjuje rizik od smetnji ak i da dva Bluetooth uredjaja izaberu istu frekvenciju, njihova smetnja bi trajala ne vise od delia sekunde i tako ne bi predstavljala problem. Kod verzije 2.0 Bluetooth mogue je postii brzine prenosa podataka od 2,1 Mbs. Bletooth verzija 3.0 objavljena 2009. godine teoretski omoguava brzine i do 24 Mbs ali preko 802.11 standarda. U ovoj verziji samo uredjaji na kojima je naznaeno Bluetooth 3.0 +HS podravaju tu brzinu. Bluetooth v4.0 je verzija koja je usvojena 2010. godine. Glavna novina ove verzije je tzv. low energy mode koji omoguuje ekspanziju Bluetooth tehnologije u niz uredjaja male potronje i dogog radnog veka baterije kao to su satovi, daljinski upravljai i razne vrste senzora.
-5-

Sloj osnovnog opsega, Baseband ili BAB predstavlja kao i radio sloj elemenat fizikog sloja, i void rauna o tome kako se upravlja vremenskim celinama i kako su one grupisane u ramove podataka. Ovaj sloj se moe zamisliti kao virtuelni set kablova koji povezuju dva uredjaja koji potom koriste jedan od dva tipa veze - asinhronu bez uspostave veze i sinhronu sa uspostavom veze. Prva vrsta se uglavnom koristi kod saobraaja koji pristie u neravnomernim vremenskim intervalima, dok se druga vrsta koristi za aplikacije u realnom vremenu gde su vremenska kanjenja kritina. Tu su jo i audio sloj (AU), sloj za nadzor veze(LM ili Link Manager) koji je zaduen za uspostavljanje modifikovanje raskidanje logike veze, sloj za upravljanje i prilagodjavanje veze (L2CAP) koji je obino iplementiran u softveru i slui da prima pakete od viih slojeva deli ih u ramove pogodne za prenos , vodi rauna o multipleksiranju i demultipleksiranju paketa iz razliitih izvora kao i o usaglaavanju veliine paketa izmedju stanica.

2.2 Topologija mree Osnovna jedinica Bluetooth sistema je pikonet mrea. Pikonet mrea sastoji se od dva ili vie uredjaja koja koriste isti fiziki kanal. Zajedniki takt pikoneta je identian takt signalu glavnog uredjaja. Ostale stanice koje se sinhronizuju sa glavnom su pratee stanice. Komunikacija se obavlja samo izmedju glavne i prateih stanica. Dire ktna komunikacija izmedju prateih stanica nije mogua u okviru pikoneta. Na jednoj lokaciji moe postojati vie nezavisnih pikonet mrea koje rade na razliitim fizikim kanalima (razliita glavna stanica i nezavisni takt pikonet mree). Bluetooth uredjaj moe biti glavni samo u jednoj pikonet mrei, dok moe biti pratea u vie mrea. Bluetooth stanica koja je lan vie pikonet mrea ukljuena je u razbacanu mreu tj. Scatternet. Pored aktivnih stanica (glavne i pratee), Bluetooth definie i neaktivnu stanicu koja kada nema potrebe da radi ulazi u neaktivno stanje koje omoguuje utedu napajanja tj. baterije i mogunost da je u pikonet mrei prisutno vie od sedam stanica. Postoji tri vrste neaktivnih modova rada (low power modes) Hold mode, sniff mode i park mode.

-6-

Slika 3. Primer razbacane mree

Da bi stanica koristila Bluetooth mreu potrebno jea bude u stanju da interpretira odredjene definisane profile , koji predstavljaju specifine aplikacije od kojih svaka podrava razliit skup protokola. Neki od njih su: GAP profil za generiki pristup koji i nije aplikacija ve osnova na kojoj su sve aplikacije napravljene i od koje zavise, LAP (LAN Access Profile) profil za pristup lokalnoj mrei, (HSP Headset Profile) profil za vetu slualice i bazne stanice, profil za faks (Fax Profile) itd.

2.3 IEEE standard 802.15 Organizacija IEEE je formirala radne grupe koje se bave beinim mreama. Standard 802.15 se odnosi na beinu komunikaciju uredjaja malih dimenzija na relativno kratkim rastojanjima kao to su PDA, prenosivi raunari, mobilni telefoni, MP3 uredjaji itd. Prva grupa 2002. godine je izdala standard 802.15.1 koji se odnosio samo na fiziki sloj i sloj veze (slika 1.). Rad druge grupe se odnosi na istovremeni rad uredjaja iz standarda 802.15 i 802.11 (lokalne raunarske mree). Trea grupa radi na standardu 802.15.3 za rad na personalnim uredjajima relativno velikih brzina (veih od 20Mbs) i definiciju boljih karakteristika kao to su mala potronja. etvrta grupa IEEE 802.15.4 je oformljena radi istraivanja primene standarda na uredjaje sa veoma malom potronjom i malim brzinama protoka podataka, ali veoma dugim radnim vekom baterije kao to su senzori, igrake, satovi itd.
-7-

2.4 Bluetooth vs. Wi-Fi (IEEE 802.11) WiFi i Bluetooth su standardi koji imaju neke slinosti, ali je potrebno napraviti razliku. Iako je WiFi , kao i Bluetooth, namenjem beinom prenosu podataka on je zamiljen kao zamena za kabliranje lokalnih mrea stacionarnog karaktera . Ova kategorija se jo nativa i WLAN (wireless local arena networks). Bluetooth je nameljen za prenosive uredjaje i opremu, i kategorija u koju spada se naziva WPAN (wireless personal area network). Bluetooth podrava i stacionarne uredjaje ali mu to nije prva namena.

3. Praktina primena Bluetooth tehnologije

3.1 Prednosti i mane

Bluetooth idealno ima sledee prednosti Ukida potrebu za kablovima i icama izmedju stacionarnih i mobilnih uredjaja Nudi mogunost ad hoc mrea i prua najbolju sinhronizaciju izmedju uredjaja Veoma jeftin Veoma lak za korienje, nije potrebna konfiguracija

Potencijalni i postojei problemi Bluetootha Kompatibilnost izmedju bluetooth proizvoda Bezbednost Relativno mali domet Interferencija drugih uredjaja koji mogu koristiti istu frekvenciju kao to su beini telefoni, mikrotalasne penice itd. Relativno niska brzina protoka podataka

Naravno svaka od ovih prednosti ili mana je podlona kritici i debati. Pa tako mnogi brane jeftinu cenu bluetooth tehnologije, tj. radio ipa koji kota oko 5 dolara. Ali

-8-

to ne obuhvata i cenu antene i procesora koji kontrolie ip to moe drastino uveati cenu. Kada govorimo o kompatibilnosti izmedju uredjaja najei problem koji se spominje jesu profili, i uparivanje. Da bi sva bluetooth uredjaja funkcionisala u tandemu moraju imati isti profil, na primer da bi povezali mobilni telefon i bluetooth slualice potreban je isti profil na oba uredjaja, u ovom sluaju hands free tj HSP. Ako hoemo da odtampamo dokument sa telefona na tampau potrebno je da oba uredjaja poseduju profil za tampanje itd. Uparivanje uredjaja je jedan od problema blisko veza za bezbednosne rizike. Uparivanje zahteva da oba uredjaja razmene lozinke, takodje svi podaci koji se razmenjuju su kriptovani, to znai da bilo koji uredjaj koji nije uparen sa ova dva nije u mogunosti da prevodi podatke. Takodje samo uparivanje moe da bude neuspeno zbog korienja pogrene lozinke, i ovo se navodi kao jedan od problema. Kako tehnologija napreduje pojavljuju se i novi problemi, ali na sreu veina je laka za otklanjanje.

3.2 Oblasti primene

Bluetooth beina tehnologije stalno pravi novi proboj u nova trita. Stotine kompanije razvijaju inovativne tehnologije za automobile, od hands-free sistema do uredjaja koji omoguavaju mobilnim telefonima da vre interakciju sa kontrolnim displejom vozila. Ovi proizvodi menjaju stil ivota vozaa. Automobilska industrija uopte je jedno od trita bluetooth tehnologije koje se najbe razvija. Svi najvei svetski proizvodjai automobila sada nude hands free sistema kao standardnu ponudu u svojim vozilima. Takodje mogunost aplikacija u sistemima navigacije, saobraaja, izvetajima o vremenskim prilikama je ogromna.

Slika 4. Handsfree uredjaj integrisan u volan

Trite potroake elektronike je puno mogunosti za bluetooth tehnologiju. Dugi niz uredjaja koji koriste bluetooth ukljuuje televizore, daljinske upravljae, 3D naoare,
-9-

igrake konzole i kontrolere, slualice, digitalne kamere, beine zvunike itd. Bluetooth je nit koja povezuje sve ove uredjaje, omoguuje ljudima da se oslobode kablova stalno narastajueg broja elektronskih uredjaja u kui. Senzacionalna popularnost pametnih smart telefona je poveala korienje bluetootha u ovoj oblasti pre svega preko hands free sistema. Ve veoma dobro etablirana u igrakoj industriji, bluetooth tehnologije je ugradjena u svaki Sony Playstation i Nintendo, a neke od najnovijih primena ove tehnologije su runi satovi koji mogu da prikazuju obavetenja sa telefona i tako omogue da vidimo konam je poslao mail ili poruku ak iako nam je telefon sakriven u torbi ili depu, ili daljinski upravljai sa ugradjenom QWERTY tastaturom koja omoguava pretraivanje televizijskih sadraja na digitalnoj televiziji. PC i trite periferija nastavlja sa sa trendom poveanja potranje laptopova, tastatura, zvunika i slualica sa ugradjenom bluetooth tehnologijom. Tablet PC je jedan od najzanimljivijih proizvoda trenutno, koji po nekim podacima e dostii 250 miliona prodatih jedinica do 2017 godine. Iako je tablet tehnologija budunosti, Laptop raunari su danas dominantni na tritu prenosivih raunara. Praktino svaki mobilni telefon danas ima ugradjenu bluetooth tehnologiju, omoguavajui rad sa hands free sistemima u automobilima, slualicama, beinim zvunicima, kao i nizom drugih bluetooth uredjaja. 906 miliona telefona sa bluetooth tehnologijom je prodano u 2010. godini. sa predvidjenom prodajom od oko 1 biliona smart telefona u 2015. godini. Veliku novinu uvodi Bluetooth 4.0 koji e krajem 2011. godine uvesti nove ipove u telefone, ija je glavna karakteristika niska potronja. Takodje postoji ogromna portanja za telefonskim aplikacijama koje mogu da obradjuju nove tipove informacija bluetooth senzora, pre svega u sportu i zdravstvu. Na primer aplikacije koje skupljaju i obradjuju podatke o radu beinih senzora koji prate rad srca, nivo eera u krvi, nivo pritiska u krvi itd. Bluetooth 4.0 e omoguiti veu primenu u dizajnu beinih uredjaja minijaturnih dimenzija, pa e tako biti mogue napraviti senzore koji mogu trajati mesecima ili ak godinama. Ovi senzori mogu potom slati podatke bluetooth satu ili telefonu i u trenutku obavestiti korisnika o stanju njegovog tela dok se bavi sportom ili kontrolie svoje zdravlje.
Slika 5. Aplikacija za kontrolu izvetaja o treningu

- 10 -

Neke zanimljive injenice 906 mobilnih telefona prodato u 2010. godini , skoro 100% sa Bluetooth tehnologijom 171 milion laptopova prodato u 2010. oko 77% sa Bluetooth tehnologijom 50 miliona igrakih konzola prodato u 2010. oko 62% sa Bluetooth tehnologijom Treina svih vozila proizvedenih na svetu 2011. godine e imati Bluetooth tehnologiju, sa porastom na 70% do 2016. godine

4. Sigurnost i bezbednosne pretnje

Sigurnost Bluetooth tehnologije je veoma kompleksna, ali laka za primenu. Koristi se tri vrste sigurnosnih mehanizama autentikacija, autorizacija i enkripcija. Autentikacija potvrdjuje identitet uredjaja koji uspostavlja konkakt. Autentikacija je proces koji se bazira na PINu (personal identification number), koji se stvara nakon procesa koji se naziva uparivanje (pairing ili bonding). Nakon autentikacije, Bluetooth uredjaj kojem se pristupa dodeljuje uredjaju koji pokuava da ostvari kontakt pristup odredjenim servisima, i to se naziva autorizacija. Enkripcija prevodi podatke u format koji moe da bude proitan samo od strane uredjaja koji poseduje klju koji mu to omoguuje (encryption key). Tehnika uparivanja (pairing) je procedura koja dozvoljava da se izbegne unos odredjenih podataka o pristupu svaki put kada se dva uredjaja povezuju. Tako kada se ostvaruje konekcija prvi put, uredjaji se automatski uparuju, naravno lozinka mora biti razmenjena, a potom generiu zajedniki klju (link key) tako da je unos lozinke nepotreban. Upareni uredjaji razmenjuju kriptovane podatke koji ne mogu biti deifrovani od strane neautorizovanih uredjaja. Uredjaji ostaju upareni ak i ako je jedan iskljuen, jedan ili oba su restartovani, ili je veza pukla. Bluetooth podrava nekoliko bezbednosnih modova, u zavisnosti od primene i zahteva korisnika. Razliite verzije Bluetooth specifikacije podravaju razliite sigurnosne modove. Svaka verzija podrava neki, ali ne sva 4 mogua bezbednosna moda.
- 11 -

Sigurnosni mod 1 je nesiguran. Sigurnosne funkcionalnosti (autentikacija i enkripcija) su zaobidjeni, i uredjaj i konekcije u nezatieni od potencijalnih napada. Sigurnosni mod 1 je podran samo u verziji 2.0. Sigurnosni mod 2 je tzv. usluni nivo (service level enforced security mode). U ovom modu centralizovani security manager, koji je specifikovan u bluetooth arhitekturi, kontrolie pristup raznim servisima i uredjajima. U ovom modu se uvodi primena autorizacije, koja je proces odluivanja da li je odredjenom uredjaju dozvoljeno da ostvari pristup servisu ili ne. Sigurnosni mod 2 se primenjuje u LMP sloju. Sigurnosni mod 3 se primenjuje na sloju veze. Bluetooth uredjaj mora proi bezbednosne procedure pre nego to se ostvari fizika veza dva uredjaja. Ovaj mod podrava autentikaciju i enkripciju. Kao i u modu 2 , u sigurnosnom modu 4 se sigurnosne procedure primenjuju nakon uspostave veze. u ovom modu se primenjuje tehnika uparivanja SSP (secure simple pairing), koja je napravljena u verziji bluetooth 2.1. . Postoje mnoge ranjivosti i pretnje po Bluetooth sistem. Postoji ak 17 poznatih ranjivosti Bluetooth sistema, koje se kreu od slabih PINova koji mu lako da se pogode, preko slabog algoritma za enkripciju do raznih problema vezanih za uspostavu veze. Neke od poznatih pretnji po Bluetooth su Bluesnarfing je napad koji omoguuje pristup uredjaju koristei greku u firmwaru kod starijih uredjaja. Na ovaj nain napada moe da preusmeri sve dolazee pozive na svoj uredjaj. Bluejacking je napad na Bluetooth mobilne uredjaje koji se sastoji od slanja poruke korisniku uredjaja koja sama po sebi ne izaziva tetu ali moe da izazove korisnika da odgovori ili da doda novi kontakt u adresar. Ovaj napad se asocira sa spamom ili phishing napadima protiv email korisnika. Bluebugging eksloatie sigurnosnu manu u firmwaru starijih uredjaja da bi pristupuo komandama uredjaja bez obavetavanja vlasnika uredjaja, dozvoljavajui tako napadau da pristupi podacima, alje telefonske pozive, prislukuje, itd. Car Whisperer je softverski alat koji eksploatie problem sa hands free bluetooth opremom za automobile, gde je mogue da napada alje ili prima audio sadraj sa audio opreme automobila. Denial of Service Fuzzing Attack

- 12 -

6. Bibliografija

www.bluetooth.org www.gizmag.com/bluetooth-v40-specification/14873/ www.engineersgarage.com www.bluetooth.com www.ieee.org http://www.pctechguide.com/mobile-communications/bluetooth-technology Vasiljevi Verica, Raunarske mree , Visoka kola elektrotehnike i raunarstva, Beograd, 2008. Jason M. Clarke, Bluetooth Technology, Old Dominion University, 2004. Bluetooth global technology, SANS institute, 2002. Justin Blasdel, The future of Bluetooth technology, 2004. Pravin Bhagwat, Bluetooth: technology for short-range wireless apps, www.computer.org/internet , 2001. Karen S.,John P., Guide to Bluetooth security, National institute of standards and technology U.S. department of commerce, 2008.

- 13 -