3.

PERIFERIJSKI UREAJI
RAUNARSKOG SISTEMA

Razumevanjem sadraja ovog poglavlja studen e moi da navedu po nekoliko primera

ulaznih i izlaznih periferijskih ureaja, da razumeju principe njihovog poslovanja, kao i da
objasne zato pini raunar ima razliite vrste
ureaja za skladitenje i kako sve komponente
raunarskog sistema rade zajedno.

3.1 UVOD
Uspeh Apple II raunara dolazi od injenice da je raunar pored procesora i memorije ukljuivao tastaturu, monitor, i disk i drajver za traku za sekundarno skladitenje
podataka. Naini procesiranja informacija u savremenom raunaru za obinog korisnika su skriveni; korisnik samo vidi ulaze i izlaze (I/K) raunarskog sistema.
Ulazni ureaji su interfejs izmeu korisnika i raunarskog sistema. Tipino obuhvataju tastaturu, ureaje za pokazivanje (poinng devices), ureaje za oitavanje, skenere, audio i video ureaje i senzorske ureaje. Raunari mogu prima ulazne signale iz
razliih izvora, ukljuujui mainsku opremu za proizvodnju, telefone, komunikacione
mree i druge raunare. Kako se razvija tehnologija i menjaju ljudske potrebe, razvijaju
se i novi ulazni ureaji za raunar.
Raunar moe uradi neverovatne stvari, ali za oveka sve to nita ne vredi dok
ne dobije rezultat kojim, mu treba. Po pravilu ovek vie brine o onome to ne moe
vide nego to moe vide (:. Cezar). Izlazni ureaji raunarskog sistema konvertuju
interne obrasce bita iz raunara u oblik koji ovek moe razume.

3.2 ULAZNI UREAJI

Tastatura (keyboard) je najei oblik ulaznog ureaja. Koris se za unos slova, brojeva i specijalnih znakova. Nekada se unos podataka u raunar vrio putem prekidaa,
ime se unosio po jedan bit sa svakom manipulacijom prekidaa.
Savremeni korisnici raunara imaju veliki izbor tastatura na raspolaganju. Tastatura
raunara se proizvodi u vie razliih pova, a najee se dele u sledee kategorije:

Standardna tastatura, koja ima QWERTY raspored slova klasine pisae maine;

Ergonomska tastatura, sa rasporedom slova i znakova pod uglom, to smanjuje
zamor ruku i zglobova i spreava mogue zdravstvene probleme;

Beina tastatura (wireless) koris radio talase za povezivanje na raunar;

IC tastatura koja koris infracrveno zraenje za povezivanje na raunar;

Rasklapajua tastatura, namenjena za mobilni rad, a koris se za palmraunare;

Jednoruka tastatura (half) namenjena za hendikepirane osobe;

Tastatura tampane na membrani i

Holografska tastatura (u razvoju), (Slika 3.1).
PFJ J O

75

Slika 3.1 Neki povi tastatura: ergonomska, jednoruna standardna i holografska

Standardni QWERTY p tastature, nasleen od mehanike pisae maine, uprkos
univerzalnoj prihvatljivos i standardizaciji, nisu najbolji ulazni ureaji za savremene
raunare, iako su jo standardna oprema gotovo svakog savremenog raunara. Kucanje na standardnoj tastaturi sa pravolinijski poreanim pkama zahteva neprirodno
dranje ruku i runih zglobova, to u duem vremenskom periodu moe izazva profesionalno oboljenje - RSI (Repeve stressinjures) povrede od ponovljenih stresova
kao to su tendonitus i carpal tuned sindrom. Ergonomske tastature imaju pke postavljene pod uglom, to olakava kucanje i smanjuje profesionalna oboljenja. Standardna
i ergonomska tastatura povezane su na raunar inim kablom kroz koji alju signal na
ulazni port raunara. Beina tastatura alje signal radio emisijom ili putem infracrvenih zraka, slino daljinskoj komandi TV prijemnika. Pored ovih, najee zastupljenih
tastatura postoje specijalizovani i namenski povi, kao to su jednoruna, minijaturna
rasklapajua, membranska i holografska.
Ureaji za pokazivanje (Poinng Devices) obuhvataju razne pove pokazivakih
ureaja kao to su: mi, touchpad (podloga osetljiva na dodir), poinng sck
(pokazivaki tapi), trackball (kuglica za praenje), joysck (upravljaka ruica), graphics tablet (graka tabla) i touch screen (ekran osetljiv na dodir). Svi pokazivaki ureaji
su neekasni za unose velike koliine podataka, (Slika 3.2).

Slika 3.2 Tipovi mieva (a) i drugih pokazivakih ureaja (b)

76

IFO

Korisnici raunara uglavnom koriste tastature za unos teksta i numerikih podataka.

Za druge funkcije tastature, kao to su slanje komandi i pozicioniranje kursora pino
koriste mi. Mi je dizajniran za pomeranje pokazivaa po ekranu i usmeravanje na
specine karaktere i objekte. Najei, klasian p mehanikog mia ima kuglicu ili
pokretnim toki na gornjoj strani, levi i desni taster. Kuglicom (tokiem) se marker
pomera po ekranu, levi pozicionira marker, a desni taster imaju brojne dodatne funkcije
za obradu teksta (kopiranje, izbore fontova, paragrafa, bulita itd). Veina savremenih,
mehanikih PC mieva sadri obrtni toak izmeu dva standardna tastera.
Mehaniki mi sa kuglicom je prikazan na Slici 3.3: princip rada mehanikog mia
(Slika 3.3a), pogled na mehaniki mi (b) i prvi mehaniki mi (c) patenrao je Douglas
Engelbart 1972, (Xerox), (Slika 3.3c). Kuglica se rora u svim smerovima, a okomito
postavljen krug sa otvorima na periferiji prekida (modulie) svetlost emisione diode
na putu do senzora i tako detektuje kretanje kuglice. Kva vrsta klasinog, mehanikog
mia lii na prevrnu trackball p mia, koji je dominirao u personalnim raunarima
1080-h i 90-h. Kuglini mi koris dva rotaciona kruga postavljenih okomito jedan
na drugi. :edan krug detektuje horizontalna kretanja mia, a drugi verkalna. Kretanje
ova dva kruga izazivaju rotaciju dva diska za kodiranje, koji prekidaju opki signal koji
generie elektrini signal na opkom detektoru. Mi alje ove signale u raunar kao
kontakt dva provodnika. Drajverski program sistema konvertuje te signale u kretanje
pokazivaa mia du X i Y ose na ekranu monitora. Analogni mi koji se smatra zastarelim, koris potenciometre umesto rorajuih tokia i kompabilan je sa analognim
joysck-om. Na Slici 3.3a prikazan je princip rada mehanikog mia: 1. pravac kretanja
mia, 2. X i Y tokii prenose kretanje kuglice na opke, kodirajue rotacione diskove, 3. rotacioni diskovi za opko kodiranje sa otvorima na periferiji, 4. infracrvene
LED (Light Eming Diode) diode koje alju svetlost kroz otvore rotacionih diskova, 5.
senzori koji detektuju impulse kodirane svetlos LED dioda i konvertuju ih u elektrine
signale kretanja kursora po X i Y osi.

Slika 3.3 Mehaniki mi sa kuglicom

Opki mi koris reektovanu svetlost LED ili laserske diode i napredni optoelektronski senzor za detektovanje kretanja. Savremeni mi ima jedan dva, tri ili pet tastera
za slanje signala raunaru pa: izvri ovu komandu, akviraj selektovani alat i selektuj sav tekst izmeu ove dve take. Mi je standardni deo opreme desktop raunara,
ali je neprakan za prenosne raunare. Alternavni pokazivai za prenosne i prirune
ureaje mogu bi:
PFJ J O

77


Touchpad: mali ravni panel osetljivi na lagan prisak. Korisnik pomera kursor
povlaenjem prsta preko panela.

Poinng sck: tanko dugme slino gumici za brisanje na olovci, osetljivo na prisak. Marker se kree u pravcu pomeranja priska prsta (slino minijaturnom
doisku). Kbino se nalazi u sredini tastature Laptop raunara.

Trackball: pokaziva funkcionie kao obrnut mi koji ostaje miran, dok se pomera
kuglica koja kontrolie kretanje kursora na ekranu.

Doisk: upravlja slian kontroli video igara ili menjau automobila..

Graka tabla popularna je kod umetnika i dizajnera; veina je osetljiva na prisak, tako da alje razliite signale, zavisno od priska tapia (sla) koji izvrava
klasinu funkciju mia - usmeri i klikni.

Tuch screen: fotootporna povrina koja odgovara na dodir prsta korisnika na
razliite oblas ekrana. Kvi ureaji se istovremeno koriste kao ulazni i izlazni
ureaji. esto se koriste u javnim ustanovama, aerodromima i sl. gde veina
korisnika nije familijarna sa raunarima. Takoe se koriste u prirunim i PDA
ureajima. U nekim reenjima se za pokazivanje i upisivanje podataka mora koris tapi (slo).
Ureaji za pokazivanje nisu ekasni za unos velike koliine teksta u raunar, to je razlog zato nisu zamenili standardne tastature. Alternavu kucanju na tastaturi pruaju
specini ureaji dizajnirani da prepoznaju odreene oblike, karaktere, oznake i kodove
i unose ih na ulaz raunarskog sistema.
Ureaji za oitavanje podataka itaju oznake koje prezentuju kodove, posebno
dizajnirane za raunarski unos podataka, (Slika 3.4): (a) opki ita i PKS terminal,
(b) olovka (pen) skener, (c) tablet PC, (d) ita znakova napisanih magnetnim maslom
Ureaji za oitavanje ukljuuju: opke itae, itae znakova napisanih magnetnim
maslom, itae bar-kodova ili PKS (point-of-sale) terminale, Pen scanners (prirune
skenere), tablet PC (MS Win XP Tablet PC ), interakvne pametne table (Smart whiteboard, 1991) i itae radio idenkacionih kodova (RIF reader).

Slika 3.4 Ureaji za oitavanje

78

IFO

Opki ita oznaka koris reektovanu svetlost da odredi lokaciju markera na standardnom tekstu, tabeli i Slika ita karaktera pisanih magnetnim maslom oitava karaktere neobinog oblika napisane magnetnim maslom na otpornoj povrini sa slabim
strujnim tokom. ita bar kodova koris svetlost za itanje univerzalnih kodova komercijalnih proizvoda, kodova inventara i drugih kodova kreiranih od obrazaca barova razliite
irine. Kvi itai se standardno nalaze na prodajnim mesma (PKS terminali), skeniraju
bar kod informaciju i alju je u mainframe raunar, koji odreuje cenu proizvoda, porez,
ukupan iznos i registruje transakciju za kasnije potrebe inventarisanja, obrauna i revizije. Kako su oblici slova teksta, karakteri magnetnog masla i bar kodovi dizajnirani za
oitavanje sa raunarom, ovi su ureaji ekstremno precizni.
Meum, itanje teksta iz knjiga sa velikom razlikom tampanih slova znatno je
sloenije Tehnologija za prepoznavanje individualnih karaktera na tampanim stranicama
naziva se opko prepoznavanje karaktera KCR (Opcal Caracter Recognion). Izlazni
podaci iz KCR ureaja mogu se skladi i ureiva u raunaru. Pre nego to raunar
moe prepozna rukopis ili tampan tekst, prvo mora kreira digitalnu sliku stranice koju
zam moe uskladi u memoriju. Kva se operacija obino izvrava ureajem koji se naziva skener. Skeneri prihvataju i digitalizuju tampane slike i druge tampane materijale
u bit mapirane slike. Postoje brojni povi skenera koji u stvari ne itaju ni prepoznaju
slova i brojeve na skeniranoj stranici oni samo prave digitalnu sliku te stranice, koja je
kompabilna za raunarsko procesiranje. Zam, raunar koris KCR sover za interpretaciju crno belih skeniranih obrazaca kao slova i brojeve.
Na raspolaganju je nekoliko specijalnih skenera koji direktno izvravaju KCR funkciju.
Pen skener izgleda kao svetlosni pokaziva, ali su, u stvari, beini skeneri koji prepoznaju karaktere beskontaktnim prelaskom skenera preko skenirane stranice (povrine).
Prevlaenjem Pen skenera preko linija tampanog teksta, on kreira fajl teksta u ugraenoj
memoriji, gde se skladi do prebacivanja u raunar preko kabla ili IC zraka. Kvaj skener
sadri mali ugraeni raunar programiran za prepoznavanje teksta.
Prepoznavanje rukopisa je daleko tee i sa vie greaka od prepoznavanja tampanih
karaktera, ali ima daleko vie praknih aplikacija, posebno u pen- ugraenim raunarima
koji nemaju tastaturu, a ulaze primaju preko tapia (slusa) direktno povezanog na ravni
panel displeja. Raunar elektronski simulira olovku i papir, program za prepoznavanje
rukopisa prevodi oblike slova rukopisa korisnika u ASCII karaktere. Veina ovih sistema
zahteva da korisnik modikuje svoj rukopis da bi se poveala tanost prepoznavanja
i dekodiranja. PDA (Personal Digital Assistant), depni raunar sa olovkom (pen) slui
kao lini organizator, notes, knjiga za sastanke im ureaj za komunikacije. Kvaj ureaj,
takoe, moe programira kodove za brojne prakne primene.
Program KCR moe se primeni i u beloj smart tabli u sobi za sastanke i prezentacije,
koja slui kao ulazni ureaj za PC raunar. Tabla ispisana rukopisom predavaa prenosi se
i skladi na HD u PC raunaru kao digitalizovana slika. Ako je rukopis jasan i korektna,
KCR program ga moe automatski preves u standardni tampani tekst i posla e-potom
na udaljenu lokaciju. Generalno, broj periferijskih jedinica zavisi od broja korisnika.
PFJ J O

79

3.3 DIGITALIZACIJA I SKENERI

ovek ivi u analognom svetu, gde vidimo i ujemo glatke obrise slika i neprekidne
tonove. Raunar skladi sve informacije kao binarne veliine 1 i 0. Da bi se analogne
informacije uskladile u raunar potrebno ih je digitalizova pretvori ih iz analognog u digitalni oblik. Digitalizacija zahteva upotrebu nekog ulaznog ureaja, kao to je
desktop ravni skener ili audio CD, koji uzimaju milione uzoraka analognog originala.
Vrednost uzorka (moe se predstavi numeriki (sa 1 i 0) i tako uskladi u raunar.
Kriginalne slike i ton mogu se rekonstruisa skupljanjem svih uzoraka u sekvenci.
Dakle, pre nego to raunar moe prepozna rukopis ili tampani tekst, skener ili
drugi ulazni ureaj mora digitalizova informacije konvertova analognu informaciju
u digitalni oblik.
Skener je ulazni ureaj koji moe kreira digitalnu prezentaciju tampane stranice/
slike. Tipian digitalni skener sadri CCD video senzor, slian senzoru u digitalnim video kamerama. CD senzor se kree napred-nazad preko analogne skenirane povrine,
snimajui za svaki uzorak slike intenzitete crvene, zelene, plave (R,G,B) boje u svakoj
taki (pikselu) slike. Ljudsko oko ima receptore za R,G,B boje, a sve druge boje se vide
kao kombinacija ove tri. :edan bajt uobiajeno predstavlja jednu boju, a kod od 3 bajta
(24 bita) predstavlja boju za svaki uzorak. Skener alje svaki digitalni kod u raunar, gde
se binarni podaci mogu skladi i procesira. Skeneri se dele se u tri glavne kategorije:
ravne skenere, skenere negava i slajdova, portabl skenere i dobo skenere. Najei
savremeni model je ravni skener (Flatbed), slian kopir
maini i slino radi, osim to umesto papirne kopije
kreira raunarski fajl. Namenjeni su za individualnu
kunu upotrebu i male kancelarije. Imaju pinu
rezoluciju od 3600 dpi, a dubinu boje od 48 bita,
(Slika 3.5). Skuplji modeli koje koriste profesionalci
graari, mogu proizves reprodukciju veeg kvaliteta, a imaju i dodatke za skeniranje fotografskih negSlika 3.5 Ravni skener
ava i slajdova. Neki skeneri se zovu slajd skeneri i
mogu skenira samo slajdove i negave lmova.
Skeneri negava i slajdova su specijalna vrsta skenera namenjena samo za skeniranje transparentnih negava i slajdova. Portabl skeneri (Sheet-fed scanners), bazirani na
CCD prostornom senzoru (Charged Cupled Devices Array) namenjeni su za skeniranje
pisanog materijala na terenu i to po jednu stranicu koja se uvlai u kuite skenera.
Doboni skeneri (Dram scanners), su skupi i velikog kapaciteta. Koriste za skeniranje
tehnologiju optoelektronskih fotomulplikavnih pojaavakih cevi (PMT). Namenjeni
su za izdavake kue gde je krian kvalitet slika. Svi skeneri u suni konvertuju fotograje, crtee, dijagrame i druge tampane informacije u obrazac bita ili bit mapirane
slike, koje se mogu uskladi u memoriju raunara, obino upotrebom programa za
raunarsku graku.
80

IFO

Digitalna fotokamera je ulazni ureaj (Slika 3.6a,b), koji koris e memoriju (Slika
3.6c) za skladitenje digitalnog signala fotosnimka, umesto na lm. Moe snima sve
to i klasinim fotoaparat. Digitalna foto kamera digitalnu mirnu sliku ili kratke sekvence
video snimka sa izlaza fotoosetljivog digitalnog senzora (CCD-Charge Coupled Devices),
skladi u e memoriju u formi obrasca bita. Kve se informacije kasnije mogu prebaci u raunar, po potrebi obraiva i gleda na ekranu monitora raunara.

Slika 3.6 Digitalne fotokamere i e memorijska karca

Digitalna video kamera moe snima sve to i analogna, klasina lmska kamera,
ili analogna video kamera samo to umesto na lmsku traku ili magnetnu traku snima sliku kao obrazac bita i skladi na disk ili drugi
medijum za skladitenje. Digitalna video kamera ne
zahteva video digitalizator i alje video signal ve
digitalizovan u raunar. Upotrebom web video kamera, (Slika 3.7), koje ne zahtevaju video digitalizatore
omoguavaju se servisi videokonferencije, gde se
video slike prenose kroz raunarsku mreu, tako da Slika 3.7 Digitalna video (web)
se ljudi na razliim zikim lokacijama mogu u
kamera
i vide i odrava telekonferencije i poslovne sastanke.
Video digitalizator je kolekcija elektronskih digitalnih kola koja primaju kao ulazne
signale izlazne signale iz analogne video kamere, video kasetnog rekordera, TV ili drugog
izvora analognog video signala i konvertuje ih u digitalne signale koji se moe uskladi
u memoriju i prikaza na ekranu monitora raunara. Kao ulazni ureaj raunarskog
sistema, prihvata analogni video izlaz sa analogne video kamere, VCR (video kasetnog rekordera) ili TV prijemnika. Kvi ureaji vre konverziju analognih video signala
u digitalne video signale, koji se zapisuju u memoriju i prikazuju na ekranu monitora
raunara. Digitalni video se koris za mulmedijske aplikacije kao to su web stranice i
razvoj audio CD RKM-ova. &unkciju video digitalizatora vri video karca u raunaru.
Audio digitalizator je ulazni ureaj koji sadri kola za digitalizaciju analognih audio
signala sa mikrofona, diktafona i ostalih ulaznih audio ureaja u digitalne audio signale. Audio digitalizatori i digitalni audio su postali deo svakodnevnog ivota. Popularni
CD plejer je u stvari raunarski sistem dizajniran za prevoenje digitalne informacije
PFJ J O

81

na CD RKM-u u analogne audio signale koji se mogu

pojaava i reprodukova na zvuniku/slualici.
Kod snimanja digitalnog audia pomou raunara,
analogni zvuni talasi vibriraju membranu mikrofona povezanog na mikrofonsku unicu na zadnjoj strani panela raunara. Analogni audio signal sa
mikrofona se dovodi na zvunu karcu u PCI slotu
na manoj ploi, koja vri funkciju audio digitalizatora u raunaru, (Slika 3.8). Pozicije mikrofonske
Slika 3.8 Tipina zvuna karca membrane audio digitalizator, odnosno, zvuna karca uzorkuje oko 44.000 puta u sekundi, odnosno sa
frekvencijom od 44 kHz, a nivoi uzoraka se skladite
kao binarni brojevi. to je vea frekvencija uzorkovanja bolji je tonski snimak: jedan 8-bitni uzorak moe predstavi 256 razliih nivoa
tona, a 16-bitni 65.536 nivoa. Digitalizacija zvuka ili slike sa veom frekvencijom
uzorkovanja i veu vernost reprodukcije, zahteva vei kapacitet medija za skladitenje.
Digitalni audio signali se mogu memorisa i naknadno procesira specijalizovanim
programskim alama. Audio digitalizator moe digitalizova govorni signal, muziku i
druge zvune efekte, koji su obini binarni podaci za raunar.
Program za prepoznavanje govora vri konverziju analognog govornog signala u
digitalni oblik. Digitalni govorni signali se, zam, mogu editova, memorisa i tampa.
Kvaj program nalazi veliku primenu u medicini, vojnim programima, obuci kontrolora
leta, kol centrima, za hendikepirana lica, za unos teksta u raunar itanjem (Slika 3.9),
u roboci, za kunu automaku (akustomate), radu sa raunarom bez ruku, mobilnoj
telefoniji itd. Program za prepoznavanje govora moe konvertova podatke glasa u rei
koje se mogu skladi i tampa. Kvakav program je na raspolaganju vie godina, ali
nije bio dovoljno pouzdan za iru primenu. ak i najnoviji programi za prepoznavanje
govora imaju jo uvek neka ogranienja da bi zamenili tastaturu kao ulazni ureaj.

Slika 3.9 Unos teksta u raunar itanjem

82

IFO

Senzori su dizajnirani u cilju monitorisanja zikog ivotnog okruenja i radnih uslova u opasnim i za oveka nepristupanim sredinama. Senzori se koriste za neprekidno
merenje i kontrolisanje temperature, vlanos, priska, zagaenos vazduha, prisustva opasnih hemikalija, radioakvnos i Slika Senzori obezbeuju podatke za potrebe
brojnih disciplina: roboke, kontrole klime okoline, vremenske prognoze, medicinskog
monitoringa (Slika 3.10), naunih istraivanja itd. ak se i ljudski oseaj mirisa moe
simulira sa senzorima. Treba oekiva da se uskoro takvi ureaji koriste za detekciju
pokvarenih namirnica u prodavnicama hrane, nagaznih mina u minskom polju, curenja
opasnih hemikalija i sl.

Slika 3.10 Primena senzora za medicinski monitoring zdravstvenog stanja pacijenata

3.4 IZLAZNI UREAJI RAUNARSKOG SISTEMA

Veina savremenih raunara daje izlazne rezultate kroz dva glavna pa ureaja:
ekran monitora za neposredni vizuelni pregled i printere za permanentni papirni izlaz.
Video izlazni ureaj raunarskog sistema obuhvata tri kljune komponente: monitor, video adapter i video memoriju (VRAM). Monitor (video displej) koris se kao jednosmerni prozor izmeu korisnika i maine. Savremeni monitor podjednako prikazuje
numerike i alfabetske karaktere, graku, fotografske slike, animaciju i video snimke.
Video adapter ili video (graka) karca, integrisana ili preko PCI slota povezana na
manu plou, povezuje monitor sa raunarom. VRAM ili video memorija je poseban deo RAM-a u kome se dre digitalne video slike. to je vie video memorije, to je
mogue prikaza vie detalja na jednoj slici na ekranu monitora raunara, (Slika 3.11).
PFJ J O

83

Prvi monitori raunarskog sistema bili su sa zelenim ekranom (1970-ih), zam sa kolor grakim
adapterom CGA (Color Graphics Adapter), sa 4 boje
i rezolucijom 320x200 piksela (1981), (Slika 12a).
Monitori sa poboljanim grakim adapterom - EGA
(Enhanced Graphics Adapter), sa 16 boja i rezolucijom od 640x350 piksela pojavili su se 1984. Prvi VGA
Slika 3.11 Raunarski sistem sa (Video Graphics Array) monitori pojavili su se 1987,
monitorom
zam XGA (Extended Graphics Array) monitori sa
ravnim ekranom, 16.8 miliona boja i rezolucijom od
1024x768 piksela (1990). Savremeni monitori UXGA
(Ultra Extended Graphics Array) sa 16.8 miliona boja
i 1600x1200 rezolucijom (b).

Slika 3.12 Monitori raunarskog sistema

Konektori za povezivanje monitora na raunar proizvode se u dva glavna pa: VGA
(Video Graphics Addaptor ) i DVI (Digital Video Interface). VGA konektori su starije generacije, dok su DVI razvijeni da omogue veliku rezoluciju na digitalnim ravnim ekranima
(Slika 3.12c).
Kako uloga monitora kao grakog izlaznog ureaja svakim danom raste, potrebno
je da korisnici raunara treba da znaju osnovne podatke o faktorima koji kontroliu
veliinu i kvalitet slike. Ksnovne karakteriske monitora i kvaliteta slike su veliina ekrana, rezolucija i kvalitet slike (dubina boje). Veliina monitora, kao i TV ekrana, meri se
84

IFO

duinom dijagonale linije ekrana, pino 15-21 in, ali je stvarna vidljiva oblast obino
manja. Slika na ekranu monitora sastoji se sitnih taaka, koje se nazivaju pikseli (picture
elements) elemen slike. Kvadratni in neke slike monitora je pino mrea piksela
od oko 72x72 piksela. Kae se da takav monitor ima rezoluciju od 72 take po inu ili
dpi (dot per inch). to je rezolucija vea ovi pikseli su sve blii jedan drugom. Tipina
rezolucija od, na primer, 1024 x 768 sadri 786.432 piksela.
Rezolucija nije jedini faktor koji odreuje kvalitet slike. Kvalitet slike zavisi od rezolucije, ali i tzv. dubine boja, ili bitske dubine, to znai da vei opseg boja po pikselu
zahteva vie bita prostora u video memoriji. Dubinu boje (color depth) odreuje broj
razliih boja koje monitor moe da prikae u jednom trenutku, a izraava se u broju
bita po pikselu. to je vea bitska dubina to monitor moe prikaza vie nijansi boja po
svakom pikselu.

Slika 3.13 Ucaj dubine boje na kvalitet slike

Ako se svaki piksel predstavlja sa 8 bita memorije, rezulrajua slika moe ima do
256 razliih boja na ekranu u istom trenutku (28=256). Drugim reima, 8-bitni kolor,
uobiajen kod starijih PC, ima dubinu boje od 256. Veina grakih profesionalaca koris 24-bitni kolor monitor koji doputa 224 16 miliona boja po pikselu, to je vie nego
dovoljno za realiske slike. Ucaj dubine boje na kvalitet slike prikazan je na Slici 3.13.
Monohromatski monitor moe prikaza samo monohromatske slike. Monitori sa sivom
skalom mogu prikaza crno-belu sliku sa nijansama sivog i imaju veu dubinu boje od
monohromatskih.
Savremeni PC i Macintosh monitori mogu na istom monitoru prikaza razliite kombinacije rezolucije i dubine boje. Monitor se na raunar spaja preko video adaptera ili
grake (video) ekspanzione karce, koja se ue u PCI slot na manoj ploi. Svaka
slika prikazana na ekranu monitora postoji u video memoriji (VRAM), posebnom delu
RAM memorije, rezervisanom za uvanje video slika. Veliinu VRAM-a odreuju maksimalna rezolucija i dubina boje, koju raunarski sistem moe prikaza. to je vea video
memorija raunar moe prikaza vie detalja u slici.
PFJ J O

85

Sa tehnolokog aspekta video displej izlazni ureaji raunarskog sistema dele se u

eri osnovne klase: CRT (Catode Ray Tube) monitore, LCD/T&T monitore, projekcione
LCD panele i video projektore.
1. CRT (Catode Ray Tube) monitori su zasnovani na katodnim cevima. Kvi monitori jo uvek dominiraju zbog vee jasnoe slike, brzine odziva i nie cene. CRT
je vakumska cev koja sadri elektronski top kao izvor elektrona i uorescentni
ekran, sa internim i eksternim sredstvima za ubrzavanje i otklon elektronskog
snopa, koji se koris za formiranje emitovane svetlos sa uorescentnog ekrana.
CRT se koris u raunarskim monitorima, TV prijemnicima, osciloskopima, radarima i sl. Glavne sastavne komponente kolor CRT ilustrovane su na Slici 3.14:
1. Elektronski top; 2. Elektronski snop; 3. Namotaji za fokusiranje; 4. Namotaji za
otklon; 5. Spajanje anode; 6. Maska za odvajanje snopa za crveni, zeleni i plavi
deo prikazivane slike; 7. &osforni sloj sa crvenim, zelenim i plavim elemenma;
8. Presek fosfornog sloja na unutranjoj strani ekrana.

Slika 3.14. Princip rada CRT

2. LCD (Liquid Crystal Displays) monitori je savremeni, popularni monitor sa ravnim
ekranom na bazi tenih kristala. Sam LCD je elektroopki modulator realizovan
kao tanki, ravni displej napravljen od nekog broja kolor ili monohromatskih piksela postavljenih ispred izvora svetlos ili reektora. Kbino se koris u baterijski
napajanim ureajima jer zahteva malu snagu napajanja. Svaki piksel LCD pino
sastoji se od jednog sloja molekula postavljenog izmeu dve transparentne elektrode i dva polarizaciona ltera, sa okomitom osom transmisije. Bez tenog kristala izmeu dva polarizaciona ltra svetlost koja proe prvi lter bude blokirana
na drugom lteru. Povrine elektroda koje su u kontaktu sa materijalom tenog
kristala, tako su trerane da poravnavaju molekule tenog kristala u odreenom
pravcu. Kvaj tretman sastoji se od tankog polimerskog sloja koji se trljaju u jednom pravcu, korienjem, na primer, neke tkanine. Tako se pravac tenih kristala
poravna i denie sa pravcem trljanja. Elektrode su sainjene od transparentnih
86

IFO

provodnika od tankog indium oksida ITK (Indium Tin Oxide). Struktura reeksnog LCD displeja prikazana je na Slici 3.15, gde je: 1. Polarizacioni lterski lm
sa verkalnom osom za polarizaciju ulazne svetlos; 2. Stakleni substrat sa ITK
elektrodama, iji oblik odreuje formu kristala kada se ukljui napajanje LCD;
3. Teni kristal sa meusobno okomim osama polarizacije molekula (twisted
nemac device); 4. Stakleni nosilac sa lmom ITK elektrode sa horizontalnim
ivicama za poravnavanje sa horizontalnim lterom; 5. &ilm polarizacionog ltera
sa horizontalnom osom polarizacije za blokiranje prolaska svetlos; 6. Reeksna
povrina za odbijanje svetlos prema posmatrau.

Slika 3.15 Struktura LCD displeja

Pre primene elektrinog polja, orijentacija molekula tenog kristala odreena je njihovim podeavanjem dovoenjem osa molekula u meusobno okomit poloaj na
povrini. U ovom pu LCD, molekule se araniraju u spiralnu strukturu, odnosno
uvru se (twested). Poto materijal tenog kristala deli svetlost, posle prolaska
kroz jedan lter svetlost se rora (menja osu polarizacije) sa spiralnom strukturom sloja tenog kristala, omoguavajui joj prolaz kroz drugi polarizacioni lter.
Polovina ulazne svetlos se apsorbuje u prvom polarizacionom lteru, dok je
ostatak strukture sasvim transparentan.
3. TFT monitori koriste tehnologiju tankog lma tranzistora za LCD displej, gde
svakom pikselu odgovara jedna tranzistor. Tipian 17 ina T&T monitor ima oko
1,3 miliona piksela slike, odnosno 1,3 miliona tranzistora. Takav monitor pino
moe ima do 11 mrtvih piksela, odnosno tranzistora koji ne rade, a koji se na
ekranu vide kao crvena, bela ili plava taka i obino nisu krine ako se ne nalaze
u krinoj zoni ekrana. Kvi monitori imaju krae vreme odziva i pogodni su za
mulmedijalne sadraje. Kako cene LCD/T&T monitora pada, sve vie zamenjuju
klasine CRT monitore kod standardnih desktop raunara.
PFJ J O

87

4. Projekcioni LCD paneli (Overhead projecon panels) projektuju video signale, ili
raunarske podatke na viseem zidnom ekranu. Ranih 1980s-1990s, LCD projektori pa epidiaskopa (overhead projectors) dominirali su u kolama i poslovnim
prezentacijama. LCD panel u plasnom okviru monran na zidu i spojen na
video izlaz raunara, esto razdvojen od normalnog monitorskog izlaza. Rashladni venlator u panelu je spreavao pregrevanje panela, koje je dovodilo do
zamagljivanja slike. Prvi LCD paneli bili su monohromatski i za NTSC standardni
video signal, kao to je iz Apple II raunara ili VCR (Video Recorder). Kasnih 1980h pojavili su se 16-bitni kolor modeli za Macintosh i VGA PC raunare. Displej
je bio prilino inertan, sporo se osveavao, pa su brzo pokretne slike ostavljale
trag.
LCD projekcioni paneli su savremena zamena analognih diaskop, grafoskop i
episkom projektora. Za prikazivanje slike, LCD projektor pino alje svetlost iz
metal-halidne lampe kroz prizmu koja deli svetlost na tri poli-silicijumska panela,
za crvenu, zelenu i plavu komponentu video signala. Kada polarizaciona svetlost
prolazi kroz panel (kombinacija svetlosnog polarizatora, LCD panela i analizatora), individualni pikseli
mogu bi otvoreni za proputanje svetlos, ili zatvoreni za blokiranje svetlos. Kombinacija otvorenih
i zatvorenih piksela moe proizves irok opseg boja
i nijansi sivog u projektovanoj slici. Metal-halidne
lampe emituju snanu usmerenu svetlost (20004000 lumena), ali su skupe (600-1000$) i traju od
500-1000 asova. Zahvaljujui ovoj lampi, ovi projekSlika 3.16 Projekcioni LCD
tori su manji i laki, ali daju najbolji kvalitet slike na
panel
isto beloj ili sivoj povrini, ili namenskom ekranu,
(Slika 3.16).
5. Video projektor uzima video signal video signal i projektuje odgovarajue slike
na projekcionom ekranu koristei kombinaciju soiva. Svi video projektori koriste vrlo jak izvor svetlos za projekciju slike, a
savremeni projektori imaju mogunost manuelne
korekcije svetlos, kontrasta i drugih parametara.
Video projektori se esto nazivaju digitalni projektori. Uobiajena rezolucija za portabl SVGA projektore
je 800x600 piksela i XGA 1024x768 piksela. Parametri koji odreuju kvalitet i cenu video projektora
su jaina svetlos (od 1500-4000 lumena), koja je u
odreenom projektoru ksna i veliina projektovane
slike, poto poveanje slike za 41% , smanjuje intenSlika 3.17 Projektovana slika
sa video projektora u kunom zitet svetla za 50%, (Slika 3.17).
bioskopu
88

IFO

tampa proizvodi papirni izlaz raunara - vrstu kopiju (hard copy) na papiru svake
stake informacije koja se moe prikaza na ekranu monitora raunara, koji prikazuje
trenutan ili privremen izlaz raunara na monitoru. tampai se proizvode u nekoliko
varijan, ali se mogu grupisa u dve osnovne grupe: tampae sa dodirom i tampae
bez dodira.
1. tampai sa dodirom svrstavaju se u dve kategorije: linijske i matrine tampae.
Kvi printeri imaju zajedniku karakterisku formiraju sliku zikim kontaktom
papira preko trake (ribona), slino pisaoj
maini. Linijski tampai tampaju jednu
po jednu liniju, brzinom od 600-1200 linija/
minu. Koriste ih brojne banke i velike organizacije sa mainframe raunarima. Veoma su
buni i ogranieni na tampanje karaktera,
pa nisu pogodni za stono izdavatvo i desktop raunare. Matrini tampai rade slino
Slika 3.18 Tipini matrini
pisaoj maini, glava tampaa tampa matampa
tricu nih taaka masla na papiru za svaki
karakter, umesto tampanja svakog karaktera,
(Slika 3.18). tampaju tekst i graku podjednako lako tampana stranica moe
bi slika, tekst, graka ili kombinacija. Tipian matrini tampa, tampa slike
rezolucijom manjom od 100dpi, to na ekranu monitora izgleda sasvim dobrog
kvaliteta, ali ne i na papiru.
2. tampai bez dodira sve vie smenjuju prvu grupu, a obuhvataju dve osnovne
kategorije: laserske i indekt tampae. Beskontaktni tampai daju izlaz sa
veom rezolucijom od matrinih tampaa obino 600 dpi i veom i zato dominiraju tritem.
Laserski tampai, najire korieni savremeni tampai, koriste proces tampanja
od 7 koraka, (Slika 3.19a).

Slika 3.19 tampa HP LaserJet 4200 serije printer

PFJ J O

89

U prvom koraku generisanja podataka rasterske slike (b) programi Adobe PostScript
ili HP Printer Command Language kodiraju izvorni materijal, a Raster Image Processor
(RIP) generie rasterske linije slike. RIP koris program da generie bitmapiranu stranicu
za tampu i alje niz bita u memoriju rasterske slike - RI memoriju ili bafer). RI bafer
modulie laserski snop, koji reektovan od rorajueg doboa formira sliku elektrinih
naboja. Laserski snop neutralie naboj bele povrine i ostavlja staku negavnu sliku
na fotoreceptorskim senzorima rorajueg doboa. Negavni nabijene esce tonera
ne dodiruju bele povrine. Laserski tampai su bri od tampaa sa dodirom sa brzinom tampanja od 5 do 30 str/min, ali su skuplji od matrinog tampaa. Princip rada
laserskog tampaa prikazan je na Slici 3.20: primena negavnog naboja na fotoosetljivi
dobo (a), upisivanje bitmapirane slike na fotoosetljivi dobo (b) i rastapanje tonera na
papir korienjem tehnike zagrevanja ili priska (c).

Slika 3.20 Princip rada laserskog tampaa

Veina kolor tampaa koris subtehniku subtrakvne sinteze za proizvodnju boja
piksela slike: meaju razliite koliine svetlo plave (cyan), crveno-ljubiaste (magenta),
uh i crnih pigmenata za kreiranje neke boje. Tehnika subtrakvne sinteze boja moe
se demonstrira bojenjem preklapajuih oblas cyan, magenta i ute boje. Kombinacije
sve tri daje crnu boju, samo dve daju crvenu, zelenu i plavu, koje su sekundarne boje
subtrakvnog sistema. Veina tampaa i monitora su rasterski ureaji, koji formiraju
sliku sa sitnim takama. Rezolucija rastera tampaa meri se u broju taaka po inu, a
kree se 100 do preko 1000 dpi. Poreenje rezolucija monitora i tampaa je teko, jer
prvi koriste adivnu, a drugi subtrakvnu sintezu boja. Monitori mogu prikaza vie boja
nego tampai, dok ovi mogu prikaza nekoliko boja koje monitori ne mogu. Kba ureaja
mogu reprodukova daleko vie nijansi boja, nego to ljudsko oko moe detektova.
90

IFO

Inkdet tampai rade na principu ubrizgavanja masla (primenom termalne,

piezoelektrine, ili konnualne metode) na papir, produkujui tampani tekst ili grake
slike. tampa manje stranica/minu nego laserski tampa, ali obezbeuje slike u boji
visoke rezolucije i nie cene od laserskog tampaa, (Slika 3.21a).

Slika 3.21 Mulfunkcionalni izlazni ureaj raunarskog sistema (a) i

inekt tampa (b)
Mulfunkcionalni izlazni ureaj raunarskog sistema (all-in-one) kombinuje razliite
alate koji mogu koris sline tehnologije. Kbino su kombinovani tampa (MFP),
skener, tampa, faks modem i kolor fotokopir maina, (Slika 3.21b).
Ploteri su veliki tampai koji proizvode velike, inenjerske eme i mape koristei
specijalna pera pa rapidografa za tehniko crtanje, a upotrebljavaju ih veliki projektni
biroi i velike organizacije.
Faksimil (fax) maine namenjene su za slanje i prijem poruka. Kod slanja poruka
faks skenira svaku stranicu (CCD prostornim senzorom) i transformie skenirane slike u
nizove digitalnih signala, koji se zam alju preko telefonske linije do prijemnog faksa.
Na prijemnoj strani faks maina nakon prijema signala rekonstruie i tampa crno beli
faksimil, ili kopiju originalne stranice na specijalnom termoosetljivom papiru.
Faks modem transformie dokument u digitalne signale koji se prenose preko telefonske linije da bi se zam dekodovali u prijemnoj faks maini. Modem raunarskog
sistema sadri modulator i demodulator. Modulator konvertuje digitalne signale iz
raunara u analogne, da omogui transfer preko analognih linija. Prvi modemi su imali
relavno malu brzinu od 300bps, a noviji modeli imaju brzinu od 56Kbps. Modemi (Slika 3.22), koji mogu bi ugradni (a), spoljni ureaj (b), kablovski (c), ISDN, HDSL ili ADSL,
su ulazno/izlazni ureaji koji omoguavaju prenos digitalnih signala veom bitskom brzinom. Kablovski modem omoguava prenos sa brzinama od 30-40Mbps preko koaksijalnih kablova, kunih infrastrukturnih instalacija kablovske TV. ADSL (Asymmetric
Digital Subscriber Line) modemi koriste standardne telefonske parice za istovremeni
prenos analognih govornih signala i digitalnih signala iz raunara, sa brzinama od 8
Mbps 100MBps. Kbino je brzina slanja poruka (up-loding) manja od brzine skidanja
informacija (downloding).
PFJ J O

91

Slika 3.22 Modemi raunarskog sistema

3.5 AUDIO ULAZ/IZLAZ RAUNARA

Slika 3.23 Muziar sa sintesajzerom

Gotovo svi savremeni PC raunari poseduju

zvunu karcu, koja prihvata mikrofonski ulaz, a
reprodukuje muziku i druge tonove kroz zvunik ili
slualicu i obrauje zvuk na razliite naine po elji
korisnika. Veina zvunih karca takoe ukljuuje
sintesajzere specijalizovana kola dizajnirana za generisanje elektronskog zvuka - muzike, uma i drugih
zvunih efekata, (Slika 3.23). Sa odgovarajuim programom raunar moe generisa i govor.

3.6 KONTROLA DRUGIH UREAJA

Kao to ulazni ureaji prenose realni svet u digitalnu formu u raunaru, tako brojni
izlazni ureaji rade u suprotnom pravcu pretvaraju digitalne izlaze u analogne pokrete
ili merenja. Primeri su pokre robota, telefonske centrale, transportni ureaji, automatske fabrike maine, vasionski brodovi i brojni drugi ureaji, koji primaju naredbe od raunara. Video igre, simulatori virtuelne realnos su takoe primer raunarske
kontrole ureaja, (Slika 3.24).

Slika 3.24 Primeri raunarski upravljanih sistema

92

IFO

Pojavljuju se i izlazni ureaji koji sinteu miris. Ako se ovi ureaji komercijalizuju,
korisnici raunara mogu oekiva da na web stranici istovremeno osete miris nekog
proizvoda, vide i uju zvuk. Generalno mogunos izlaznih ureaja raunara ograniene
su samo tehnologijom i matom ljudi.

3.7 ULAZNO/IZLAZNI UREAJI ZA SKLADITENJE PODATAKA

Neki periferijski ureaji raunara mogu izvrava funkcije ulaznih i izlaznih ureaja.
U ovu kategoriju ureaja ubrajaju se ureaji za skladitenje podataka (storrage devices), koji se esto nazivaju sekundarne memorije. Ksnovni parametri ovih ureaja su
lokacija, kapacitet, brzina i metod pristupa, a dele se u sledee kategorije:

magnetne trake,

magnetni diskovi,

opki diskovi,

e memorije.
Magnetne trake mogu da memoriu veliku koliinu informacija na malom prostoru
uz relavno nisku cenu. Pogon (drajv) za magnetnu traku uobiajeno se koris u mainframe raunarima, ali i u nekim PC ureajima. Podaci se snimaju i reprodukuju sa sloja
namagnesanih esca na plasnom nosau traci. Magnetna traka moe uskladi
veliku koliinu podataka na malom prostoru i po relavno niskoj ceni. Prvobitni magnetni koturovi, zamenjeni su kasetama operavnijim za rad. Ksnovno ogranienje je
sekvencijalan pristup podacima, pa je, na primer, za izvlaenje informacija iz sredita
trake, vremenski zahtevan posao. Zato se magnetne trake danas uglavnom koriste za
pravljenje sigurnosnih kopija (backup-ovanje).
Magnetni diskovi kao i magnetne trake imaju magnetni povrinski sloj koji moe
memorisa snimane informacije. Pogon diska upisuje i oitava podatke sa diska, a
za razliku od magnetnih traka izvlai informacije
iz bilo kojeg dela diska znatno bre, bez obzira na
redosled snimanja. Zbog mogunos slobodnog,
sluajnog pristupa podacima preko disk drajva, diskovi su najpopularniji mediji za svakodnevne potrebe
skladitenja informacija.
Diskete &D (Flopy discs) pa A za programe i
B za podatke su bile prvi magnetni diskovi. Diskete
(Slika 3.25) su eksibilni, plasni diskovi, promera 5
4 (a) i 32 (b), smeteni u plasno kuite.

Slika 3.25 Sekundarne memorije - diskete

PFJ J O

93

Namenjeni su za skladitenje programa i podataka. Imaju kapacitet od 512, 750 i

1 440 kB. Kmoguava jeino, prenosivo memorisanje. Popreni presek cilindra FD po
osovini pogona diskete (Disk Drive-a), prikazani su na Slici 26a, a koncentrini krugovi
tragova i njihovi segmen - jedinice za skladitenje tzv. sektori na &D prikazani su na
Slici 3.26b. Brojanje tragova poinje od spoljnog kruga prema centru. Sektor je konnualni linearni niz namagnesanih bita koji zauzimaju zakrivljenu sekciju traga. Sektori su
najmanje zike jedinice za skladitenje na disku. Svaki sektor skladi 512 bajta podataka. Brojanje zikih sektora unutar traga poinje sa 1. &lopi diskovi tzv. visoke i niske
gusne imaju za is broj tragova razliite kapacitete (720kB, 1,44MB), (Slika 3.26c), to
se pose upisivanjem na obe strane &D.

Slika 3.26 Popreni presek pogona, tragovi sektori i kapacite disketa

vrs disk - HD (Hard disk) prakno ima svaki PC (Slika 3.27), kao glavnu sekundarnu (internu) memoriju. Uglavnom su neprenosivi, smeteni u hermeki zatvorena
kuita (a), gde se vie ploa diskova obre konstantnom velikom brzinom (oko 5000
RPM) oko centralne osovine (b), a ruica sa magnetnim glavama kree se radijalno od
spoljne strane diskova ka centru. Glave za upisivanje i itanje, monrane na zajednikoj
ruci skeniraju sve diskove istovremeno sa obe strane radijalnim kretanjem napred/nazad od prvog traga prema osovini ansambla i lebde iznad ploa bez zikog kontakta (c).

Slika 3.27 vrs disk, unutranja struktura asambla i boni presek

94

IFO

HD omoguavaju mnogo bri pristup nego opi disk, a imaju standardne kapacitete:
40 GB, 80 GB, 120 GB, 500GB, 750 GB itd. Sa vie ploa diska u asamblu HD poveava
se kapacitet skladitenja bez ekvivalentnog poveanja cene. Ansambl HD mora bi sterilan i hermeki zatvoren, poto zbog mikroskopskih dimenzija esca prljavne iz
ivotnog i radnog okruenja, lako moe doi do oteenja povrine ploa diska. Cilindri,
glave, sektori i tragovi digitalnog zapisa na vrstom disku ilustrovani su na Slici 3.28.

Slika 3.28 Cilindri, glave, sektori i tragovi HD

Kapacitet vrsh diskova rauna se jednostavnom formulom mnoenjem broja cilindera, glava, sektora i kapaciteta jednog sektora (512 B):
Kapacitet FD: C*H*S*512 bajt

(1)

Za da HD kapacitet se proraunava primenom formule (1) : broj cilindera x broj

strana/glava x broj sektora po tragu x broj bajta po sektoru, (Slika 28). Na primer, a HD
sa 8 ploa (16 strana, 16 glava) bie broj:
Cilindera x Glava x Sektora/tragu x Bajta/sektoru = 6,304x 16x63 x 512 =
3,253,469,184 B 3.2GB.
Kljuni parametri za proraun kapaciteta HD obino se nalaze na kuitu HD. Na Slici
3.29 prikazan je pian HD Laptopa.

Slika 3.29 HD savremenog Laptop raunara

PFJ J O

95

Pored klasinog CHS adresiranja HD, a u cilju bolje iskorisvos tragova diska na
periferiji, a me i poveanja kapaciteta HD za is broj ploa, razvijeno je tzv. zonsko
adresiranje bita na disku, (Slika 3.30a). Disk je podeljen u zone, a svaka zona ima
razliit broj sektora po tragu , ime je Iskorienje prostora diska mnogo ekasnije.
Zonsko adresiranje se naziva logiko adresiranje blokova LBA (Logic Block Adressing),
(Slika 3.30b).

Slika 3.30 Deljenje tragova diska u zone (a) i CHS i LBA adresiranjem (b)
U LBA sistemu, kapacitet diska se rauna mnoenjem ukupnog broja predstavljenih
sektora sa 512 bajta, to u sluaju HD sa Slika 29 daje ukupan broj bajta po disku:
234441648 x 512= 120,034,123,776 ili 120GB.

Slika 3.31 Sekundarna memorija ZIP

Prenosivi vrs diskovi (Zip & Jaz, USB) omoguavaju memorisanje informacija na prenosivim medijumima velikog kapaciteta. Popunjavaju prostor
izmeu diskova niskog kapaciteta i stacionarnih HD
visokog kapaciteta. Zip disk je razvila rma Iomega
(Slika 3.31), izgleda kao deblja verzija standardnog
diska, kapaciteta od 100MB do 250MB. Pogon ovog
diska ne moe ita standardne &D, iako koriste
sline tehnologije. U nekim modelima PC instalirani
su kao deo standardne opreme.

Supredisk (Iomega) takoe lii na standadnu &D,

ali ima 8 puta vei kapacitet (preko 120 MB). Moe brzo upisiva i ita podatke kao
svaki prenosni disk, ali ne moe upisiva i ita podatke na/sa &D. Slinu verziju razvila
je japanska rma Sony (HiFD drive). Jaz disk (Iomega), za razliku od ZIP i Superdiska,
baziran je na tehnologiji HD. Ima mnogo vei kapacitet (1-2GB) i veu brzinu pristupa
podacima. To je, u stvari, prenosni HD. esto se koris za prenos i skladitenje velikih
mulmedijskih fajlova. Zam su se pojavili peerless kertridi (Iomega) kapaciteta 1020GB, koji su zamenili Jaz diskove.

96

IFO

3.8 OPTIKI DISKOVI

Kpki diskovi su tzv. o line (spoljne) sekundarne memorije, manjeg kapaciteta od
HD i manje brzine pristupa. Pogon opkog diska koris laserske zrake za itanje i upisivanje informacionih bita na reeksnu povrinu opkog diska. Na Slici 3.32 prikazan
je osnovni princip laserskog upisivanja i itanja podataka sa opkog diska (a), spiralno
upisivanje binarnih podataka na opkom disku (b) i presek fabriki presovanog CD
(samo za itanje) (c).

Slika 3.32 Princip laserskog upisivanja i itanja podataka sa opkog diska

Transparentni plasni povrinski sloj opkog diska reeksni sloj od runskih
zikih oteenja, ali proputa laserski snop. Brzina pristupa je manja od HD, ali opki
diskovi visoko pouzdani mediji za skladitenje na dui vremenski rok (procenjeno vreme
trajanja je 100 godina).
Postoji itav spektar opkih diskova od CD RKM-a (Read-Only, ili Factory Pressed)
do DVD RW diska. Imena ovih diskova esto zbunjuju korisnike jer nisu konzistentna.
PFJ J O

97

Tako je teko rei da li oznaka R znai ita (read), moe se snima (recordable), moe
se ponovo upisiva (rewritable) ili sluajno (random). Kbino se to znaenje odreuje
iz konteksta primene opkog diska. Najei opki disk u primeni je CD RKM (Compact Disc Read Only Memory), sa kojeg se samo mogu ita podaci a potpuno su
idenni muzikom CD RKM-u. Kvi diskovi imaju kapacitet do 800MB. Poto je ureaj
samo za itanje ne moe se koris za skladitenje podataka, nego samo za itanje
fabriki snimljenog materijala. Generalno postoje eri osnovna pa opkih kompakt
diskova CD:

CD-Digital Audio (CD-DA) , pino muziki CD;

CD-ROM, samo za itanje;

CD-Recordable (CD-R), ist CD za snimanje (bekapovanje i arhiviranje);

CD-ReWritable (CD-RW ili CD-R/RW), za viekratno snimanje podataka na disk
tehnikom nagorevanja (burn) pomou namenskog programa.
Svi povi CD razlikuju se po zikoj kompoziciji, nainu skladitenja podataka i
zikom izgledu. Zajedniki atribu su im: debljina od 1.2mm, prenik standardnih
CD od 12cm, skladitenje podataka u spiralnim tragovima poevi iznutra i itanje/upisivanje podataka sa laserskim snopom i merenjem koliine reektovane svetlos.
CD-Audio/CD-ROM. Na ovom opkom disku podaci se skladite kao mikroskopska
uzvienja (Slika 3.33a). Laser za itanje detektuje uzvienja na inae perfektnoj reeksnoj povrini (ogledalu). Gde nema uzvienja upisuje se binarna 1, a gde su uzvienja
nagorela laserskim snopom) upisuje se binarna 0.

Slika 3.33 Lasersko upisivanje binarnih podataka na CD diskove

CDRecordable (CD-R): Laser pali rupice u obojenom sloju koji reektuje manje
svetlos nego nespaljene povrine. Podaci se upisuju u sesijama (jedna ili vie sesija)
koje se ne zatvaraju dok ima prostora na disku (Slika 3.33b).
CDRewriteable (CD-RW): Laser menja stanje neke legure, primenom tehnologije
promene opke faze (opcal phase change), koja omoguava ponovljeno viestruko
upisivanje korienjem razliite snage lasera. Kvaj disk omoguava itanje, upisivanje i
brisanje podataka (Slika 3.33c).
98

IFO

Do sada su razvijeni i uvedeni u upotrebu mnogi

drugi CD forma, od kojih su neki ve i zastareli, kao
to su: video CD (VCD), VCD-ROM, VCD-Internet, Super VCD, Picture CD (Kodak), CD-EXTRA, CD-I, (Slika
3.34).
Najei forma CD su 74 min (650MB), 80 min
(700MB) i 90 min (800MB). Vei kapacitet dose se
smanjenjem razmaka izmeu tragova na disku, a poSlika 3.34 Primeri manje zastustoje i druge veliine/kapaciteta (npr., biznis karte).
pljenih CD opkih diskova
Aktuelni kapacitet zavisi i od samog sadraja diska.
Na primer, podaci zahtevaju znatno vie korekcije
nego audio signali. Vei kapacite mogu se posi i tzv.
pregrevanjem, ime se koriste rezervne, nestandardne oblas diska. Pregrevanjem
mogu nasta potencijalni problemi kompabilnos, prilikom reprodukcije na drugom
raunaru.
Sesije se na CD diskovima snimaju sa soverom za upisivanje na CD (npr., Nero, Easy
CD Creator) primenom operacije drag&drop fajlova u Windows Explorer-u, na primer:

Win9x/2000 sa instaliranim soverom za upisivanje paketa (npr. inCD, DirectCD),
ili

Windows XP sa ugraenom podrkom (Slika 3.35).

Slika 3.35 Prozor za upisivanje fajla na CD-R u Windows XP KS

PFJ J O

99

3.8.1. DVD opki diskovi

&iziki izgled DVD (Digital Versale Disks) opkih diskova veoma podsea na CD.
Postoji 6 zikih formata DVD diskova: DVD-RKM, DVD-R, DVD-RW, DVD+R, DVD+RW,
DVD-RAM. Meum, postoji vie aplikacija formata koji koriste zike formate, ali je
DVD-RKM osnovni format koji sadri podatke, a DVD-Video denie kako se lm
skladi na disku. DVD skladi vie podataka nego CD, zato to su tragovi smeteni
blie jedan drugom, odnosno, manje su rupice i imaju mnogo ekasniju korekciju
greaka, Na Slici 3.36 prikazani su tragovi skladitenja podataka na CD i DVD (a) i glavni
povi DVD diskova (b).

Slika 3.36 Skladitenje podataka na CD i DVD i povi DVD diskova

U osnovnom obliku DVD skladi 4.7 milijardi bajta ( 4.37 GB). Kapacitet DVD se
moe povea korienjem obe strane i/ili nekog ekstra sloja diska. Sa diskovima sa dva
sloja, laser se fokusira na 2. sloj kroz transparentniji prvi sloj. Razvijena su eri osnovna pa DVD: jednostrani sa jednom akvnim slojem sa kapacitetom 4.76GB, dvostrani
sa jednim akvnim slojem sa kapacitetom od 9,4GB, jednostrani sa dva akvna sloja sa
kapacitetom od 8,5GB i dvostrani sa dva akvna sloja sa kapacitetom od 17GB.
DVD diskovi snimaju podatke slino snimanju CD-a. Na Slici 3.37 prikazani su ureaji
i programski pake za snimanje CD i DVD diskova (a) i pian, popularni DVD plejer za
reprodukciju DVD diksova (b).
100 IFO

Slika 3.37 Ureaji za snimanje i reprodukcija CD i DVD diskova

CD-ROM pogon (drajv) je opki drajv koji ita CD-RKM-ove. CD-R-WORM (writeonce, read many) je medij na koji se pie jednom, a ita vie puta. CD-RW drajv moe da
ita CD-RKM-ove i da pie, brie i ponovo pie podatke na CD-R & CD-RW diskove.
DVD (Digital Versale Disks) memorie i distribuira sve vrste podataka, sa kapacitetom od 3.8 do 17 GB informacija. DVD-ROM drajv moe da reprodukuje DVD lmove,
ita DVD diskove podataka, ita standardne CD-RKM-ove i reprodukuju audio CD-ove.
Meum, ne mogu da zapisuju podatke, muziku ili video, poto su read-only. DVDRAM drajvovi mogu da itaju, briu i zapisuju podatke (ali ne i DVD video) na DVD-R (ali
ne i na CD-R ili CD-RW) medijima. DVD/CD-RW drajv kombinuje dobre osobine DVDRKM i CD-RW drajva. DVD-R/CD-RW drajv ita sve CD i DVD pove diskova, a upisuje
podatke na CD-R, CD-RW i DVD-R diskove.
Fle memorija je izbrisivi memorijski ip, iji kapacitet varira izmeu 16 MB i 4 GB
(Slika 3.38a,b). Kve memorije su kompaktna alternavna zamena za memorijske vrste
diskove. &le memorije ne sadre pokretne elemente. Prave se i za posebne namene,
kao to je memorisanje slika u digitalnim foto i video kamerama. Verovatno e u bliskoj
budunos zameni memorijske vrste diskove i magnetne trake. &le memorije su
prihvatljivije od skladitenja na HD zato to nemaju pokretnih delova i radi bez uma,
omoguavajui bri pristup. Manje su po veliini, lake, vre i pouzdanije od opkih
diskova. Meum, mnogo su skuplje i imaju ogranien kapacitet i broj prepisivanja
(oko 100,000 prepisivanja po sektoru). Na raspolaganju su vrste i trajne e memorijske karce, veliine potanske marke i kapaciteta do 4GB, (Slika 3.38c,d).

Slika 3.38 Tipovi e memorijskih karce i ita karca

PFJ J O 101

SecureDigital Card (SD) direktna zamena za MMC. Takoe, su veliine potanske

marke, ali neznatno deblje. Imaju visok kapacitet, a sada su na raspolaganju SD karce
kapaciteta do 4 GB, zaene su od kopiranja - imaju prekida za spreavanje snimanja,
(Slika 3.38d).
itai karca postoji u vie formata - mogu bi sa vie ugraenih itaa, ili sa adapterima, (Slika 3.38e).

3.9 PERSONALNI RAUNAR PORTOVI I SLOTOVI

Ksnovne klase personalnih raunara, odreene su na bazi zike forme raunara:

tower (uspravni) sistem, gde kuite CPU stoji uspravnoi sadri vie ekspanzionih
slotova od drugih vrsta dizajna;

desktop (ravni) sistem gde se kuite CPU postavlja sa veom povrinom na radnom stolu, a monitor na njemu;

kombinovani sistem (sve u jednom), pian Macintosh raunar koji kombinuje
monitor i CPU jedinicu u jednom kuitu i

prenosni raunari, koji ukljuuju sve bitne komponente, tastaturu i mia u jednom kuitu (npr. Laptop).
Svaki p raunara mora omogui prikljuivanje periferija preko odgovarajuih
unica portova, slotova i kuita (bays). Portovi i slotovi se proizvode u vie standarda i povezuju komponente raunarskog sistema (interne i periferne) sa manom
ploom. Tipini portovi savremenog personalnog raunarskog sistema su: serijski,
paralelni, portovi za tastaturu/mia, video port i portovi za mikrofon, zvunik i slualice
i MIDI i drugi.
Serijski port za prikljuivanje monitora ili drugih ureaja koji mogu sla i prima poruke bit po bit u isto vreme, (Slika 3.39a). Paralelni port za prikljuivanje tampaa koji
primaju i alju grupe bita, a ne sekvencijalno bit po bit. Primer ovih portova su portovi
za tampae (Slika 3.39b). Portovi za tastaturu i mia su unice (chin pa) koje se koriste za prikljuivanje tastature i mia. Video port se koris za prikljuivanje kolor monitora na graku (video) karcu, a portovi za mikrofon, zvunik i slualice i MIDI (Musical
Instrument Digital Interface) za prikljuivanje audio opreme, na zvunu karcu i drugi.
Svi portovi raunara zadovoljavaju standarde za interfejse, koji omoguavaju da
korisnik moe prikljuiva periferijske ureaje razliih proizvoaa. Nedostatak je
to mnoge standarde za interfejs prevazie tehnoloki razvoj periferijskih ureaja, na
primer, modem je svojom brzinom znatno premaio serijski port.

102 IFO

Slika 3.39 Portovi raunarskog sistema

Neki portovi po pravilu nisu integrisani nego se ukljuuju preko ekspanzionih karca
na manu plou, kao to su: video port, portovi za mikrofon, zvunike, slualice i MIDI,
SCSI port, koji omoguava bru konekciju i povezivanje veeg broja ureaja na jedan
port (skenera, eksternih HD i dr.) i LAN (Local-Area Network) port koji se koris za brzu
konekciju na lokalnu raunarsku mreu, (Slika 3.39c).
vrs disk je, generalno, smeten u metalnoj kuji u kuitu personalnog raunara
(CPU). Savremeni PC uobiajeno ima vie kuita za pogonske jedinice &D, CD/DVD,
a esto i jo jednu kuju za dodatni HD. Veina prenosnih ureaja nemaju sve ove
periferije, ali omoguavaju prikljuivanje spoljnih ureaja preko portova. Ktvorena arhitektura PC i uvoenje novih interfejsa koji omoguavaju prikljuivanje memorijskih i
drugih ureaja na vrue (na raunar u radu), obezbeuju laku proirivost savremenih
PC raunara. Takvi interfejsi su USB (Universal Serial Bus), Firewire, IC i Bloototh.
USB je univerzalna serijska magistrala koja ima stonama puta bri prenos od serijskog PC porta; prenosi podatke brzinom od oko 11Mbps.
USB port je vrui (hot swappable) konektor na raunaru, to znai prikljuuje se na
raunar u radu, a PC ga prepoznaje im se prikljui; ne zavisi od plaorme raunara
mogu radi na IBM kompabilnim PC i Macintosh raunarima preko USB haba, ili
USB porta; nema specijalne karce i direktno je vezan za manu plou. Kmoguava
prikljuivanje do 127 razliih ureaja, ukljuujui tastaturu, mia, digitalne kamere,
skenere i sekundarne memorije kapaciteta ve preko 500GB i dr. USB se je razvijen u
eri osnovna pa, (Slika 3.40a): USB 1 sa brzinom od 1.5 Mbps; USB 1.1, brzine 12
Mbps; USB 2 sa brzinom od 480 Mbps i USB konektor za ureaje pa digitalne video,
foto kamere, PDA i Slika

PFJ J O 103

Slika 3.40 Primeri USB ureaja, USB konektori i ikone

USB Hubs omoguava spajanje vie USB konekcija (ureaja). USB konektori za spajanje na strani raunara (Slika 3.40a) razlikuju se neznatno od USB konektora za spajanje prikljunih ureaja (Slika 3.40b). Tipine ikone na desktopu raunara za oznaavanje
prisustva USB ureaja prikazane su na Slici 3.40c,d.
Firewire (standard IEEE 1394) je drugi perspekvni standardni, ekstremno brzi interfejs razvijen u Apple-u 1995. Sony je razvio svoju verziju pod oznakom i.Link, a Texas
Instruments pod oznakom - Lynx. &irewire je vrui prikljuak, sa brzinom prenosa podataka izmeu ureaja veom od 400 Mbps. FireWire 800, nedavno ugraen u Macintosh sisteme omoguava brzinu prenosa od 800 Mbps. Velika brzina ih ini idealnim
za digitalni video. IEEE 1394 je standard za serijsku magistralu, komunikaciju velike
brzine i prenos podataka u realnom vremenu. esto
se koris u personalnim raunarima, digitalnom
audiu i videu. Firewals je zamenio paralelni SCSI u
brojnim aplikacijama, zbog jeinije implementacije i
pojednostavljenog, adapvnog kablovskog sistema.
Slika 3.41 Firewire 400 konek- Na Slici 41a prikazan i su 4-pinski i 6-pinski Firewire
tori i prikljunice
400 konektori, a na Slici 3.41b 6-pinski Firewire 400
konektor na ekspanzionoj karci.
IEEE 1394 je usvojen kao HANA (High Denion Audio-Video Network Alliance) standardni interfejs za audio/vizuelne komunikacione i kontrolne komponente. Standard
je takoe primenjen u beinim sistemima, opkim kablovima i koaksijalnim kablovima koji koriste izohrone protokole. Skoro svi moderni video kamkorderi ukljuuju ove
konektore od 1995 godine.
Bluetooth je beini protokol koji koris za beino povezivanje velikog broja
ureaja na raunar. To je sistem komunikacione tehnologije za kratke domete do desetak metara i sa brzinom prenosa od 12 Mbps. Buetooth je nastao sa namerom da se
razvije beini protokol koji moe poveza vie razliih ureaja bez potrebe njihove
sinhronizacije, kao to su telefon, mobilni telefon, PC, tampa. GPS prijemnik, digitalna kamera. Kmoguavaju kreiranje personalne mree PAN (Personal Area Network).
104 IFO

Koris globalno raspoloive radio frekventne opsege (2,4 GHz) i tehniku proirenog
spektara - frekventnog skakanja do 75 razliih frekvencija. U osnovi koris modulaciju
gausovog frekventnog pomaka (GFSK). Kmoguava prenos glasa i podataka. Razvijena
su dva pa za kratki domet 10m i srednji domet 100m. Razvijene su tri klase bluetooth ureaja u odnosu na maksimalno doputenu snagu napajanja i domet: klasa1
100mW do 100m; klasa 2 2,5mW do 10m i klasa 3 1mw do 1m. Na Slici 3.42 prikazana je pina bluetooth veza mobilnog telefona i PDA ureaja sa laptop raunarom
(a) i slualica (b).

Slika 3.42 Bluetooth povezivanje mobilnog telefona i PDA ureaja na

Laptop raunar i Nokia BH-208 slualice
Mreni konektori omoguavaju komunikaciju dva i vie raunara u lokalnim - LAN
(Local Area Network) i regionalnim - WAN (Wide Area Network) raunarskim mreama.
Tipian mreni konektor je standardni RJ45 konektor, (Slika 3.43a). Mreni port za R:45
mreni konektor je integrisan direktno na mrenu karcu - NIC (Network Interface
Card), koje se proizvode u razliim standardima (Slika 3.43b). Mrene karce su interfejs izmeu raunara i raunarske mree.

Slika 3.43 R:45 mreni konektor i razlii povi mrenih karca

Tipian raunarski sistem kao celina moe ima vie ulaza, izlaza i memorijskih
spoljanjih jedinica. U svakom sluaju vana je njihova meusobna kompabilnost.
Umreavanjem personalnih raunara u lokalne, regionalne i globalnu raunarsku mreu
(Internet) izbrisane su granice izmeu pojedinanih (izolovanih) raunara. Umreeni
raunar moe pristupa svim hardverskim i soverskim resursima jedne mree. Svaki
pojedinani raunar je, u stvari, samo jedan mali deli globalnog sistema povezanih
raunarskih mrea u svetku raunarsku mreu - Internet.
PFJ J O 105

3.10 ERGONOMIJA I ZDRAVLJE

Upotreba raunara u svakodnevnom ivotu i radu, pored brojnih prednos moe
ima i posledice po zdravlje oveka. Ergonomija ili humani inenjering je nauka o dizajniranju radnog okruenja koje omoguava ljudima i stvarima da interakvno deluju
ekasno i bezbedno po zdravlje ljudi. Ergonomske studije posledica profesionalne upotrebe raunara sugeriu prevenvne mere koje korisnici raunara mogu preduze
da zate svoje zdravlje radei na raunarima. Struni save za pravilnu upotrebu
raunarskog sistema u profesionalnom radu i spreavanje potencijalnih oboljenja
ukljuuju sledee osnovne preporuke:

izabra ureaje i opremu raunarskog sistema koji su ergonomski dizajnirani,
kao to su monitori sa niskom radijacijom, tastature pod uglom i sl;

kreira zdravo radno okruenje, kao to je dranje papirne kopije u visini ekrana monitora, pozicionira monitor prema svetlu tako da se izbegnu reeksije i
sede udaljenos duine ruke od monitora ime se smanjuje rizik od radijacije
ekrana, (Slika 3.44);

Slika 3.44 Ergonomska upotreba raunarskog sistema


ugradi eksibilno radno mesto, kao to je stolica za podeavanje monitor sa
podeavanjem ugla posmatranja i pokretna tastature; sugerie se esta promena
poloaja tela pri radu;
106 IFO


odmara oi svakih 2 sata po 15 minuta;.

skuplja i oputa napete miie na svakom odmoru radi relaksacije ramena,
ruku, zglobova i lea;

slua govor svog tela i ako se oseate nelagodno, napravi pauzu, promeni
poloaj tela, a nikako sve to ignorisa;

trai strunu medicinsku pomo kada je to potrebno.

3.11 PERSPEKTIVE RAZVOJA RAUNARSKIH SISTEMA

Kekiva je da e memorijske jedinice bi manji diskovi veeg kapaciteta. Tzv. single-electron memory chip - veliine nokta moi e da memorie jedan dugometrani
lm. Ravni monitori e potpuno zameni stone CRT monitore u vrlo kratkom roku.
Pojavie se renalni monitori bez ikakvog ekrana. Senzori e bi dominantni budui
ulazni ureaji u raunarski sistem. Senzori e bi soscirani ureaji koji e zamenjiva
oi, ui i ostale organe pojedinih ula u uslovima raunarskog mrenog okruenja.

3.12 ZAKLJUAK
Raunarski sistem sa CPU i internom memorijom ima ogranienu vrednost. Periferijske
jedinice omoguavaju komunikaciju raunara sa spoljanjim svetom i memorisanje informacija. Neki periferijski ureaji su striktno ulazni, neki izlazni, a neki su ulazno/izlazni.
U savremenom raunaru pine ulazne jedinice su tastatura i mi, a moe se prikljui
veliki broj razliih, alternavnih ulaznih jedinica, kao to su trackball, tuchscreen, osetljivi pad i joisk. Izlazni ureaji vre obrnutu funkciju: prihvataju nizove bita iz raunara i
transformiu ih u formu koja je pogodna za korisnika. Za prepoznavanje i poreenje specijalizovanih tampanih obrazaca i karaktera, dizajnirani su bar kod itai, opki itai i
itai magnetnog masla. Skeneri i digitalne kamere konvertuju fotograje, crtee i druge
analogne slike u digitalne fajlove, koje raunar moe procesira. Slino rade i digitalizatori
zvuka (zvune karce) sa audio informacijama i grake (video) karce za digitalizaciju
analognih video signala. Svi ulazni ureaji su dizajnirani da konvertuju analogne signale iz
spoljnog sveta u binarne signale koje raunar moe procesira.
Izlazni ureaji izvravaju obrnutu funkciju: binarne signale iz raunara transformie u
oblik koristan za spoljne ureaje i korisniku primenu. Video monitor (CRT, LCD/T&T) su
gotovo univerzalni izlazni ureaji koji prikazuju neprekidno tekue informacije u toku rada
raunara. Veliki broj razliih tampaa koris se za proizvodnju trajnog, papirnog izlaza
raunara. Tonski izlazi iz raunara, ukljuujui muziku i sintezovani govor, reprodukuju
se zvunicima ili slualicama. Izlazni ureaji omoguavaju da raunari kontroliu druge
maine.
PFJ J O 107

Za razliku od veine izlaznih i ulaznih periferijskih ureaja, ureaji za skladitenje

kao to su HD, magnetne trake i opki diskovi obezbeuju dvosmernu komunikaciju sa
raunarom i mogu bi istovremeno ulazno/izlazni ureaji. Zbog visoke brzine pristupa i
sluajnog pristupa, magnetni vrs diskovi (HD) velikog kapaciteta, diskete i brojni povi
pokretnih opkih i drugih (e memorije) medija su najei oblici ureaja za skladitenje
informacija u savremenim raunarima. Sekvencijalni pristup podacima na magnetnoj traci
ine je pogodnom za arhiviranje informacija kojima se ne pristupa tako esto. Kpki
diskovi se uglavnom koriste kao mediji visokog kapaciteta za itanje, ali i upisivanje informacija. vrs periferijski ureaji za skladitenje pa USB i e memorije su perspekvni i
verovatno e uskoro zameni HD i magnetne trake u mnogim aplikacijama.
Hardver za kompletan raunarski sistem ukljuuje najmanje jedan procesor, RAM
memoriju i nekoliko ulazno/izlaznih ureaja za komunikaciju sa okruenjem. Povezivanje
raunara u mree omoguava njihovo direktno meusobno komuniciranje. Raunarske
mree ire granice raunarskih sistema. Samo sa ispravnim hardverom i periferijskim
ureajima raunarski sistem je spreman da prima programske instrukcije i interakvno
komunicira sa zikim okruenjem.

3.13 KLJUNI TERMINI

Keyboard (Tastatura raunara) - najei oblik
ulaznog ureaja; koris se za unos slova, brojeva i specijalnih znakova.
Poinng device (Ureaj za pokazivanje)
obuhvata razne pove pokazivakih ureaja
(mi, pokazivaki tapi, dodirna povrina i
Slika).
Reading device (Ureaji za oitavanje podataka) itaju oznake koje prezentuju kodove,
posebno dizajnirane za raunarski unos podataka.
Digitalizaon (Digitalizacija) proces konverzije analognog signala u digitalni.
Scaner (Skener) - ulazni ureaj koji moe kreira digitalnu prezentaciju tampane stranice/
slike.
Video digitalyzer (Video digitalizator) - kolekcija elektronskih digitalnih kola koja primaju
kao ulazne signale izlazni signal iz analogne
video kamere, video kasetnog rekordera, TV
ili drugog izvora analognog video signala i konvertuje ga u digitalni signal.

108 IFO

Audio digitalyzer (Audio digitalizator) - ulazni

ureaj koji sadri kola za digitalizaciju analognih audio signala sa mikrofona, diktafona i ostalih ulaznih audio ureaja u digitalne audio
signale.
Bluetooth - beini protokol koji koris za
beino povezivanje velikog broja ureaja na
raunar.
Printer (tampa) - izlazni ureaj koji proizvodi
papirni izlaz raunara - vrstu kopiju (hard copy)
na papiru svake stake informacije koja se
moe prikaza na ekranu monitora raunara.
USB device (USB ureaj) univerzalni serijski
ureaj za sekundarnu memoriju masivnih podataka.
Video Display Unit (VDU- Video displej jedinica) - podsistem raunara koji obuhvata tri
kljune komponente monitor, video adapter i
video memoriju.
Audio card (Zvuna karca) ekspanziona karca za PCI slot na glavnoj ploi za digitalizaciju
audio ulaznih signala sa mikrofona.

PITANJA ZA PONAVLJANJE

;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;

Nevedite periferije raunara.

Navedite ulazne ureaje raunara.
Navedite izlazne ureaje raunara.
Koji je standardan raspored slova na tastaturi?
Navedite vrste konektora za tastaturu.
Navedite ureaje za pokazivanje (poinng devices).
Koje su osnovne karakteriske senzora?
Koje su tandardne veliine ekrana (monitora) raunara?
Navedite vrste monitora prema nainu funkcionisanja:
Kako se naziva osnovna taka na monitoru koja se kontrolie?
ta koriste matrini tampai za tampanje?
ta koriste laserski tampai za tampanje?
Navedite osnovne karakteriske dial-up modema?
Navedite ureaje sekundarne memorije (storrage devices).
Koje su osnovne karakteriske magnetnih traka?
Koje su osnovne karakteriske magnetnih diskova?
ta su staze (trake, tragovi), a ta cilindri jednog HD?
ta su sektori, a ta zone jednog HD?
Koliki moe bi kapacitet CD-ova?
Navedite osnovne karakteriske opkih diskova?
Navedite osnovne karakteriske e memorija?

PFJ J O 109